07_JS aktuatori.rev8_lr_bn [Compatibility Mode]
|
|
- Tončka Juvan
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Podsećnje... Poluprovodničke komponente koje se koriste u energetskim pretvrčim SW-kontrolisni prekidčki element (trnzistor ili tiristor) D-diod L-induktivnost C-kpcitivnost F1,F2-zštitni elementi (ultr brzi osigurči) Prekidčki element - SW TIRISTORI: TRANZISTORI: SCR (Silicon Controlled Rectifiers) MCT (Mos Controlled Thyristor) GTO (Gte Turn- Off) BJT (Bipolr Junction Trnsistor) MOSFET (Metl Oxide Semiconductor FET) IGBT (Insulted Gte Bipolr Trnsistor
2 Podsećnje... OPSEZI PRIMENE KONTROLISANIH PREKIDAČKIH ELEMENATA-SW TIRISTORI - SCR TIRISTORI ZA VELIKE SNAGE IGBT trnzistor 15A/6V(dns njčešće korišćen poluprovodnički prekidč snge)
3 Podsećnje... OPSEZI PRIMENE KONTROLISANIH PREKIDAČKIH ELEMENATA-SW TIRISTORI - SCR TIRISTORI ZA VELIKE SNAGE IGBT trnzistor 15A/6V(dns njčešće korišćen poluprovodnički prekidč snge)
4 Podsećnje... Podel oblsti primene energetskih prekidč po snzi i rdnoj učestnosti
5 AKTUATORI U JEDNOSMERNOM POGONU Pojčivči snge Uređji z npjnje električnom energijom jednosmernih motor u pogonim, pre sveg regulisnim. ENERGETSKI ULAZ P eu η + UPRAVLJAČKI + P uu AKTUATOR u ULAZ e M L d + i P eu P uu << u = P η = i u η i
6 Sng n uprvljčkom ulzu im isključivo električnu prirodu. P = u uu Npon u c KOMANDNI NAPON, može biti zntno mnji od npon u. c i c U njvećem broju slučjev: u = k u c gde je k konstnt pojčnj ktutor. Sng n energetskom ulzu može biti (u zvisnosti od vrste ktutor) mehničk ili električn (u nizmeničnom ili jednosmernom obliku). Vrste ktutor Elektromehnički: 1. Genertor jednosmerne struje 2. Amplidin Sttički (konvertori) ktutori 1. Isprvljči (AC/DC) 2. Čoperi (DC/DC) 3. Mgnetni pojčivči
7 GENERATOR JEDNOSMERNE STRUJE DINAMIČKI SISTEM R L + + u f i f R f L f N f ϕ f + e G m g, ω g =const. u + i Jednčine N L Diferencijlne: f dϕ f dt di = dt = u f e u R f i f R i Algebrske: e u m = c ϕ ω ϕ g f = = u f f ( i ) ( i ;?; t) f f g = c ϕ i
8 NORMALIZACIJA: Sistem bznih vrednosti bir se u zvisnosti od tog: d li je posmtrni dinmički sistem nezvisn, td se bir isto ko kod motor; ili posmtrni ktutor je podsistem u nekom složenom sistemu, td se mor voditi rčun o komptibilnosti bznih vrednosti u celom dinmičkom sistemu. Usvjnjem sledećih bznih vrednosti: u fb f fb b b b fb b fb R i u = R i = cϕ i = = f 1 ( ϕ ) fb ω
9 Možemo sprovesti postupk normlizcije N: N u ϕ f b f fb dϕ * * = e * u* i* b b * f * g* f dt = u i ( i ) f * * * f * f * L R di R R R dt R e ϕ = ϕ ω = f (,?, ) u = u i t * * * * m = ϕ i g* f * * T pϕ = u i f f f f T R pi = e u R i
10 BLOK DIJAGRAM: N: i f f -1 (ϕ) u f =u c + 1 pt f ϕ f ωg e + 1 R + 1 pt i u Kod ovog ktutor vži: P = u i uu f f P = u i P = ω m = ω ϕ i eu g g g f Ako se znemre gubici n trenje, ventilciju i u gvožđu, vži: η = 1 R Vezu između ulznog signl i izlz ktutor ovde nije moguće odrediti jednoznčno jer je sistem složen i nelinern!!! Potrebno je ktutor integristi u konkretn dinmički sistem, nime odrediti relciju u (i,?,t), ztim linerizovti model i tek td se mogu određivti prenosne funkcije i pojčnj.
11 Vrd Leonrdov grup PM G U M ω U c =U f
12 ISPRAVLJAČI Iz perspektive dns ktuelnih isprvljč z pogone s jednosmernim motorom treb govoriti smo o poluprovodničkim isprvljčim, s tiristorim i diodm, pri tome rešenj s diodm, neregulisne isprvljče (smo diode) i poluuprvljive isprvljče (rzne kombincije tiristor i diod) treb smo pomenuti. Delimično ćemo proučiti, pre sveg s stnovišt elektromotornog pogon, dve vrste regulisnih isprvljč: - monofzni mosni isprvljč; - trofzni mosni isprvljč. Detljno proučvnje ovih isprvljč rdi se u okviru predmet Energetski pretvrči.
13 Strukturn šem isprvljč: MREŽA SINHRONI- ZACIJA ( TESTERE ) P eu =λ V ~ I ~ λ cos (α) u c GENERATOR OKIDNIH IMPULSA UGAO PALJENJA α POJAČAVAČ IMPULSA IMPULSI TIRISTORSKI MOST JEDNOSMERNI IZLAZ (P ;u ;i )
14 Simulcioni blok dijgrm
15 Dijgrm pretvrnj komndnog npon u c u ugo pljenj α Ω t u c u c mx α min u c min α mx α α π α 2π Pojčnje genertor impuls: k = min mx = mx min [ / V] gi α α α α u u u c mx c min cmx
16 Monofzni punouprvljivi most Spreg monofznog most i jednosmernog motor i p i s v p = 2V p sinωt N p N s v s Q 1 i i f Q 3 u Q 4 Q 2 Ekvivlentn šem pomoću koje se može objsniti rd ovog isprvljč N - ~ + v AN - ~ + v BN A B u Q A + - i GA v AKA Q i B GB + - v AKB i A i B R v R + E L e L i Anlizom rd ovog isprvljč može se utvrditi d postoji više rzličitih režim rd koji se mogu podeliti n dve osnovne grupe: - režime prekidnih struj, i - režime neprekidnih struj.
