Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Srdjan Vukmirović, Tijana Šukilovic, Marijana Babić januar Teorijska pitanja
|
|
- Gašper Sedej
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Srdjan Vukmirović, Tijana Šukilovic, Marijana Babić januar 5. Teorijska pitanja definicija vektora, kolinearni i komplanarni vektori, definicija sabiranja vektora, definicija mnozenja vektora brojem, dokaz da su svaka tri vektora ravni linearno zavisna, definicija koordinata vektora, definicija koordinata tačaka, definisati težište trougla i nacrtati sliku, navesti f-lu za težište n-tačaka P,... P n, definicija skalarnog proizvoda, skalarni proizvod u ON bazi, računanje uglova i dužina pomoću skalarnog proizvoda definicija vektorskog proizvoda, tablica vektorskog proizvoda u ON bazi, računanje vektorskog proizvoda, računanje površine trougla, definicija i odredjivanje orjentacije trougla, uslov da tačka M pripada trouglu ABC, uslov kolinearnosti tri tačke definicija mešovitog proizvoda, dokaz da je apsolutna vrednost mešovitog proizvoda jednaka zapremini paralelepipeda, računanje mešovitog proizvoda, uslov komplanarnosti tri vektora, uslov komplanarnosti četiri tačke, odredjivanje zapremina paralelopipeda (tetraedra) napisati opšte f-le za transformacija koordinata tačaka i objasniti šta je šta, napisati matricu rotacije za ugao φ u ravni, dva oblika f-la za transformaciju koordinata ON repera i koji oblik šta predstavlja, napisati opšte f-le za afino preslikavanje ravni i objasniti šta je šta, matrično predstavljanje afinog preslikavanja ravni matricom, navesti osobine afinih preslikavanja, šta je slika trougla (kvadrata, paralelograma, kruga) pri afinom preslikavanju, da li afinim preslikavanje možemo preslikati kvadrat u paralelogram (trougao u četvorougao, trougao u proizvoljan trougao, paralelogram u trapez), definicija rotacije oko prave u prostoru, napisati matrice rotacija oko koordinatnih osa u prostoru, dve Ojlerove teoreme: svako kretanje prostora koje fiksira koordinatni početak ) je rotacija oko prave kroz O; ) može da se predstavi kao kompozicija tri rotacije oko koordinatnih osa (Ojlerovi uglovi), matrica rotacije u odnosu na proizvoljnu pravu, matrica refleksije u odnosu na proizvoljnu pravu u ravni (ravan u prostoru), koji uslov mora da zadovoljava matrica kretanja (izometrije) jednačina prave ako znamo tačku i normalni vektor, napisati parametarsku jednačinu prave p, napisati parametarsku jednačinu duži AB, napisati dve f-le za rastojanje tačke od prave definicija poligonske linije i poligona, definicija proste poligonske linije (nacrtati primer proste i ne-proste), uslov da tačka pripada unutrasnjosti (nacrtati primer), definisati triangulaciju poligona, dokaz da svaki prost poligon sa više od temena ima unutrašnju dijagonalu, formulacija i dokaz teoreme da se svaki prost poligon p moze triangulisati sa n trougla (n je broj temena poligona p), definicija konveksnog skupa (nacrtati primer konveksnog i nekonveksnog), šta je konveksni omotač
2 nekog skupa (nacrtati primer), šta je konveksni omotač skupa od n tačaka ravni (nacrtati primer), opisati algoritam reda O(n ) za odredjivanje konveksnog omotača, opisati Grahamov algoritam za konveksni omotač (primer) napisati implicitnu i parametarsku jednačinu kruga poluprečnika r sa centrom u C(, y ), šta je konusni presek i šta on može biti, šta je ekscentricitet i koliki je ekscentricitet elipse (hiperbole, parabole), napisati kanonsku jednačinu i parametrizaciju elipse ( hiperbole), navesti i nacrtati optičku osobinu elipse (parabole, hiperbole), napisati opšti oblik krive drugog reda, napisati sve kanonske oblike krivih drugog reda (i imena tih krivih), svesti krivu drugog reda na kanonski oblik translacijom (primer), svesti na kanonski oblik krivu y = rotacijom, napisati definiciju Beizijerove krive stepena i stepena, skicirati Bezijerove krive stepena i i njihove kontrolne tačke, objasniti rečima šta znači afina invarijantnost B. krive, nacrtati De Casteljau algoritam za krivu stepena ili 4 i neko t [, ] (recimo t =., t=.5... ), kako se Bezijerova kriva stepena (ili ) deli na dve krive istog stepena u tački t =. (nacrtati i reći koji su poligoni), kako se povećava stepen Bezijerove krive bez promene oblika, šta predstavlja jednačina + y = u ravni, a šta u prostoru, šta predstavlja jednačina + y =, z = 4 u prostoru, napisati jednačinu ravni u prostoru, šta je i kako se odredjuje koordinatni sistem prilagodjen datoj ravni α, napisati parametarsku (kanonsku) jednačinu prave u prostoru, napisati formulu za rastojanje tačke od ravni, navesti i nacrtati medjusobne položaje dve ravni u prostoru, navesti, P Q za medjusobne položaje dve prave p i q u prostoru, nacrtati i napisati uslove u terminima p, q, navesti teoremu o pramenu ravni, navesti i nacrtati medjusobne položaje prave i ravni u prostoru, sta su mimoilazne prave, navesti teoremu o normali mimoilaznih pravih (primer kocke i tetraedra), formula za ugao izmedju dve prave (dve ravni, prave i ravni), kako se odredjuje presek prave i trougla, kako se odredjuje presek ravni i trougla i šta može biti, definicija proste poliedarske površi, definicija ruba poliedarske površi, napisati tabelu povezanosti za kocku, definisati orjentabilnost poliedarske površi, dokazati da je tetraedar (piramida, kocka, po izboru) orjentabilan, skicirati glatku Mebijusovu traku i njen poliedarski model, napisati tabelu povezanosti Mebijusove trake, dokazati da Mebijusova traka nije orjentabilna, nacrtati torus i njegov poliedarski model, definicija Ojlerove karakteristike, skicirati glatke površi roda, i, definisati Platonovo telo, nabrojati Platonova tela, dokazati da postoji tačno 5 Platonovih tela, tabela sa brojem pljosni, ivica i temena Platonovih tela, dualna Platonova tela (skicirati). Vektori. (*) Dokazati da je AB= CD ako i samo ako se duži AD i BC polove.. (*) U odnosu na tačku O dati su vektori položaja OA, OB tačaka A i B (A B). Izraziti vektor položaja tačke C takve da: a) AC= λ CB, λ R; b) tačka C deli duž AB u odnosu p : q, p, q N. (*) Neka je ABC trougao i T tačka takva da važi a) Dokazati da tačka T ne zavisi od izbora tačke O. OT = ( OA + OB + OC).
