Skripte2013
|
|
- Edi Urošević
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Chapter 2 Algebarske strukture Preslikivanje f : A n! A se naziva n-arna operacija na skupu A Ako je n =2, kažemo da je f : A A! A binarna operacija na A Kažemo da je operacija f arnosti n, u oznaci ar f Algebarski sistem je struktura (A; f, g,,,, ) gde je A proizvoljan neprazan skup, f,g, operacije skupa A, a, skupa A, relacije Za strukturu A =(A; {f i : i 1}), gde su f i i 1, operacije skupa A, kažemo da je (univerzalna) algebra tipa (ar f 1, ar f 2, ) Za skup operacija F, skup svih n-arnih operacija iz F označavamo sa F (n) Operacije se obično navode tako da je ar f 1 ar f 2 U algebri obično podrazumevamo da je na skupu A definisana relacija jednakosti = Kažemo da je A nosač algebre, af i,i 1, su fundamentalne operacije Primer 201 Strukture (N, +), (N, ), (R, +,, apple) su algebarski sistemi Neka je A =(A; F ) algebra i B neprazni podskup od A Algebra (B; F )kojaje istog tipa kao A je podalgebra od A ako za svako f 2 F (n),n 0ix 1,,x n 2 B važi f(x 1,,x n ) 2 B 21 Grupoid, polugrupa, monoid i grupa 211 Grupoid Algebarsku strukturu 17
2 18 CHAPTER 2 ALGEBARSKE STRUKTURE tipa (2) zovemo grupoid (A;?) Primer 211 (i) Sledeće strukture su grupoidi: (N, +), (N, ), (Z, ) (ii) Ako je + sabiranje celih brojeva, onda struktura ({ zato što 1+1=262 { 1, 0, 1} 1, 0, 1}, +) nije grupoid, Binarna operacija na konačnom skupu se može predstaviti uz pomoć Kejlijeve tablice, kao što je to ilustrovano sledećim primerom Primer 212 Kejlijeva tablica gropida ({0, 1, 2}, min) : 212 Polugrupa i monoid min Grupoid (A,?) je polugrupa (semigrupa, asocijativan grupoid) ako zadovoljava zakon asocijativnosti (8x, y, z 2 A) x?(y?z)=(x?y)?z Monoid je asocijativan grupoid sa jedinicom, tj algebra tipa (2, 0) u kojoj važi (A;?, e) (8x, y, z 2 A) x?(y?z)=(x?y)?z i (8x 2 A) x?e= e?x= x Kaže se da je e neutralni element (jedinica) grupoida (A;?) Primer 213 (N [{0}, +, 0) i (N,, 1) su monoidi Teorema 211 Grupoid (A,?) sadrži najviše jedan neutralni element Dokaz Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa, e 1 2 A i e 2 A Tada važi x?e= x i e 1?x= x Ako u prvoj jednakosti stavimo x = e 1, a u drugoj x = e, dobijamo e 1?e= e 1 i e 1?e= e odakle je e 1 = e
3 21 GRUPOID, POLUGRUPA, MONOID I GRUPA Grupa Grupa je algebarska struktura tipa (2, 1, 0) u kojoj važi: (A;?, 1,e) (8x, y, z 2 A) x?(y?z)=(x?y)?z, (8x 2 A) x?e= e?x= x i (8x 2 A) x?x 1 = x 1?x= e Primer 214 (i) Strukture (N[{0}, +, 0) (N,, 1) i (Z,, 1) ne možemo proširiti unarnom operacijom tako da one postanu grupe (ii) (Z, +,, 0), (Q \{0},, 1, 1) jeste grupa Grupa je komutativna (Abelova) akko je? komutativna operacija tj (8x, y 2 A) x?y= y?x Teorema 212 Neka je (A,?, 1,e) grupa i a 2 A Tada za sve x, y 2 A važi: (a) x?a= y?a) x = y, (b) a?x= a?y) x = y, (c) (x 1 ) 1 = x, (d) (x?y) 1 = y 1?x 1 Dokaz (a) Neka je x?a= y?atada je x = x?e = x?(a?a 1 )=(x?a)?a 1 =(y?a)?a 1 = y?(a?a 1 )=y?e = y (b) Analogno kao pod (a) (c) (x 1 ) 1 =(x 1 ) 1?e =(x 1 ) 1?(x 1?x) =((x 1 ) 1?x 1 )?x = e?x = x (d) (x?y) 1 =(x?y) 1?e=(x?y) 1? (x?x 1 )=(x?y) 1? ((x?(y? y 1 ))?x 1 )=(x?y) 1? (x?y)? (y 1?x 1 )=e?y 1?x 1 = y 1?x 1 Grupa se često definiše kao algebarska struktura (A;?) tipa (2), gde se zahteva da važi: (8x, y, z 2 A) x?(y?z)=(x?y)?z, (9e 2 A)(8x 2 A) x?e= e?x= x i (8x 2 A)(9y 2 A) x?y= y?x= e
4 20 CHAPTER 2 ALGEBARSKE STRUKTURE 214 Homomorfizam grupoida Kažemo da je preslikavanje f : A! B grupoid B =(B, ) ako važi homomorfizam grupoida A =(A,?) u (8x, y 2 A) f(x?y)=f(x) f(y) (21) U tom slučaju kožemo da su grupoidi A i B izomorfni i pišemo A = B Ako je f bijekcija, kažemo da je f izomorfizam Ako je f izomorfizam grupoida (A,?) u samog sebe, onda kažemo da je f automorfizam Primer 215 Preslikavanje f = b c a je izomorfizam grupoida ({0, 1, 2},?) u grupoid ({a, b, c}, ), gde su binarne operacije? i zadate sledećim Kejlijevim tablicama:? a b c a a b c b b c a c c a b (Ako u Kejlijevoj tablici operacije? svuda zamenimo 0, 1, 2 redom sa b, c, a dobijamo Kejlijevu tablicu operacije : b c a b c a b c a b c a b c a u kojoj nakon toga navedemo vrste i kolone u uobičajenom abecednom redosledu, kao što je to zapisano iznad) Primer 216 Grupoidi? a b c a b a c b b c b c c b b nisu izomorfni zato što za svako od 6 bijektivnih preslikavanja skupa {0, 1, 2} u {a, b, c} f 1 f 2 f 3 f 4 f 5 f 6 0 a a b b c c 1 b c a c a b 2 c b c a b a
