P R I JE M N I I SP I T jul EKONOMIKA TURIZMA I AGENCIJSKO I HOTELIJERSKO POSLOVANJE I GRUPA 1. Osnovu turizma kao privredne delatnost

Транскрипт

1 P R I JE M N I I SP I T jul EKONOMIKA TURIZMA I AGENCIJSKO I HOTELIJERSKO POSLOVANJE I GRUPA 1. Osnovu turizm ko privredne deltnosti sčinjvju Sordj, ugostiteljstvo, trgovin n mlo, putničke (turističke) genije, zntstvo i komunlne deltnosti Putničke (turističke) genije, ugostiteljstvo, prirodne trktivnosti i kulturno-istorijsko nsleđe Sordj, hotelijerstvo, putničke (turističke) genije i turističke orgnizije 2. Prv rst hotelskog preduzed koji podrzumev d ono trži izvore z svoj rst u širenju postojedeg tržišt i pooljšnj postojedih uslug nziv se Ekspnzij Diversifikij multiplikij 3. Prem kriterijumu d li više dje ili prim u međunrodnom turističkom prometu i potrošnji, svko tržište se može podeliti n Iniijtivno i reeptivno U defiitu ili sufiitu Iniijtivno i emitivno 4. Osnovni fktori iz kojih proističe neelstičnost turističke ponude su Sezonsk konentrij turističke tržnje i veznost turističke ponude z trktivne fktore jednog mest ili područj Sezonsk konentrij turističke ponude i nisko učešde kpitlnih investiij u izgrdnji turističke ponude Veznost turističke ponude z trktivne fktore jednog mest ili područj i niski neto-devizni efekti u turizmu 5. Godišnje se u međunrodnom turizmu u svetu utroši 2500 milijrdi USD 250 milijrdi USD 2500 milion USD 6. Čiju lienu mor posedovti turističk genij d i prodvl krte z međunrodni viosordj? Lienu IATA Lienu AMADEUS Lienu Ministrstv turizm 7. Koje stvke ouhvt ruto en turističkog rnžmn? Neto en + troškovi genije Neto en + rzlik u eni Neto en + en po jednom putniku

2 8. Boljim korišdenjem kpitet, fiksni troškovi po jedinii proizvod i uslug se Smnjuju Povedvju Fiksni troškovi uvek ostju isti 9. Sezonski rd u turizmu je posledi Ngomilvnj turističke tržnje Ngomilvnj turističke ponude Vremenskih (klimtskih) uslov n turističkoj destiniji 10. Učešde izdtk z smeštj, ishrnu i pide strnih turist koji poseduju Sriju, u strukturi ukupnih izdtk proenjuje se n oko 70% 25% 35% 11. Nevidljivi izvoz podrzumev Prodju uslug i proizvod strnim posetioim n sopstvenoj teritoriji Odliv deviznih sredstv ez istovremenog pritinj izvozne roe iz inostrnstv Putovnj domdeg stnovništv u inostrnstvo i po tom osnovu nstlu turističku potrošnju 12. Koliku stvku u strukturi ukupnih troškov u hotelijerstvu u odnosu n restorterstvo čine fiksni troškovi? Visoku, 60-80% Nisku, 10-30% Jednku stvku 13. Hotelski lni ostvruju 9% vedi profit od nezvisnih hotel zhvljujudi Efektim ekonomije velikog oim Poveznosti hotelskih ln međusono kroz vertiklnu integriju Ugovoru o lotmnu 14. Prem ktegoriji prevoz, trife u vzdušnom sordju se dele n Normlne, posene i povlšdene Trife z ekonomsku klsu, trife z prvu klsu i trife z poslovnu klsu Trife z redovni, trife z vnredni i trife z črter prevoz 15. Kod koje vrste rnžmn je složeniji proes klkulije? Rspisnih Nručenih Tur