3 b) Dokazati da je tačka T težište trougla, tj. presek težišnih duži i da ona težišne duži deli u odnosu :..4 (*) Neka je ABCD tetraedar i T tačka takva da važi OT = 4 ( OA + OB + OC + OD). Težišnom duži tetraedra se naziva duž koja spaja teme tetraedra sa težištem napsramne pljosni. Dokazati da se težišne duži tetraedra seku u tački T i da ih ona deli u odnosu :. Tačka T se naziva težište tetraedra..5 Dat je paralelogram ABCD. Ako je tačka F središte stranice BC, tačka G središte stranice CD, a tačka E presek duži AF i BG odrediti odnose AE EF i BE EG..6 U ravni je dat trougao ABC. Neka tačka D pripada stranici AB, a tačka E stranici BC, tako da je AD DB = 4 i BE EC = 5 7. Ako se duži AE i CD seku u tački F odrediti u kom odnosu tačka F deli duži AE i CD..7 Dati su vektori v = ( 6 6,, ) i u= (, 6 6, ) iz V svojim koordinatama u ortonormiranoj bazi. Odrediti: a) v ; b) ( v, u). preko vektora AB i odnosu susednih strana. AA.8 (*) a) Ako je A presek simetrale ugla BAC i ivice BC trougla ABC, odrediti vektor AC. b) Dokazati da simetrala ugla u trouglu ABC deli naspramnu stranu u.9 (*) Dokazati da se visine trougla seku u jednoj tački (ortocentar).. Odrediti površinu trougla ABC, ako je A(, ), B(, ), C(, 4). Da li je trougao ABC pozitivne orjentacije?. Ispitati da li tačka M(, ) pripada trouglu ABC, ako je A(, 7), B(, ), C(, )?. a) Odrediti mešoviti proizvod [ v, u, w], ako su njihove koordinate u ortonormiranoj bazi v = (,, 7), u= (,, ), w= (, 8, ). b) Da li su ti vektori linearno nezavisni?. a) Da li su tačke A(, ), B(, ), C(7, 6) kolinearne? b) Da li su tačke A(,, ), B(,, 4), C(7, 6, 5), D(5, 8, ) komplanarne?.4 Data je kocka ABCDA B C D ivice. a) Odrediti ugao izmedju dijagonala strana kocke BC i D B. b) Odrediti zapreminu tetraedra BC B D..5 Dat je pravilan šestougao ABCDEF. Ako je data baza e = ( e, e ), e = AB, e = AF, odrediti koordinate temena šestougla u reperu A e e..6 Neka je OABC paralelogram i e = ( OA, OC), f = ( BO, BC) dve baze. Odrediti formule transformacija koordinata iz repera Oe u reper Bf, kao i inverzne formule..7 Da li formule ( y ) = ( ) ( y ) ( + ). () prestavljaju transformaciju koordinata izmedju dva ortonormirana repera? Precizno nacrtati uzajamni položaj tih repera.
4 Afina preslikavanja. Date su tačke A(, ), B(, ), C(, ), D(, ); A (4, 5), B (8, 7), C (6, 9), D (, 7). a) Odrediti jednačine afinog preslikavanja koje kvadrat ABCD preslikava u paralelogram A B C D. b) Izračunati površinu paralelograma, koristeći determinantu matrice dobijenog preslikavanja i površinu kvadrata.. Dato je afino preslikavanje formulama ( ) ( y = ) ( y ) ( ). Odrediti formule inverznog preslikavanja.. Odrediti formule afinog preslikavanja koje trougao OAB preslikava u trougao O A B, ako je O(, ), A(, ), B(, ) i O (5, 4), A (7, 8), B (4, ). a) Da li preslikavanje čuva orjentaciju? b) Kolika je površina trougla O A B (izračunati znajući da je površina trougla OAB = / i znajući determinantu preslikavanja)..4 Odrediti formule afinog preslikavanja koje trougao P QR preslikava u trougao P Q R, ako je P (, ), Q(, ), R(4, 4) i P (5, 4), Q (7, 8), R (4, ). Da li preslikavanje čuva orjentaciju? Uputstvo: Zadatak uraditi tako što se nadje preslikavanje f : (O, A, B) (P, Q, R) ondosno g : (O, A, B) (P, Q, R ) (prethodni zadatak). Traženo preslikavanje je g f..5 a) Da li su trouglovi P QR i P Q R podudarni ako je P (, ), Q(5, 5), R(, 5) i P (, 7), Q (, ) i R (9, 8). Uputstvo: Proveriti dužine stranica. b) Odrediti izometriju koja preslikava P QR u P Q R. O kojoj se izometriji radi? (Iz matrice izometrije vidi se da je reč o kompoziciji rotacije za ugao arccos(/5) i translacije za vektor (, 7))..6 Odrediti formule homotetije sa centrom u tački C(, ) i koeficijentom. U koju tačku se preslikava koordinatni početak pri ovoj homotetiji? (Napomena: rezultat, tj. formule zapisati u obliku: =..., y =...).7 Odrediti formule rotacije za ugao φ = 7π 6 oko tačke A(, ). U koju tačku se preslikava tačka M(, ) pri ovoj rotaciji? (Napomena: rezultat, tj. formule zapisati u obliku: =..., y =...).8 Korisnik je obeležio pravougaonik (recimo sliku) sa naspramnim temenima P (6, 4) i Q(5, 5). Odrediti formule afine transformacije koja taj pravougaonik preslikava na ceo ekran dimenzija 8 6 bez distrozije, tj. homotetijom..9 Odrediti formule refleksije u odnosu na ravan α : y + z =.. Odrediti formule rotacije za ugao φ = π oko prave p : P (,, ), p (,, ). 4
5 4 Analitička geometrija u ravni 4. Data je prava q : = t+4, y = t 7, t R. a) Odrediti implicitni oblik prave q. b) Odrediti implicitni oblik prave r koja sadrži tačku R(, 7) i paralelna je q. 4. Odrediti jednačinu normale n iz tačke A(, 7) na pravu p ako je a) p : = t + 4, y = t 5, t R b) p : 4 y + 7 =. 4. Neka je A(, ), B(, 4). a) Odrediti parametarsku jednačinu prave AB. b) Ispitati da li tačka C(4, ) polupravoj [AB). c) Ispitati da li tačka D(, ) i u kom odnosu ona deli duž AB. 4.4 Ispitati da li tačke C(, ) i D( 7, ) pripadaju istoj poluravni odredjenoj pravom AB, A(, ), B(, ). 4.5 Ako je A(, ), B(, 7), odrediti koordinate tačaka koje dele duž AB na pet jednakih delova. 4.6 Izračunati rastojanje tačke M(, ) od prave a) y + =, b) prave p čiji je vektor pravca p = (, ), a tačka P (, ). 4.7 Odrediti centar i poluprečnik opisanog kruga u trougao ABC, ako je A(, ), B(4, ), C(6, ) kao i koordinate težišta trougla. 