Microsoft Word - predavanje IX.doc
|
|
- Исидор Јанковић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 . Uticaj nhomonosti sfno oblika na aspod polja u homonom dilktiku Paktično nij mouć napaviti idalno homoni dilktik. Uvijk s u dobom homonom dilktiku mou pojaviti nhomonosti. Poijklo ovih nhomonosti mož biti azličito. Ipak ono najčšć dolazi kao posldica thnološk obad bilo dilktika bilo uñaja u kom s dilktik nalazi. Tipičan pimj j tansfomato sna u kom j dilktik najčšć dilktičko ulj (minalna ulja). U unutašnjosti ovakvo dilktika uvijk s mož pojaviti kapljica vod ili vazdušni mjhuić ili pak, nka dua čstica (opiljci mtala). S du stan, kod thnološk obad ovo uñaja, na pimj njovih namotaja, mož s dsiti da nka sitna čstica mtala ostan unuta dilktika. Čmu služi poučavanj ovakvih nhomonosti? Odmah da nalasimo da ov nhomonosti mou voma npovoljno da utiču na distibuciju lktično polja unuta dilktika! To ćmo dokazati u nadnom izlaanju. Ali, pij toa tba istaći dvij ptpostavk na kojima s bazia čitava daljna analiza ovo poblma. A to su:. Nhomonosti su sfno oblika, i. Polj nposdno oko ovih nhomonosti j homono, tj konstantno. Obj ov ptpostavk poizilaz iz piod alnih poblma. Naim, u stvanosti, niti su ov čstic pavilno oblika niti j polj oko njih homono. Mñutim, kako s po pavilu adi o čsticama malih dimnzija onda s on mou smatati sfnim oblikom, a polj oko zapmin koju zauzimaju homonim poljm! Za dalju analizu pvo nam j potbno da izučimo polj homon dilktičn sf, bolj ći lopt (kul).. A. Polj homon dilktičn sf Nka nam na aspolaanju stoji komad noanično homono dilktika koji j izložn djstvu homono lktično polja. Poznato nam j da ć doći do polaizacij dilktika i to, u ovom slučaju, do homon polaizacij. Takoñ nam j poznato da s polaizovani dilktik mož kvivalntiati sistmom lktičnih dipola u vakuumu. Znajući ov dvij činjnic izdvojimo (misaono) iz posmatano komada dilktika jdan sfni domn polupčnika a, i analiziajmo lktično polj unuta i oko nja. Pij sva, pošto j lopta homono polaizovana doći ć do potpun kompnzacij dipola svuda po njnoj unutašnjosti. Jdino nkompnzovano nalktisanj ostaj ono po povšini lopt i to, s jdn stan pozitivno ( izlazna stana), a sa du nativno ( ulazna stana). Ov dvij količin vzanih nalktisanja su jdnak po apsolutnoj vijdnosti. Ovakvu loptu možmo u mislima zamijniti sa dvij lopt nalktisan + Q i Q, isto polupčnika a, čiji su cnti pomjni mñu sobom za vkto d koji pdstavlja kak momnta lmntano dipola. (U suštini to j astojanj izmñu jza i lktona odnosno lktonsko plašta.)
2 Dakl, pvobitno polaizovanu (homono) loptu zamijnili smo, na bazi onj asuñivanja, sa dvij nalktisan sf čiji su cnti smaknuti za dužinu d. Za pvobitni sistm homono polaizovanu dilktičnu loptu možmo kazati sldć: njno lktično stanj možmo okaaktisati vktoom polaizacij P= N ' p (p= qd, dj j p momnt polaizacij lmntano dipola, a N ' njihova jdinična zapminska ustina). Za kvivalntni sistm, (njn) dipolni momnt iznosi 4 Qd = P aπ () Za kvivalntni sistm dvij smaknut sf možmo, dalj, kazati sldć: polj u nkoj tački, koja pipada unutašnjosti i jdn i du sf bić ρ ρ un = Napomna: izačunavanj polja nalktisan lopt: () Q ob ds = () S Q ob ds = (4) S π π Q ob 4 = (5) 4 π ρ 4 = (6) ρ =, ili (7) ρ = (8) un ρ = ( ) (9) Sa onj slik j d+ = () = d, t j ()
3 un ρd = () Kako j zapminska ustina nalktisanja ρ data kao: Q ρ = () 4 a π dj j Q količina nalktisanja jdn lopt i npoznata j vličina. Uvštavanjm u onji izaz za polj unuta lopt dobijamo sldći izaz: d Q Qd = un 4 = (4) aπ 4a π U bojiocu ovo izaza nalazi s poizvod Qd. Šta on pdstavlja? On pdstavlja dipolni momnt kvivalntno sistma, dakl, dipolni momnt sistma od dvij lopt smaknutih cntaa i ukupnih nalktisanja (po zapmini) ( + Q ) i ( Q ). S du stan, za naš počtni sistm (homonizovanu loptu) kazali smo da poizvod Qd pdstavlja dipolni momnt ovo sistma (kaaktiš lktično stanj sistma). Kako su sistmi kvivalntni to su im i dipolni momnti jdnaki. Zato onji izaz možmo napisati i ovako: 4 P un = P aπ = (5) 4aπ Odavd vidimo da su vktoi un i P isto pavca ali supotno smja. Oddimo sada polj van sf. Opt posmatamo kvivalntni sistm. A ovaj sistm pdstavlja, kao što smo vidjli u počtku, sistm od dvij lopt avnomjno nalktisan po zapmini istim ali supotnim količinama nalktisanja pi čmu su njihovi cnti pomaknuti za vkto d. U tačkama izvan nalktisan lopt polj s osjća kao da j svo njno nalktisanj smjštno u njnom cntu. to i idj kako da izačunamo polj (kao polj od dva tačkasta nalktisanja!). No, kako j poblm poston piod polj sp ć imati u pavoulom koodinatnom sistmu ti komponnt. Ako poblm posmatamo u sfnom koodinatnom sistmu, sp ć imati samo dvij komponnt. S du stan jdnostavnij j pvo naći potncijal u tački M od dva tačkasta nalktisanja pa tk onda polj! Naim, u konktnom slučaju ć biti
