Srbija se i dalje smatra zemljom tranzita, jer većina migranata namerava da nastavi svoj put do Zapadne Evrope. Legalni način da to urade, dolaskom na

Транскрипт

1 Srbija se i dalje smatra zemljm tranzita, jer većina migranata namerava da nastavi svj put d Zapadne Evrpe. Legalni način da t urade, dlaskm na red za prelazak mađarske granice na graničnim prelazima Hrgš i Kelebija, vema je spr, jer se prpušta svega deset ljudi dnevn. U avgustu su na red dšli migranti kji čekaju d septembra pršle gdine. Liste čekanja su frmirane p datumu dlaska migranata u Srbiju, ali pstji prblem pvremeng dstupanja d redsleda na listama. Zbg svega tga, veliki brj se dlučuje da angažuje krijumčare (Begrad je glavna tačka na migranstkj ruti zbg kntakta sa njima) i da pkušaju da pređu granicu sa Mađarskm, Hrvatskm ili Rumunijm. Izbeglice na putu prema granici sa Hrvatskm: klina Šida, jun (Ft: NSHC) Makednija je i dalje zemlja tranzita za migrante kji dlaze najčešće iz Grčke, ali i zemlja destinacije za migrante kji se vraćaju najčešće iz Srbije. Značajan brj migranata više puta prelazi granice iz jedne Brj izbeglica i migranata u Srbiji se smanjiva u letnjem peridu, d krajem juna d na kraju avgusta (pdaci UNHCR-a). Od vg brja, većina je smeštena u 18 tranzitnprihvatnih i azilnih centara, dk se stali nalaze u Begradu ili u pgraničnim pdručjima sa Hrvatskm i Mađarskm. Smanjenje brja se mže bjasniti time št su mnge izbeglice, čest i cele prdice, napuštale centre za smeštaj i pkušavale da pređu granicu uz pmć krijumčara. Oni kji su prisiln vraćeni iz Mađarske i Hrvatske, čest su pnv tražili registraciju i smeštaj u Srbiji. U avgustu je zabeležen pvećanje brja nvih dlazaka izbeglica i migranata iz Iraka, Avganistana i Pakistana, i t narčit iz pravca Makednije. zemlje u drugu: dlaze iz Grčke i prelaze granicu između Makednije i Srbije, da bi ptm bili vraćeni u Makedniju i Grčku. Glavni izazvi vezani za blast azila u Srbiji i dalje su neefikasnst sistema i neprimenjivanje Zakna azilu u punm smislu. Iak je efikasnst rada Kancelarije za azil pvećana, sprvđenje pstupka azila je u praksi u velikj meri sprije neg st t Zakn prpisuje. Kancelarija nema dvljan brj službenika, a imajući u vidu kličinu psla, na prcesne radnje i druge vrste zahteva se u prseku čeka duže neg št je prpisan. Zbg čestih prmena klnsti tkm trajanja migrantske krize, ka i nepstjanja zaknski utemeljenih prpisa u vezi sa dređenim pjavama u praksi, pstji ptreba za prmenm Zakna azilu. Nacrt nvg Zakna pstji, ali jš uvek nije usvjen. 1

2 Uslvi smeštaja u pet azilnih i trinaest prihvatnih centara u Srbiji su uglavnm zadvljavajući, prema izveštaju UNHCR-a iz avgusta Ppunjenst kapaciteta u tm mesecu bila je 68%. Ka zadvljavajući, cenjeni su uslvi smeštaja (uz prblem nedstatka privatnsti u većini centara), snabdevanje vdm, higijenski uslvi (uključujući dvljan brj taleta i tuševa), bezbednst, ishrana i snabdevenst neprehrambenim artiklima, pštvanje jedinstva prdice, usluge za psebn ugržene grupe (deca, žrtve nasilja) i pstjanje slbde kretanja u svim centrima. Ka najčešći prblem navedeni su manjak prevdilaca, nedvljn mehanizama za žalbe, nedstatak usluga za majke i bebe u svim centrima, nedstatak psebng i adekvatng smeštaja za malletnike bez pratnje, nedstatak vide-nadzra u centrima, manjak aktivnsti za drasle i t št deca ne phađaju šklu. Pristup i pružanje usluga u centrima d strane nevladinih rganizacija mra prethdn biti dbren d strane nadležnih. U Makedniji, dva tranzitn-prihvatna centra na jugu i severu imaju prmenjiv brj migranata, jer se ljudi u njima ne zadržavaju dug. U centru Vinjug u Gevgeliji krajem avgusta bravil je 19 