untitled

Слични документи
T E O R I J A G R A F O V A Do sada smo koristili grafove za predstavljanje relacija. Međutim, teorija grafova je samostalni i važan deo matematike. G

Microsoft Word - PRIMENE SLICNOSTI NA PRAVOUGLI TROUGAO.doc

Microsoft Word - integrali IV deo.doc

Microsoft Word - MATRICE ZADACI ii deo

Ime i prezime: Matični broj: Grupa: Datum:

Microsoft Word - 16ms321

Microsoft Word - Andrea Gelemanovic i Martina Hrkovac - Dvodimenzionalna valna jednadzba.doc

Microsoft Word - VALJAK.doc

Microsoft Word - 11ms201

(Microsoft Word - Vietove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na lenear\205)

(Microsoft Word - EKSTREMUMI FUNKCIJA VI\212E PROMENLJIVIH _ii deo_.doc)

Microsoft Word - 26ms281

(Microsoft Word - VI\212ESTRUKI INTEGRALI zadaci III deo)

Microsoft Word - GEOMETRIJA 3.4..doc

1. Realni brojevi

IV 3. Prostor matrica datog tipa nad poljem. Neka je dato polje (F, +, ) i neka su m, n N. Pravougaona šema mn skalara iz polja F, koja se sastoji od

(Microsoft Word - VI\212ESTRUKI INTEGRALI- zadaci _ I deo_.doc)

Microsoft Word - FINALNO.doc

Microsoft Word - INTEGRALI ZADACI - v deo

1

Microsoft Word - KRIVOLINIJSKI INTEGRALI zadaci _I deo_.doc

Microsoft Word - INTEGRALI ZADACI.doc

Microsoft Word - 26ms441

(Microsoft Word - Dr\236avna matura - kolovoz vi\232a razina - rje\232enja)

Nastavna cjelina: 6. Sukladnost i sličnost Nastavne jedinice: -SUKLADNOST DUŽIN I KUTOVA -SUKLADNOST TROKUTA -SIMETRALA DUŽINE, KUTA I SREDNJICA TROKU

Microsoft Word - INTEGRALI ZADACI - v deo

MLADI NADARENI MATEMATIČARI Marin Getaldic Uvod u nejednakosti Nejednakosti su područje koje je u velikoj mjeri zastupljeno na matematički

Microsoft Word - rokovi_2019.docx

PLB146 Manual

Microsoft Word - Integrali III deo.doc

trougao.dvi

(Microsoft Word - Dr\236avna matura - lipanj vi\232a razina - rje\232enja)

Stokesov teorem i primjene Stokesov teorem - iskaz pogledati u predavanjima (Teorem 21.7.) Zadatak 1 Izračunajte ukupni fluks funkcije F kroz plohu D,

Republika Srbija MINISTARSTVO PROSVJETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZAVOD ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ODGOJA PROBNI ZAVRŠNI ISPIT školska

Univerzitet u Nišu Prirodno - matematički Fakultet Departman za matematiku Višestruko osiguranje - Master rad - Mentor: dr Marija Milošević Niš, Mart

Microsoft PowerPoint - X i XI termin - odredjivanje redosleda poslova [Compatibility Mode]

ISPIT_02_X_2014_R

Nastavno pismo 3

Microsoft Word - IZVODI _3. deo_.doc

Petar Stipanovid :: Rješenja 2. pismenog ispita iz MMF1 2010/ I2-1 Ako su Φ = r sin πφ + θ ; F = r 2 sin θ r + r cos φ θ + cos θ φ; M = log 2

Microsoft PowerPoint - IS_G_predavanja_ [Compatibility Mode]

Zad.RGS.2012za sajt [Compatibility Mode]

Microsoft Word - Kvalif_Zadaci_Rjesenja_TOI.docx

07_JS aktuatori.rev8_lr_bn [Compatibility Mode]

PowerPoint Presentation

Microsoft Word - PRIMENA INTEGRALA.doc

Microsoft Word - predavanje8

Sveučilište J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Zlatko Trstenjak Određeni integral i primjene

Zadatak 1 U jednodimenzionalnoj kutiji, širine a, nalazi se 1000 neutrona. U t = 0, stanje svake čestice je ψ(x, 0) = Ax(x a). a) Normirajte valnu fun

Zadaci s pismenih ispita iz matematike 2 s rješenjima MATEMATIKA II x 4y xy 2 x y 1. Odredite i skicirajte prirodnu domenu funkcije cos ln

Талесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су a и b две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да

Microsoft Word - Integrali vi deo

Primjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2

Microsoft Word - MATRICE.doc

Pismeni ispit iz MEHANIKE MATERIJALA I - grupa A 1. Kruta poluga AB, oslonjena na oprugu BC i okačena o uže BD, nosi kontinuirano opterećenje, kao što

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET Univerzitet u Nišu MASTER RAD Karamatine pravilno promenljive funkcije i linearne diferencijalne jednačine Mentor: Prof.