4 V M Q Q Q 4π 4π 4π = + = (6) Pošto j d voma malo, mnoo manj od i (što s sa slik n vidi tako uočljivo), možmo u imniocu staviti da j =, t j =. Dok u bojiocu pišmo tačan odnos, tj = d cosθ. Nakon uvštavanja u izaz za potncijal dobijamo Q d cosθ VM = (7) 4π 4 A zatim, znajući da j Qd = P aπ dobijamo konačno 4 P a π cosθ Pa cos V = θ M 4π = (8) Koistći poznatu laciju = adv (9) Dobijamo u sfnom koodinatnom sistmu V Pa cosθ Pa cosθ = = = V Pa ( cos ) Pa θ = = θ = sinθ θ θ () () j j V = const za ma kakvu pomjnu ula ϕ. Izaz za jačinu polja poblma: ϕ = () un, dobijn u ovom polavlju, možmo iskoistiti kod analiz sldć.. B: Uticaj sfn vazdušn šupljin na aspodjlu polja Iz noanično homono dilktika, izložno djstvu homono lktostatičko polja, izdvojimo, kao pdmt naš posmatanja, jdan njov komad, unuta koa s nalazi (sfna) vazdušna šupljina. Ispitajmo posldic ovakv nhomonosti dilktika na distibuciju polja unuta nja. Da nma vazdušn šupljin onda bi polj na tom mjstu, tj unuta sfn zapmin polupčnika a (ovo j polupčnik šupljin) bilo dato sa un = P /. Mñutim, kako dilktika unuta šupljin nma, to znači, da ć polj u šupljini (a koj stvaa mnoštvo
5 polaizovanih atoma po zidovima šupljin) biti jdnako azlici polja i šupljini j = Od anij j poznato da j s un P P s = o = + un. Dakl, polj u () (4) D= + P, odnosno (5) = + P, odakl j (6) P= ( ) (7) Uvštavanj u onji izaz daj + = + = š (8) Dijljnjm da daj konačno š + = (9)! Podiskutujmo sada ovaj zultat. Pošto j uvijk >, to j očildno da j uvijk š > Tako, na pimj, u jdnom alnom slučaju kada j = 4, slijdi da j š =. Ili još dastičniji slučaj dilktika, kao što j dstilovana voda, čiji j = 8! Za ovaj slučaj s dobija 8 š = 7 () Dakl, voma opasna pojava! Iz ovo pimja jasno s zaključuj kakvu opasnost unosi vazdušni mjhuić (šupljina) u nkom dilktiku. (napomnimo još jdom da s iz pthodno izaza za š odnosi na dilktik u kom s šupljina nalazi.) Poldajmo sada da li postoji opasnost od vazdušn šupljin u tačkama dilktika izvan šupljin. Duim ijčima, oddimo intnzitt polja u tačkama van sfn šupljin. Poslužićmo s sličnim zonom kao u pi izačunavanju polja u tačkama unuta sf. Naim, polj u poizvoljnoj tački van sfn vazdušn šupljin jdnako j azlici spoljašnj polja i polja koj bi poticalo od dilktičn lopt koja bi ispunjavala sfnu šupljinu.
6 Pma tom, da nma šupljin bilo bi u poizvoljnoj tački M (vidi sliku) cos o = θ () = θ ( - j j u pavcu smanjnja θ ) () o sin Mñutim, zbo postojanja šupljin zultantno polj u tački M j Pa cos a cos = o = θ θ un cosθ cos θ ( ) = a ( ) a ( ) = cosθ = cosθ = θ θ = = θ oθ unθ Pa sin a sin sinθ sin θ ( ) () (4) (5) a ( ) a ( ) θ = + sinθ = + sinθ + Napomna: Za vazdušnu šupljinu smo našli da j un =. Iz sam ov lacij j jasno da j uvijk un >. Mñutim, fizičko tumačnj ov zakonitosti j još očildnij (vidi sliku). Sa slik j očildno da s unuta šupljin spoljašnj polj sabia (isto j smja) sa poljm indukovano nalktisanja po zidovima šupljin! Gonja činjnica j u skladu sa anijim saznanjima. Naim, mi znamo da s lktično polj najjač osjća u vakuumu (odnosno vazduhu). To znači da j u ovim sdinama najjač. Na kaju, konstatujmo da iz dvij posldnj lacij slijdi: nma opasnosti od vazdušn šupljin u tačkama izvan ov šupljin (tačk M ) (6).. Dilktična sfa u homonom polju (u vakuumu) Razmotimo obnut slučaj od pthodno. Posmatajmo kakva ć biti distibucija polja ako sfni komad dilktika unsmo u homono polj u vazduhu (odnosno vakuumu). Pač dilktika j homono. (Ovakav slučaj bismo moli dobiti ako bi sfnu šupljinu, iz pthodno slučaja, ispunili nkim čvstim dilktikom, a ulj, koj j u pvom slučaju pdstavljalo dilktik, sada a jdnostavno iscpimo.) U nkoj tački unuta loptasto homono dilktika zultantno polj potič od spoljašnj polja i polja polaizovanih dipola. Kako j polj polaizovanih dipola un = P /, to j zultantno polj dato sa
7 P P = + un = + = = + = = = = + + (7) (8) (9) (4) Kako uvijk > to znači da j uvijk i <! Zaključak: oslabili smo polj na mjstu njov nhomonosti. Utvdimo sada kakv posldic su posldic ov nhomonosti na tačk van dilktičk lopt. Opt ćmo poblm posmatati u sfnom koodinatnom sistmu. Polj u nkoj tački M bić Pa cos a cos = + θ θ o cos θ ( ) = + (4) dj ima vijdnost pma onjoj fomuli, pa j a cosθ = cos θ+ ( ) + a ( ) = + cosθ ( + ) a sinθ = + θ sin θ ( ) + a θ = + sinθ (4) (4) (44) (45)
