Kein Folientitel

Транскрипт

1 Sigali slie D i jioi parameri Forma slia u boji Sigali idea 3D D sisemi D oolucija Noi Sad 9 sraa

2 Digiala slia je D sigal sa I mogući redosi s S S... SI : jeda ača ili pisel rsa d rasojaje susedi s s s s s s s s oloa običo je I= B gde je B broj bia po piselu celobroje redosi: S = gde je =...I- ormalizoae redosi: < S < biara slia I=: S = i S = Noi Sad 9 sraa

3 Elemei slie pozadia objea esura iice Noi Sad 9 sraa 3

4 Topološe osobie slie Veće i složeije sruure se aodje mogu defiisai i orisii za opis deloa slie ao šo je liija orer oura sepeica češalj id. liije oreri Noi Sad 9 sraa 4

5 Hisogram slie Hisogram slie predsalja freeciju pojaljiaja različii oseljaja. Veroaoća pojaljiaja određee redosi pisela. p I V H V H I p V 58 S H 58 S : 55 B 8 Noi Sad 9 sraa 5

6 Noi Sad 9 sraa 6 Forma slie u boji se boje mogu se razložii a ri ompoee baza boja ajčešće se orisi RB sai pisel je defiisa sa ri ompoee boja B R s ajčešći forma boja u eleiziji je YUV Y je lumiiscei sigal i defiiše cro-belu sliu oseljaj U i V su romiee ompoee oje defiišu boje rasformacija formaa iz RB u YUV i obruo se defiiše pomoću marica V U Y T V U Y T B R B R T B R T V U Y

7 Trasformacija formaa slie Noi Sad 9 sraa 7

8 Noi Sad 9 sraa 8 Video sigali 3D : s frame : s frame eor pomeraja m i i m m

9 D sisemi: Y f X X f{. } Y Primer orecija oseljaja Y X a Noi Sad 9 sraa 9

10 Noi Sad 9 sraa D oolucija lieari remesi epromejii sisem D impulsi odzi sisema X Y N K X Y -N+-K+ Primer: auso impulsi odzi / / K N e

11 Noi Sad 9 sraa Deecija iica Sobel operaor Veriali gradie 4 Horizoali gradie 4 or or X lobali gradie Biari gradie

12 3D sisemi: deecija porea primeom bloc macig algorima određiaje eora pomeraja za blo N x N pisela preražiaje si mogući pomeraja u regiou K x K pomeraj za oji je miimala razlia regio s s blo K m m K N N eličia bloa u prasi NxN = 4x4 ili 8x8 eličia regioa preražiaja u prasi KxK = 3x3 D y x razlia za pomeraj m=xy Noi Sad 9 sraa N / N / N / N / m y m s y x s y x eor pomeraja x m ao D y x mi D y x m m x K /... K / y K /... K /

13 3D sisemi primer: N x N = 3 x 3 K x K = 3 x 3 Noi Sad 9 sraa 3

14 Aaliza slie/idea Važe odlie feaures slie za aalizu: Loali: Iice Tesura lobali: Objei dealji Oseljeos Boja Ošria oras Šum Noi Sad 9 sraa 4

15 Aaliza slie u ideo adzoru deecija iica deecija objeaa oure deecija eora pomeraja predicija reaja Noi Sad 9 sraa 5

16 Treba zapamii: Digiala slia je D sigal prosora sruura eriala i orizoala dimezija eličie VxH ačaa pixel. Za sau aču je određe iezie slie sa jedom od B redosi ao se orisi B bia po ači. Najmaja redos odgoara croj boji a ajeća B - odgoara beloj boji. Elemei slie su pozadia i objei defiisai sa iicama i uurašjom esurom. Oi se bliže defiišu sa opološim osobiama slie ao šo su iice oreri sepeice češljei id. Hisogram slie se defiiše ao sup ušesaosi pojaljiaja sae od B redosi u slici. Digiala slia u boji se sasoji od ri redosi osoe boje R-crea -zelea B-plaa za sau aču u RB formau. Drugi forma slie u boji je YUV gde je Y lumiiscea ompoea a U i V su de olor ompoee. Veza između RB i YUV formaa je defiisaa rasformacioom maricom T 3x3: YUV=TxRB. Video sigal je 3D sigal reme + prosor u ojem se ređaju slie frames sa pomerajem u remeu. Između susedi slia u remeu se mogu odredii eori pomeraja za sau aču. D sisemi opisiju obradu jede digiale slie. Lieari D sisemi opisuju D ooluciju filriraje u ojoj se redos slie u jedoj ači a izlazu izračuaa ao lieara ombiacija redosi slie a ulazu u oolim ačama. Koeficijei lieare ombiacije defiišu D impulsi odzi aog filra. Deecija iica Sobelo operaor je jeda D VF filer bazira a izračuaaju razlie oseljaja u susedim ačama. Običo se primejuje samo a lumiisceu ompoeu mire slie. Bloc macig je meoda određiaja eora pomeraja u ideo sigalu a osou miimale sredje razlie u jedom blou oo posmarae ače u slici. Aaliza slie uljučuje iše loali iice esura i globali objei ošria oseljeos parameara. U aalizi idea dodao se aaliziraju i diamiči parameri pomeraj rajeorije. Noi Sad 9 sraa 6