migranata, a u centru Tabanvce bil ih je 75. Slbda kretanja u centru na severu nije graničena, dk na jugu migranti mgu da izađu iz centra sam uz dzvlu i u pratnji saradnika Crveng krsta. Oba centra su premljena da bezbede snvne živtne uslve i higijenski uslvi su zadvljavajući. Neklik sttina migranata u Srbiji i dalje bravi "van sistema", van državnih smeštajnih bjekata, u raznim nefrmalnim sklništima u Begradu, Šidu i mestima u pgraničnm pdručju sa Mađarskm. Oni ne žele da se registruju i budu smešteni u centre jer pkušavaju da nađu način da pređu granicu i dmgnu se Zapadne Evrpe. Uslvi u kjima žive su nehigijenski i nebezbedni. Pmć u hrani, deći i drugim artiklima im je ptrebna, ali je humanitarne rganizacije ne pružaju pšt je vakav vid pdrške d strane nadležnih cenjen ka "faktr privlačenja" i razlg zbg kjeg ni staju u imprvizvanim sklništima. Sa druge strane, vidljiv prisustv grupa migranata kji u nehigijenskim "Nisam zna da je mguće da tražim dktra i za blesti kje nisu smrtnsne. U prihvatnm centru su mi sam gledali da li imam šugu i vaške, ka i kak dišem. Zub me bli već dva meseca neprestan. Nisam zna da mgu da trazim pmć." Samir, Avganistan Dečaci smešteni u jednm d centara u Srbiji žalili su se na gužvu u prstrijama u kjima su smešteni i spavaju, ka i na nedstatak deće i buće. Prblem im predstavlja izlvanst kampa, tga slab internet i telefnski dmet, ka i nedstatak aktivnsti i dsada, kji predstavljaju izvr svakdnevng nezadvljstva. Hrana je cenjena ka zadvljavajuća, ali bi želeli da bude prilagđena njihvm ukusu i navikama. Neklik krisnika se žalil na knstantnu napetst prisutnu među različitim grupama izbeglica, kje pnekad kulminiraju u fizički kršaj, kak među pmenutim grupama, tak i sa bezbeđenjem kampa. Ovaj prblem ustali se ka izvr svakdnevnih frustracija i zabrinutsti, narčit prdica sa decm, ali i malletnika bez pratnje. uslvima brave u blizini naseljenih mesta izaziva strah, uznemirenst i nezadvljstv lkalng stanvništva. Grupe migranata u Makedniji brave u selima kja se nalaze u blizini tranzitn-prihvatng centra Tabanvce. Oni više puta pkušavaju da pređu granicu sa Srbijm, a u centar dlaze u ptrazi za hranm i medicinskm pmći. Dzvlu za ulazak u centar daju plicajci bez jasnih kriterijuma, iak su nadležni najavili da će pristup tranzitn-prihvatnm centru biti svima mgućen. Pružanje zdravstvene zaštite migrantima kji su registrvani i smešteni u centre u Srbiji dvija se kridinisan i efikasn. Svi centri imaju ambulante u kjima se pruža primarna zdravstvena zaštita. Pacijenti se p ptrebi upućuju specijalistima u dmve zdravlje, a pružaju im se zdravstvene usluge na svim nivima 2

3 zdravstvene zaštite. U slučaju hitnih intervencija, medicinska pmć je dstupna svim migrantima bez bzira na t da li su smešteni u prihvatnim centrima ili ne, dk se kd slučajeva kji nisu hitni pacijent, uklik nije registrvan, upućuje prv na smeštaj u prihvatni centar. Sve trškve lečenja snsi država. Jedan d prblema sa kjim se susreću migranti je zakazivanje pregleda. Da bi pregled bi zakazan, nephdn je da dktr kji upućuje lice na pregled pristupi elektrnskm prtalu za zakazivanje (IZIS prgram) i ppuni bavezne pdatke. Nek d baveznih pdataka jesu i matični brj i lični brj siguranika. Kak migranti nemaju zdravstven siguranje ni matični brj u Srbiji, zakazivanje je težan i vdi nesuglasicama i prblemima. Migranti u tranzitn-prihvatnim centrima u Makedniji imaju adekvatan pristup zdravstvenj zaštiti. Sistem integracije izbeglica u Srbiji nije razvijen, ali prvi pzitivan pmak na tm planu načinjen je mgućavanjem deci migrantima da phađaju škle u šklskj 2017/18 gdini. Jedini uslv je da pseduju ptvrdu