4.8 Odrediti težište T, ortocentar H i centre opisanog O i upisanog kruga S u ABC, A(, 4), B(, ), C(, ). 4.9 Odrediti presek pravih p i q koje su zadate tačkom i vektorom pravca: a) P (, ), p = (, ), Q(, ), q = (, ); b) P (, ), p = (, ), Q(, ), q = (, ); c) P (, ), p = (, ), Q(, ), q = (, 4). 4. Odrediti centar i poluprečnik kruga k : + y + 4y =. 4. Odrediti presek kruga k iz prethodnog zadatka i prave: a) p : p = (, ), P (, ) b) q : y 4 =. 5 Krive u ravni 5. Svesti na kanonski oblik translacijom: a) y 4 8y = ; b) y + 6y = ; c) + 5y 4 y + 8 = ; d) + 5y 6 + 5y + 9 = ; e) 9 + 4y + 6y + 6 = ; f) 4 y 4 + 4y + = ; g) 5 4y y + 5 = ; h) y 6 y 5 =. 5. Rotacijom pokazati da je kriva y = hiperbola. 5. Odrediti Bezijerovu krivu čije su kontrolne tačke P (, ), P (, ), P (4, ). 5.4 Odrediti Bezijerovu krivu čije su kontrolne tačke P (, ), P (, ), P (4, ), P (, ). 5
6 5.5 Date su tačke P = (, ), P = (, 4), P = (, ), P = (, ). a) Odrediti Bezijerovu krivu α (t), t [, ] čije su to kontrolne tačke. b) Odrediti tangentne vektore u tačkama P i P. c) Da li je tangenta te krive u tački α( ) paralelna pravoj P P? d) Odrediti krivu dobijenu pomeranjem kontrolne tačke P za vektor v = ( 7, ). Da li je tangenta te nove krive u tački α ( ) paralelna pravoj P P? 5.6 U ravni su date tačke P = (, ), P = (6, ), P = (4, 7) i prave p : y = 5, q : = 7 i r : = + s, y = s, s R. a) Napisati Bezijerovu krivu α (t), t [, ] čiji je kontrolni poligon P P P. b) Odrediti presek kontrolnog poligona sa pravama p, q, r. c) Odrediti presek krive α (t), t [, ] sa pravama p, q, r. Uporediti broj presečnih tačaka sa slučajem kontrolnog poligona (svojstvo najmanje varijacije). d) Pokazati da je kriva α (t), t [, ] deo parabole y = 4 (svojstvo afine invarijantnosti). 5.7 Upotrebom de Casteljau algoritma odrediti tačku Bezijerove krive α 4 (t) za t =, ako su kontrolne tačke krive P (7, 8), P (, ), P (7, 46), P (4, 7), P 4 (6, ). 5.8 Data je Bezijerova kriva kontrolnim tačkama P = (, ), P = (, ), P = (, 9), P = (8, 7). a) Podeliti krivu na dva dela praveći rez u tački α ( ). b) Povećati stepen leve krive za. 6 Konveksni omotač i triangulacija poligona 6. Odrediti konveksni omotač tačaka P = (, ), P = (, ), P = (, 5), P = (4, ), P 4 = (, ), P 5 = (6, 4), P 6 = (, ), P 7 = (5, 5), P 8 = (5, ). 6. U ravni su date tačke P = (, ), P = (, ), P = (, ), P = (4, ), P 4 = (, ). Ispitati da li je poligon P P P P P 4 prost. Ako nije, sortirati tačke P,... P 4 tako da poligon bude prost. 6. Od datih tačaka u ravni formirati prost poligon, a zatim ga triangulisati. a) P = (, ), P = (5, ), P = (, ), P = (6, 4), P 4 = (, ) b) P = (, ), P = (, ), P = (, ), P = (4, ), P 4 = (5, ), P 5 = (, 4). 6
7 7 Prava i ravan u prostoru 7. Ravni y + z = odrediti parametarski jednačinu. 7. Odrediti jednačinu ravni koja sadrži tačke A(,, ), B(,, ) i C(,, ). 7. Pravu p : = t + 4, y = t +, z = t, t R zapisati kao presek dve ravni. 7.4 Odrediti jednačinu ravni α koja sadrži pravu p : ravan β : y =. 7.5 Pravu p : y =, z = zapisati parametarski. = y 5 = z 7.6 Odrediti rastojanje tačke M(,, ) od prave p : y =, z =. 7.7 Odrediti rastojanje tačke M(,, ) od ravni α : y 4z =. 7.8 Data je ravan α : y + 5z =. Odrediti presek te ravni sa pravama: a) p : = y 4 7 = z ; b) q : = y = z ; c) r : = y = z ; d) s : y =, + y z + 5 = ; e) t : z + =, y + z + =. 7.9 Odrediti tačku prodora prave p : + = y+ = z 5 4 i koja je normalna na kroz ravan α : + y + 5z 7 =. 7. Odrediti jednačinu familije svih ravni koje sadrže tačku P (5,, ) i a) normalne b) paralelne su na pravu q : + = y+ = z Odrediti jednačinu ravni koja sadrži pravu p : + y + z =, z + = i sa ravni α : 4y 8z + = gradi ugao od π Odrediti medjusobni položaj pravih (i presečnu tačku ako postoji): a) p : = y = z q : = y, = z b) p : = y = z q : = y = z c) p : = y = z q : + = y = z+7 7. Odrediti zajedničku normalu i rastojanje izmedju mimoilaznih pravih p : 4 = y+ = z i q : 7 = y = z. 7.4 Odrediti rastojanje izmedju mimoilaznih pravih p : 6 = y 5 4 = z q : + 4 = y 4 = z Izračunati (koristeći digitron za arccos) ugao izmedju ravni α : + y z = i β : y + 4z + =. 7.6 Izračunati (koristeći digitron za arccos) ugao izmedju prave p : +y z =, z+ = i ravni α : 4y + z + =. 7
8 7.7 Odrediti jednačinu normale iz tačke A(,, ) na ravan α : + y 4z + 5 =. 7.8 Odrediti tačku Q koja je simetrična tački P (,, 4) u odnosu na ravan α : 6 + y z 75 = kao i projekciju P tačke P na ravan α. 7.9 Odrediti tačku Q koja je simetrična tački P (,, ) u odnosu na pravu l : kao i projekciju P tačke P na pravu l. = y 4 = z 4 7. Odrediti centralnu projekciju tačke P (,, ) na ravan z =, ako je centar projektovanja tačka O(,, ). 7. Odrediti λ tako da se prave p : koordinate presečne tačke? = y+4 5 = z i q : λ = y = z+5 seku. Koje su 7. Odrediti jednačinu prave koja sadrži tačku L(,, 7) i seče prave p : = y 4 q : z = y = z+. = z i 7. Ispitati da li prava p : = y 6 = z+ 4 seče trougao ABC, ako je A(, 4, 6), B( 4,, ), C(6, 4, ). U slučaju da seče odrediti koordinate presečne tačke. 7.4 Odrediti presek ravni α : y + z + 5 = i trougla ABC, ako je A(,, ), B(,, ), C(,, 5). 7.5 Odrediti presek ravni α : y + z = i trougla ABC, ako je A(,, ), B(,, ), C(,, ). 