5 21 GRUPOID, POLUGRUPA, MONOID I GRUPA 21 postoji par elemenata x, y 2{0, 1, 2} koji ne zadovoljavaju (11) a = f 1 (0) = f 1 (0? 2) 6= f 1 (0) f 1 (2) = a c = c c = f 2 (1) = f 2 (0? 0) 6= f 2 (0) f 2 (0) = a a = b a = f 3 (1) = f 3 (0? 0) 6= f 3 (0) f 3 (0) = b b = c a = f 4 (2) = f 4 (1? 0) 6= f 4 (1) f 4 (0) = c b = b a = f 5 (1) = f 5 (0? 0) 6= f 5 (0) f 5 (0) = c c = b a = f 6 (2) = f 6 (1? 0) 6= f 6 (1) f 6 (0) = b c = b 215 Grupa permutacija Svako bijektivno preslikavanje p : A! A je permutacija skupa A Sliku p(i) elementa i kraće označavamo sa p i, a celu permutaciju Skup svih permutacija skupa A označavamo sa S A Primer 217 Neka je A = {1, 2, 3, 4, 5} i neka su date 2 permutacije skupa A : p = q = Tada je p q = odakle sledi da p q 6= q p q p = Primer 218 Neka je A = {1, 2, 3} Tada je S 3 = {p 1,p 2,p 3,p 4,p 5,p 6 }, gde je p 1 = p = p = p 4 = p = p = Kejlijeva tablica operacije je p 1 p 2 p 3 p 4 p 5 p 6 p 1 p 1 p 2 p 3 p 4 p 5 p 6 p 2 p 2 p 1 p 5 p 6 p 3 p 4 p 3 p 3 p 4 p 1 p 2 p 6 p 5 p 4 p 4 p 3 p 6 p 5 p 1 p 2 p 5 p 5 p 6 p 2 p 1 p 4 p 3 p 6 p 6 p 5 p 4 p 3 p 2 p 1 odakle se vidi da je 1 A = p 1 i ( ) 1 p1 p = 2 p 3 p 4 p 5 p 6 Kako je p 1 p 2 p 3 p 5 p 4 p 6 kompozicija preslikavanja asocijativna, zaključujemo da je algebra (S 3,, 1, 1 A ) grupa,
6 22 CHAPTER 2 ALGEBARSKE STRUKTURE Teorema 213 (S A,, 1, 1 A ) je grupa Ako su i 1,,i p različiti elementi skupa {1,,n}, onda za permutaciju sa osobinom p(i 1 )=i 2,p(i 2 )=i 3,,p(i p 1 )=i p,p(i p )=i 1,p(i) =i, kažemo da je ciklus dužine p Prethodni ciklus kraće označavamo (i 1 i 2 i p ) Fiksne tačke, tj elemente za koje važi p(i) =i izostavljamo iz skraćenog zapisa Primer 219 (a) ( ) = (b) (245) = (c) (13)(245) = , Transpozicija p =(ij),i < j je ciklus (i j) tj permutacija definisana sa 8 < j x = i, p(x) = i x = j, : x u ostalim slučajevima 216 Podgrupa Neka je A =(A;?) grupa Neka je ;6= B A izasvex, y 2 B važi x?y2 B Ako je B =(B,?) grupa, onda kažemo da je B podgrupa od A i pišemo A B Za kardinalnost A skupa A kažemo da je red grupe Teorema 214 Neka je A =(A;?) grupa i B A Tada su sledeća tvrdjenja medjusobno ekvivalentna: (a) (B;?) (A;?), (b) B 6= ; i (8x, y 2 B) x?y2 B i x 1 2 B, i (c) B 6= ; i (8x, y 2 B) x?y 1 2 B, Teorema 215 (Lagrange) Ako je A konačna grupa i B A, onda B A 217 Reprezentacija grupe Teorema 216 (Kejlijevo tvrdjenje o reprezentaciji grupe) Svaka grupa je izomorfna nekoj podgrupi grupe permutacija
7 22 PRSTEN 23 Primer 2110 Neka je ({a, b, c},?) grupoid, gde je? definisana sa? a b c a a b c b b c a c c a b Neka su permutacije p a,p b i p c definisane sa p i (x) =i?x, i2{a, b, c} Tada je Kejlijeva tablica kompozicije premutacija skupa {p a,p b,p c } : p a p b p c p a p a p b p c p b p b p c p a p c p c p a p b Lako se proverava da je ({p a,p b,p c }, ) grupa, zato što su sve slike iz {p a,p b,p c }, kompozicija preslikavanja je asocijativna operacija, neutralni element je p a i pa 1 = p a,p 1 b = p c i pc 1 = p b Kako je ({p a,p b,p c }, ) grupa i a b c f : p a p b p c je izomorfizam grupoida ({a, b, c},?) u ({p a,p b,p c }, ), tada je i ({a, b, c},?) grupa 22 Prsten A =(A;+,,, 0) Prsten je algebarska struktura (A;, +,, sledeće identitete: (8x, y 2 A) x + y = y + x, (8x, y, z 2 A) x +(y + z) =(x + y)+z, (8x 2 A) x + 0 = x, (8x 2 A) x +( x) =0, (8x, y, z 2 A) x (y z) =(x y) z i, 0) tipa (2, 2, 1, 0) koja zadovoljava (8x, y, z 2 A) (x (y + z) =x y + x z ^ (y + z) x = y x + z x) za sve x, y, z 2 A Znači, (A;+,,, 0) je prsten akko je (A, +) Abelova grupa (A; ) je polugrupa važe leva i desna distributivnost prema +
8 24 CHAPTER 2 ALGEBARSKE STRUKTURE Primer 221 Sledeće algebraske strukture su prstenovi: (Z, +,,, 0), (R, +,,, 0), ({0, 1,,n 1}, + n, n,, 0) Teorema 221 Neka je (A, +,, (a) x 0 = 0, (b) x ( y) = (x y), (c) ( x) y = (x y), (d) ( x) ( y) =x y, 0) prsten Tada za svako x, y 2 A važi Dokaz (a) x 0 = x = x +(x 0 +( (x 0))) = (x 0 + x 0)+( (x 0)) = x (0 + 0)+( (x 0)) = x 0 +( (x 0)) = 0 (b) Kako je x ( y)+x y = x ( y +y) =x 0 = 0, to je x y suprotni element za x ( y) što zapisujemo (x y) =x ( y) (c) Slično kao prethodno (d) ( x) ( y) = (x ( y)) = ( (x y)) = x y Ako je operacija komutativna, kažemo da je prsten komutativan Ako u prstenu postoji neutralni element za onda kažemo da je prsten sa jedinicom Kažemo da prsten (A;+,,, 0) nema delitelje nule ako važi (8x, y 2 A)(x 6= 0 ^ y 6= 0 ) x y 6= 0) Integralni domen je komutativan prsten sa jedinicom bez delitelja nule 23 Polja A =(A;+, ) Polje je algebarska struktura (A;+, ) tipa (2, 2) za koju je: (A;+) je Abelova grupa, (A \{0}, ) je Abelova grupa i važi zakon distributivnosti prema + Znači, polje je algebarska struktura (A;+,, zadovoljava sledeće: (8x, y 2 A) x + y = y + x, (8x, y, z 2 A) x +(y + z) =(x + y)+z, (8x 2 A) x + 0 = x, (8x 2 A) x +( x) =0, (8x, y 2 A) x y = y x,, 0, 1) tipa (2, 2, 1, 0, 0) koja