17 Režim prekidnih struj Mle brzine, ml elektromotorn sil i ml opterećenj. v AN v BN v AN [ ] f 5 36 α o o = 6, T = = =.2s α s = α E i l η t u E i α π β 2π Ω t
18 Z sve prekidne režime vže sledeće nlitičke relcije: E ψ f ω η = rcsin = rcsin 2V 2V u = E z β π < Ω t < α ( ) u = 2V sin Ω t z α < Ω t < β Jednčin nponske rvnoteže je: di L u E R i dt =
19 čijim se rešvnjem dobij: 2V ψ f ω i ( Ω t, α, ω) = sin ( Ω t θ ) + Z R ψ ω 2V + sin ( Ω t θ ) e R Z f ( α Ω t)/ tgθ gde je: ( ) 2 2 Z = Ω L + R Ω L θ = rctg R
20 U prekidnom režimu vži: ( ) i β, α, ω = Rešvnjem ove jednčine po β dobij se: (, ) β = β α ω Zbog svoje složenosti i trnscendentne prirode ov jednčin se može rešiti smo numerički. Mksimln vrednost z ugo β je: βmx = π + α β mx - Grnic prekidnog režim, posle koje nstje neprekidni režim (s kontinulnom strujom).
21 Srednj struj u prekidnom režimu je: ili I β 1 I = id Ω t π ( α, ω) ( ) U ( α, ω) = = U ( α, ω) α E 1 R R ( ψ ω) f Srednj vrednost isprvljenog (jednosmernog) npon je: U 1 π [ ] ( α, ω) = ψ ω ( π + α β ) 2 V ( cos β cosα ) f
22 Zbog vremenski promenljive struje pri stlnom fluksu im se i promenljiv moment, njegov srednj vrednost je: M α, ω = ψ I α, ω ( ) ( ) e f Poslednji izrz predstvlj MEHANIČKU KARAKTERISTIKU u prekidnim režimim, koj je očigledno nelinern.
23 Režimi s neprekidnim strujm v AN Veće brzine, veliko operećenje. v BN v AN [ ] f 5 36 α o o = 36, T = = =.2s α s = α E η t u i α π 2π Ω t
24 Anlitičke relcije koje vže u režimu neprekidnih struj. Srednj vrednost isprvljenog npon je: Tkođe vži i relcij: ( ) 2 2V U ( α ) = cos α π U α = E + R I = ψ ω + R I f Sd se može izvesti sttičk krkteristik: 2 2 V R ω = cosα π ψ ψ f f I Dok je MEHANIČKA KARAKTERISTIKA linern i glsi: 2 2 V R ω = cosα π ψ ψ ω f 2 f ω M e
25 1 ω [o/min] 8 6 M emin Grnic prekidnosti L d = 4 neprekidni režim α o 3 β mx M = π + α = egr = ψ I f β ( α, ωgr ) ( α, ω ) gr prekidni režim M e [Nm]
26 Funkcij prenos most Most je nelinern sistem! Pojčnje se određuje linerizcijom. U ( α) V α [ ] k mos ( cos 3 cos15 ) U 2 2 V = = =, 13 V V/ α π 3 15 [ ]
27 U dinmičkim režimim most unosi trnsportno kšnjenje, međutim, zbog pojednostvljenj nlize most se može predstviti ko čln s kšnjenjem prvog red: G mos ( p) k = 1 + mos Gde je: T d srednje vreme kšnjenj koje je z monofzni most npjn iz nizmenične mreže s 5Hz: pt 1 T 1 1 T d = 5 ms 2 2 = 2 2 f = Promen ugl pljenj se može dogoditi bilo kd, dok promen npon nstje tek nkon uključenj odgovrjućeg tiristor. d u α 1 α 2 U 1 U 2 α 1 π 2π 3π 4π Ω T d
28 Ukupno pojčnje isprvljč V kis = kgi kmos =,13 ( α mx α min ) / o u c mx U prksi je: α α min mx = 1 3 = Prenosn funkcij isprvljč: G is ( p) k = is 1 + pt d
29 Trofzni tiristorski most Ov konfigurcij isprvljč dns se njčešće koristi u prksi. Principijeln šem trofznog most dt je n slici. - + v n i s i Q 1 Q 3 Q 5 i G3 i G1 i G5 n - + v bn i sb b i 3 i 6 i 1 i 4 i 5 i 2 u - v cn + i sc c i G6 i G4 Q 6 Q 4 Q 2 i G2
30 2V v v b v bc v c π 2π Ω t Kod ovog nčin isprvljnj tkođe postoje režimi s prekidnom i neprekidnom strujom. Režim PREKIDNIH STRUJA nećemo proučvti iz dv rzlog: zbog višefznog isprvljnj ovj režim se ne jvlj često; nliz režim prekidnih struj je u principu ist kod svih vrst isprvljnj.
31 Simulcioni blok dijgrm A Vbc v B c P A A Vbc B B A B c
32 Režim neprekidnih struj isprvljčki režim rd 2V E v v c v b v b v c v v b v b i s v cb v b v c v bc v b v c v cb v b v c t π 2π Ω t u v cb v i 6 i b v 1 i c v bc v b v c v cb v b 2 i 3 i 4 i 5 i 6 i 1 i i 5 i 6 i 1 i 2 i 3 i 4 i 5 i 6 α
33 Srednj struj je: I ( α, ω) = U ( α ) R ψ f ω Mehničk krkteristik, koj je linern je: ω = 3 2V πψ f R cosα ψ 2 f M e Fmilije mehničkih krkteristik z rzličite uglove pljenj dte su n slici.