izraženj nameri za azil, št i jeste slučaj sa većinm, a nije nephdn da dete bude u pstupku azila, niti da mu je azil ddeljen. Trenutn u Srbiji, prema pdacima Unicefa, ima dece migranata šklskg i predšklskg uzrasta. Ministarstv prsvete je, zajedn sa Unicefm, pripremil plan saradnje sa akterima kji će biti uključeni u frmaln brazvanje dece migranata; u dnsu na prethdnu šklsku gdinu, blja je priprema i veće angažvanje Ministarstva. Integraciji, međutim, ne dprinse reakcije lkalng stanvništva u mestima gde migranata ima najviše i gde su najvidljiviji. Šid je pština u kjj je smešten k migranata u dva tranzitna centra, a par sttina njih bravi izvan sistema, u imprvizvanim sklništima k grada. Raniji prtesti meštana bili su usmereni na zahtev za izmeštanje migranata iz njihvg grada zbg bezbednsti, a sa pčetkm šklske gdine pčeli su prtesti prtiv uključivanja migrantske dece u škle. U Makedniji će d septembra biti nastavljeni časvi jezika, matematike, gegrafije i likvng vaspitanja kje rganizuje lkalna NVO u tranzitn-prihvatnim centrima. Plazak izbegličke dece u škle u Srbiji U maju Ministarstv prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije bjavil je Stručn uputstv za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem brazvanja i vaspitanja. Frmirana je Radna grupa Ministarstva za praćenje implementacije Uputstva i zapčete su pripreme za narednu šklsku gdinu. D kraja jula prikupljeni su pdaci snvnim i srednjim šklama kje su najbliže svakm d prihvatnih i centara za azil. U vm peridu pčela je i priprema za reginalne buke sblja škla, frmiranje mentrskg tima i hlističku pdršku šklama, a u pripremi je i Priručnik za uključivanje dece kji bi trebal bi da bude dstupan u septembru. Od 28. avgusta d 3. septembra bučen je k 400 nastavnika u 9 šklskih uprava kje pkrivaju 17 prihvatnih i centara za azil. Škle su dbile uputstva za izradu planva uključivanja i realizaciju nastave sa migrantskm decm. Škle takđe dbijaju finansijsku pdršku UNICEF-a, a deci se bezbeđuju udžbenici, pribr i rančevi iz dnatrskih sredstava. Šklske uprave su krajem avgusta raspredile svu decu iz centara (prcene su k 2.000) p snvnim šklama, "Mi ne znam da li su ta deca vakcinisana, kakvg su zdravstveng stanja. Oni dlaze sa ratnih pdručja. Načuli sm da će njima prevdilac da prevdi na arapski jezik, čas d 45 minuta nije dvljan ni našj deci. Mi nemam ništa prtiv tga št ih naša država uvdi u brazvni sistem, ali neka ni budu u psebnim deljenjima. Tak će lakše pratiti nastavu, a i neće metati našu decu." G.H., rditelj, Višnjićev vdeći računa nerazdvajanju prdica i hmgensti jezičkih grupa. Svaka šklska uprava je izabrala jedng savetnika - spljng saradnika da bude mentr šklama kje su u nastavu uključile decu migrante. 3

4 Ministarstv je napravil i spisak dece kja bi mgla da se upišu u srednje brazvanje bez plaganja završng ispita. Čeka se da va deca budu raspređena p šklama ali za sada jedna mgućnst upisa pstji tam gde je stal slbdnih mesta psle drugg kruga upisa. Značajan brj malletnika bez pratnje i starijih malletnika nije mguće upisati u redvne snvne škle, a trenutn nemaju mgućnst ni za upis u srednje škle. Neki d njih imaju diplme srednje škle, ali jš nema slučajeva uspešne nstrifikacije. Deca kja su u prethdnj šklskj gdini krenula u šklu, njih k 150, nastavila su šklvanje u istim šklama. Nastavu su redvnije phađala deca iz prdica, dk je veći brj malletnika bez pratnje izstaja. Pkazal se da deca izuzetn brz napreduju, uče jezik brz, neki se psebn ističu iz matematike. Integracija sa vršnjacima je prlazila bez prblema, tpr je pstja sam u jednj škli d strane rditelja, ali je t prevaziđen. Prevdici su