9 24 ZADACI 25 (8x, y, z 2 A) x (y z) =(x y) z, (8x 2 A) x 1 = x, (8x 2 A \{0}) (9y 2 A) x y = 1, (8x, y, z 2 A) x (y z) =(x y) z i (8x, y, z 2 A) (x (y + z) =x y + x z ^ (y + z) x = y x + z x) 24 Zadaci 1 Teorema 241 Ako su p =(i 1 i p ) i q =(j 1,,j q ) disjunktni ciklusi, onda je p q = q p Dokaz (p q)(i k )=p(q(i k )) = p(i k )=i k+1, 1 apple k apple p 1, (q p)(i k )=q(p(i k )) = q(i k+1 )=i k+1, 1 apple k apple p 1, (p q)(i p )=p(q(i p )) = p(i p )=i 1, (q p)(i p )=q(p(i p )) = q(i 1 )=i 1, (p q)(j k )=p(q(j k )) = p(j k+1 )=j k+1, 1 apple k apple q 1, (q p)(j k )=q(p(j k )) = q(j k )=j k+1, 1 apple k apple q 1, (p q)(j q )=p(q(j q )) = p(j 1 )=j 1, (q p)(j q )=q(p(j q )) = q(j q )=j 1 Za sve ostale lemente i važi p(q(i)) = p(i) = i = q(i) = q(p(i)) 2 Teorema 242 Svaka permutacija skupa {1,,n} je ciklus ili se može prikazati u obliku proizvoda disjunktnih ciklusa 3 Neka je A = {1, 2, 3, 4, 5} Sledeće permutacije izraziti kao proizvod transpozicija: (a) (1 3 5), (b) ( ), (c) ( ) Rešenje: (a) (1 3 5) = (1 5) (1 3) = (3 5) (1 5); (b) ( ) = (2 5) (2 4) (2 3) = (3 5) (3 4) (2 5); (c) ( ) = (1 5) (1 4) (1 3) (1 2) Teorema 243 Svaki ciklus je proizvod transpozicija Dokaz Za svaki ciklus (i 1 i 2 i p ) važi (i 1 i 2 i p )=(i 1 i p ) (i 1 i 3 ) (i 1 i 2 ) Teorema 244 Svaka permutacija skupa {1,,n} se može dobiti od ciklusa (1 2 3 n) i transpozicije (12) primenom kompozicije
10 26 CHAPTER 2 ALGEBARSKE STRUKTURE (i i n Dokaz Tvrdjenje sledi na osnovu Teorema i sledećih jednakosti (i j) = (1 i) (1 j) (1 i) (1 i) = (1 2) (i 2 i 1) (i 1 i) (2 3) (1 2) i+ 1) = (1 2 n) 1 (1 2) (1 2 n) (i 1) 4 Napisati sledeće permutacije skupa {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} kao proizvod disjunktnih ciklusa: (a) (b) ( ) (3 4 7) (c) (1 3 5) ( ) (4 6 7) 5 Napisati sledeće permutacije skupa {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8} kao proizvod transpozicija (a) ( ) (b) (124) 6 Izraziti permutaciju ( ) Neka je ({a, b, c, d};?) grupoid, gde je? definisana sa? a b c d a a b c d b b a d c c c d a b d d c b a kao kompoziciju (1 2) i Ispitati, koristeći Kejlijevu teoremu o reprezentaciji grupa, da li postoji 1 i e za koje je ({a, b, c, d},?, 1,e) grupa 8 Ako su B 1 i B 2 podgrupe grupe A, onda je i (B 1 \ B 2,? B1\B 2, 1 B1 \B 2,e) podgrupa grupe A 9 Svaka podgrupa ciklične grupe je ciklična grupa 10 Ispitati da li su sledeće algebarske strukture prsteni: (a) (N, +,,, 0) (b) ({5k : k 2 Z, +,,, 0) (c) (Q, +,,, 0) (d) (R,, +, 1) 11 Ispitati da li (Z, +,, 0), (Q, +,, 0) imaju delitelje nule 12 Dokazati da je (Q,,,, 1, 0, 1) polje gde su i definisane sa a b = a + b +1 a b = a + b + ab
11 24 ZADACI Ako je (a, b, b, a) (c, d, d, c) = (a + c, b + d, b d, a + c) (a, b, b, a) (c, d, d, c) = (ac bd, ad + bc, ad bc, ac bd) odrediti preostale operacije tako da ({(a, b, b, a) :a, b 2 R},,,,, 0, 1) bude polje
Microsoft Word - 1.Operacije i zakoni operacija
1. Operacije i zakoni operacija Neka je S neprazan skup. Operacija dužine n skupa S jeste svako preslikavanje : n n f S S ( S = S S S... S) Ako je n = 1, onda operaciju nazivamo unarna. ( f : S S ) Ako
ВишеUAAG Osnovne algebarske strukture 5. Vektorski prostori Borka Jadrijević
Osnovne algebarske strukture 5. Vektorski prostori Borka Jadrijević Osnovne algebarske strukture5. Vektorski prostori 2 5.1 Unutarnja i vanjska množenja Imamo dvije vrste algebarskih operacija, tzv. unutarnja
ВишеMatrice. Algebarske operacije s matricama. - Predavanje I
Matrice.. Predavanje I Ines Radošević inesr@math.uniri.hr Odjel za matematiku Sveučilišta u Rijeci Matrice... Matrice... Podsjeti se... skup, element skupa,..., matematička logika skupovi brojeva N,...,
ВишеAlgebarske strukture Boris Širola
Algebarske strukture Boris Širola UVOD Cilj ovog kratkog uvoda je prvo, neformalno, upoznavanje sa pojmovima i objektima koji su predmet proučavanja ovog kolegija, od kojih je centralan pojam algebarske
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеALGEBRA I (2010/11)
ALGEBRA I (2010/11) ALGEBRA I(20010/11), KOLOKVIJUM I-NOVEMBAR, 24. novembar 2010. GRUPA I 1. Da li je tautologija: p ( q r) (p q) (p r). 2. Pronaći KKF i KDF za r ( p q). 3. Pronaći jean primer interpretacije
Више1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.
1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako
ВишеLinearna algebra Mirko Primc
