RAZVOJ I PERSPEKTIVA PROIZVODNJE KRAVLJEG I OVČIJEG MLEKA U JUGOSLAVIJI I POJEDINIM REPUBLIKAMA Momčilo ĐORĐEVIĆ, Institut za mlekarstvo, N. Beograd U

Транскрипт

1 RAZVJ I PERSPEKTIVA PRIZVDNJE KRAVLJEG I VČIJEG MLEKA U JUGSLAVIJI I PJEDINIM REPUBLIKAMA Mmčil ĐRĐEVIĆ, Institut za mlekarstv, N. Begrad Uvd Prizvdnja mleka i njena kretanja su u našj zemlji duvek pretstavljala predmet psebng interesa ne sam mlekarskih stručnjaka, pljprivrednika i eknmista, već i nekih plitičara. v ne dlazi sam tuda, št su bim prizvdnje i njegva rasprstranjenst snvni činici tržišta mleka i mlečnm prizvda, već i tuda št vrednst prizvdnje mleka, zavisn d gdine, čini 65 d 7% vrednsti prizvdnje pšenice i na kraju, št je mlek'd vajkada bil i naša hrana i naše bgatstv. Međutim, psle 2,5 decenije našeg razvja, mram knstatvati da naš interes za prizvdnju mleka nije da čekivane rezultate, dnsn da nism uspeli da stvrim knslidvanu mlekarsku plitiku. vu knstataciju u prvm redu ptvrđuje prizvdnja mleka sa svim svjim sbenstima a narčit njen klebanje i deficitarnst kja je iz pjedinih gdina tipičnih regija prerasla u pštu, gtv preteču. Zadnjih neklik gdina pstignuta je najveća i apslutna (2,72 mil. litara), i relativna (5, lit. p glavi stanvnika), prizvdnja mleka. N, vakva prizvdnja sama za sebe nije dvljn kvalitativna da zadvlji savremene zahteve tržišta mleka, jer se sa pvećanjem prizvdnje nije pvećala i rbnst iste. Naprtiv, sada se masa tržng mleka*) u dnsu na gdine refrme smanjila za prek mil. litara u Jugslaviji, za 4 mil. lit. u Vjvdini, mil. u Hrvatskj itd. Napri da se u renima pjedinih mlekara (Hrvatska, Slvenija, Uže pdručje Srbije) rganizuje rbna prizvdnja mleka na privatnm sektru spr daju sigurne rezultate jer je individualni prizvđač izgubi pverenje u razne akcije»nih iz grada«. N, ipak pretpstavlja se da vi napri učinjeni d strane nekih mlekara treba da budu snva naše buduće plitike u prizvdnji rbng mleka. Nije suvišn istaći da sm dnedavna vdili diskriminatrsku plitiku cena za mlek prizveden na individualnim gazdinstvima i da sm razliku u ceni za istu rbu dva različita prizvđača staln pvećavali. va razlika je npr gdine bila, st. dinara p litri, da bi 969. gdine dstigla niv d 22,7 din. neračunajući saveznu premiju kju dbijaju društvena gazdinstva. I pred tga št su društvena gazdinstva (sa malim izuzecima) lše plžila ispit iz prizvdnje mleka, mal je nih kji predlažu ili prihvataju ravnpravn premiranje i mleka sa privatnih gazdinstava. Istu premiju ka i cenu za mlek treba dati svakm prizvđaču ak ispunjava uslve bez bzira da li se n zve individualni ili društveni. v iz tga št jš nije zabeležen slučaj da ptršač kupi jgurt, sir ili maslac jeftinije zat št je isti prizveden d seljačkg mleka kje je plaćen manje i kje nije dbil premiju. Ukupna prizvdnja mleka u psleratnm peridu ima neklik značajnih sbensti a te su: *) Mlek sa društvenih gazdinstava Mljekarstv 22 () 972 5