8 Ako j umjsto vazduha nki dui dilktik dilktink konstant - vlo posto ćmo dobiti izaz za polj unuta i van sf. Umjsto stavimo, a umjsto stavimo, pa j =, za < a, dok j za > a (46) + a = + cosθ + (47) a θ = + sinθ + Sada j zaista očildno da jačina polja bitno zavisi od vst dilktika. Uvdimo odnos = x. Tada j x = (49) x+ I. slučaj: x< > < ; II. slučaj: x> < > ; III. slučaj: x= = =. Koji j najoi slučaj? Posmatajući laciju za nij tško konstatovati: lim =. Taj slučaj nastupa kada j. x Dakl, u ovom najnpovoljnijm slučaju kada j polj u unutašnjosti dilktičn lopt n mož pći vijdnost od,5! Mñutim, ovo nij toliko opasno kao kad j sfna zapmina ispunjna vazduhom! Napomna: Svi ovi, a i aniji zaključci, u skladu su sa našim anijim saznanjima. Naim, od anij smo znali da j lktostatičko polj najjač u vakuumu (odnosno vazduhu), a da j utoliko slabij ukoliko dilktik ima vću dilktičnu konstantu, tj ukoliko s dilktik bolj polaizovao. Ukoliko s dilktik jač polaizuj to ć s i jačim poljm supotstaviti spoljašnjm polju, pa ć s u njmu to polj i slabij osjćati. (48).. Uticaj povodn sf na aspodjlu polja Ptpostavimo ovakav slučaj: u unutašnjosti homono dilktika, dilktičn konstant =, postavljna j mtalna sfa polupčnika a. Dilktik s nalazi u homonom lktostatičkom polju. Unapijd možmo da tvdimo da j polj unuta sf jdnako nuli. Tada j = =. Odavd slijdi! sa ovom + konstatacijom uñimo u izaz za i θ, iz pthodno izlaanja, t dobijamo
9 a = (+ )cosθ (5) a θ = ( + )sinθ (5) Za = a slijdi θ = (što j i loično, j j polj nomalno na povšinu sf, a komponnta polja θ j nomalna na svaki pot iz cnta sf koz ma koju tačku na njnoj povšini), dok j = cosθ (5) Za: θ = =, i θ = π = Dakl, intnzitt polja na povšini mtaln sf iznosi = (5) Ova vijdnost polja odnosi s na onju i donju kalotu sf. Na kaju možmo konstatovati, za ovaj slučaj, sldć: - Opasno j kada s mtaln čstic, odnosno opiljci, nañu unuta homono dilktika; bz obzia na vličinu čstic, polj j ti puta jač na mjstima diskontinuitta dilktika, što pdstavlja voma npovoljnu okolnost! Ako bismo napavili zim izložno u vzi sa paspodjlom polja usld nhomonosti dilktika i pokušali da aniamo t nhomonosti pma opasnosti od poboja dilktika, moli bismo konstatovati sldć:. Najnpovoljnija okolnost s javlja onda kada j nhomonost u obliku vazdušn šupljin (mjhuića). Sldća npovoljnost nastaj onda kada s nhomonost pojavljuj u obliku mtalnih opiljaka. ( = max = ). Kada s unuta jdno dilktika sa vlim -om nañ dui dilktik sa manjim - om ( = max =,5 ) U svakom slučaju, pojava bilo kakv nhomonosti unuta dilktika, izložno lktičnom polju, ima za posldicu pojačanj odnosno povćanj polja na mjstu nhomonosti. Razumij s da to bitno povćava moućnost poboja na tom mjstu, a otuda i moućnost uništnja čitavo uñaja. Zato u lktothničkim uñajima, u kojima vladaju jaka polja u nomalnim uslovima njihovo ada, tba voma bižljivo obaditi dilktik i pažljivo odstaniti sv čstic iz nja!
10 . nija sistma nalktisanih povodnih tijla (nija lktostatičko sistma) Razmataćmo, sada, jdan lktostatički sistm u svom najopštijm obliku. Naim, nka j dat sistm od n nalktisanih mtalnih tijla Q, Q, Qn, koja s nalaz na potncijalima V, V,, Vn. Nka s, ndj izmñu ovih tijla, nalazi slobodno npomjnljivo postono nalktisanj ustin ρ. Čitav ovaj sistm smjštn j u nkoj linanoj sdini, zapmajući nki volumn, koji oaničava nka zatvona povš S. Razañujući Pointiovu tomu kazali smo da j nija lktičn komponnt lktomantno polja, za slučaj linan sdin, data u obliku: W = d Dd = (54) Nma sumnj da s ovaj opšti izaz odnosi i na naš slučaj, tj na spcijalan slučaj lktostatički sistm. Samo ćmo a ovoa puta malo tansfomisati div( VD) = V divd+ D adv = Vρ+ D adv = Vρ D D= Vρ div( VD) (55) (56) Uvštavanj u opšti izaz daj W = Vρd div( VD ) d o (57) Intacija po domnu isključuj unutašnjost svih mtalnih tijla u posmatanom sistmu (j j unuta tijla D= ). Na dui sabiak pimijnimo tomu Gausa-Ostoadsko: n div( VD) d = VDdS+ VkDdS (58) S Sk Pošto s, toijski, polj osjća do, to znači da S. S du stan, za podintaln vličin pvo povšinsko intala možmo kazati da j V, dok j D ; a kako j ds = dω, tj ds, to znači da j podintalni izaz sazmjan sa ; to opt znači da kad. Dakl, pvi povšinski intal zanmaujmo! Sada j n n n n div( ) VD d = V DdS = V DdS = V ηds = VQ (59) n k S k k k S = k S = k Napomnimo da pdznak minus j došao tuda što smo ptpostavili da su nomal na povšin povodnih tijla sistma ojntisan ka unutašnjosti tijla, što nij bio slučaj kod opšt azmatanja aničnih uslova kada smo nalasili da lacija η= Dn j izvdna pod uslovom da j nomala na aničnoj povšini ojntisana pma vani.