8 Poliedarske površi 8. a) Iz tabele povezanosti odrediti skup ivica. b) Nacrtati sliku. c) Proveriti da li ta tabela povezanosti zadaje apstraktnu poliedarsku površ. d) U slučaju potvrdnog odgovora pod c) proveriti da li je ta poliedarska površ povezana. e) Odrediti rub te površi i broj komponenata ruba. za sledeće tabele povezanosti: i) T = {T, T, T, T, T 4, T 5 }, P = {p, p, p, p }, p =,,, p =,, 4, 5, p =,,, p =,,. ii) T = {T, T, T, T, T 4, T 5, T 6, T 7, T 8, T 9, T }, P = {p, p, p, p, p 4 }, p =,, 7, 4, p =,, 6, 7, p =,, 5, 6, p =,, 4, 5, p 4 = 8, 9,. 8. a) Nacrtati poliedarski model Mebijusove trake i napisati mu tabelu povezanosti. b) Dokazati da je Mebijusova traka neorjentabilna. 8. Izvršiti uskladjivanje orjentacija pljosni kocke ABCDA B C D, ako je izabrana orjentacija pljosni p = A, B, C, D. 8.4 Data je poliedarska površ p =,, 4,, p =,, 5, 4, p =,,, 5, p = 6, 8, 5,, p 4 = 6,, 4, 7, p 5 = 4, 5, 8, 7, p 6 = 8, 7,,, p 7 =,, 7, 6, p 8 =, 6, 8,. a) Dokazati da je ona poliedar, tj. da nema rub. b) Izračunati njenu Ojlerovu karakterisku i broj rupa. 8.5 Odrediti Ojlerovu karakteristiku Mebijusove trake. 8
9 9 Zadaci za vežbu 9. Dat je kvadrat ABCD, čije je središte S. Ako je data baza e = ( e, e ), e = AS, e = AD, odrediti koordinate tačaka A, B, C, D, S u reperu Ae. 9. Odrediti zapreminu tetraedra čija su temena A(,, ), B(, 4, 6), C(,, ), D(,, ). (Rešenje: V = 6 [ AB, AC, AD] =.) 9. Odrediti formule homotetije sa centrom C(, ) i koeficijentom 5. U koju tačku se preslikava tačka X(, ) pri ovoj homotetiji. (Rešenje: Pošto je X = C, tačka X se slika u sebe, tj. X (, ). Proveriti.) 9.4 Odrediti podnožje normale iz tačke A(, ) na pravoj p : y 4 =. (Rešenje: tačka (, ).) 9.5 Odrediti presek pravih AB i CD, gde je A(, ), B(, 5), C(5, 7), D(, ). (Rešenje: tačka (, ).) 9.6 Dat je trougao ABC, A(, 5), B(5, ), C(9, ). Odrediti centar i poluprečnik kruga opisanog oko tog trougla, kao i jednačinu opisanog kruga. (Rešenje: r = 4, C(7, 7).) 9.7 Odrediti presek prave p : + y 8 = i kruga k : + y 6 6y + 4 =. (Rešenje: tačke (, 5) i (5, ).) 9.8 Date su tačke A (, 7), A (, ), A (, ). a) Odrediti Bezijerovu krivu stepena čije su to kontrolne tačke. b) Odrediti tačku M koja se dobija za t =. (Rešenje: M (, 5 ) ) 9.9 Svesti krive na kanonski oblik translacijom i odrediti o kojoj se krivoj radi: a) y 6y 6 =, b) + y 4 + 4y + 6 =. (Rešenje: parabola, tačka) 9. Odrediti jedančinu ravni koja sadrži pravu l : α : 4y + z + 5 =. = y+ = z i normalna je na ravan 9. Data je poliedarska površ p =,,, p = 5,,, p =,, 4, p =,,, p 4 =,, 4, p 5 =, 4, 5. a) Odrediti rub te poliedarske površi. Koliko on ima komponenata? b) Uraditi uskladjivanje orjentacija pljosni. Da li je površ orjentabilna? 9
Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Tijana Šukilović, Miloš Antić, Nenad Lazić 19. decembar Teorijska pitanja 1. V
Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Tijana Šukilović, Miloš Antić, Nenad Lazić 9. decembar 6 Teorijska pitanja. Vektori: Definicija vektora, kolinearni i koplanarni vektori,
ВишеZadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak
Zadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar 2005. 1 Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak 2.1) Tačke A 1 (2 : 1), A 2 (3 : 1) i B(4 : 1) date
ВишеMicrosoft Word - Domacii zadatak Vektori i analiticka geometrija OK.doc
задатак. Вектор написати као линеарну комбинацију вектора.. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } 9}. }. } } }. }. } } }. }. } } } 9 8. }. } } } 9. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. }
ВишеMatematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3
Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b
Вишеkolokvijum_resenja.dvi
Геометриjа 2 колоквиjум 2019. Димитриjе Шпадиjер 25. jануар 2019. 1. Важи H(,;K,L) ако постоjи права p коjа не садржи тачку и сече праве,,k,l у неким тачкама X,Y,M,N таквим да важи H(X,Y;M,N). Права сече
ВишеСТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто
СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за вектор a (коjи може бити и дужине нула) и неке изометриjе
Вишеuntitled
ОСНА СИМЕТРИЈА 1. Заокружи слово испред цртежа на коме су приказане две фигуре које су осносиметричне у односу на одговарајућу праву. 2. Нацртај фигуре које су осносиметричне датим фигурама у односу на
ВишеМатематика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }
1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак
ВишеRavno kretanje krutog tela
Ravno kretanje krutog tela Brzine tačaka tela u reprezentativnom preseku Ubrzanja tačaka u reprezentativnom preseku Primer određivanja brzina i ubrzanja kod ravnog mehanizma Ravno kretanje krutog tela
ВишеЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА p m m m Дат је полином ) Oдредити параметар m тако да полином p буде дељив са б) Одредити параметар m тако да остатак при дељењу p са буде једнак 7 а)
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 4 Ekscentricitet konusnih preseka i klasifikacija kvadratnih krivih Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 4 1 / 15 Ekscentricitet
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 3 Konusni preseci (krive drugog reda, kvadratne krive) Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 3 1 / 22 Ime s obzirom na karakteristike
ВишеМатематика основни ниво 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Броје
1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Бројеве записане римским цифрама запиши арапским: VIII LI XXVI CDXLIX MDCLXVI XXXIX
ВишеTrougao Bilo koje tri nekolinearne tačke određuju tacno jednu zatvorenu izlomljenu liniju. Trougaona linija je zatvorena izlomljena linija određena sa