Linearna algebra Mirko Primc Sadržaj Poglavlje 1. Polje realnih brojeva 5 1. Prirodni i cijeli brojevi 5 2. Polje racionalnih brojeva 6 3. Polje realnih brojeva R 9 4. Polje kompleksnih brojeva C 13 5.
ВишеSadržaj 1 Diskretan slučajan vektor Definicija slučajnog vektora Diskretan slučajan vektor
Sadržaj Diskretan slučajan vektor Definicija slučajnog vektora 2 Diskretan slučajan vektor Funkcija distribucije slučajnog vektora 2 4 Nezavisnost slučajnih vektora 2 5 Očekivanje slučajnog vektora 6 Kovarijanca
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Elizabeta Borovec ALGEBARSKA PROŠIRENJA POLJA Diplomski rad Voditelj rada:
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Elizabeta Borovec ALGEBARSKA PROŠIRENJA POLJA Diplomski rad Voditelj rada: prof. dr. sc. Dražen Adamović Zagreb, rujan, 2015.
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA 1. (ukupno 6 bodova) MJERA I INTEGRAL 1. kolokvij 4. svibnja (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori n
1. (ukupno 6 bodova) MJERA I INTEGRAL 1. kolokvij 4. svibnja 2018. (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni!) (a) (2 boda) Definirajte (općenitu) vanjsku mjeru. (b) (2 boda) Definirajte
ВишеCIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro
CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup prirodnih brojeva? 4.) Pripada li 0 skupu prirodnih brojeva?
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
ВишеАлгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (
Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)
ВишеKonacne grupe, dizajni i kodovi
Konačne grupe, dizajni i kodovi Andrea Švob (asvob@math.uniri.hr) 1. veljače 2011. Andrea Švob (asvob@math.uniri.hr) () Konačne grupe, dizajni i kodovi 1. veljače 2011. 1 / 36 J. Moori, Finite Groups,
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
Вишеvjezbe-difrfv.dvi
Zadatak 5.1. Neka je L: R n R m linearni operator. Dokažite da je DL(X) = L, X R n. Preslikavanje L je linearno i za ostatak r(h) = L(X + H) L(X) L(H) = 0 vrijedi r(h) lim = 0. (5.1) H 0 Kako je R n je
ВишеTest iz Linearne algebre i Linearne algebre A qetvrti tok, U zavisnosti od realnog parametra λ rexiti sistem jednaqina x + y + z = λ x +
Test iz Linearne algebre i Linearne algebre A qetvrti tok, 2122017 1 U zavisnosti od realnog parametra λ rexiti sistem jednaqina x + y + z = λ x + λy + λ 2 z = λ 2 x + λ 2 y + λ 4 z = λ 4 2 Odrediti inverz
ВишеPRIRODOSLOVNO-MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Doris Dumičić Danilović Poopćenje i profinjenje nekih algoritama za konstrukciju blokovnih dizaj
PRIRODOSLOVNO-MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Doris Dumičić Danilović Poopćenje i profinjenje nekih algoritama za konstrukciju blokovnih dizajna i istraživanje njihovih podstruktura DOKTORSKI RAD
ВишеТалесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су a и b две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да
Талесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су и две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да jе m k и n k, где су m, n > 0. Тада кажемо да су дужи и
ВишеALGEBRA Prof. dr. sc. Hrvoje Kraljević Predavanja održana na Odjelu za matematiku Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku u ljetnom semestru a
ALGEBRA Prof. dr. sc. Hrvoje Kraljević Predavanja održana na Odjelu za matematiku Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku u ljetnom semestru akademske godine 2006./2007. Osijek, lipanj 2007. 2
Више1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu 3XB T + XA = B, pri qemu
1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE 1 0.0.01. Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu XB T + XA = B, 1 4 pri qemu je A = 6 9 i B = 1 1 0 1 1. 4 4 4 8 1. Data je prava q : {
ВишеMAT KOL (Banja Luka) ISSN (p), ISSN (o) Vol. XX (2)(2014), PELLOVA JEDNAČINA I PITAGORIN
MAT KOL (Banja Luka) ISSN 0354 6969 (p), ISSN 986 5228 (o) Vol. XX (2)(204), 59 68 http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm PELLOVA JEDNAČINA I PITAGORINE TROJKE Amra Duraković Bernadin Ibrahimpašić 2, Sažetak
ВишеSveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Preddiplomski studij matematike Margareta Tvrdy Banachovi prostori Završni rad Osijek, 2013
Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Preddiplomski studij matematike Margareta Tvrdy Banachovi prostori Završni rad Osijek, 2013. Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku
ВишеPEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla
PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla, 3. mart/ožujak 019. godine Prirodno-matematički fakultet