11 Sada možmo napisati da j nija posmatano lktostatičko sistma data sa n W = Vρd VQ + (6) o U slučaju kada j ρ =, tj kada nmamo postono aspoñno nalktisanja, izaz za niju s upošćava n W = VQ (6) Za slučaj kondnzatoa ( Q = Q = Q ) W = ( VQ + VQ ) = ( V V ) Q= UQ= CU (6) Posmatajući kajnji izaz za niju azmatano lktostatičko poblma mož s zaključiti da j nija to sistma smjštna u samim nalktisanjima, odnosno u izvoima polja! S du stan, posmatajući opšti izaz za niju lktostatičko polja W = Dd slijdi da j nija sadžana u samom polju! Kako su ova dva izaza idntična, a zaključci supotni, piodno j postaviti pitanj: Gdj j zapavo lokalizovana nija? Da li u izvou ili samom polju? Govoći o opštm lktomantnom polju kao alnom fizičkom pocsu kazali smo da taj pocs nastaj kao posldica vmnski pomjnljivih stuja i da s šii vlikom bzinom ( = / µ, a u vakuumu bzinom svjtlosti c ). U tom opštm slučaju kada j q= qt ( ) ptpostavimo jdan katak intval vmna u kom j izvo uašn, dakl, za tnutak izvoa nma. Činjnica j da s i tada lktomantni pomćaj (talas) zistia, šići s ka udaljnim tačkama postoa vlikom ali konačnom bzinom! Ovaj lktomantni pomćaj (talas) sadži u sbi izvjsnu niju. To opt znači da, iako nma izvoa, nija sistma postoji nzavisno od toa da li izvo viš zistia ili n! Zato j, u odovou na pthodno pitanj, koktno ovako zaključiti: niju sistma tba vzati za polj (lktično ili mantno) a n za izvo, što i slijdi iz opšt izaza, a što s n vidi iz spcijalno izaza za slučaj lktostatičko polja..4 Opšti izaz za lktostatičku silu Posmatajmo opt sistm od n nalktisanih mtalnih tijla Q, Q, Qn. Na jdno, poizvoljno uočno, tijlo iz sistma djluju sva ostala tijla svojim lktostatičkim silama. Pošto su dimnzij tijla upodiv sa njihovim mñusobnim astojanjm, zultantna sila na uočno tijlo n mož s odditi diktnom pimjnom Kulonovo zakona. Zamislimo za tnutak da su sva tijla u sistmu, sm uočno, kuto vzana (npomična), a da j uočnom tijlu omoućn samo jdan stpn slobod (cimo, samo jdna tanslacija ili, pak, samo jdna otacija). Nka, uz sv ovo, sva tijla u sistmu imaju npomjnljiva nalktisanja, tj Qk = const. (Duim ijčima, tijla smo nalktisali a zatim ih odvojili od izvoa.) Pošto na uočno k-to tijlo djluj nka zultantna lktostatička sila i pošto ono ima samo jdan stpn slobod, to ć ova zultantna sila izvšiti lmntani ad da = f d (6) s
12 dj j f takozvana nalisana sila na nalisanom putu d. Naim, ako j dozvoljna tanslacija u nkom pavcu l tada j fd = Fdl l ; ako j dozvoljna otacija oko nk os tada j fd = M α dα. Na ačun ča s obavlja ad ov lktostatičk sil? Naavno, na ačun nij sistma, t j bilans nija: Rad lktostatičk sil + pomjna nij lktostatičko sistma odnosno, u matmatičkom obliku da + dw = (64) s f W = (65) Razmotimo sada dui slučaj. Sv j isto, samo su tijla ostala vzana za izvo. Izvo j dovo tijla na njov potncijal, tako da j Vk = const. Sada ć bilans nija imati ovakav oblik: das + dw = daiz, pi Vk = const (66) Pi čmu j da iz lmntani ad izvšn u samom izvou. Naim, lmntani pomjaj k-to tijla (sa jdnim stpnom slobod) izazvao j pomjnu pacijalnih kapacitivnosti mñu svim tijlima, pa pošto j Vk = const, to su s pomijnila nalktisanja na svim tijlima, naavno na ačun izvoa, t j u izvou došlo do utoška ada. Nka j, cimo, lmntani piaštaj količin nalktisanja na k-tom tijlu dq k. Rad, da s ova količina lkticitta dovd iz izvoa na k-to tijlo, čiji j potncijal V k, iznosi da N iz = VdQ (67) S du stan, nija sistma od N nalktisanih tijla j N W = VdQ, odavd (68) dw N = ( dvq + VdQ ) ; dv k =, j j Vk = const (69) dw N = VdQ = daiz (7) Iz uslova za bilans nija slijdi da j da = da dw (7) s iz s da = dw dw (7) f d = dw, a odavd (7) f W = (74)
Microsoft Word - EKSTREMNE VREDNOSTI I MONOTONOST FUNKCIJE.doc
EKSTREMNE VREDNOSTI I MONOTONOST FUNKCIJE EKSTREMNE VREDNOSTI su maksimum i (ili minimum funkcij. Nadjmo prvi izvod i izjdnačimo ga sa 0, 0. Ršnja t jdnačin,,... ( naravno ako ih im mnjamo u počtnu funkciju
ВишеINDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO ISPIT IZ Matematike u industrijskom inženjerstvu, Diskutovati po a, b R i rešiti sistem linearnih jednačina a
INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO ISPIT IZ Matmatik u industrijskom inžnjrstvu, 6.9... Diskutovati po a, b R i ršiti sistm linarnih jdnačina b + by = a. Za linarnu funkciju f(,, 3 = 3 3 izračunati minimum i tačku
ВишеMicrosoft Word - PRIMENA INTEGRALA.doc
PRIMENA INTEGRALA P ngo što knmo s izčunvnjm povšin, dužin luk, zpmin ili povšin otcion povši momo odditi: - pomoću p tčk ispitmo tok i nctmo kivu kivko j to nophodno - gnic intgl nñmo ko šnj sistm jdnčin
ВишеKontinuirani sustavi
Signali i sstavi Aditorn vjžb 8. Kontinirani sstavi Zadatak. Kontinirani sstav zadan j modlom na slici. Odrdit difrncijaln jdnadžb koja opisj ovaj sstav i izračnajt odziv na pobd: (t) U cos(ω t) - x x
ВишеPismeni dio ispita iz Matematike 1
Zenica, 00007 Odediti koeficijent uz 8 u azvoju tinoma 0 + + Rješiti i diskutovati sistem lineanih jednačina u zavisnosti od paameta a: a y + z = + ( a) y + z = 0 y+ a z = Ispitati funkciju i nactati gafik:
ВишеMicrosoft Word - SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNACINA,zadaci.doc
SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA - ZADACI NORMALNI OBLIK. Rši sism jdnačina: 7 d Ša j idja kod ovih adaaka? Jdnu od jdnačina difrniramo, o js nañmo ivod l jdnačin i u amnimo drugu jdnačinu. Moramo da
ВишеMicrosoft Word - predavanje VII.doc
Glava lektrostatičko polje. Osnovne karakteristike i relacije elektrostatičkog polja lektrostatičko polje, kao što je rečeno, potiče od naelektrisanja koja se ne mijenjaju ni u vremenu i nepokretna su.