značajn dprinsili tme da se deca lakše prilagde i puste, pa je važna njihva ulga ka medijatra. Interesvanje dece za phađanje škle je velik, ali je njihva mtivacija uglavnm vezana za učenje stranih jezika i pjedinih predmeta, dk je za celdnevni bravak na časvima ptrebn ddatn pdsticati njihvu zaintersvanst. Najveće barijere predstavlja udaljenst škla d prihvatnih i centara za azil, i manjak prevdilaca i facilitatra kji bi lakšali inicijalni perid. Kapaciteti najbližih škla se brz ppune, a nakn tga deci je ptrebn bezbediti prevz d udaljenijih škla. Pred tga, nastavn i stručn sblje škla u Srbiji nije bučen za rad sa decm kja ne gvre srpski jezik, a značajan brj nastavnika se ne služi engleskim. Škle uglavnm mal sarađuju sa lkalnim NVO. Veliki prblem predstavlja rerganizacija raspreda i pdela pslva u škli, jer učenici migranti imaju, sim redvnih časva, i dpunsku nastavu i psebn smišljene radinice. Upis migrantske dece u škle i najava njihvg uključivanja u pstjeća deljenja, izazvali su negdvanje i prteste rditelja lkalne dece u Šidu. Prema njihvim rečima, ni nisu prtiv brazvanja dece, ali ih brine kak će se njihv uključivanje draziti na brazvanje njihve dece. Rditelji imaju brjna pitanja i dileme, navde da nisu adekvatn infrmisani, i prevladavaju strah d nepznatg i predrasude. Rdn zasnvan nasilje Pre dlaska u Srbiju, a narčit na putu vam, veliki brj žena i devjčica izbeglica pretrpe je neki vid nasilja. Žene iz migrantske ppulacije su manje brazvane jer nisu imale prilike da se škluju, nije im bil dzvljen da kmuniciraju sa drugima, narčit ne sa muškarcima, ne znaju nijedan strani jezik i mraju da se slne na ng sa kim putuju. Čest se sreću malletne devjčice kjima je tesk prceniti tačan uzrast, a kje su već u braku i imaju decu, ili su trudne. Infrmacije nasilju nad ženama čest se i dbiju d muškaraca, a ne d samih žrtava. Te žene se plaše, u strahu su za sebe i svje ćerke. One nisu dbr infrmisane uslugama kje im se nude, jer i te infrmacije pet dbijaju sam d muškaraca. Avganistanku S. muž je, prema rečima pjedinih svedka, pmal tuka. Vidne su bile mdrice i tragvi gašenja cigareta p njenm licu. Ispstavil se da je njen muž zaprav njen stric, a na kupljena nakn št ju je silva kada je imala 15 gdina. U Srbiju je stigla sa detetm d 2 gdine, mlađim bratm, muževljevim sinm iz prvg braka i mužem. Ljudi u prihvatnm centru su primetili da je maltretira, ali nisu prijavili jer nisu želeli prbleme. Čak je jedan svedk reka da t nije bil ništa neubičajen. Uz zajedničke napre nadležnih ustanva i nevladinih rganizacija, S. je smeštena u jednu Sigurnu kuću, a muž je uhapšen. 4

5 Prisilna vraćanja Migranti kji iz Srbije pkušavaju da pređu u Mađarsku, Hrvatsku ili Rumuniju najčešće budu uhvaćeni i vraćeni nazad. Praksa sprečavanja ulaska u zemlju i prisilnih nefrmalnih vraćanja (eng. push back) pstala je ubičajena u svim zemljama krz kje izbeglice prlaze. Mngi migranti kji su u Srbiju ušli prek Bugarske naveli su da su bili izlženi nasilju d strane bugarske plicije. Nasilje d strane hrvatske, mađarske plicije prijavljuju migranti kji iz Srbije ulaze na teritrije susednih zemalja, gde im se ne pruža mgućnst da traže azil, već ih plicija vraća nazad u Srbiju. Organizacija Praxis je izvestila 1 da je u junu i julu zabeležila slučaj prisilng vraćanja ukupn 900 migranata, d čeka su jedna trećina bili malletni. Najviše vraćanja Praxis je zabeleži iz Hrvatske u Srbiju, a vraćanja je takđe bil iz Mađarske i Rumunije u Srbiju, iz Srbije u Bugarsku i Makedniju, i dr. Značajan brj je izjavi da je džive prekmernu uptrebu sile d strane plicijskih snaga prilikm hvatanja i vraćanja. Udružene snage vjske i