Matematika 1 - izborna

28. фебруар године СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ АРИЉЕ Број 6 Ариље, 28. фебруар године Година MMXIX Број 6 САДРЖАЈ 1. Одлука

11. јануар године СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ АРИЉЕ Број 3 Ариље, 11. јануар године Година MMXIX Број 3 САДРЖАЈ 1. Оглас за

Problem površine - odredeni integral Matematika 2 Erna Begović Kovač, Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2

Slide 1

DMDM_Zahtev_za_ovlascivanje

Microsoft Word - PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI.doc

Републички педагошки завод Бања Лука Инспектор просвјетни савјетник за машинску групу предмета и практичну наставу Датум: јун 2010.године АНАЛИЗА РЈЕШ

1. Odrediti: a) Y parametre kola sa dva para krajeva (označenog isprekidanom linijom) b) Ulaznu admitansu kola sa slike. v I1 2 I2 + Vul(t) V I2

Ortogonalni, Hermiteovi i Jacobijevi polinomi Safet Penjić Naučno-istraživački rad* koji je razvijen kao parcijalno ispunjenje obav

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Z-18-61

Operation manuals

Operation manuals

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

PITANJA I ZADACI ZA II KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE I Pitanja o nizovima Nizovi Realni niz i njegov podniz. Tačka nagomilavanja niza i granična vrednost(l

PRAVILNIK TAKMICENJA

{ Rexe a Tipovi zadataka za drugi kratki test { 1. Odrediti normalizovanu jednaqinu prave p koja sadri taqku P (2, 1) i qiji je normalni vektor # «n p

Microsoft Word - IZVODI ZADACI _4. deo_

PowerPoint Presentation

(Microsoft Word doma\346a zada\346a)

Microsoft Word - BROJNI REDOVI zadaci _II deo_.doc

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN Odrediti

Neodreeni integrali - Predavanje III

На основу члана 41.став 1.тачка 4. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама ( Сл.гласник РС, број 87/2018), а у вези чл

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)

76.1.1

Sveučilište u Zagrebu

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)

(Microsoft Word - Dr\236avna matura - lipanj osnovna razina - rje\232enja)

Satnica.xlsx

Microsoft Word - PRAVILNIK O GV AK AM cir.doc

mikrorem d.o.o. m e r n o r e g u l a c i o n a o p r e m a Uputstvo za korišćenje uređaja ZLR1CP doc /10 "MIKROREM" d.o.o., Braće Spasić 4A,

Matematika 2

Microsoft Word - NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE.doc

РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА E УРЕДБА О УСПОСТАВЉАЊУ РЕПУБЛИЧКЕ МРЕЖЕ МЈЕРНИХ СТАНИЦА И МЈЕРНИХ МЈЕСТА Бања Лука, децембар године

Транскрипт:

Osnovi konstruisnj Prolemi torelnije pri konstruisnju Složen odstupnj i merni lni Složen odstupnj su rezultti sirnj ili oduzimnj dveju ili više tolerisnih kot koje se u vidu ln nstvljju jedn n drugu u jednom ili drugom smeru. Prolem složenih odstupnj pojvljuje se u dv vid: ) kod nlegnj dvju ilindričnih delov istih nzivnih mer zzori i preklopi, ) kod ređnj dvju ili više tolerisnih kot u vidu ln n jednom mšinskom delu ili ko nlegnje dveju rvni koje pripdju rzličitim delovim jednog sklop. od svkog sklop rzlikuju se: torelisne kote, ko dužinske mere koje se propisuju d i se ostvrile ordom i koje se morju kontrolisti d li zdovoljvju dte tolernije i rezultujuć ili funkionln mer koj se ne kontroliše već nstje u rezulttu. d z D tolerisne kote: d,d rezultujuć mer: z tolerisn kontrolisn kot!!! Primer rednog kotirnj - mx = mx + mx -min = min + min Primer: A = T + T = mx min gde je A - visin polj odstupnj rezultujuče mere - = 50 ± 0,300 = 0 ± 0,00»»» = 70 ± 0,400

Osnovi konstruisnj Primer prlelnog kotirnj Primer : = 70 ± 0,300 =0 ± 0,00 mx = mx min min = min mx A = T +T = mx - min A Visin polj odstupnj rezultujuće mere Rezultujuć mer često je rstojnje krjnjih površin koje pripdju rzličitim delovim jednog sklop. Primer: =50 ± 0,400 = 0 ± 0,00 = 5 ± 0,50 3 = 30 ± 0,300 mx = 3mx min min = = (30+0,300)-(5-0,50)-(0-0,00) mx = 5+0,550 3 min = 3min - mx mx = = (30-0,300)-(5+0,50)-(0+0,00) min = 5-0,550 A = 0,550 = 00µ m T + T + T = 0, 600 + 0,300 + 0, 00= 00µ m 3 Iz npred izloženog proizilzi d sve dužinske mere koje orzuju merni ln nisu rvnoprvne.

Osnovi konstruisnj 3 I. ere psolutno tčne = + = = Unošenje treće mere nepotreno, li ne dovodi do kontrdiktornih rezultt II. Ako se rdi o tolerisnim kotm. rezultujuć mer = mx min min = min mx mx i - tolerisne - kontrolisne kote. rezultujuć mer = mx min min = min mx mx 3. rezultujuć mer = mx min min = min mx mx doijju se tri grupe rezultt koji ne slede jedn iz drugog. Zključk: Od tri kote (dužine) toleristi se mogu smo dve -»» to su tolerisne kote, treć se ne može i ne sme propisivti, već nstje u rezulttu ko rezultujuć ili funkionln mer.