ВишеZadatak 3.1 Navesti kineti~ke jedna~ine za sistem sa ~etiri nivoa, predstavljen na slici, uzimaju}i u obzir da je brzina neradijacionih prelaza S32 i
Zadaak 3.. avsi kiničk jdnačin za sism sa čiri nivoa prdsavljn na slici uzimajući u obzir da j brzina nradijacionih prlaza S 3 i S 0 vlika. S 3 3 03 A 30 30 S 30 A S A 0 S 0 0 Izvsi izraz za fakor pojačanja
ВишеMicrosoft Word - KVADRATNA NEJEDNACINA.doc
Kvadatne nejednačine su olia: a a a a c> c c c KVARATNA NEJENAČINA ZNAK KVARATNOG TRINOMA gde je -ealna pomenljiva nepoznata) i a,,c su ealni ojevi, a. U delu vadatna funcija smo analiziali ao može izgledati
ВишеBetonske i zidane konstrukcije 2
7. PROVJERA OSIVOSTI ZIĐA U OSIA I A VERTIKALO OPTEREĆEJE I DJELOVAJE VJETRA PROGRA IZ KOLEGIJA BETOSKE I ZIDAE KOSTRUKCIJE 94 7. Provjra nosivosti ziđa u osima i na vrtialno optrćnj i djlovanj vjtra Slia
Вишеpouigffuyuc
Univezitet u Nišu Fakultet zaštite na adu, Niš Dejan M. Petković Dejan D. Kstić Elektomagnetna začenja - izvodi sa pedavanja i vežbi veska I ELEKTROTATIKA teće izmenjeno i dopunjeno izdanje Niš, 4. godine
ВишеMicrosoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt
Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног кабла је Спољашњи проводник је коначне дебљине унутрашњег полупречника и спољашњег Проводници кабла су начињени од бакра Кроз кабл протиче стална једносмерна
ВишеNo Slide Title
Pozicion srdnj vrijdnosti Pozicion srdnj vrijdnosti s odrđuju na osnovu mjsta pozicij koju zauzimaju u sriji. MODUS I MEDIJANA Modus j vrijdnost obiljžja koj u posmatranoj sriji ima najvću rkvnciju najčšć
ВишеMicrosoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 2_18 [Compatibility Mode]
6. STABILNOST KONSTRUKCIJA II čas Marija Nefovska-Danilović 3. Stabilnost konstrukcija 1 6.2 Osnovne jednačine štapa 6.2.1 Linearna teorija štapa Važe pretpostavke o geometrijskoj (1), statičkoj (2) i
ВишеMicrosoft Word - Ispitivanje toka i grafik funkcije V deo
. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y= arcsin + Oblast definisanosti (domen) Podsetimo se grafika elementarnih funkcija i kako izgleda arcsin funkcija: y - y=arcsin Funkcija je definisana za [,]
ВишеAlgebarska topologija VAN KAMPENOV TEOREM Algebarska topologija VAN KAMPENOV TEOREM 10. Slobodni produkt grupa Slobodni produkt grupa 3 VA
lgbarska topologija 77 lgbarska topologija 79 10. Slobodni produkt grupa Slobodni produkt grupa 3 VN KMPENOV TEOREM Slobodni produkt grupa Van Kampnov torm Primjna na ćlijsk komplks Žlimo za danu familiju
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc
I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата
Више9. : , ( )
9. Динамика тачке: Енергиjа, рад и снага (први део) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити (1) 1. Преглед литературе
ВишеMicrosoft Word - ELEMENTARNE FUNKCIJE.doc
ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI Osov lmtar fukcij su : - Kostat fukcij - Stp fukcij - Ekspocijal fukcij - Logaritamsk fukcij - Trigoomtrijsk fukcij - Ivrz trigoomtrijsk fukcij - Hiprboličk fukcij Elmtarim
ВишеMicrosoft Word - PARNOST i NEPARNOST FUNKCIJE.PERIODICNOST
PARNOST i NEPARNOST FUNKCIJE PERIODIČNOST FUNKCIJE PARNOST i NEPARNOST FUNKCIJE Ako je f ( ) = f ( ) funkcija je parna i tada je grafik simetričan u odnosu na y osu Ako je f ( ) = f ( ) funkcija je neparna
ВишеMicrosoft PowerPoint - 01Raspodjele [Compatibility Mode]
MOLEKULSKA MASA POLIMERA Ključno svojstvo za posena svojstva polimea Neki piodni polimei jednoznačno definiana molekulska masa Sintetski i dugi piodni polimei: Neunifomnost Dispeznost? Raspodjela molekulskih
ВишеMy_P_Red_Bin_Zbir_Free
БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,
ВишеZadaci II
Opšti kus fizičke heije Zadaci II ovšinski napon, viskoznost, adsopcija, fizičke osobine olekula Zadatak. ko se voda na 5 o C (gustine,997 gc ) podiže u kapilai adijusa, za 7,6 c, izačunati povšinski napon
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA MJERA I INTEGRAL 2. kolokvij 29. lipnja (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni!) 1. (
MJERA I INTEGRAL. kolokvij 9. lipnja 018. (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni! 1. (ukupno 6 bodova Neka je (, F, µ prostor s mjerom, neka je (f n n1 niz F-izmjerivih funkcija
ВишеMicrosoft Word - izavnerdni01.doc
Elektotehnika zadaci Sustavi jedinica Međunaodni sustav jenih jedinica SI Dienzijske jednadžbe izjednačavanje jednadžbi Slika. Međunaodni sustav jenih jedinica SI Slika. Izvedene jedinice SI s posebni
ВишеMicrosoft Word - IZVODI ZADACI _2.deo_
IZVODI ZADACI ( II deo U ovom del ćemo pokšati da vam objasnimo traženje izvoda složenih fnkcija. Prvo da razjasnimo koja je fnkcija složena? Pa, najprostije rečeno, to je svaka fnkcija koje nema tablici
ВишеMicrosoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJA.doc
ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako
Више?? ????????? ?????????? ?????? ?? ????????? ??????? ???????? ?? ??????? ??????:
РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 003 АСИНХРОНЕ МАШИНЕ Трофазни асинхрони мотор са намотаним ротором има податке: 380V 10A cos ϕ 08 Y 50Hz p отпор статора R s Ω Мотор је испитан
ВишеUvod u obične diferencijalne jednadžbe Metoda separacije varijabli Obične diferencijalne jednadžbe Franka Miriam Brückler
Obične diferencijalne jednadžbe Franka Miriam Brückler Primjer Deriviranje po x je linearan operator d dx kojemu recimo kao domenu i kodomenu uzmemo (beskonačnodimenzionalni) vektorski prostor funkcija
ВишеMicrosoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 4_19 [Compatibility Mode]
Univerzitet u Beogradu Građevinski fakutet Katedra za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija STABILNOST KONSTRUKCIJA IV ČAS V. PROF. DR MARIJA NEFOVSKA DANILOVIĆ 3. SABILNOST KONSTRUKCIJA 1 Geometrijska
ВишеIErica_ActsUp_paged.qxd
Dnevnik šonjavka D`ef Kini Za D`u li, Vi la i Gran ta SEP TEM BAR P o n e d e l j a k Pret po sta vljam da je ma ma bi la a vol ski po no - sna na sa mu se be {to me je na te ra la da pro - {le go di ne
ВишеSveučilište u Splitu Fakultet prirodoslovno-matematičkih znanosti i odgojnih područja Zavod za fiziku Pripremni tečaj za studente prve godine INTEGRAL