ВишеMy_ST_FTNIspiti_Free
ИСПИТНИ ЗАДАЦИ СУ ГРУПИСАНИ ПО ТЕМАМА: ЛИМЕСИ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНКЦИЈЕ ЕКСТРЕМИ ФУНКЦИЈЕ СА ВИШЕ ПРОМЕНЉИВИХ 5 ИНТЕГРАЛИ ДОДАТАК ФТН Испити С т р а н а Лимеси Одредити
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA MJERA I INTEGRAL 2. kolokvij 29. lipnja (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni!) 1. (
MJERA I INTEGRAL. kolokvij 9. lipnja 018. (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni! 1. (ukupno 6 bodova Neka je (, F, µ prostor s mjerom, neka je (f n n1 niz F-izmjerivih funkcija
ВишеTitle
1. Realni brojevi Prirodno bi bilo konstruisati skup realnih brojeva korak po korak, od prirodnih brojeva preko cijelih, racionalnih i na kraju iracionalnih. Medutim, mi ćemo tom problemu ovdje pristupiti
Вишеos07zup-rjes.dvi
RJEŠENJA ZA 4. RAZRED OVDJE JE DAN JEDAN NAČIN RJEŠAVANJA ZADATAKA. UKOLIKO UČENIK IMA DRUGA- ČIJI POSTUPAK RJEŠAVANJA, ČLAN POVJERENSTVA DUŽAN JE I TAJ POSTUPAK OCI- JENITI I BODOVATI NA ODGOVARAJUĆI
Вишеs2.dvi
1. Skup kompleksnih brojeva 1. Skupovibrojeva.... Skup kompleksnih brojeva................................. 6. Zbrajanje i množenje kompleksnih brojeva..................... 9 4. Kompleksno konjugirani
ВишеUniverzitet u Nišu PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET Departman za matematiku Master rad GRUPNI INVERZ OPERATORA Mentor: Prof. dr Dijana Mosić Student: Iva
Univerzitet u Nišu PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET Departman za matematiku Master rad GRUPNI INVERZ OPERATORA Mentor: Prof. dr Dijana Mosić Student: Ivana Stamenković Niš, 2018. Sadržaj Predgovor 2 1 Uvod
ВишеAlgebarske strukture Skripta Saša Krešić-Jurić Odjel za matematiku Prirodoslovno-matematički fakultet Split skresic
Algebarske strukture Skripta Saša Krešić-Jurić Odjel za matematiku Prirodoslovno-matematički fakultet Split 2013 www.pmfst.hr/ skresic Sadržaj 1 Grupe 4 1.1 Polugrupe i grupe.............................
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Ivana Šore REKURZIVNOST REALNIH FUNKCIJA Diplomski rad Voditelj rada: doc.
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Ivana Šore REKURZIVNOST REALNIH FUNKCIJA Diplomski rad Voditelj rada: doc.dr.sc. Zvonko Iljazović Zagreb, rujan, 2015. Ovaj diplomski
ВишеПРИРОДА И ЗНАК РЕШЕЊА 2 b ax bx c 0 x1 x2 2 D b 4ac a ( сви задаци су решени) c b D xx 1 2 x1/2 a 2a УСЛОВИ Решења реална и различита D>0 Решења реалн
ПРИРОДА И ЗНАК РЕШЕЊА ax x c 0 x x D 4ac a ( сви задаци су решени) c D xx x/ a a УСЛОВИ Решења реална и различита D>0 Решења реална D Двоструко решење (реална и једнака решења) D=0 Комплексна решења (нису
Више1. Vrednost izraza jednaka je: Rexenje Direktnim raqunom dobija se = 4 9, ili kra e S = 1 ( 1 1
1. Vrednost izraza 1 1 + 1 5 + 1 5 7 + 1 7 9 jednaka je: Rexenje Direktnim raqunom dobija se 1 + 1 15 + 1 5 + 1 6 = 4 9, ili kra e S = 1 1 1 2 + 1 1 5 + 1 5 1 7 + 1 7 1 ) = 1 7 2 8 9 = 4 9. 2. Ako je fx)
ВишеPRVI KOLOKVIJUM Odrediti partikularno rexee jednaqine koje zadovo ava uslov y(0) = 0. y = x2 + y 2 + y 2xy + x + e y 2. Odrediti opxte rexee
PRVI KOLOKVIJUM 1992. 1. Odrediti partikularno rexee jednaqine koje zadovo ava uslov y(0) = 0. y = x2 + y 2 + y 2xy + x + e y 2. Odrediti opxte rexee jednaqine y 2y + 5y = 2e t + 3t 1. 3. Rexiti sistem
ВишеMicrosoft Word - 6ms001
Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću
ВишеUNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD Odsek/smer/usmerenje: Matematika u tehnici DIPLOMSKI - MASTER RAD Kandidat: Ljubo Nedović B
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD Odsek/smer/usmerenje: Matematika u tehnici DIPLOMSKI - MASTER RAD Kandidat: Ljubo Nedović Broj indeksa: 8 Tema rada: Pseudo-operacije i primena
ВишеMatematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3
Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b
ВишеUniverzitet u Nišu Prirodno matematički fakultet Departman za matematiku Master rad Grupe kretanja. Izometrijske transformacije i njihove grupe Studen
Univerzitet u Nišu Prirodno matematički fakultet Departman za matematiku Master rad Grupe kretanja. Izometrijske transformacije i njihove grupe Student Aleksandar Kostić Mentor Dr Snežana Ilić Niš, Oktobar
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
Вишеknjiga.dvi
1. Vjerojatnost 1. lgebra dogadaja......................... 1 2. Vjerojatnost............................. 9 3. Klasični vjerojatnosni prostor................. 14 4. eskonačni vjerojatnosni prostor...............