Osnovi konstruisnj 4 erni ln dkle predstvlj veći roj tolerisnih kot koje se nstvljju jedn n drugu u jednom ili drugom smeru ztvr je rezultujuć ili funkionln mer. x rezultujuć mer -»» sirnje gornjih oduzimnje donjih grničnih mer tolerisnih kot. in rezultujuć mer -»» sirnje donjih oduzimnje gornjih grničnih mer tolerisnih kot Visin polj odstupnj rezultujuće mere jednk je ziru visin tolerisnih polj komponentnih kot Inverzni zdtk zdt: trži se: rezultujuć mer i jedn ili više komponentlnih kot. komponentln kot koj nedostje. Odstupnj rezultujućih mer tre d ostnu u određenim, unpred propisnim grnim, li se ove grnie ne mogu uneti n rtež ko tolernije određenih kot ilo zto što one predstvljju rstojnje rzličitih delov sklop ili što je merenje ovih kot nezgodno - zmen kot Rstojnje rzličitih delov sklop Grnie odstupnj se ne mogu uneti n rtež zto što predstvljju rstojnje rzličitih delov sklop ) Primer: A B Dto: tolerisn kot = 0 ± 0,00 Odrediti tolernije kote tko d rstojnje površine A i B iznosi: 30 ± 0,300 Rstojnje A - B -»» rezultujuć mer

Osnovi konstruisnj 5 = 30 ± 0,300 mx = mx min; min = min mx; mx = mx + min = (30 + 0,300) + (0 0,00) = 50 + 0, 00 min = min + mx = (30 0,300) + (0 + 0,00) = 50 0, 00 = 50 ± 0, 00 T = 0, 00; T = 0, 400; T+ T = 0, 600 = A Zdtk je moguće rešiti ko je A > T ) Zmen kot Prelz s prlelnog n redno kotirnje dte: dve tolerisne kote i ( prlelno kotirnje ) vezne z istu rvn Izvršiti zmenu kot tko d se umesto prlelnog doije redno kotirnje ( d se pri tome tolernije zdtih kot i ne promene) 3 3 3 = 3 =? 3 Zmen kot smo ko su visine tolernijskih polj kot i rzličite; ot kojoj odgovr već visin tolernijskog polj pretvr se u rezultujuću meru, umesto rezultujuće mere uvodi se tolerisn kot. Ako je T > T zdtk se svodi n određivnje kote 3 tko d rezultujuć mer im odstupnj koj su jednk odstupnjim tolerisne kote. = 3 = + = 3mx mx 3mx mx = + = 3min min 3min min

Osnovi konstruisnj 6 odvde je: = 3mx mx mx = 3min min min Primer: = 50 ± 0,300; = 0 ± 0,00; = 30 ± 0, 400 3mx 3min = (50 + 0,300) (0 + 0,00) = 30 + 0, 00 = (50 0,300) (0 0,00) = 30 0, 00 3 = 30 ± 0, 00 3 Ako i zdtk io formulisn sledećim podim: ) = 50 ± 0,00 = 0 ± 0,300 3mx 3min = (50 + 0,00) (0 + 0,300) = 30 0,00; min = (50 0,300) (0 0,00) = 30 + 0, 00; mx ) = 50 ± 0, 00 = 0 ± 0, 00 -»» 3mx 3min = 30 = 30 Prelz s rednog n prlelno kotirnje 3 < = 30 ± 0, 00 = 40 ± 0,500 3 = 70 ± 0,700 3 = 3 = = 3mx 3mx min min = = 3min 3min mx min = + = (40 + 0,500) + (30 0,00) = 70 + 0,300 3mx mx min = + = (40 0,500) + (30 + 0,00) = 70 0,300 3min min mx

Osnovi konstruisnj 7 3 = 70 ± 0,300 = 70 ± 0, 700 3 Umesto uskih tolernij -»» ompenzirti - elstični elementi - pločie od tnkih limov erni Ln Primer: Z pločiu prikznu n slii odrediti tolernije koje tre propisti z dužinske mere i koje će oezediti isprvnu funkiju pločie? x y + x = 60. 5 0 0. y = 40 ± 0,4 =70 ± 0, ) x x = Tolerisne kote: i Rezultujuć mer : x + + x = 0 x = 0 x = x mx mx mx = min min min = mx mx mx = x x min min min min mx = 70 60 =0 =0 +0, +0,5 +0,-0,5-0,4 = 70 60 =0 =0-0, -0, -0,-0, +0, + = 0. 0 0. 4

Osnovi konstruisnj 8 ) y Tolerisne kote: i y Rezultujuć mer : + y + = 0 y = 0 y = y mx mx min = = y min min mx = y =70 40 =30 min mx min mx min min +0, +0,4-0,3 = y =70 40 =30-0, -0,4 +0,3 = 30 ± 0. 3