34 ω [o/min] 15 α= o α=3 o 1 5 Grnic prekid L d = Prekidni režim α=45 o α=6 o α=75 o M enom Neprekidni režim α=9 o M e [Nm] -5 α=15 o α=12 o α=135 o α=15 o α=18 o
35 Funkcij prenos most Most je nelinern sistem! Pojčnje se određuje linerizcijom. U ( α) V 3 2 π α [ ] 3 2 π
36 Pojčnje trofznog most je: k mos ( o o cos 3 cos15 ) U 3 2 V = = =, 195 V V/ α π 3 15 [ ] Srednje vreme kšnjenj: T d 1 T 1 1 = = = 1, 66ms f
37 Ukupno pojčnje isprvljč V kis = kgi kmos =,195 ( α mx α min ) / o u c mx U prksi je: α α min mx = 1 3 = Funkcij prenos isprvljč: G is ( p) k = is 1 + pt d
38 ČETVOROKVADRANTNI POGON Vžno je istći d jedn punouprvljivi most obezbeđuje rd pogon smo u dv kvdrnt. Rd u četiri kvdrnt može se ostvriti: - prevezivnjem jednog isprvljč, u slučjevim kd se ne zhtev brzi prelzk iz jedne u drugu polurvn; - ntiprlelno povezivnje s odvojenim uprvljnjem (bez kružne struje), kod brzih prelzk (njčešće u prksi); - ntiprlelno povezivnje s sglsnim uprvljnjem (s kružnom strujom), kod vrlo brzih prelzk iz jedne u drugu polurvn. Kod rd s kružnom strujom vži: α + α = π U 1 2 C1 C1 = U C2 u ( t) u ( t) C2
39 Četvorokvdrtni rd s preklopnikom Regulcij brzine z mle brzine revers! Logičko kolo: - promen stnj prekidč smo kd je i = - položj prekidč u funkciji od znk i * * ω * i uc ω i i * i = =
40 Četvoro-kvdrtni rd s dv nti-prleln most (rzdeljeno uprvljnje) u c * ω * i ω i i > i < * * i = isti hldnjk
41 Četvoro-kvdrntni rd s kružnom strujom i 1 L c 1L1 { C1 1L2 1L3 i L d M { 2L1 2L2 2L3 C2 DB L c i 2
42 Četvoro-kvdrntni rd s kružnom strujom (sglsno uprvljnje) Koristi se z ostvrivnje brzih revers (promene znk) moment. ω C 1 ISP. C 1 ISP. C 2 INV. C 2 INV. α1 + α2 = 18 o m e C 1 INV. C 2 ISP. C 1 INV. C 2 ISP.
43 U u ( t) u ( t) C1( α1) = UC2( α2) C1 C2 u ( t) C1 Dijgrm trenutnih vrednosti npon o α C1 = 45 smo z α α o C1 = αc2 = 9 o α C2 = 45 kružn struj = α = 9 u ( t) = u ( t) C1 C2 C1 C2 u ( t) C2 o [ ] t s o α C2 = 135 α C1 = 135 u ( t) + u ( t) C1 C2 t [ s]
44 Vrd Leonrdov grup zmjc PM ω g G i M ω DB Ref. Reg V c A i f
45 ČOPERI U ZAVISNOSTI U KOJIM KVADRANTIMA JE MOGUĆ RAD, DELIMO IH NA KLASE: A, B, C, D i E
46 U U U I I I Kls A Kls B Kls C U U I I Kls D Kls E
47 ČOPER KLASE A (spuštč npon) N slici je prikzn šem ovog čoper i dijgrmi krkterističnih veličin u režimu s prekidnom strujom i u režimu s neprekidnom strujom. i s U I + - V Q 1 v AK1 i G1 i i D D 1 U E L R e L v R + - U = t on T V
48 ČOPER KLASE A Režim s prekidnom strujom U = t on T p V i g1 (t) t = Vreme [s] 4 V = 1V, e = 4V R = 1 Ω, L = 1mH T =, 2s F = 5Hz p p u (t), e(t) i (t) t = Vreme [s] t = Vreme [s]
49 ČOPER KLASE A Režim s neprekidnom strujom 1 V = 1V, e = 4V R L T F p p = 1 Ω, = 1mH =,2s = 5Hz i g1 (t) i (t) t = Vreme [s] t = Vreme [s] I 2 I 1 1 u (t), e(t) t = Vreme [s]
50 ČOPER KLASE B (podizč npon) Šem i dijgrm krkterističnih veličin u režimu s neprekidnom strujom je dt n slici. i s U D 2 I + - V Q 2 i Q i G2 + v AK2 i U L R e L v R + - E ()
51 2 ČOPER KLASE B g 1 U = T p t T p on V V = 1V, e = 11V R = 1 Ω, L = 1mH T =, 2s F = 5Hz p p
52 ČOPER KLASE B Režim s neprekidnom strujom 1 i g2 (t) t = Vreme [s] i (t) u (t), e(t) t = Vreme [s] t = Vreme [s] I 1 I 2 i s (t) t = Vreme [s] i D2 =i s
53 ČOPER KLASE C Ovj čoper omogućv rd u dv kvdrnt i predstvlj kombinciju prethodn dv. Šem i krkteristični dijgrmi dti su n slici. i s U I + - V Q 1 i G1 Q 2 i G2 i Q1 i Q2 D 2 i D2 L i R e v D L R 1 U i D1 + - E
54 1 2 g 1 2 g ČOPER KLASE C g V = 1V, e = 4V R = 1 Ω, L = 1mH T =, 2s F = 5Hz p p U = t on T p V
55 Čoper klse C Režim rd s neprekidnom strujom 1 i u (t), e(t) s (t) i (t) i g1 (t) t = Vreme [s] 4 2 i Q1 i D1 i Q2 i D t = Vreme [s] t = Vreme [s] t = Vreme [s] I 1 I 2
56 ČOPER KLASE D Šem čoper: i s U I Q 1 D 2 i V i G1 i L R e L + v R U D 1 Q 2 E + - i G2
57 ČOPER KLASE D.5 Duty cycle D P p PWM Genertor (DC-DC) [Q1] Scope Continuous Idel Switch No Snubber powergui 1 True Mnul Switch [Q2] i + - I.s Q1 U. D2 Režim rd s neprekidnom strujom 1 V [Q1] i + - I. + R L e i g1 (t) t = Vreme [s] D1 [Q2] Q2 15 i (t) 1 5 u (t), e(t) i s (t) t = Vreme [s] t = Vreme [s] t = Vreme [s] V = 1V, e = 4V R = 1 Ω, L = 1mH T =, 2s F = 5Hz p p