Trougao Bilo koje tri nekolinearne tačke određuju tacno jednu zatvorenu izlomljenu liniju. Trougaona linija je zatvorena izlomljena linija određena sa tri nekolinearne tačke. Trougao je geometrijski objekat
Више{ Rexe a Tipovi zadataka za drugi kratki test { 1. Odrediti normalizovanu jednaqinu prave p koja sadri taqku P (2, 1) i qiji je normalni vektor # «n p
{ Ree a Tipovi adataka a drugi kratki test { Odrediti normaliovanu jednaqinu prave p koja sadri taqku P, i qiji je normalni vektor # «n p =, 4 + 4 + = Odrediti jediniqni vektor pravca prave = i taqku te
ВишеТалесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су a и b две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да
Талесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су и две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да jе m k и n k, где су m, n > 0. Тада кажемо да су дужи и
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеRG_V_05_Transformacije 3D
Računarska grafika - vežbe 5 Transformacije u 3D grafici Transformacije u 3D grafici Slično kao i u D grafici, uz razlike: matrice su 4x4 postoji posebna matrica projekcije Konvencije: desni pravougli
ВишеМатематика напредни ниво 1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. О
1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. Одреди број елемената скупова: а) A = {x x N и x < 5} A = { } n(a) = б) B = {x
ВишеMy_ST_FTNIspiti_Free
ИСПИТНИ ЗАДАЦИ СУ ГРУПИСАНИ ПО ТЕМАМА: ЛИМЕСИ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНКЦИЈЕ ЕКСТРЕМИ ФУНКЦИЈЕ СА ВИШЕ ПРОМЕНЉИВИХ 5 ИНТЕГРАЛИ ДОДАТАК ФТН Испити С т р а н а Лимеси Одредити
ВишеGEOMETRIJA 2 zadaci po kojima se dre vebe PODUDARNOST 1. (Sreda linija trougla) Ako su B 1 i C 1 sredixta dui CA i BA trougla ABC, onda su prave BC i
GEOMETRIJA 2 zadaci po kojima se dre vebe PODUDARNOST 1. (Sreda linija trougla) Ako su B 1 i C 1 sredixta dui CA i BA trougla ABC, onda su prave BC i B 1 C 1 paralelne i vai B 1 C 1 = 1 2 BC. 2. Ako su
ВишеЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА у = kх + n А утврди 1. Које од наведених функција су линеарне: а) у = 2х; б) у = 4х; в) у = 2х 7; г) у = 2 5 x; д)
ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА у = kх + n А утврди 1. Које од наведених функција су линеарне: а) у = х; б) у = 4х; в) у = х 7; г) у = 5 x; д) у = 5x ; ђ) у = х + х; е) у = x + 5; ж) у = 5 x ; з) у
ВишеMATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i
MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba
ВишеМинистарство просвете, науке и технолошког развоја ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ Општинско такмичење из математике ученика основних школа III
25.02.2017 III разред 1. Број ногу Периних паса је за 24 већи од броја њихових глава. Колико паса има Пера? 2. На излет су кренула три аутобуса у којима је било укупно 150 ученика. На првом одмору је из
ВишеMicrosoft Word - TAcKA i PRAVA3.godina.doc
TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje izmeñu dve tače Ao su nam date tače A( x, y i B( x, y, onda rastojanje izmeñu njih računamo po formuli d( A,
ВишеАутор овог документа је Петар Аврамовић. Слободно га можете читати, размењивати, копирати, штампати али само као цео документ. у циљу сазнавања нечег
Аутор овог документа је Петар Аврамовић. Слободно га можете читати, размењивати, копирати, штампати али само као цео документ. у циљу сазнавања нечег новог или подсећања нечег што сте заборавили. Немојте
ВишеPITANJA I ZADACI ZA II KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE I Pitanja o nizovima Nizovi Realni niz i njegov podniz. Tačka nagomilavanja niza i granična vrednost(l
PITANJA I ZADACI ZA II KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE I Pitanja o nizovima Nizovi Realni niz i njegov podniz. Tačka nagomilavanja niza i granična vrednost(limes) niza. Svojstva konvergentnih nizova, posebno
ВишеVISOKA TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA MILORADOVI] MIROLJUB M A T E M A T I K A NERE[ENI ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT AGRONOMIJA, EKOLOGIJA, E
VISOKA TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA PO@AREVAC MILORADOVI] MIROLJUB M A T E M A T I K A NERE[ENI ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT AGRONOMIJA, EKOLOGIJA, ELEKTROTEHNIKA, MA[INSTVO PO@AREVAC 007 OBAVEZNO PRO^ITATI!
ВишеMATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i
MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba
Вишеhomotetija_ddj.dvi
Homotetija verzija.0: 16.10.016. uxan uki efinicija. Homotetija H O,k sa centrom O i koeficijentom k je preslikavanje ravni koje slika svaku taqku X u taqku X takvu da je OX = k OX. Homotetiju zovemo pozitivnom
ВишеRokovi iz Matematike 1 za studente Fakulteta za fiziqku hemiju Ivan Dimitrijevi, Tijana Xukilovi 1. Rexiti jednaqinu z 4 + i 1 i+1 = 0. MATEMATIKA 1 {
Rokovi iz Matematike za studente Fakulteta za fiziqku hemiju Ivan Dimitrijevi, Tijana Xukilovi Rexiti jednaqinu z 4 + i i+ = MATEMATIKA { septembar 5godine x Odrediti prodor prave p : = y = z kroz ravan
Више1 MATEMATIKA 1 (prva zadaća) Vektori i primjene 1. U trokutu ABC točke M i N dijele stranicu AB na tri jednaka dijela. O
http://www.fsb.hr/matematika/ (prva zadać Vektori i primjene. U trokutu ABC točke M i N dijele stranicu AB na tri jednaka dijela. Označite CA= a, CB= b i izrazite vektore CM i CN pomoću vektora a i b..