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA MJERA I INTEGRAL završni ispit 6. srpnja (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni!) 1.
MJERA I INTEGRAL završni ispit 6. srpnja 208. (Knjige bilježnice dodatni papiri i kalkulatori nisu dozvoljeni!). (8 bodova) Kao na predavanjima za d N sa P d : a b ] a d b d ] : a i b i R a i b i za i
ВишеMatematika 1 - izborna
3.3. NELINEARNE DIOFANTSKE JEDNADŽBE Navest ćemo sada neke metode rješavanja diofantskih jednadžbi koje su drugog i viših stupnjeva. Sve su te metode zapravo posebni oblici jedne opće metode, koja se naziva
ВишеSveu ili²te J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveu ili²ni preddiplomski studij matematike Nata²a Galiot Algebarska struktura grupa Zavr²
Sveu ili²te J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveu ili²ni preddiplomski studij matematike Nata²a Galiot Algebarska struktura grupa Zavr²ni rad Osijek, 2017. Sveu ili²te J. J. Strossmayera
ВишеMicrosoft Word - 15ms261
Zadatak 6 (Mirko, elektrotehnička škola) Rješenje 6 Odredite sup S, inf S, ma S i min S u skupu R ako je S = { R } a b = a a b + b a b, c < 0 a c b c. ( ), : 5. Skratiti razlomak znači brojnik i nazivnik
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun
Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar 2018. 1 Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne funkcije od argumenta n iz skupa N prirodnih brojeva.
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
Више18 1 DERIVACIJA 1.3 Derivacije višeg reda n-tu derivaciju funkcije f označavamo s f (n) ili u Leibnizovoj notaciji s dn y d x n. Zadatak 1.22 Nadite f
8 DERIVACIJA.3 Derivacije višeg reda n-tu derivaciju funcije f označavamo s f (n) ili u Leibnizovoj notaciji s dn y d x n. Zadata. Nadite f (x) ao je (a) f(x) = ( + x ) arctg x (b) f(x) = e x cos x (a)
ВишеMATEMATIČKA ANALIZA I primjeri i zadaci Ante Mimica 8. siječnja 2010.
MATEMATIČKA ANALIZA I primjeri i zadaci Ante Mimica 8 siječnja 00 Sadržaj Funkcije 5 Nizovi 7 3 Infimum i supremum 9 4 Neprekidnost i es 39 3 4 SADRZ AJ Funkcije 5 6 FUNKCIJE Nizovi Definicija Niz je
Вишеhandout.dvi
39 Poglavlje 4 Lieve grupe 4.1 Kontinuirane grupe - Konačne grupe imaju binarnu operaciju (tablicu množenja) koja zadovoljava četiri aksioma. - elementima pridružujemo operatore REPs i IREPS moćni teoremi
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Petar Bakić GEOMETRIJA SHEMA Diplomski rad Voditelj rada: prof. dr. sc. Go
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Petar Bakić GEOMETRIJA SHEMA Diplomski rad Voditelj rada: prof. dr. sc. Goran Muić Zagreb, srpanj 2014. Ovaj diplomski rad obranjen
ВишеPRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN Odrediti
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU ZADACI SA REŠENJIMA SA PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE, JUN 0. Odrediti moduo kompleksnog broja Rešenje: Uočimo da važi z = + i00
ВишеDISKRETNA MATEMATIKA
DISKRETNA MATEMATIKA Kombinatorika Permutacije, kombinacije, varijacije, binomna formula Ivana Milosavljević - 1 - 1. KOMBINATORIKA PRINCIPI PREBROJAVANJA Predmet kombinatorike je raspoređivanje elemenata
ВишеNeprekidnost Jelena Sedlar Fakultet građevinarstva, arhitekture i geodezije Jelena Sedlar (FGAG) Neprekidnost 1 / 14
Neprekidnost Jelena Sedlar Fakultet građevinarstva, arhitekture i geodezije Jelena Sedlar (FGAG) Neprekidnost 1 / 14 Jelena Sedlar (FGAG) Neprekidnost 2 / 14 Definicija. Jelena Sedlar (FGAG) Neprekidnost
ВишеРационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје
Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева. Из скупа {,,,, 0,,, } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих бројева; в) ненегативних рационалних бројева; г) негативних рационалних бројева.. Запиши
ВишеSlide 1
0(a) 0(b) 0(c) 0(d) 0(e) :: :: Neke fizikalne veličine poput indeksa loma u anizotropnim sredstvima ovise o iznosu i smjeru, a nisu vektori. Stoga se namede potreba poopdavanja. Međutim, fizikalne veličine,
ВишеМАТЕМАТИЧКА ГИМНАЗИЈА У БЕОГРАДУ МАТУРСКИ РАД из математике ТЕОРИЈА СКУПОВА ментор: Славко Моцоња ученик: Матија Срећковић, IVБ Београд, јун 2015.
МАТЕМАТИЧКА ГИМНАЗИЈА У БЕОГРАДУ МАТУРСКИ РАД из математике ТЕОРИЈА СКУПОВА ментор: Славко Моцоња ученик: Матија Срећковић, IVБ Београд, јун 2015. САДРЖАЈ УВОД... 2 УВОД У СКУПОВЕ... 4 ЕЛЕМЕНТАРНЕ АКСИОМЕ...
ВишеZadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak
Zadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar 2005. 1 Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak 2.1) Tačke A 1 (2 : 1), A 2 (3 : 1) i B(4 : 1) date
ВишеDR DRAGOŚ CVETKOVIC DR SLOBODAN SIMIC DISKRETNA MATEMATIKA MATEMATIKA ZA KOMPJUTERSKE NAUKĘ DRUGO ISPRAYLJENO I PROSIRENO IZDANJE HMUJ
DR DRAGOŚ CVETKOVIC DR SLOBODAN SIMIC DISKRETNA MATEMATIKA MATEMATIKA ZA KOMPJUTERSKE NAUKĘ DRUGO ISPRAYLJENO I PROSIRENO IZDANJE HMUJ Sadrżaj Predgovor Iz predgovora prvoni izdanju knjige "Diskretne mateiuatićke
ВишеANALITIČKA GEOMETRIJA Željka Milin Šipuš i Mea Bombardelli verzija Uvod i povijesni osvrt Analitička geometrija bavi se proučavanjem (klasične)
ANALITIČKA GEOMETRIJA Željka Milin Šipuš i Mea Bombardelli verzija 1.0 1 Uvod i povijesni osvrt Analitička geometrija bavi se proučavanjem (klasične) euklidske geometrije ravnine i prostora koristeći algebarske
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
ВишеDM
CHAPTER. KOMBINATORNA PREBRAJANJA.4 Rekurete relacije izova.5 Geeratore fukcije Ako je broji iz zadat rekuretom relacijom, kao alat za rešavaje uvodimo pojam geeratore fukcije. Geeratora fukcija iza je
ВишеALIP1_udzb_2019.indb
Razmislimo Kako u memoriji računala prikazujemo tekst, brojeve, slike? Gdje se spremaju svi ti podatci? Kako uopće izgleda memorija računala i koji ju elektronički sklopovi čine? Kako biste znali odgovoriti
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
ВишеVeeeeeliki brojevi
Matematička gimnazija Nedelja informatike 3 12. decembar 2016. Uvod Postoji 10 tipova ljudi na svetu, oni koji razumeju binarni sistem, oni koji ne razumeju binarni sistem i oni koji nisu očekivali šalu
Вишеatka 26 (2017./2018.) br. 102 NEKE VRSTE DOKAZA U ČAROBMATICI Jadranka Delač-Klepac, Zagreb jednoj smo priči spomenuli kako je važno znati postavljati
NEKE VRSTE DOKAZA U ČAROBMATICI Jadranka Delač-Klepac, Zagreb jednoj smo priči spomenuli kako je važno znati postavljati prava pitanja. U Jednako je važno znati pronaći odgovore na postavljena pitanja,
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеСТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто
СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за вектор a (коjи може бити и дужине нула) и неке изометриjе
ВишеNeodreeni integrali - Predavanje III
Neodredeni integrali Predavanje III Ines Radošević inesr@math.uniri.hr Odjel za matematiku Sveučilišta u Rijeci Neodredeni integrali Neodredeni integral Tablični integrali Metoda supstitucije Metoda parcijalne
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) XXV (1)(2019), DOI: /МК A ISSN (o) ISSN (o) JOŠ JEDAN DO
MAT-KOL (Banja Luka) XXV ()(9), -8 http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm DOI:.75/МК9A ISSN 54-6969 (o) ISSN 986-588 (o) JOŠ JEDAN DOKAZ PTOLEMEJEVE TEOREME I NJENA ZNAČAJNA PRIMJENA Dr. Šefket Arslanagić,
ВишеOsnovni pojmovi teorije verovatnoce
Osnovni pojmovi teorije verovatnoće Profesor Milan Merkle emerkle@etf.rs milanmerkle.etf.rs Verovatnoća i Statistika-proleće 2019 Milan Merkle Osnovni pojmovi ETF Beograd 1 / 13 Verovatnoća i statistika:
ВишеMatematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.
Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu 29. mart 2017. Matematiqki fakultet 2 Univerzitet u Beogradu Glava 1 Iracionalne jednaqine i nejednaqine 1.1 Teorijski uvod Pod iracionalnim jednaqinama podrazumevaju
ВишеKonstrukcija linearnih višekoračnih metodi Postoje tri važne familije višekoračnih metoda: Adamsovi metodi Adams-Bashfortovi metodi kod kojih je ρ(w)
Konstrukcija linearnih višekoračnih metodi Postoje tri važne familije višekoračnih metoda: Adamsovi metodi Adams-Bashfortovi metodi kod kojih je ρ(w) = w k w k 1 Adams-Moultonovi metodi kod kojih je ρ(w)
ВишеMicrosoft Word - Algebra i funkcije- napredni nivo doc
Algebra i funkcije napredni nivo 01. Nenegativna znači da je vrednost izraza pozitivna ili je jednaka 0. ( 1) ( 1)( 1) 0 razlika kvadrata (( x) + x 1+ 1 ) (( x) 1 ) 0 ( + + 1) ( 1) 0 x x+ x x+ x x x +
ВишеUDŽBENIK 2. dio
UDŽBENIK 2. dio Pročitaj pažljivo Primjer 1. i Primjer 2. Ova dva primjera bi te trebala uvjeriti u potrebu za uvo - denjem još jedne vrste brojeva. Primjer 1. Živa u termometru pokazivala je temperaturu
ВишеMicrosoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJA.doc
ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako
ВишеSKRIPTE EKOF 2019/20 skripteekof.com Lekcija 1: Brojevni izrazi Lekcija 1: Brojevni izrazi Pregled lekcije U okviru ove lekcije imaćete priliku da nau
Lekcija : Brojevni izrazi Pregled lekcije U okviru ove lekcije imaćete priliku da naučite sledeće: osnovni pojmovi o razlomcima proširivanje, skraćivanje, upoređivanje; zapis razlomka u okviru mešovitog
ВишеMicrosoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJE.doc
ASIMPTOTE FUNKCIJE (PONAŠANJE FUNKCIJE NA KRAJEVIMA OBLASTI DEFINISANOSTI) Ovo je jedna od najznačajnijih tačaka u ispitivanju toka funkcije. Neki profesori zahtevaju da se asimptote rade kao. tačka u
ВишеGeneralizirani trag i normalne forme za logiku interpretabilnosti Vedran Čačić PMF Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu Dubrovnik radiona Sustavi
Generalizirani trag i normalne forme za logiku interpretabilnosti Vedran Čačić PMF Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu Dubrovnik radiona Sustavi dokazivanja 28. lipnja 2012. Zašto logika interpretabilnosti?