58 ČOPER KLASE E Kombincij dv čoper klse C omogućv četvoro-kvdrntni rd. Šem čoper je n slici. D 2 - Q 3 - ON D 2 - D 3 - ON U Q 1 - Q 4 - ON D 1 - Q 4 - ON I Q 2 - Q 3 - ON Q 2 - D 3 - ON D 1 - Q 4 - ON D 1 - D 4 - ON i s - V + - Q 1 Q 2 D 1 D 2 L R i e L U v R E + - Q 3 D 4 Q 4 D 3 v D +
59 g 1 g v ČOPER KLASE E g 1 g V = 1V, e = 4V R = 1 Ω, L = 1mH T =, 2s F = 5Hz p p
60 Čoper klse E Režim rd s neprekidnom strujom 1 i g1 (t) t = Vreme [s] 15 i (t) t = Vreme [s] u (t), e(t) i s (t) t = Vreme [s] t = Vreme [s]
61 Predstvljnje čoper funkcijom G č prenos - Energetski pretvrči se z potrebe uprvljnj elektromotornim pogonom mogu predstviti funkcijom prenos s kšnjenjem prvog red, što vži i z čoper. k č ( p) k = č 1 + pt d pt k d e č 1 + pt d d V 1+ ptp U t d = on ; k = V; T = T T p č d p t on V / T 1+ p pt p U V k = ; T = T T č d p p
62 Svremeni elektromotorni pogon s motorom jednosmerne struje npjnim iz čoper
Slide 1
DINAMIKA Dinmički sistem - pogon s motorom jednosmerne struje: N: u u f Dinmički sistem Ulzi Izlzi (?) i, ϕ[ i ], ωθ, m m f f U opštem slučju ovj dinmički sistem je NELINEARAN MATEMATIČKI MODEL POGONA
ВишеEnergetski pretvarači 1 Februar zadatak (18 poena) Kondenzator C priključen je paralelno faznom regulatoru u cilju kompenzacije reaktivne sna
1. zadatak (18 poena) Kondenzator C priključen je paralelno faznom regulatoru u cilju kompenzacije reaktivne snage osnovnog harmonika. Induktivnost prigušnice jednaka je L = 10 mh, frekvencija mrežnog
ВишеMicrosoft Word - 4.Ee1.AC-DC_pretvaraci.10
AC-DC ПРЕТВАРАЧИ (ИСПРАВЉАЧИ) Задатак 1. Једнофазни исправљач са повратном диодом, са слике 1, прикључен на напон 1 V, 5 Hz напаја потрошач велике индуктивности струјом од 1 А. Нацртати таласне облике
ВишеEНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу 3x380V, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као
EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар 017. 1. Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу x80, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као на слици 1. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ јануар 00. год.. Пећ сачињена од три грејача отпорности =0Ω, везана у звезду, напаја се са мреже 3x380V, 50Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао паљења тиристора је α=90,
ВишеMJS Statika
ELEKTRIČNE MAŠINE UVOD - Električne mšine (genertori i motori) su uređji koji pretvrju mehničku energiju u električnu i obrnuto. - Prem vrsti kretnj pokretnog del, mogu biti obrtne ili linerne. - Rd električnih
ВишеMicrosoft Word - integrali IV deo.doc
INTEGRALI ZADAI ( IV DEO) Integrcij rcionlne funkcije P( ) Rcionln funkcij je oblik Q( ). Može biti prv i neprv. Prv rcionln funkcij je on kod koje je mksimlni stepen polinom P() mnji od mksimlnog stepen
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ јануар 0. год.. Потрошач чија је привидна снага S =500kVA и фактор снаге cosφ=0.8 (индуктивно) прикључен је на мрежу 3x380V, 50Hz. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно са
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 1. год. 1. Пећ сачињена од три грејача отпорности R=6Ω, везана у звезду, напаја се са мреже xv, 5Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао "паљења" тиристора је
ВишеUniverzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o
Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički akultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o namotaju statora sinhronog motora sa stalnim magnetima
ВишеIV 3. Prostor matrica datog tipa nad poljem. Neka je dato polje (F, +, ) i neka su m, n N. Pravougaona šema mn skalara iz polja F, koja se sastoji od
IV 3 Prostor mtric dtog tip nd poljem Nek je dto polje (F, +, ) i nek su m, n N Prvougon šem mn sklr iz polj F, koj se sstoji od m vrst i n kolon zpisn ko A = 211 22 2n ili A = 21 22 2n m1 m2 mn m1 m2
Више?? ????????? ?????????? ?????? ?? ????????? ??????? ???????? ?? ??????? ??????:
РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 003 АСИНХРОНЕ МАШИНЕ Трофазни асинхрони мотор са намотаним ротором има податке: 380V 10A cos ϕ 08 Y 50Hz p отпор статора R s Ω Мотор је испитан
Више04_JSM statika.rev8_bn [Compatibility Mode]
ELEKTRIČNE MAŠINE OBNAVLJANJE - Električne mšine (genertori i motori) su uređji koji trnsormišu mehničku energiju u električnu, i obrnuto. - Prem vrsti kretnj pokretnog del, mogu biti obrtne ili linerne.