ВишеOkruzno2007ZASTAMPU.dvi
4. RAZRED 1. Koliko ima trouglova na slici? Navesti te trouglove. D E F C A 2. Na koliko naqina Voja, Rade i Zoran mogu da podele 7 jednakih klikera, tako da svaki od Φih dobije bar jedan kliker? 3. TravΦak
ВишеNermin Hodzic, Septembar, Inverzija 1 Notacija: -Preslikavanje I(A) = A 1,za koje vrijedi OA OA 1 = r 2, i tacka A 1 se nalazi na zraki OA,naziv
Inverzija 1 Notacija: -Preslikavanje I(A) = A 1,za koje vrijedi OA OA 1 = r 2, i tacka A 1 se nalazi na zraki OA,nazivam inverzija u odnosu na kruznicu k(o, r). -I(P ) = P 1 je oznaka za sliku tacke P
ВишеMATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i
MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba
ВишеАлгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (
Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)
ВишеPEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla
PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla, 3. mart/ožujak 019. godine Prirodno-matematički fakultet
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
ВишеNermin Hodzic, Septembar, Slicnost trouglova 1 Notacija: - A, B, C su uglovi kod vrhova A, B, C redom. -a, b, c su stranice trougla suprotne vrh
Slicnost trouglova Notacija: - A, B, C su uglovi kod vrhova A, B, C redom. -a,, c su stranice trougla suprotne vrhovima A, B, C redom. -m a, m, m c su tezisnice iz vrhova A, B, C redom. -h a, h, h c su
ВишеMicrosoft Word - 24ms221
Zadatak (Katarina, maturantica) Kružnica dira os apscisa u točki (3, 0) i siječe os ordinata u točki (0, 0). Koliki je polumjer te kružnice? A. 5 B. 5.45 C. 6.5. 7.38 Rješenje Kružnica je skup svih točaka
ВишеGeometrija I–smer - deo 4: Krive u ravni
UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIQKI FAKULTET Geometrija I{smer deo 4: Krive u ravni Tijana Xukilovi 3. decembar 2018 Konus Neka su i i s dve prave u prostoru koje se seku u taqki T. Kruni konus sa temenom
ВишеРастко Вуковић: Математика III Математика III за трећи разред гимназије Растко Вуковић, проф. скрипта за наставу држану ш. г. у Бањој Луци
Математика III за трећи разред гимназије Растко Вуковић, проф. скрипта за наставу држану -. ш. г. у Бањој Луци Гимназија Бања Лука, 7. Гимназија Бања Лука Математика за III разред гимназије Скрипта за
ВишеФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА
Питања за усмени део испита из Математике 3 I. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ 1. Појам диференцијалне једначине. Пикарова теорема. - Написати општи и нормални облик диференцијалне једначине првог реда. - Дефинисати:
ВишеMicrosoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt
Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног кабла је Спољашњи проводник је коначне дебљине унутрашњег полупречника и спољашњег Проводници кабла су начињени од бакра Кроз кабл протиче стална једносмерна
Више1. Vrednost izraza jednaka je: Rexenje Direktnim raqunom dobija se = 4 9, ili kra e S = 1 ( 1 1
1. Vrednost izraza 1 1 + 1 5 + 1 5 7 + 1 7 9 jednaka je: Rexenje Direktnim raqunom dobija se 1 + 1 15 + 1 5 + 1 6 = 4 9, ili kra e S = 1 1 1 2 + 1 1 5 + 1 5 1 7 + 1 7 1 ) = 1 7 2 8 9 = 4 9. 2. Ako je fx)
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВН
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2017/2018. година
ВишеUniverzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Površina i zapremina poliedara -master radkandidat Miljana Stojanović 65 mentor Prof. dr Ljubica Veli
Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Površina i zapremina poliedara -master radkandidat Miljana Stojanović 65 mentor Prof. dr Ljubica Velimirović Niš, oktobar 2015. Sadržaj 1 Uvod 3 2 Platonova
ВишеFOR_Matema_Srednja
Јован Бојиновић НЕОПХОДНЕ ФОРМУЛЕ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ЗА ФАКУЛТЕТЕ Формуле из планиметрије и стереометрије Страна: ПОВРШИНА ТРОУГЛА. Површина троугла се може израчунати и Хероновим
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2013/
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2013/2014. година УПУТСТВО ЗА РАД Тест који треба да решиш
Више1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu 3XB T + XA = B, pri qemu
1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE 1 0.0.01. Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu XB T + XA = B, 1 4 pri qemu je A = 6 9 i B = 1 1 0 1 1. 4 4 4 8 1. Data je prava q : {
ВишеМ А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој
М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57
ВишеNaziv studija
Naziv studija Integrirani preddiplomski i diplomski učiteljski studij Naziv kolegija Matematika 2 Status kolegija Obvezni Godina 1. godina Semestar 2. semestar ECTS bodovi 3 Nastavnik Mr.sc. Damir Mikoč
ВишеДинамика крутог тела
Динамика крутог тела. Задаци за вежбу 1. Штап масе m и дужине L се крајем А наслања на храпаву хоризонталну раван, док на другом крају дејствује сила F константног интензитета и правца нормалног на штап.
ВишеMinistarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja Druxtvo matematiqara Srbije DRЖAVNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA 10. mart Pr
Prvi razred A kategorija 1. Za prirodan broj n oznaqimo sa x n broj koji se dobije uzastopnim zapisivanjem svih prirodnih brojeva od 1 do n jedan iza drugog (npr. x 14 = 1234567891011121314). Neka je funkcija
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 018/019. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
ВишеZadaci s pismenih ispita iz matematike 2 s rješenjima MATEMATIKA II x 4y xy 2 x y 1. Odredite i skicirajte prirodnu domenu funkcije cos ln
Zadaci s pismenih ispita iz matematike s rješenjima 0004 4 Odredite i skicirajte prirodnu domenu funkcije cos ln f, Arc Izračunajte volumen tijela omeđenog plohama z e, 9 i z 0 Izračunajte ln e d,, ln
Више(Microsoft Word - MATB - kolovoz osnovna razina - rje\232enja zadataka)
. B. Zapišimo zadane brojeve u obliku beskonačno periodičnih decimalnih brojeva: 3 4 = 0.7, = 0.36. Prvi od navedenih četiriju brojeva je manji od 3 4, dok su treći i četvrti veći od. Jedini broj koji
ВишеSKUPOVI TOČAKA U RAVNINI 1.) Što je ravnina? 2.) Kako nazivamo neomeđenu ravnu plohu? 3.) Što je najmanji dio ravnine? 4.) Kako označavamo točke? 5.)