Sveučilište u Splitu Fakultet prirodoslovno-matematičkih znanosti i odgojnih područja Zavod za fiziku Pripremni tečaj za studente prve godine INTEGRALI Sastavio: Ante Bilušić Split, rujan 4. 1 Neodredeni
Више8. ( )
8. Кинематика тачке (криволиниjско кретање) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити 1. Криволиниjско кретање Преглед
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_2008.doc
I област. У колу сталне струје са слике познато је: а) када је E, E = и E = укупна снага 3 отпорника је P = W, б) када је E =, E и E = укупна снага отпорника је P = 4 W и 3 в) када је E =, E = и E укупна
ВишеMicrosoft Word - NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE.doc
NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE NULE FUNKCIJE su mesta gde grafik seče osu a dobijaju se kao rešenja jednačine y= 0 ( to jest f ( ) = 0 ) Mnogi profesori vole da se u okviru ove tačke nadje i presek sa y
ВишеEНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу 3x380V, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као
EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар 017. 1. Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу x80, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као на слици 1. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно
ВишеMicrosoft Word - 19ms101
Zadatak 0 (Maino i Medax, sednja škola) Zadana su polukuga svaki polumjea cm (slika). Četveokut F je pavokutnik, a točke i F sedišta su donjih polukugova. Kolika je ploština neobojenog dijela slike?. 8
ВишеОрт колоквијум
I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада СИ - 008/009 (10.05.009.) Р е ш е њ е Задатак 1 a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један,
ВишеFeng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd
POVOLJNE I NEPOVOLJNE FENG [UI F O RMULE za LJUBAV ANGI MA VONG POVOLJNE I NEPOVOLJNE FENG [UI FORMULE za LJUBAV Naziv originala: FENG SHUI DOs & TABOOs for love Angi Ma Wong Naziv knjige: Povoljne i nepovoljne
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
ВишеMicrosoft Word - IZVODI ZADACI _I deo_.doc
. C =0 Tablica izvoda. `=. ( )`=. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`=. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0). (sin)`=cos (ovde je >0 i a >0). (cos)`= - sin π. (tg)`= + kπ cos. (ctg)`= kπ
ВишеELEKTRONIKA
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
ВишеПрограмирај!
Листе Поред појединачних вредности исказаних бројем или ниском карактера, често је потребно забележити већи скуп вредности које су на неки начин повезане, као, на пример, имена у списку путника у неком
ВишеMicrosoft PowerPoint - IS_G_predavanja_ [Compatibility Mode]
Rzvoj mtod u 940-, 960-tim (Boing) (https://www.simscl.com/blog/05//75-yrs-of-th-finitlmnt-mthod-fm/) U počtku prvnstvno z sttičku nlizu mhnik čvrstih tijl, li dns i z dinmičku, prnos toplot, tčnj fluid,...
ВишеZadaci s pismenih ispita iz matematike 2 s rješenjima MATEMATIKA II x 4y xy 2 x y 1. Odredite i skicirajte prirodnu domenu funkcije cos ln
Zadaci s pismenih ispita iz matematike s rješenjima 0004 4 Odredite i skicirajte prirodnu domenu funkcije cos ln f, Arc Izračunajte volumen tijela omeđenog plohama z e, 9 i z 0 Izračunajte ln e d,, ln
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) Matematički kolokvijum XIV(3)(2008), DEVET RJEŠENJA JEDNOG ZADATKA IZ GEOMETRIJE Dr Šefket Arslanagić 1 i Alija Miminagić 2
T-KOL (anja Luka) atematički kolokvijum XIV()(008), 1-1 DEVET RJEŠENJ JEDNOG ZDTK IZ GEOETRIJE Dr Šefket rslanagić 1 i lija iminagić Samostalno rješavanje malog broja teških problema je, bez sumnje, od
ВишеCVRSTOCA
ČVRSTOĆA 12 TEORIJE ČVRSTOĆE NAPREGNUTO STANJE Pri analizi unutarnjih sila koje se pojavljuju u kosom presjeku štapa opterećenog na vlak ili tlak, pri jednoosnom napregnutom stanju, u tim presjecima istodobno
ВишеSveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 FERIT Predložak za laboratorijske vježbe Određivanje relativne permitivnosti sredstva Cilj vježbe Određivanje r
Sveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 Predložak za laboratorijske vježbe Cilj vježbe Određivanje relativne permitivnosti stakla, plastike, papira i zraka mjerenjem kapaciteta pločastog kondenzatora U-I
ВишеТалесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су a и b две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да
Талесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су и две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да jе m k и n k, где су m, n > 0. Тада кажемо да су дужи и
ВишеMy_ST_FTNIspiti_Free
ИСПИТНИ ЗАДАЦИ СУ ГРУПИСАНИ ПО ТЕМАМА: ЛИМЕСИ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНКЦИЈЕ ЕКСТРЕМИ ФУНКЦИЈЕ СА ВИШЕ ПРОМЕНЉИВИХ 5 ИНТЕГРАЛИ ДОДАТАК ФТН Испити С т р а н а Лимеси Одредити
ВишеMicrosoft Word - KVADRATNA FUNKCIJA.doc
KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b+ c Gde je R, a i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b+ c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako izgleda
Вишеbroj 052_Layout 1
18.05.2011. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 52 25 858 На осно ву чла на 18. став 1. За ко на о обра зо ва њу од ра - слих ( Службени гласник Републике Српске, број 59/09) и члана 82. став 2. Закона
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ јануар 0. год.. Потрошач чија је привидна снага S =500kVA и фактор снаге cosφ=0.8 (индуктивно) прикључен је на мрежу 3x380V, 50Hz. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно са
ВишеMicrosoft Word - 09_Frenetove formule
6 Frenet- Serret-ove formule x : 0,L Neka je regularna parametrizaija krivulje C u prostoru parametru s ) zadana vektorskom jednadžbom: x s x s i y s j z s k x s, y s, z s C za svaki 0, L Pritom je zbog
ВишеУпутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у п
Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у посебном дијалог-прозору до кога се долази линком есервис
Више7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga / 16
7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga 2011. Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga 2011. 1 / 16 Sadržaj 1 Operator kutne količine gibanja 2 3 Zadatci Vladimir Dananić () 7. predavanje 14.