3 P R I JE M N I I SP I T jul EKONOMIKA TURIZMA I AGENCIJSKO I HOTELIJERSKO POSLOVANJE II GRUPA 1. Nevidljivi uvoz podrzumev Odliv deviznih sredstv po osnovu putovnj domdeg stnovništv u druge zemlje ez istovremenog pritinj uvozne roe iz inostrnstv Priliv deviznih sredstv po osnovu dolzk inostrnih turist u nšu zemlju ez istovremenog pritinj uvozne roe iz inostrnstv Potrošnju strnih turist u nšoj zemlji umnjenu z izdtke domdeg stnovništv po osnovu putovnj u druge zemlje 2. U koje elemente ktegorizije spdju položj i izgled ojekt? Izorne Ovezne Ne spdju u elemente ktegorizije 3. Kko se nziv rzlik između vrednosti ktive i psive turističkog ilns? Sldo Stop rst Ekvivlenij 4. Sezonske osilije n turističkom tržištu, z rzliku od ronih tržišt, nstju n strni Tržnje Ponude Turističke usluge 5. S porstom prihod rst turističke tržnje je (u odnosu n rst prihod) Zntno rži Zntno sporiji Proporionln 6. U kojoj vrsti turističkih mest Srije je nglšen konentrij komplementrnih smeštjnih kpitet? U njskim mestim U plninskim mestim U okolini velikih grdov 7. U rzličitim oliim domdeg turizm u svetu učestvuje 3,1-3,2 milijrde ljudi milion ljudi 900 milion-1,5 milijrdi ljudi

4 8. Ovez pldnj puno z przno znči povoljniji položj z Hotelijer Putničku (turističku) geniju Turistu 9. Od ukupnih nodenj strnih turist u nšoj zemlji Beogrd psoruje 58% 85% 35% 10. Ako je oim proizvodnje promet mnji, fiksni troškovi po jedinii proizvod su Vedi Mnji Ostju nepromenjeni 11. U kojim mestim se nlze putničke genije reeptivnog tip? U turističkim mestim U mestim stlnog orvk turist N emitivnim turističkim destinijm 12. Iznjmljivnje utous po kilometru (ukupnoj kilometrži) turističk genij primenjuje z Ture n rzdljini dužoj od 300km Ture n rzdljini krdoj od 300km tzv. lne tur ez ozir n dužinu kilometrže 13. Neto en turističkog rnžmn uključuje Klkultivne troškove pružl uslug Klkultivne troškove pružl uslug umnjene z proviziju genije Klkultivne troškove pružl uslug umnjene z troškove genije 14. Od 1950.godine do dns devizni prihodi od međunrodnog turizm povedni su z 297 put 30 put 149 put 15. Prv rst koji podrzumev d hotelsko preduzede trži izvore z svoj rst izvn osnovne deltnosti kojoj pripd nziv se Diversifikij Ekspnzij Progresij

5 P R I JE M N I I SP I T jul EKONOMIKA TURIZMA I AGENCIJSKO I HOTELIJERSKO POSLOVANJE III GRUPA 1. Kompjuterizijom internih operij u hotelu ouhvdeni su kompjuterizij rčunovodstv, finnsij, personlne evidenije plnirnje i strtegij mrketing ktivnosti, rezervij hotelskog smeštj, personln evidenij povezivnje hotel s tržišnim mijentom i kroom poslovi 2. Nevidljivi uvoz podrzumev Potrošnju domdih turist z putovnje u inostrnstvu Potrošnju inostrnih turist u turističkoj zemlji Uvoz ro i uslug po osnovu dolzk strnih turist 3. Koliku stvku u strukturi troškov u restorterstvu čine fiksni troškovi? Nisku stvku Visoku stvku Identičnu stvku 4. Osnovni rzlog što se turističk tržnj krede k turističkoj ponudi je Imoilnost turističke ponude i veznost z ono mesto gde se nlze turističke trktivnosti Visok stepen elstičnosti turističke ponude i veznost turističke tržnje z trktivne fktore u turističkoj destiniji Rzvijenost sordjnih sredstv u zemlji stlnog orvk i u turističkoj destiniji 5. Prv turističk genij u Engleskoj jvil se ko logičn posledi Msovnosti turizm pod utijem industrijske revoluije Kreirnj pušlnih putovnj i pronlsk železnie Društvenih turističkih orgnizij reeptivnog tip 6. Kojom poslovnom funkijom turističke genije je ouhvden plsmn sopstvenih li i tuđih uslug? Funkijom prodje Funkijom mrketing Orgniztorskom funkijom 7. Koj putovnj su il izuzetno populrn u periodu romntizm u kulturi i umetnosti (pred krj feudlizm)? Putovnj n Alpe Putovnj n Olimpijske igre Lovni pohodi i viteški turniri