SKUPOVI TOČAKA U RAVNINI 1.) Što je ravnina? 2.) Kako nazivamo neomeđenu ravnu plohu? 3.) Što je najmanji dio ravnine? 4.) Kako označavamo točke? 5.) U kakvom međusobnom položaju mogu biti ravnina i točka?
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) XXV (1)(2019), DOI: /МК A ISSN (o) ISSN (o) JOŠ JEDAN DO
MAT-KOL (Banja Luka) XXV ()(9), -8 http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm DOI:.75/МК9A ISSN 54-6969 (o) ISSN 986-588 (o) JOŠ JEDAN DOKAZ PTOLEMEJEVE TEOREME I NJENA ZNAČAJNA PRIMJENA Dr. Šefket Arslanagić,
Више1.NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA PRVI RAZRED GIMNAZIJE.pdf
GIMNAZIJA Informacijsko komunikacijskih tehnologija Razred: prvi NASTAVNI PROGRAM ZA PREDMET: MATEMATIKA; Sedmični broj časova: 3 Godišnji broj časova : 105 Programski sadržaji za prvi razred: Teme : 1)
ВишеMicrosoft PowerPoint - ravno kretanje [Compatibility Mode]
КИНЕМАТИКА КРУТОГ ТЕЛ (наставак) 1. транслаторно кретање. обртање тела око непокретне осе 3. сферно кретање 4. опште кретање 5. раванско (равно) кретање 1 Opšte kretanje krutog tela = ( t) y = y( t) y
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) Matematički kolokvijum XIV(3)(2008), DEVET RJEŠENJA JEDNOG ZADATKA IZ GEOMETRIJE Dr Šefket Arslanagić 1 i Alija Miminagić 2
T-KOL (anja Luka) atematički kolokvijum XIV()(008), 1-1 DEVET RJEŠENJ JEDNOG ZDTK IZ GEOETRIJE Dr Šefket rslanagić 1 i lija iminagić Samostalno rješavanje malog broja teških problema je, bez sumnje, od
Више1. Počevši iz vrha šiljastokutnog trokua povučena je visina kojoj je točka A 1 nožište na nasuprotnoj stranici. Iz točke A 1 povučena je okomica na je
1. Počevši iz vrha šiljastokutnog trokua povučena je visina kojoj je točka A 1 nožište na nasuprotnoj stranici. Iz točke A 1 povučena je okomica na jednu od preostale dvije stranice i njezino nožište na
ВишеSlide 1
0(a) 0(b) 0(c) 0(d) 0(e) :: :: Neke fizikalne veličine poput indeksa loma u anizotropnim sredstvima ovise o iznosu i smjeru, a nisu vektori. Stoga se namede potreba poopdavanja. Međutim, fizikalne veličine,
ВишеMicrosoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_1112_szerb.doc
Matematika szerb nyelven középszint 111 É RETTSÉGI VIZSGA 011. október 18. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ NEMZETI ERŐFORRÁS MINISZTÉRIUM Формални
ВишеUNIVERZITET U ZENICI
8 GRUPA A UNIVERZITET U ZENICI MAŠINSKI FAKULTET PISMENI ISPIT IZ MATEMATIKE Riješiti matriču jedačiu: ( A+ B) AX = A, gdje matrice A i B zadovoljavaju: A =, B = y + z Naći tačku simetriču tački M(,-,)
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2015/
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2015/2016. година УПУТСТВО ЗА РАД Тест који треба да решиш
ВишеPRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN Odrediti
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN 0. Odrediti moduo kompleksnog broja Rešenje: Uočimo da važi z = + i00
ВишеMicrosoft Word - KVADRATNA FUNKCIJA.doc
KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b+ c Gde je R, a i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b+ c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako izgleda
Више58. Federalno takmičenje iz matematike učenika srednjih škola
58. TAKMIČENJE MLADIH MATEMATIČARA BOSNE I HERCEGOVINE FEDERALNO PRVENSTVO UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA Sarajevo, 4.0.018. godine PRVI RAZRED Zadatak 1 Ako su, i realni brojevi takvi da je 0, dokazati da vrijedi
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
Више8. ( )
8. Кинематика тачке (криволиниjско кретање) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити 1. Криволиниjско кретање Преглед
ВишеKonstruktivne metode u geometriji prema predavanjima profesora Vladimira Voleneca verzija: 12. lipnja 2019.
Konstruktivne metode u geometriji prema predavanjima profesora Vladimira Voleneca verzija: 12. lipnja 2019. Sadržaj 1 Euklidske konstrukcije 2 1.1 Povijest..................................... 2 1.2 Aksiomi
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
ВишеRepublika Srbija MINISTARSTVO PROSVJETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZAVOD ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ODGOJA ZAVRŠNI ISPIT NA KRAJU OSNOVN
Republika Srbija MINISTARSTVO PROSVJETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZAVOD ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ODGOJA ZAVRŠNI ISPIT NA KRAJU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I ODGOJA školska 2016/2017. godina TEST
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВН
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2018/2019. година
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
Више1 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade KS ISPITNI KATALOG ZA EKSTERNU MATURU U ŠKOLSKOJ 2016/2017. GODINI MATEMATIKA Stručni tim za matematiku:
1 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade KS ISPITNI KATALOG ZA EKSTERNU MATURU U ŠKOLSKOJ 2016/2017. GODINI MATEMATIKA Stručni tim za matematiku: Prof. dr. Senada Kalabušić Dragana Paralović, prof.