plicije Srbije na granici sa Bugarskm i Makednijm d juna gdine sprečavaju ulazak migranata. P rečima predstavnika Ministarstva dbrane 2, d marta ve gdine sprečen je ulazak više d migranata, a uhvaćena su 132 krijumčara. Na granici između Makednije i Grčke angažvane su strane plicijske snage (iz Austrije, Pljske, Mađarske i Češke) kje patrliraju u pdručju k Gevgelije. Oni zajedn sa graničnm plicijm Makednije kntrlišu pravce ilegalnih migrantskih ruta kjima migranti dlaze iz Grčke. Gvr mržnje prtiv migranata Brj slučajeva ksenfbije i gvra mržnje prtiv migranata se pveća. U Makedniji je pkrenuta velika javna debata u kjj su desničarske partije isticale da Makednija ne treba da prihvata migrante na svjj teritriji. Na društvenim mrežama bil je pziva na isterivanje migranata iz zemlje, nazivanja migranata terristima kji će ugrziti zemlju i bezbednst stanvništva. Negativna kampanja u Makedniji je bila tak agresivna, da je bil inicijativa da se drži referendum na kjem bi se rekl NE prihvatanju i integraciji migranata. Sedamnaest pština je najavil da će držati referendum istg dana kada i lkalne izbre, št je naknadn tkazan na nalg Državne izbrne kmisije. 1 Praxis Prtectin Mnitring Reprts fr June and July 2017:

6 PREPORUKE Osnvna ljudska prava i slbde izbeglica i migranata treba da budu prmvisana, pštvana i zaštićena u svakm trenutku, d strane svih institucija i građana. Ptrebn je nastaviti napre kak bi se sigural pštvanje prava na azil i pristup pstupku, te efikasan pstupak azila i zaštite za sbe kjima je ptrebna međunardna zaštita. Adekvatnu zaštitu treba pružiti i nim izbeglicama i migranatima izvan sistema, kji nisu registrvani i smešteni, na način kji će im mgućiti da stvare svja snvna prava. Sprečavanje krijumčarenja i trgvine ljudima staje visk na listi pririteta, uz zalaganje za sprečavanje maltretiranja izbeglica i migranata d strane vlasti ili civila duž izbegličke rute. Za efikasn pružanje svebuhvatne pmći ptrebna je krdinacija aktivnsti između rganizacija civilng društva i pružalaca usluga iz javng sektra. Izvdljivst i uticaj aktivnsti dstižu maksimum uklik su krdinisane između svih ključnih aktera. Od velike su važnsti aktivnsti infrmisanja, pvezivanja, upznavanja i interkulturalne razmene kak bi se premstila distanca između lkalne i izbegličke zajednice. U kntekstu pčetka šklske gdine, važn je infrmisati i sarađivati sa rditeljima lkalne dece i dece izbeglica radi blje pripreme i sprečavanja nerazumevanja, predrasuda i straha. Plicijske akcije mraju da budu u skladu sa nacinalnim zaknima i standardima, u skladu sa principm pštvanja ljudskih prava i slbda migranata. Sve plicijske akcije u kjima se kristi fizička sila ili sredstva prinude mraju da budu strg nadgledane. Svi navdi krišćenju prekmerne sile d strane plicijskih službenika mraju da budu detaljn ispitani, a plicijski službenici pzvani na dgvrnst. Praksa ilegalnih deprtacija bez saradnji i znanja zvaničnika susednih zemalja mra da bude dmah prekinuta, ka i praksa prisilnih vraćanja (push backs). Ove prakse predstavljaju kršenje međunardnih i nacinalnih standarda ljudskih prava. Pstji hitna ptreba da se utiče na javn mnenje u vezi sa migrantima, jer se u prethdnm peridu pkaza visk niv ksenfbije. Nephdn je pvećati svest javnsti i pristup infrmacijama migrantskj krizi kja bi smanjila netrpeljivst i gvr mržnje. Ptrebn je ulžiti napre da se diskriminacija prema migrantima spreči i da se u slučajevima dkazane diskriminacije adekvatn reaguje kak se na ne bi pnavljala. Pstji velika ptreba u prihvatnim i centrima za azil da se rganizuje slbdn vreme i bezbede kupacine, rekreativne i druge aktivnsti za migrante. 6