Више(Microsoft Word - VI\212ESTRUKI INTEGRALI- zadaci _ I deo_.doc)
VIŠESTRUKI INTEGRALI - ZAACI ( I EO) vostruki integrli-odredjivnje grnic integrcije Prv stvr s kojom se susrećemo kod dvojnih integrl je odredjivnje grnice integrcije. Z skoro svki zdtk mormo crtti sliku
ВишеMicrosoft Word - MATRICE ZADACI ii deo
MATRICE ZADACI ( II DEO) REŠAVANJE SISTEMA LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAČINA Siste od jednčin s n nepozntih je njčešće uopšteno dt s: x + x +... + x = b n n x + x +... + x = b... n n x + x +... + x = b n
ВишеFIZIČKA ELEKTRONIKA
Univerzitet u Nišu Elektronski fakultet PRAKTIKUM ZA LABORATORIJSKE VEŽBE IZ PREDMETA POLUPROVODNIČKE KOMPONENTE (IV semestar modul EKM) Aneta Prijić Miloš Marjanović SPISAK VEŽBI 1. Ispravljačka diodna
ВишеVIK-01 opis
Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 (slika 1) služi za povezivanje različitih senzora: otpornog senzora temperature, mernih traka u mostnoj vezi, termopara i dr. Pored
ВишеMicrosoft Word - INTEGRALI ZADACI - v deo
INTEGRALI ZADACI (V-DEO) Inegrli nekih funkcij koje sdrže kvdrni rinom b c Njpre ćemo proučii inegrle oblik: I i I b c b c Kod njih se kvdrni rinom b c svede n knonični oblik pomoću formule: b c b b c
ВишеMicrosoft Word - teorijapitanja.doc
1. Специфични отпор трења у лежајевима. Приказати механички карактеристику МЈСС са независном побудом, као и карактеристику МЈСС са редном побудом. Означити карактеристичне тачке и нагибе на овим карактеристикама
Вишеoae_10_dom
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić domaći zadaci - 2010 1. Domaći zadatak 1.1. a) [4] Nacrtati direktno spregnut pojačavač (bez upotrebe sprežnih kondenzatora) sa NPN tranzistorima
ВишеMicrosoft PowerPoint - MODELOVANJE-predavanje 9.ppt [Compatibility Mode]
MODELONJE I SIMULIJ PROES 9. Rešavanje dinamičkih modela; osnovni pojmovi upravljanja procesima http://elektron.tmf.bg.ac.rs/mod Dr Nikola Nikačević METODE Z REŠNJE LINERNIH DINMIČKIH MODEL 1. remenski
ВишеMicrosoft Word - INTEGRALI ZADACI.doc
INTEGRALI ZADAI ( II DEO) INTEGRAIJA POMOĆU SMENE Ako uvedemo smenu = g( ) ond je d= g`( ) i počeni inegrl f ( ) d posje: f ( ) d= f ( g( )) g`( ) Z poček evo jednog sve: z smenu biri izrz čiji je izvod
ВишеELEKTRONIKA
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА
ВишеMicrosoft Word - GEOMETRIJA 3.4..doc
4. UČENIK UME DA IZRAČUNA POVRŠINU I ZAPREMINU PRIZME I PIRAMIDE U SLUČAJEVIMA KADA NEOPODNI ELEMENTI NISU DATI KOCKA D= d = P= 6 V= mrež kocke Kock im 1 ivic dužine. Ml dijgonl ( dijgonl onove) je d =.
ВишеFIZIČKA ELEKTRONIKA
Univerzitet u Nišu Elektronski fakultet PRAKTIKUM ZA VEŽBE NA RAČUNARU IZ PREDMETA POLUPROVODNIČKE KOMPONENTE (IV semestar smer EKM) Aneta Prijić Miloš Marjanović SPISAK VEŽBI 1. Strujno-naponske karakteristike
ВишеFTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva
Ključni faktori: 1. ENERGIJA potrebna za kretanje vozila na određenoj deonici puta Povećanje E K pri ubrzavanju, pri penjanju, kompenzacija energetskih gubitaka usled dejstva F f i F W Zavisi od parametara
Више(Microsoft Word - Vietove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na lenear\205)
VIETOVE FORMULE. RASTAVLJANJE KVARATNOG TRINOMA NA LINEARNE ČINIOCE Brojev su rešenj kvdrtne jednčine + + ko i so ko je + i Ove dve jednkosti zovu se Vietove forule. Čeu one služe? Osnovn prien je d n
Вишеuntitled
Osnovi konstruisnj Prolemi torelnije pri konstruisnju Složen odstupnj i merni lni Složen odstupnj su rezultti sirnj ili oduzimnj dveju ili više tolerisnih kot koje se u vidu ln nstvljju jedn n drugu u
ВишеElektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Relejna zaštita laboratorijske vežbe Vežba 4: ISPITIVANJE STATIČKE GENERATORSKE ZAŠTITE Cilj vežbe je
Vežba 4: ISPITIVANJE STATIČKE GENERATORSKE ZAŠTITE Cilj vežbe je ispitivanje sledećih zaštitnih releja: (1) zemljospojnog za zaštitu statora generatora (RUWA 117 E), (2) podnaponskog releja (RUVA 116 E),
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_2008.doc
I област. У колу сталне струје са слике познато је: а) када је E, E = и E = укупна снага 3 отпорника је P = W, б) када је E =, E и E = укупна снага отпорника је P = 4 W и 3 в) када је E =, E = и E укупна
ВишеIme i prezime: Matični broj: Grupa: Datum:
Lom i refleksij svjetlosti Cilj vježbe Primjen zkon geometrijske optike (lom i refleksij svjetlosti). Određivnje žrišne dljine tnke leće direktnom metodom. 1. Teorijski dio Zrcl i leće su objekti poznti
ВишеMicrosoft PowerPoint - IS_G_predavanja_ [Compatibility Mode]
Rzvoj mtod u 940-, 960-tim (Boing) (https://www.simscl.com/blog/05//75-yrs-of-th-finitlmnt-mthod-fm/) U počtku prvnstvno z sttičku nlizu mhnik čvrstih tijl, li dns i z dinmičku, prnos toplot, tčnj fluid,...