6 8. Od 1950.godine do dns roj dolzk u međunrodnim putovnjim u svetu povedn je z 30 put 300 put 3000 put 9. Multiplikovni utiji turizm su oni koji nstju ko rezultt potrošnje Strnih turist u turističkoj zemlji Strnih turist u zemlji stlnog orvkukoliko više put npuštju nionlnu teritoriju Podjednko domdih i strnih turist u turističkoj destiniji 10. S koliko njmnje so rspolžu pnsioni? Učešde nodenj domdih turist u osnovnim smeštjnim kpitetim nše zemlje (u odnosu n ostle vidove smeštj) 2005.godine iznosilo je 58% 94% 37% 12. Kojim nčinom integrije se hotelski lni vezuju z vio kompnije? Vertiklnom integrijom Frnšizom i ugovorim o mendžmentu Horizontlnom integrijom 13. Osnovne prednosti črter-prevoz z turističku geniju i z turistu su Niž en i skrdeno vreme putovnj Fiksn en putovnj i skrdeno vreme putovnj Povednje en u odnosu n konkureniju i skrdeno vreme putovnj 14. Osnovni olii poslovnog odnos između turističkih genij i vzduhoplovnih preduzed su Iznjmljivnje del kpitet vion u redovnom sordju i zkupljivnje (črter) del ili elokupnog vion od strne turističke genije Zkupljivnje određenog roj mest n utvrđenoj črter- liniji koju orgnizuje sordjno preduzede i iznjmljivnje vion z određeno mesto (destiniju) Ugovor o lok črteru, ugovor o lnu črter i ugovor o zkupu čsov letenj 15. Proent mrže izrčunv se po orsu Ukupni prihod vrednost osnovnog mterijl * 100 Plnirn vrednost osnovnog mterijl Ukupni prihod plnirn vrednost osnovnog mterij* 100 Vrednost osnovnog mterijl Vrednost osnovnog mterijl plnirn vrednost osnovnog mterijl * 100 Ukupni prihod

7 P R I JE M N I I SP I T jul EKONOMIKA TURIZMA I AGENCIJSKO I HOTELIJERSKO POSLOVANJE IV GRUPA 1. Prem podim Svetske turističke orgnizije, z međunrodn turističk putovnj 2004.godine utrošeno je 623 milijrde USD 623 milion USD 62 milijrde USD 2. Št se po prvilu izdje gostu u hotelu? So Krevet pnsion 3. Kd turističke genije usmervju potenijlne turiste n putovnje ve se Iniijtivnim poslovim Reeptivnim poslovim Propgndnim poslovim 4. Prodjn en rnžmn po jednom putniku sdrži sledede stvke Neto en + troškovi genije +rzlik u eni Neto en + troškovi genije rzlik u eni Neto en troškovi genije + rzlik u eni 5. N kom nivou se ovlj klsifikij i ktegorizij hotel i drugih ojekt z smeštj u Grčkoj? N nivou NTA Grčke N nivou Društvenih turističkih orgnizij reeptivnog tip Grčke N nivou Sekretrijt z turizm u okviru Ministrstv turizm Grčke 6. Koje vrste turističke politike postoje u odnosu n njen ilj? Opšt i posen Plden i neplden Posredn i neposredn 7. Ugovor kojim turističk genij zkupljuje određeni roj mest u vionu n utvrđenoj črterliniji koju orgnizuje vzduhoplovno preduzede nziv se Ugovor o tzv. lok (delimičnom) črteru Ugovor o lnu črter letov Ugovor o črter turi

8 8. Št je neophodno preizirti pri definisnju pojm turist? Vreme z koje npušt mesto stlnog orvk, motiv putovnj, poreklo sredstv koj troši n putovnju Motiv putovnj, udljenost turističkog mest od mest stlnog orvk turiste i poreklo sredstv koje troši n putovnju Motiv putovnj, poreklo sredstv koje troši n putovnju, vrst sredstv trnsport koje se koristi n putovnju 9. Osnovni nčin podstinj turist d se smnji sezonski pritisk turist n turističk mest i ojekte je Smnjivnje en Povednje en Smnjenje fond sloodnog vremen 10. Tipični primeri z horizontlnu integriju u turizmu su Interontinentl, Hilton, Sherton JAT s Geneks hotelim n Koponiku, PKB, TUI MDonlds, BritishAirwys i Hilton, TUI 11. Srij je 2000.godine iml flotu od 34 vion i 4379 putničkih mest 54 vion i putničkih mest 79 vion i 3564 putničkih mest 12. Kd je zpočelo stvrnje tzv. Hotelskih ln? 50-ih godin prošlog vek Početkom prošlog vek 90-ih godin prošlog vek 13. D li se u črter prevozu mor poštovti red letenj Ne D, uvek D, smo ukoliko je reč o IT turm 14. Osnovne vrste redov letenj su Služeni i komerijlni Redovni i vnredni Normlni i povlšdeni 15. Kpitet hotel pri kome su troškovi po jedinii proizvodnje njniži nziv se Ekonomski ili optimlni kpitet Rentilni ili optimlni kpitet Ekonomski ili komerijlni kpitet