2 da je desetgdišnji predratni niv apslutne prizvdnje (89 mil. litara), dstignut 955. gdine u kličini d 86 mil. litara, a niv p glavi stanvnika 957. u kličini d 9,2 litara; da je prizvdnja mleka u Jugslaviji staln klebala št se čituje krz dva perida pada ( i ) i dva perida prasta ( i ); da je raspređenst mlöka takva da se u 85 pština ne prizvdi ni jedan milin litara mleka gdišnje ( 5 lit. p glavi) a u 72 pštine prizvdi se d d 2 milina litara ili 5 lit. p glavi stanvnika gdišnje 2 ; da u pdručjima niske prizvdnje mleka staln živi k 4 milina stanvnika a da u nekim d njih imam maksimalan prmet turista zbg čega na predstavljaju izrazit deficitarna pdručja mleka i mlečnih prizvda; da se struktura prizvdnje mleka znatn izmenila u krist učešća kravljeg mleka i da pstji stalna tendencija padanja včijeg pa i kzij eg mleka št se vidi iz tabele brj. Tab. Struktura prizvdnje mlekas (U mil..) G-dina Ukupn lit. Kr a v lit. lje / v č i j e lit. / K z i j e lit. Vl 9/ ,4 85,4 9,6 9,2 9,6 47 8, 7,9 2 8,7 75 6,5 66 6, 9,5 6,7 5,7 9*, 8*, *) Prcena autra da se men ja struktura prizvdnje mleka psrnatrana sa aspekta svjine sredstava za prizvdnju. Tak je 954. gdine na društvenim gazdinstvima prizveden 8 milin litara mleka ili 4,8% d ukupne prizvdnje, 966. gdine 44 milina ili 5,5% a 969. gdine 64 mil. litara ili,4%; da je tendencija padanja prizvdnje mleka na društvenim gazdinstvima zadnjih 5 gdina zahvatila sve republike i pkrajine izuzev Užeg pdručja Srbije. Narčit velik padanja učešća prizvdnje mleka zabeležen je u Vjvdini tak da je ist sa 5,% u 964. pal 969. na 8,4% i da je intenzitet prizvdnje mleka p jedinici pvršine nizak, jer iznsi svega 85. lit. p hektaru pljprivredne pvršine. Najintenzivnija prizvdnja je u SR Slveniji 4 lit., Hrvatskj 2 lit. itd. Prizvdnja kravljeg i včijeg mleka Iz ranijih istraživanja nam je pznat da trend ukupne prizvdnje mleka ima pzitivnu tendenciju 4, dk trend prizvdnje včijeg mleka 5 ima negativnu tendenciju*. Ukupna prizvdnja mleka je rasla p stpi d 2,74% gdi- *) detaljnije vm vidi u»mljekarstvu«br. 5/97. 6 Mljekarstv 22 () 972

3 s S u r>i \ \ v\ \ *\ ««* >. <*) JZi.H«ail «sf 4U ft < l x V \ \ \ \ \ \ V v \Y\ \/ N A \ \ x / \ & m > /i " tc\ t-s. cst Kf> ZL j - (/» a 4 -J t_ r a. * tu «i c ÜJ. c eć" if <5. >! \..».*» -.. _. *-l -"> fvl i i 6 2 rf''fv'nmdccl' «N cs 4 - ö a a Q V» T* T- -X Mljekarstv 22 () 972 7

4 Tabela 2. PRIZVDNJA KRAVLJEG I VČIJEG MLEKA (U mil. litara) Gdina SFRJ B: ih C. Gra < Hrvatska Maked. Slvenija SRS-Ukuip. Uže pd. SAPV SAPK Krav. vč. v. v. v. v. v. v. v. v. v , , , , , Prizvd >rx j a k zi j e, g 4, ml Leka i 5 l 5 i [) a D Napmena: Savezni zavd za statistiku d 962 gdine registruje kličine včijeg i kzijeg mleka zajedn. Kličine prikazane u vj tabeli dnse se na ba mleka. Dat pregled kzijeg mleka je učinjen sa razlga da čitalac bude upznat bar kvirn sa istim.

5 šnje, dnsn prsečna prmena vrednsti gdišnje prizvdnje (b) iznsila je 54,4 mil. litara, dk je prsečna prmena vrednsti prizvdnje včijeg mleka iznsila,6. Prsečna prmena vrednsti prizvdnje kravljeg mleka iznsila je 59, mil. litara ili,% št je nrmaln bzirm da prizvdnja včijeg i kzijeg mleka u peridu analize trenda pkazuje negativnu tendenciju. vm prilikm ćem dati upredni grafički prikaz ukupne prizvdnje i prizvdnje kravljeg mleka. Prema navedenm grafiknu mže se čekivati da ukupna prizvdnja mleka 975. gdine dstigne niv d.6 mil. litara a prizvdnja kravljeg mleka 2.94 mil. litara. Dsadašnje kretanje prizvdnje kravljeg i včijeg mleka za SFRJ i pjedine republike, mže se videti iz tabele brj 2. Prema analizi uslva daljeg razvja prizvdnje mleka, a imajući na umu predlg za generalnu reviziju sistema kreditiranja nilekarstva kme je hitn ptreban nv, zbiljan impuls, kji znači pčetak razumevanja za aktuelne prbleme, ak već ne i nagveštaj nve»prmlekarske plitike «, slbdni sm predvideti da će ukupna prizvdnja mleka 975. gd. dstići niv d k. mil. litara d čega na pjedine republike dlazi: Tab. Republika BiH Crna Gra Hrvatska Makednija Slvenija Srbija ukupn Uže pdručje SAP Vjvdina SAP Ksmet Prizvdnja mleka 975. Ukupn 54,2 79,2 85, 2, 49,7.25,7 782, 72,9 95,7 Gazdi Društvena,6 7,2 95,7 28, 69, 6, 7,5 68,8 9,9 (U mil. lit.) n s t v a Individualna 57,6 72, 79,4 94, 422,4 94,4 644,6 24, 85,8 d navedenih kličina planira se rganizvan sakupljanje sirvg mleka u kličini d 94 mil. litara gdišnje ili 28,2 / d prizvdnje a p republikama: BiH Crna Gra Hrvatska Makednija Slvenija Srbija ukupn Uže pdručje SAPV SAPK. ;na ili 9. >) 257, ), 5.4 > 2.7 )j 8.2,5 87,6,> 85,7 9,9 5>,; 8,9% d prizvedenih kličina,7%,6%,% 4,8%,6% 24,% 49,7%,% Nrmaln je da se u daljem razvju prizvdnje mleka i realizaciji istg ne treba sam zadržati na tkupu sirvg mleka već treba rganizvati i kperativnu prizvdnju mlečnih prizvda, a u prvm redu sireva. Ka št Mljekarstv 22 () 972 9