ВишеMikroelektronske tehnologije
2019 Predavanje 12 II semestar (2+2+0) Prof. dr ragan Pantić, kabinet 337 dragan.pantic@elfak.ni.ac.rs http://mikro.elfak.ni.ac.rs 6/5/2019 Elektronske komponente - Pasivne komponente 2 MOS tranzistori
ВишеMicrosoft Word - Nastavni plan i program 2004
ИСПИТНИ РОК: ОКТОБАР 2 2017/2018 Уторк 02.10.2018 Сред 03.10.2018 Четвртк 04.10.2018 Петк 05.10.2018 Субот 06.10.2018 НОВИ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ (2004) Студијски прогрм: СВИ Годин I Семестр I II Линерн
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
Више9. : , ( )
9. Динамика тачке: Енергиjа, рад и снага (први део) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити (1) 1. Преглед литературе
ВишеMicrosoft Word - INTEGRALI ZADACI - v deo
INTEGRALI ZADACI (V-DEO) Inegrli nekih funkij koje sdrže kvdrni rinom Njpre ćemo proučii inegrle oblik: I= i I = Kod njih se kvdrni rinom svede n knonični oblik pomoću formule: b 4 b = + + 4 nrvno, možemo
ВишеEe1.ЕЕ.2018/2019.Задаћe: II к Задаће написати руком. Рок за израду до следећег термина предавања (7 дана за последњу задаћу у семестру). УНАПРИЈЕД НАП
Ee1.ЕЕ.2018/2019.Задаћe: II к Задаће написати руком. Рок за израду до следећег термина предавања (7 дана за последњу задаћу у семестру). УНАПРИЈЕД НАПИСАНЕ ЗАДАЋЕ НОСЕ 2 ПУТА ВИШЕ ПОЕНА!!! 1. Јонлија Ђорђе
Више(Microsoft Word - RE\212AVANJE SISTEMA JEDNACINA _metoda det._)
EŠAVANJE SISTEMA JENAČINA ( METOA ETEMINANTI) U prethodni fjlovi so govorili kko se rešvju sistei upotrebo tric. U ovo fjlu ćeo pokušti d v objsnio kko se prienjuju deterinnte n rešvnje siste linernih
ВишеZad.RGS.2012za sajt [Compatibility Mode]
n der lsov jednčin ( ) - b ( ) n nb n b b b n nb n 0 3 b b ) ( 1 b Suirnje rezult priene n der lsove jednčine (1)N visoki tepertur i veliki zprein vdw prelzi u jednčinu idelnog gsnog stnj jer: N visoki
ВишеPowerPoint Presentation
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање. \ хидродинамичке трансмисије, компоненте, вучне карактеристике Хидродинамичке трансмисије мобилних машина општа концепција: v v v v - дизел мотор -хидродинамички претварач -
ВишеPetar Stipanovid :: Rješenja 2. pismenog ispita iz MMF1 2010/ I2-1 Ako su Φ = r sin πφ + θ ; F = r 2 sin θ r + r cos φ θ + cos θ φ; M = log 2
Petr Stipnovid :: Rješenj. pismenog ispit iz MMF / I - Ako su Φ = r sin φ + θ ; F = r sin θ r + r cos φ θ + cos θ φ; M = log sin x y+z ; E = ρ z ρ gdje su (r, θ, φ) Krtezijeve koordinte, (r, θ, φ) sferne
ВишеElektrične mreže i kola 5. oktobar Osnovni pojmovi Električna mreža je kolekcija povezanih elemenata. Zatvoren sistem obrazovan od elemenata iz
Električne mreže i kola 5. oktobar 2016 1 Osnovni pojmovi Električna mreža je kolekcija povezanih elemenata. Zatvoren sistem obrazovan od elemenata izmedu kojih se vrši razmjena energije putem električne
ВишеMicrosoft Word - Andrea Gelemanovic i Martina Hrkovac - Dvodimenzionalna valna jednadzba.doc
Sveučilište u Zgreu Fkultet kemijskog inženjerstv i tehnologije Zvod z mtemtiku Mtemtičke metode u kemijskom inženjerstvu Dvodimenzionln vln jedndž Profesor: Dr.sc. Ivic Gusić Andre Geleović i Mrtin Hrkovc
ВишеMicrosoft Word - KRIVOLINIJSKI INTEGRALI zadaci _I deo_.doc
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI ZADACI ( I DEO) Krivolinijski inegrli prve vrse. Izrčuni krivolinijski inegrl ds ko je deo prve = izmeñu čk (, ) i (,). D se podseimo: b Ako je kriv d u obliku : =() b d je: f (,
ВишеOrtogonalni, Hermiteovi i Jacobijevi polinomi Safet Penjić Naučno-istraživački rad* koji je razvijen kao parcijalno ispunjenje obav
Ortogonlni, Hermiteovi i Jcobijevi polinomi Sfet Penjić inforrt@gmil.com Nučno-istrživčki rd* koji je rzvijen ko prcijlno ispunjenje obvez prem izbornom predmetu Specijlne funkcije s postdiplomskog studij
ВишеMicrosoft Word - Kvalif_Zadaci_Rjesenja_TOI.docx
Univerzitet u Tuzli ZBIRKA zdtk s prijemnih ispit iz Mtemtike n Fkultetu elektrotehnike u periodu od 0-0 godine (z studijski progrm "Tehnički odgoj i informtik") Tuzl, mj 08 TEHNIČKI ODGOJ I INFORMATIKA
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc
I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата
ВишеM e h a n i k a 1 v e ž b e 4 /1 1 Primer 3.1 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. q = 0
M e h a n i k a 1 v e ž b e 4 /1 1 Primer 3.1 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. q = 0.8 kn m, L=4m. 1. Z i = Z A = 0. Y i = Y A L q + F
ВишеMicrosoft Word - VALJAK.doc
ALJAK ljk je geometrijsko telo ogrničeno s dv krug u prlelnim rvnim i delom cilindrične površi čije su izvodnice normlne n rvn tih krugov. Os vljk je prv koj prolzi kroz centre z. Nrvno ko i do sd oznke
ВишеMicrosoft Word - Integrali III deo.doc
INTEGRALI ZADACI (III-DEO) PARCIJALNA INTEGRACIJA Ako su u i diferencijbilne funkcije od, ond je : ud= u du O meod, prcijln inegrcij, po prilu je n počeku proučnj slbo rzumlji. Mi ćemo pokuši, koliko o
ВишеMicrosoft PowerPoint - 1.DE.RI3g.09.Uvod
Дејан Јокић Миломир Шоја Предмет: ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Број кредита: 6 Седмично часова: 2+2+12+1 (П+АВ+ЛВ) Укупно часова: 30+45 Пун назив ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Скраћени назив Статус Семестар ЕСПБ Фонд
ВишеSVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE, RAČUNARSTVA I INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA Preddiplomski studij UPRAVLJANJE ELE
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE, RAČUNARSTVA I INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA Preddiplomski studij UPRAVLJANJE ELEKTROMOTORNIM POGONOM Završni rad Adam Vukovac Osijek,
ВишеPowerPoint Presentation
Анализа електроенергетских система -Временска промена струје кратког споја- Апериодична компонента (брзо се пригушује са T а, реда 5-1 ms, зависи од карактеристика ЕЕС-а и локације квара) Синусоидална
ВишеF-6-158
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 2181-668 На
ВишеMicrosoft Word - BROJNI REDOVI zadaci _II deo_.doc
BROJNI REDOVI ZADACI ( II DEO) Dlmbrov kritrijum Ako z rd ostoji lim + - z r > rd divrgir - z r odlučivo - z r < kovrgir r od vži: Primr. Isitti kovrgciju rd! Ršj: Njr d odrdimo. Ovd j to! ( zči uzimmo
ВишеUniverzitet u Nišu Prirodno - matematički Fakultet Departman za matematiku Višestruko osiguranje - Master rad - Mentor: dr Marija Milošević Niš, Mart
Univerzitet u Nišu Prirodno - mtemtički Fkultet Deprtmn z mtemtiku Višestruko osigurnje - Mster rd - Mentor: dr Mrij Milošević Niš, Mrt 213. Student: An Jnjić 2 Sdržj 1 Uvod 5 2 Osnovni pojmovi 7 2.1 Motivcioni
ВишеОдлука о изменама и допуни Одлуке о општим правилима за извршавање инстант трансфера одобрења 1. У Одлуци о општим правилима за извршавање инстант тра
Одлук о изменм и допуни Одлуке о општим првилим з извршвње инстнт трнсфер одобрењ 1. У Одлуци о општим првилим з извршвње инстнт трнсфер одобрењ ( Службени глсник РС, број 65/18 у дљем тексту: Одлук),
ВишеCRNOGORSKI KOMITET CIGRE Fuštić Željko doc. dr Martin Ćalasan Elektrotehnički fakultet,ucg Simulacione i eksperim
CRNOGORSKI KOMITET CIGRE Fuštić Željko zeljkofustic@gmail.com doc. dr Martin Ćalasan Elektrotehnički fakultet,ucg martinc@ac.me Simulacione i eksperimentalne karakteristike asinhronog generatora KRATAK
ВишеEMC doc
ИСПИТ ИЗ ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКЕ КОМПАТИБИЛНОСТИ 28. мај 2018. Напомена. Испит траје 120 минута. Дозвољена је употреба литературе и рачунара. Коначне одговоре уписати у одговарајуће кућице, уцртати у дате дијаграме
Више(Microsoft Word - VI\212ESTRUKI INTEGRALI zadaci III deo)
VIŠESTRUKI INTEGRALI - ZAACI ( III EO) Izčunvnje povšine u vni pimenom dvostukog integl Povšin olsti u vni O može se nći po fomuli: P = dd Pime. Izčunj povšinu ogničenu sledećim linijm: =, =, i =. Njpe
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
Вишеprva.dvi
Univerzitet u Banjoj Luci Elektrotehnički fakultet Katedra za opštu elektrotehniku Laboratorijske vježbe iz predmeta: Osnovi elektrotehnike 2 Prva vježba Simulacija električnih kola Student: Broj indeksa:
ВишеПрикључење објекта произвођача Тачке као и тачке , и у постојећим Правилима о раду дистрибутивно
Прикључење објекта произвођача Тачке 3.5.1. 3.5.6. као и тачке 3.5.7.14.6.1, 3.5.7.14.6.3. и 3.5.7.14.6.5. у постојећим Правилима о раду дистрибутивног система се мењају са оним које су наведене у тексту
ВишеUvod
ELEKTROMOTORNI POGONI dr Milan Bebić dr Leposava Ristić Nikola Vojvodić dipl. ing. www.pogoni.etf.bg.ac.rs pogoni@etf.bg.ac.rs ORGANIZACIJA PREDMETA Predavanja PowerPoint prezentacije (na sajtu ppt i pdf)
ВишеMicrosoft PowerPoint - Pogonski sistemi-predavanje 5
ПОГОНСКИ СИСТЕМИ Пето предавање прорачун хидродинамичке трансмисије Хидродинамичке трансмисије кретања мобилних машина 6. 5. 4. 4. 5. 6. 6. 5. 4. 4. 5. 6. а) б) 6. 5. 4. 4.4 5. 5. 4. 6. 4. 6. 4. 5. r d
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК телефон:
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 32 82 736, телефакс: (011) 21 81 668 На основу
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду Електротехнички факултет Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (ЕЕНТ) Фебруар 8. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: S =
ВишеM e h a n i k a 1 v e ž b e 4 / 2 9 Primer 3.5 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. Pozn
M e h a n i k a 1 v e ž b e 4 / 9 Primer 3.5 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. Poznata su opterećenja F 1 = kn, F = 1kN, M 1 = knm, q =
ВишеMicrosoft Word - Novi proizvod - Sistem za komunikaciju 720 v1.doc
ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ Нови производ: Једносмерна дистрибуција напона као оптимално решење коришћења енергије алтернативних извора Руководилац пројекта: Живанов Љиљана Одговорно лице: Лазић Мирослав Аутори: Лазић
ВишеMicrosoft PowerPoint - KoMoMa -predavanje Definisanje alata masina
КОНСТРУИСАЊЕ МОБИЛНИХ МАШИНА Треће предавање дефинисање алата машина, кашике мини багера Кнематички ланци: E z = { L 1,L a) прости, б) разгранати, в) сложени,...,l n } а) L 1 б) L L n L 3 O 1 L o O n L
ВишеF-6-14
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНИХ ОДНОСА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011)
ВишеMicrosoft Word - oae-09-dom.doc
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić Osnovi analogne elektronike domaći zadaci - 2009 Osnovi analogne elektronike 3 1. Domaći zadatak 1.1. a) [5] Nacrtati direktno spregnut
ВишеMicrosoft Word - Tok casa Elektronski elementi Simeunovic Bosko