ВишеMicrosoft Word - 24ms241
Zadatak (Branko, srednja škola) Parabola zadana jednadžbom = p x prolazi točkom tangente na tu parabolu u točki A? A,. A. x + = 0 B. x 8 = 0 C. x = 0 D. x + + = 0 Rješenje b a b a b a =, =. c c b a Kako
ВишеMicrosoft Word - vodic B - konacna
VODIČ B za škole za srednje stručno obrazovanje i obuku školska 2015./2016. godina MATEMATIKA Predmetna komisija: Dina Kamber Maja Hrbat Vernesa Mujačić Mirsad Dumanjić Sadržaj Uvod... 1 Obrazovni ishodi
ВишеΣ Ime i prezime, JMBAG: ELEMENTARNA GEOMETRIJA prvi kolokvij studenog Napomene: Kolokvij ima ukupno 5 zadataka, svaki zadatak vr
1 2 3 4 5 Σ Ime i prezime, JMBAG: ELEMENTARNA GEOMETRIJA prvi kolokvij - 24. studenog 2017. Napomene: Kolokvij ima ukupno 5 zadataka, svaki zadatak vrijedi 7 bodova. Vrijeme rje²avanja je 120 minuta. Odmah
ВишеZadaci s rješenjima, a ujedno i s postupkom rada biti će nadopunjavani tokom čitave školske godine
Zadaci s rješenjima, a ujedno i s postupkom rada biti će nadopunjavani tokom čitave školske godine. Tako da će u slijedećem vremenskom periodu nastati mala zbirka koja će biti popraćena s teorijom. Pošto
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеPRIMER 1 ISPITNI ZADACI 1. ZADATAK Teret težine G = 2 [kn] vezan je užadima DB i DC. Za ravnotežni položaj odrediti sile u užadima. = 60 o, β = 120 o
PRIMER 1 ISPITNI ZADACI Teret težine G = 2 [kn] vezan je užadima DB i DC. Za ravnotežni položaj odrediti sile u užadima. = 60 o, β = 120 o Homogena pločica ACBD, težine G, sa težištem u tački C, dobijena
ВишеMicrosoft Word - IZVODI ZADACI _I deo_.doc
. C =0 Tablica izvoda. `=. ( )`=. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`=. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0). (sin)`=cos (ovde je >0 i a >0). (cos)`= - sin π. (tg)`= + kπ cos. (ctg)`= kπ
ВишеТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља www.
ТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља aleksandar@masstheory.org www.masstheory.org Август 2007 О ауторским правима: Дело
ВишеMicrosoft Word - Matematika_emelt_irasbeli_javitasi_0911_szerb.doc
Matematika szerb yelve emelt szit 09 ÉRETTSÉGI VIZSGA 0 május 8 MATEMATIKA SZERB NYELVEN EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ NEMZETI ERŐFORRÁS MINISZTÉRIUM Важне информације
Вишеm3b.dvi
7 VEKTORI U svijetu oko nas lako ćemo prepoznati mnoge veličine čija se vrijednost izražava brojem. To su, na primjer, duljina, površina, obujam, temperatura, tlak, masa, energija, specifična gustoća:::
ВишеTest iz Linearne algebre i Linearne algebre A qetvrti tok, U zavisnosti od realnog parametra λ rexiti sistem jednaqina x + y + z = λ x +
Test iz Linearne algebre i Linearne algebre A qetvrti tok, 2122017 1 U zavisnosti od realnog parametra λ rexiti sistem jednaqina x + y + z = λ x + λy + λ 2 z = λ 2 x + λ 2 y + λ 4 z = λ 4 2 Odrediti inverz
ВишеMicrosoft Word - 15ms261
Zadatak 6 (Mirko, elektrotehnička škola) Rješenje 6 Odredite sup S, inf S, ma S i min S u skupu R ako je S = { R } a b = a a b + b a b, c < 0 a c b c. ( ), : 5. Skratiti razlomak znači brojnik i nazivnik
Вишеgt3b.dvi
r t. h en m le w.e w w 7 VEKTORI U svijetu oko nas lako ćemo prepoznati mnoge veličine čija se vrijednost izražava brojem. To su primjerice duljina, površina, obujam, temperatura, tlak, masa, energija,
ВишеVeeeeeliki brojevi
Matematička gimnazija Nedelja informatike 3 12. decembar 2016. Uvod Postoji 10 tipova ljudi na svetu, oni koji razumeju binarni sistem, oni koji ne razumeju binarni sistem i oni koji nisu očekivali šalu
ВишеMate_Izvodi [Compatibility Mode]
ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ Нека тачке Мо и М чине једну тетиву функције. Нека се тачка М почне приближавати тачки Мо, тј. нека Тачка М постаје тачка Мо, а тетива постаје тангента функције у тачки
ВишеMicrosoft Word - KUPA-obnavljanje.doc
KUPA Kupa je oblo feometrijko telo čija je onova krug, a omotač je deo obrtne konune površi a vrhom u tački S. S r Oa kupe je prava koja prolazi kroz vrh kupe i centar onove kupe. Ako je oa normalna na
ВишеMicrosoft Word - Matematika_emelt_irasbeli_0911_szerb.doc
ÉRETTSÉGI VIZSGA 2012. május 8. MATEMATIKA SZERB NYELVEN EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA 2012. május 8. 8:00 Az írásbeli vizsga időtartama: 240 perc Pótlapok száma Tisztázati Piszkozati NEMZETI ERŐFORRÁS
ВишеANALITIČKA GEOMETRIJA Željka Milin Šipuš i Mea Bombardelli verzija Uvod i povijesni osvrt Analitička geometrija bavi se proučavanjem (klasične)
ANALITIČKA GEOMETRIJA Željka Milin Šipuš i Mea Bombardelli verzija 1.0 1 Uvod i povijesni osvrt Analitička geometrija bavi se proučavanjem (klasične) euklidske geometrije ravnine i prostora koristeći algebarske
Више8. razred kriteriji pravi
KRITERIJI OCJENJIVANJA MATEMATIKA 8. RAZRED Učenik će iz nastavnog predmeta matematike biti ocjenjivan usmeno i pismeno. Pismeno ocjenjivanje: U osmom razredu piše se šest ispita znanja i bodovni prag
ВишеKvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx
Kvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx+c = 0, a, b, c R, a 0, vai 5a+3b+3c = 0, tada jednaqina
Вишеvjezbe-difrfv.dvi
Zadatak 5.1. Neka je L: R n R m linearni operator. Dokažite da je DL(X) = L, X R n. Preslikavanje L je linearno i za ostatak r(h) = L(X + H) L(X) L(H) = 0 vrijedi r(h) lim = 0. (5.1) H 0 Kako je R n je
ВишеNatjecanje 2016.
I RAZRED Zadatak 1 Grafiĉki predstavi funkciju RJEŠENJE 2, { Za, imamo Za, ), imamo, Za imamo I RAZRED Zadatak 2 Neka su realni brojevi koji nisu svi jednaki, takvi da vrijedi Dokaži da je RJEŠENJE Neka
Више