6 pri mlekarama pstje službe za rganizaciju sirvinske baze i kntrlu kvaliteta mleka, takđe u narednm peridu treba rganizvati i slične službe (mlekara, zadruga, kmbinat), kje će vditi kperativnu prizvdnju sireva. vakav rad u cilju kvalitativng pvećanja realizacije prizvedeng mleka ima višestruki značaj ne sam za prizvđače mleka (sigurnst, veće cene, upslenst itd.) već i za mlekare (veći prmet, veća akumulacija, blja prduktivnst itd.) i na kraju ptršača kji će dbijati standardan i higijenski ispravan prizvd uz stabilnije cene i redvnije snabdevanje. Kperativna prizvdnja treba da zahvati ne rejne naše zemlje gde je svakdnevn sakupljanje i dvezen je mleka u mlekaru limitiran gegrafskim i tehničkim uslvima. Rad u vm pravcu treba u narednm petgdišnjem peridu da zadrži zastrašujući pad prizvdnje včijeg mleka, dk se pitanje rentabilnsti včarske prizvdnje u kmpleksu vuna, mlek, mes, ne resi. Izvri i literatura:. M. Đrđević»Utkaj tkupne cene na tržište sirvg mleka«zadruga br. 5/7 2. M. Đrđević»Snabdevanje deficitarnih krajeva rnlekm i mlečnim prizvdima»mljekarstv XVI Savezni Zavd za statistiku zvanične publikacije i gdišnjaci za tretirane gdine. 4. Institut za mlekarstv SFRJ»Prblem prerade mleka, plžaj i mgućnsti mlekarske industrije na tržištu« M. Đrđević»Trend prizvdnje včijeg mleka u SFRJ i pjedinim republikama«, Mljekarstv XX V. Ksanvić»Kriza mleka u nas i u svetu«, Glasnik pljprivredne prizvdnje, prerade i plasmana UTJECAJ PIPETA NA TČNST REZULTATA U ANALITIČKJ PRAKSI Tatjana SLANVEC, Institut za mlekarstv Bitehniške fakultete, Ljubljana Tčnst rezultata dređene analize zavisi i uptrebijenm pribru. Pznata je činjenica, da referencijske i standardne metde traže baždareni pribr, kak bi se s te strane izvr pgrešaka smanji na minimum. Pznavanje naše labratrijske prakse i izbra pipeta različitih firma na našem tržištu, dvel nas je na ideju, da ispitam tčnst slučajn dabranih pipeta. Ne upuštajući se u detaljnu kntrlu pipeta u dnsu na baždarene, izveli sm rijentacini test, kji bi treba pkazati s kakvim materijalm mgu računati naši labratriji. P pet slučajn dabranih pipeta s znakama za (dmjerna), 2, 25, 5 i ml (trbušaste) testirali sm na istm uzrku mlijeka, sa specifičnm težinm,4. Uzrak bi je temperiran na 2 C (znaka na pipeti 2 C, ili bez znake). Pipetiran mlijek vagan je na analitičkj vagi. ) U tablici sakupljene su vagane kličine (g) pipetirang mlijeka p pjedinim pipetama. Učljiva je činjenica, da d pet, na bil kji vlumen značenih pipeta, ni dvije nisu u svm razredu dmjerile jednake kličine mlijeka. *) Tehnički suradnik M. Pangerc 2 Mljekarstv 22 () 972