ВишеОрт колоквијум
Задатак 1 I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада - 008/009 (16.05.009.) Р е ш е њ е a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један, лако
Вишеoae_10_dom
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić domaći zadaci - 2010 1. Domaći zadatak 1.1. a) [4] Nacrtati direktno spregnut pojačavač (bez upotrebe sprežnih kondenzatora) sa NPN tranzistorima
ВишеMicrosoft Word - 4.Ucenik razlikuje direktno i obrnuto proporcionalne velicine, zna linearnu funkciju i graficki interpretira n
4. UČENIK RAZLIKUJE DIREKTNO I OBRNUTO PROPORCIONALNE VELIČINE, ZNA LINEARNU FUNKCIJU I GRAFIČKI INTERPRETIRA NJENA SVOJSTVA U fajlu 4. iz srednjeg nivoa smo se upoznali sa postupkom rada kada je u pitanju
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Ivana Šore REKURZIVNOST REALNIH FUNKCIJA Diplomski rad Voditelj rada: doc.
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Ivana Šore REKURZIVNOST REALNIH FUNKCIJA Diplomski rad Voditelj rada: doc.dr.sc. Zvonko Iljazović Zagreb, rujan, 2015. Ovaj diplomski
ВишеМ И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле
М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би лећ ки крас. Би ле ћан ка, 1940. Да ли те бе ико ве се
ВишеMicrosoft Word - GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA-II deo.doc
GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA (II deo U prethodnom fajlu ( grafici trigonometrijskih funkcija I deo smo proučili kako se crtaju grafici u zavisnosti od brojeva a,b i c. Sada možemo sklopiti i ceo
ВишеMicrosoft Word - 7. cas za studente.doc
VII Диферeнцни поступак Користи се за решавање диференцијалних једначина. Интервал на коме је дефинисана тражена функција се издели на делова. Усвоји се да се непозната функција између сваке три тачке
ВишеMicrosoft Word - 15ms261
Zadatak 6 (Mirko, elektrotehnička škola) Rješenje 6 Odredite sup S, inf S, ma S i min S u skupu R ako je S = { R } a b = a a b + b a b, c < 0 a c b c. ( ), : 5. Skratiti razlomak znači brojnik i nazivnik
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеPowerPoint Presentation
Универзитет у Нишу Електронски факултет у Нишу Катедра за теоријску електротехнику ЛАБОРАТОРИЈСКИ ПРАКТИКУМ ОСНОВИ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ Примена програмског пакета FEMM у електротехници ВЕЖБЕ 3 И 4. Електростатика
ВишеMicrosoft Word - BROJNI REDOVI zadaci _II deo_.doc
BROJNI REDOVI ZADACI ( II DEO) Dlmbrov kritrijum Ako z rd ostoji lim + - z r > rd divrgir - z r odlučivo - z r < kovrgir r od vži: Primr. Isitti kovrgciju rd! Ršj: Njr d odrdimo. Ovd j to! ( zči uzimmo
ВишеPARCIJALNO MOLARNE VELIČINE
PARCIJALNE MOLARNE VELIČINE ZATVOREN TERMODINAMIČKI SISTEM-konstantan sastav sistema Posmatra se neka termodinamička ekstenzivna veličina X X (V, U, H, G, A, S) X je u funkciji bilo kog para intenzivnih
ВишеСТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто
СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за вектор a (коjи може бити и дужине нула) и неке изометриjе
ВишеУпорна кап која дуби камен
У БЕ О ГРА ДУ, УПР КОС СВЕ МУ, ОБ НО ВЉЕ НЕ ПЕ СНИЧ КЕ НО ВИ НЕ Упор на кап ко ја ду би ка мен Би ло је то са др жај но и гра фич ки јед но од нај бо љих из да ња на ме ње них пре вас ход но по е зи ји
Више(Microsoft Word - VI\212ESTRUKI INTEGRALI zadaci III deo)
VIŠESTRUKI INTEGRALI - ZAACI ( III EO) Izčunvnje povšine u vni pimenom dvostukog integl Povšin olsti u vni O može se nći po fomuli: P = dd Pime. Izčunj povšinu ogničenu sledećim linijm: =, =, i =. Njpe
ВишеOKFH2-03
MAGNETNE OSOBINE MAGNETNE OSOBINE Opšt o agntni osobinaa Dijaagntiza Paraagntiza Fro, fri i antifroagntiza Porđnj lktričnih i agntnih osobina MAGNETIZAM ISTORIJAT Rč agntiza potič od grčk rči za izvstan
ВишеДинамика крутог тела
Динамика крутог тела. Задаци за вежбу 1. Штап масе m и дужине L се крајем А наслања на храпаву хоризонталну раван, док на другом крају дејствује сила F константног интензитета и правца нормалног на штап.