ВишеМ А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој
М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57
ВишеMicrosoft Word - IZVOD FUNKCIJE.doc
IZVOD FUNKCIJE Predpotavimo da je funkcija f( definiana u nekom intervalu (a,b i da je tačka iz intervala (a,b fikirana. Uočimo neku proizvoljnu tačku iz tog intervala (a,b. Ova tačka može da e pomera
ВишеMinistarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja Druxtvo matematiqara Srbije DRЖAVNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA 10. mart Pr
Prvi razred A kategorija 1. Za prirodan broj n oznaqimo sa x n broj koji se dobije uzastopnim zapisivanjem svih prirodnih brojeva od 1 do n jedan iza drugog (npr. x 14 = 1234567891011121314). Neka je funkcija
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA 1. (ukupno 6 bodova) MJERA I INTEGRAL 1. kolokvij 5. svibnja (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori n
1. (ukupo 6 bodova) MJERA I INTEGRAL 1. kolokvij 5. svibja 2017. (Kjige, bilježice, dodati papiri i kalkulatori isu dozvoljei!) (a) (2 boda) Defiirajte općeitu vajsku mjeru i izmjerivi skup obzirom a dau
ВишеPLAN I PROGRAM ZA DOPUNSKU (PRODUŽNU) NASTAVU IZ MATEMATIKE (za 1. razred)
PLAN I PROGRAM ZA DOPUNSKU (PRODUŽNU) NASTAVU IZ MATEMATIKE (za 1. razred) Učenik prvog razreda treba ostvarit sljedeće minimalne standarde 1. SKUP REALNIH BROJEVA -razlikovati brojevne skupove i njihove
ВишеP1.1 Analiza efikasnosti algoritama 1
Analiza efikasnosti algoritama I Asimptotske notacije Master metoda (teorema) 1 Asimptotske notacije (1/2) Služe za opis vremena izvršenja algoritma T(n) gde je n N veličina ulaznih podataka npr. br. elemenata
ВишеProgramiranje 1 3. predavanje prošireno Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 3. predava
Programiranje 1 3. predavanje prošireno Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 3. predavanje prošireno p. 1/120 Sadržaj proširenog predavanja
ВишеJMBAG IME I PREZIME BROJ BODOVA 1. (ukupno 20 bodova) MJERA I INTEGRAL Popravni ispit 7. rujna (Knjige, bilježnice, dodatni papiri i kalkulatori
1. (ukuno 20 bodova) MJERA I INTEGRAL Poravni isit 7. rujna 2018. (Knjige, bilježnice, dodatni airi i kalkulatori nisu dozvoljeni!) (a) (4 boda) Neka je nerazan sku. Precizno definirajte ojam σ-rstena
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
Више0255_Uvod.p65
1Skupovi brojeva Skup prirodnih brojeva Zbrajanje prirodnih brojeva Množenje prirodnih brojeva U košari ima 12 jaja. U drugoj košari nedostaju tri jabuke da bi bila puna, a treća je prazna. Pozitivni,
ВишеVerovatnoća - kolokvijum 17. decembar Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je
Verovatnoća - kolokvijum 17. decembar 2016. 1. Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je 0.8. Ako je ispit težak, verovatnoća da se prvo pitanje
ВишеZADACI ZA VJEŽBU 1. Dokažite da vrijedi: (a) (A \ B) (B \ A) = (A B) (A C B C ), (b) A \ (B \ C) = (A C) (A \ B), (c) (A B) \ C = (A \ C) (B \ C). 2.
ZADACI ZA VJEŽBU. Dokažite da vrijedi: (a) (A \ B) (B \ A) = (A B) (A C B C ), (b) A \ (B \ C) = (A C) (A \ B), (c) (A B) \ C = (A \ C) (B \ C).. Pomoću matematičke indukcije dokažite da za svaki n N vrijedi:
Више(Microsoft Word - Dr\236avna matura - rujan osnovna razina - rje\232enja)
I. ZADATCI VIŠESTRUKOGA IZBORA. B. Broj je cijeli broj, tj. pripada skupu cijelih brojeva Z. Skup cijelih brojeva Z je pravi podskup skupa racionalnih brojeva Q, pa je i racionalan broj. 9 4 je očito broj
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Igor Sušić LOKALNA IZRAČUNLJIVOST Diplomski rad Voditelj rada: doc.dr.sc.
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Igor Sušić LOKALNA IZRAČUNLJIVOST Diplomski rad Voditelj rada: doc.dr.sc. Zvonko Iljazović Zagreb, lipanj 015. Ovaj diplomski
ВишеSREDNJA ŠKOLA MATEMATIKA
SREDNJA ŠKOLA MATEMATIKA UPUTSTVO ZA TAKMIČARE Vrijeme za ra: 0 miuta. Rješeja zaataa eophoo je etaljo obrazložiti. Rješeja oja e buu aržala potreba ivo obrazložeja eće biti razmatraa. Rapojela poea: Zaata....
ВишеUniverzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za matematiku Različite karakterizacije proizvoda projektora Master rad Mentor: Prof. dr. D
Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za matematiku Različite karakterizacije proizvoda projektora Master rad Mentor: Prof. dr. Dragana Cvetković-Ilić Student: Miljan Ilić Niš, 2019.
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
ВишеKvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx
Kvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx+c = 0, a, b, c R, a 0, vai 5a+3b+3c = 0, tada jednaqina
Више