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Наставник: Симеуновић Бошко, ОШ Татомир Анђелић Мрчајевци Предмет: Техничко и информатичко образовање Наставна тема: ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Наставна јединица: ОСНОВНИ ЕЛЕКТРОНСКИ
ВишеCRNOGORSKI KOMITET MEĐUNARODNOG VIJEĆA
CRNOGORSKI KOMITET CIGRE Ognjen Lukačević* Elektrotehnički fakultet ognjen.lukacevic96@gmail.com Dimitrije Bojović Elektrotehnički fakultet bojovic.dile333@gmil.com Martin Ćalasan Elektrotehnički fakultet
ВишеHarmonics
Tehnički dokument: Smer toka harmonika i harmonici višeg reda Harmonici Harmonici se generišu od poluprovodnički kontrolisanih uređaja u izvorima napajanja opreme kao rezultat izobličenih talasnih oblika
Вишеkatalog1414
S SOLDING engineering d.o.o. Inženjering, proizvodnja, trgovina i poslovne usluge Vase Stajića 17/10,24000 Subotica, Srbija, Tel./fax: 024 571 852 Mob: 065 588 1500; e-mail: zdravko.s@open.telekom.rs OTPORNIČKI
ВишеStokesov teorem i primjene Stokesov teorem - iskaz pogledati u predavanjima (Teorem 21.7.) Zadatak 1 Izračunajte ukupni fluks funkcije F kroz plohu D,
Stokesov teorem i primjene Stokesov teorem - iskz pogledti u predvnjim (Teorem 1.7.) Zdtk 1 Izrčunjte ukupni fluks funkcije F kroz plohu, ko je F zdno s F (x, y, z) ( y, x, x ), je unij cilindr x + y (pri
Више(Microsoft Word - EKSTREMUMI FUNKCIJA VI\212E PROMENLJIVIH _ii deo_.doc)
EKSTREMUMI FUNKCIJA VIŠE PROMENLJIVIH ( II deo ) USLOVNI EKSTREMUM Ovde osim funkcije immo dte i uslove. Njčešće je to jedn uslov, li u oiljnijim primerim mogu iti dv i više njih. Ako je recimo dt funkcij
ВишеMicrosoft Word - Danijela Sando SIR-1 MB
ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МОТОРА КОРИШЋЕЊЕМ ПРОГРАМА SPEED Данијела Сандо Факултет техничких наука, Чачак, Електротехничко и рачунарско инжењерство, Електроенергетика, школска 2013/2014. година e-mail
ВишеДинамика крутог тела
Динамика крутог тела. Задаци за вежбу 1. Штап масе m и дужине L се крајем А наслања на храпаву хоризонталну раван, док на другом крају дејствује сила F константног интензитета и правца нормалног на штап.
ВишеSVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE, RAČUNARSTVA I INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA Sveučilišni studij PRINCIPI RADA ANA
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE, RAČUNARSTVA I INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA Sveučilišni studij PRINCIPI RADA ANALOGNIH I DIGITALNIH MJERNIH INSTRUMENATA Završni rad
ВишеFTXP20M5V1B FTXP25M5V1B FTXP35M5V1B srpski
FTXP20M5V1B FTXP25M5V1B FTXP35M5V1B srpski 1 O dokumentciji 1 O dokumentciji 2 1.1 O ovom dokumentu... 2 2 O sistemu 2 2.1 Unutršnj jedinic... 2 2.1.1 Displej unutršnje jedinice... 3 2.2 O korisničkom
ВишеИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 1. Шта проучава биофизика и навести бар 3 области биофизике 2. Основне физичке величине и њихове јединице 3. Појам м
ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 1. Шта проучава биофизика и навести бар 3 области биофизике 2. Основне физичке величине и њихове јединице 3. Појам материјалне тачке 4. Појам механичког система 5. Појам
Више48. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Ср
I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Србије ЗАДАЦИ ГИМНАЗИЈА ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ СОМБОР 7.0.00.. На слици је приказана шема електричног кола. Електромоторна сила извора је ε = 50
ВишеPowerPoint Presentation
МОБИЛНЕ МАШИНЕ II предавање 4.2 \ ослоно-кретни механизми на точковима, кинематика и динамика точка Кинематика точка обимна брзини точка: = t транслаторна брзина точка: = t Услов котрљања точка без проклизавања:
ВишеMicrosoft Word - OG4EV-drugi kolokvijum konacna verzija.doc
ELEKTRIČNA VOZILA 2 kolokvijum Naomene : - kolokvijum traje 80 minuta - za najvišu ocenu na kolokvijumu, neohodno je sakuiti minimalno 70 bodova - za oložen kolokvijum, neohodno je sakuiti minimalno 35
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеMikroelektronske tehnologije
2019 Predavanje 6 II semestar (2+2+0) Prof. dr Dragan Pantić, kabinet 337 dragan.pantic@elfak.ni.ac.rs http://mikro.elfak.ni.ac.rs Pogledaj interesantno predavanje http://www.allaboutcircuits.com/videolectures/inductors-part-1/
Вишеzad_6_2.doc
.. S- i S- komunikacioni standardi Zadatak. Pomoću MX i čipa, potrebno je realizovati konvertor S- na S-. MX ima raspored pinova kao na slici..,0μf +V +V ULZ V CC T IN T IN OUT IN T OUT 0 9 OUT IN T OUT
ВишеNaučno-stručni simpozijum Energetska efikasnost ENEF 2017, Banja Luka, 3-4. novembar godine Rad po pozivu Primena aktivnih ispravljača u elektro
Naučno-stručni simpozijum Energetska efikasnost ENEF 2017, Banja Luka, 3-4. novembar 2017. godine Rad po pozivu Primena aktivnih ispravljača u elektromotornim pogonima visoke energetske efikasnosti Marko
ВишеMicrosoft Word - eg_plan_mart2007.doc
1 Информатор Електротехничког факултета ЕНЕРГЕТИКА С Т А Т У Т 004 и 0004 Информатор Електротехничког факултета НАСТАВНИ ПЛАН ОДСЕКА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ СМЕР ЗА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ СИСТЕМЕ (ЕЕС). семестар.1 Математика
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
Више