Вишеvjezbe-difrfv.dvi
Zadatak 5.1. Neka je L: R n R m linearni operator. Dokažite da je DL(X) = L, X R n. Preslikavanje L je linearno i za ostatak r(h) = L(X + H) L(X) L(H) = 0 vrijedi r(h) lim = 0. (5.1) H 0 Kako je R n je
ВишеSkripte2013
Chapter 2 Algebarske strukture Preslikivanje f : A n! A se naziva n-arna operacija na skupu A Ako je n =2, kažemo da je f : A A! A binarna operacija na A Kažemo da je operacija f arnosti n, u oznaci ar
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеMatematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.
Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu 29. mart 2017. Matematiqki fakultet 2 Univerzitet u Beogradu Glava 1 Iracionalne jednaqine i nejednaqine 1.1 Teorijski uvod Pod iracionalnim jednaqinama podrazumevaju
ВишеI Koeficijent refleksije Površinski plazmoni II Valovodi Rezonantne šupljine Mikrovalna mjerenja #13 Raspršenje elektromagnetskih valova na kristalima
#13 Raspršenje elektromagnetskih valova na kristalima I Dipolno zračenje II Raspršenje vidljive svjetlosti i X zraka predavanja 20** Mjerenje koeficijenta refleksije Površinski plazmoni Valovodi Rezonantne
ВишеJednadžbe - ponavljanje
PRIMJENE NA PRAVOKUTNI TROKUT sin = sin β = cos = cos β = tg kuta tg = tg β = ctg kuta ctg = ctg β = c = p + q Ako su kutovi u trokutu 30 i 60 onda je hipotenuza dva puta veća od kraće katete (c = 2a ili
ВишеNASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n
NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od naj zna čaj ni jih de lo va na la za i mi šlje nja vešta
Више192 TRGOVAČKI BROD - TRIGONOMETRIJA ležaj ima, a predviđene su i kabine za invalidne osobe. Na više paluba s javnim prostorom za boravak putnika nalaz
9 TRGOVAČKI BROD - TRIGONOMETRIJA ležaj ima, a pedviđene su i kabine za invalidne osobe. Na više paluba s javnim postoom za boavak putnika nalazi se tgovački centa s podavaonicama, salon, posto za poslovne
Више1. Izračunavanje D e Izračunati djelotvorni koeficijent difuzije tiofena u vodiku, D e, pri T= 660 K i p=30 atm za katalizator čija je specifična povr
1. Izačunavanj Izačunati djlotvoni ofiijnt difuzij tiofna u vodiu,, i T 660 K i 0 at za atalizato čija j ifična ovšina 180 /g, ooznot ε 40% i gutoća 1,4 g/. Kof. olulan difuzij iznoi AA 0,05 /, a fato
ВишеMatematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3
Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b
ВишеПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11)
ПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11) Члан 2 Вредновање квалитета рада установе представља процену квалитета рада установе Члан 3 Вредновање квалитета
ВишеYUCOM, GSA - inicijativa - zlocin iz mrznje-2
INICIJATIVA ZA DOPUNU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA Član 1. U Krivičnom zakoniku ( Službeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispravka, 107/05 ispravka, 72/09 i 111/09), u članu 54. posle
ВишеPrelom broja indd
ГРАДА СМЕДЕРЕВА ГОДИНА 2 БРОЈ 12 СМЕДЕРЕВО, 7. АВГУСТ 2009. ГОДИНЕ 189. ГРАДОНАЧЕЛНИК На осно ву чла на 69. став 3. За ко на о бу џет ском си стему ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, број 54/2009),
ВишеMicrosoft Word - predavanje8
DERIVACIJA KOMPOZICIJE FUNKCIJA Ponekad je potrebno derivirati funkcije koje nisu jednostavne (složene su). Na primjer, funkcija sin2 je kompozicija funkcija sin (vanjska funkcija) i 2 (unutarnja funkcija).
Вишеma??? - Primer 6 Proracun spregnute veze
Primer 6 Proračun spregnute veze Odrediti proračunski moment nosivosti spregnute veze grede i stuba prikazane na skici. Stub je izrađen od vrućevaljanog profila HEA400, a greda od IPE500. Veza je ostvarena
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,
Више1_Elektricna_struja_02.03
Elektrostatika i električna struja Tehnička fizika 2 01-08/03/19 Tehnološki fakultet Prisustvo na predavanjima 5 bod Laboratorijske vježbe 10 bod Test zadaci 1 10 bod Test zadaci 2 10 bod Test teorija
ВишеИнформатичка одељења Математика Република Србија Министарство просвете, науке и технолошког развоја Завод за вредновање квалитета образовања и васпита
Република Србија Министарство просвете, науке и технолошког развоја Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ
ВишеТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура,
ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, електрични отпор б) сила, запремина, дужина г) маса,
ВишеMatematika 1 - izborna
3.3. NELINEARNE DIOFANTSKE JEDNADŽBE Navest ćemo sada neke metode rješavanja diofantskih jednadžbi koje su drugog i viših stupnjeva. Sve su te metode zapravo posebni oblici jedne opće metode, koja se naziva
ВишеPismeni ispit iz MEHANIKE MATERIJALA I - grupa A 1. Kruta poluga AB, oslonjena na oprugu BC i okačena o uže BD, nosi kontinuirano opterećenje, kao što
Pismeni ispit iz MEHNIKE MTERIJL I - grupa 1. Kruta poluga, oslonjena na oprugu i okačena o uže D, nosi kontinuirano opterećenje, kao što je prikazano na slici desno. Odrediti: a) silu i napon u užetu
ВишеUniverzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o
Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički akultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o namotaju statora sinhronog motora sa stalnim magnetima
ВишеPrimjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2
Primjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, 2019. Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2 http://matematika.fkit.hr Uvod Ako su dvije veličine x i y povezane relacijom
ВишеMicrosoft Word - 6ms001
Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću
ВишеPRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN Odrediti
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN 0. Odrediti moduo kompleksnog broja Rešenje: Uočimo da važi z = + i00
Више