Microsoft PowerPoint - Intervencija10.ppt

Транскрипт

1 ANALIZA INTERVENCIJE I STRUKTURNOG LOMA Inervencija: poznai egzogeni događaj koji uiče na kreanje vremenske serije. Primeri: Promene u poliičkom okruženju Promena ekonomske poliike i spoljnorgovinskog režima Obusava rada Promena načina merenja pojedinih ekonomskih veličina Inervencija-primeri u Srbiji Počeak procesa ranzicije krajem 2. godine: niz radikalnih mera u ekonomskoj poliici, kao šo su: liberalizacija cena i spoljnorgovinskog poslovanja, devalvacija value, reforma poreskog sisema, privaizacija, poras broja nezaposlenih i sl. Posledica: menja se ok sledećih vremenskih serija: inflacija, uvoz, izvoz, nominalni i realni devizni kurs, zaposlenos i sl. NATO bombardovanje sredinom 999. godine: inervenciju koja je uicala na pad privredne akivnosi, šo je dovelo do promene u kreanju sledećih vremenskih serija: indeks indusrijske proizvodnje, prome u rgovini na malo, uvoz i izvoz, id. Ekonomski fakule, Beograd, 2.

2 Srukurni lom Inervencija izaziva pojavu srukurnog loma u vremenskoj seriji (engl. srucural break). Srukurni lom predsavlja skup opservacija koji nije saglasan sa prehodnim okom vremenske serije. Inervencija može imai jednokrano ili rajno dejsvo na kreanje vremenske serije. Ako je uicaj inervencije jednokraan, ada se srukurni lom manifesuje pojavom jedne nesandardne opservacije. Ukoliko je efeka inervencije rajan, ada srukurni lom označava rajnu promenu u kreanju vremenske serije. Srukurni lom rajnog ipa Manifesuje se na jedan od sledeća ri načina: promena odsečka funkcije renda promena nagiba funkcije renda i promena odsečka i nagiba funkcije renda. Ekonomski fakule, Beograd, 2. 2

3 Jednokrani lom u rgovinskom deficiu usled uvođenja PDV (2: - 25:2) Trade defici (expor - impor), in mil.usd Jednokrani lom u sopi inflacije cene poljoprivrednih proizvoda (23: - 29:8) Sveska kriza cene hrane: avgus i sepembar 27 Treba napravii razliku u odnosu na sezonski ras svake godine 4. M es ec na inflac ija c ene hrane u % Ekonomski fakule, Beograd, 2. 3

4 Trajni srukurni lom u odsečku funkcije renda deprecijacije deviznog kursa (22: 29:8).5 Deprecijacija dinara u % Trajni srukurni lom u nagibu funkcije renda indusrijske proizvodnje (994: 27:2) 5. Indeks indusrijske proizvodnje (25=) Ekonomski fakule, Beograd, 2. 4

5 Trajni srukurni lom u odsečku i u nagibu funkcije renda realnog deviznog kursa (22: - 29:8) -.5 Realni devizni kurs (log(kurs)-log(cene)) Kako se može deekovai posojanje srukurnog loma? U lierauri posoji veći broj esova (ekonomerija srukurnog loma). Prvu informaciju o posojanju srukurnog loma daje JB es normalnosi. Ukoliko raspodela reziduala ocenjenog modela značajno odsupa od normalne, onda o može bii rezula posojanja eksremnih događaja. Eksremni događaji uiču na rep empirijske raspodele koji posaje eži od repa normalne raspodele. To dovodi do povećanja ocene koeficijena spljošenosi. Ekonomski fakule, Beograd, 2. 5

6 Posledice zanemarivanja posojanja s. loma Precenjuje se ocena varijanse vremenske serije Ocene običnih i parcijalnih auokorelacionih koeficijenaa su prisrasne u slučaju jednokranog srukurnog loma ocenama se pocenjuju svarne vrednosi parameara (manje p i q) u slučaju rajnog srukurnog loma loma ocenama se precenjuju svarne vrednosi parameara (veće p i q). DF es jediničnog korena je nepouzdan u slučaju jednokranog srukurnog loma es je prisrasan u pravcu odbacivanja hipoeze o posojanju jediničnog korena. u slučaju rajnog srukurnog loma es je prisrasan u pravcu prihvaanja hipoeze o posojanju jediničnog korena. Prognoziranje budućeg kreanje vremenske serije je nepouzdano. Ukupan broj zaposlenih u Srbiji (log) 995:2-23: ukupan broj zaposlenih Prva diferenca ukupnog broja zaposlenih Ekonomski fakule, Beograd, 2. 6

7 Izdvajanje jednokranog loma u prvoj diferenci sope rasa zaposlenih (ocenjuje se serija u funkciji od slobodnog člana i vešačke promenljive koja uzima jedinu nenulu vrednos za mar 999.) Reziduali - nova serija Svarno kreanje Modelom ocenjeno kreanje Obična i parcijalna auokorelaciona funkcija prve diference serije (Tabela ) i prve diference iz koje je izdvojen uicaj jednokranog Tabela loma (Tabela 2) docnja AC PAC Tabela 2 docnja AC PAC docnja AC PAC Napomena: Auokorelacioni koeficijeni su saisički značajni na nivou značajnosi 5% ako se nalaze van granica inervala (±.2). Ekonomski fakule, Beograd, 2. 7

8 Modeliranje srukurnog loma: osnovni model X = ν(l)i ω(l) ν(l) = L λ(l) ω(l) = ω θ(l) + e φ(l) 2 3 ω L ω L λ(l) = λ L λ L k ARMA... ω... λ L I Pr omenljiva in ervencije r r m L m Modeliranje srukurnog loma nasavak k period vremena koji reba da proekne da bi se odrazio uicaj inervencije ω (L) - očekivani počeni efeka inervencije λ (L) rajni efeka inervencije ω(l) ν(l) = L λ(l) k Ekonomski fakule, Beograd, 2. 8

9 Modeliranje srukurnog loma: promenljiva inervencije (vešačka promenljiva) I, = TL I = IM =, I = S, TL IM = S S = ( L )S, TL S =, < TL 2... TL - TL TL + TL , TL =, < S S IM -,TL TL = S - S renuak - loma Modeliranje jednosavne varijane Na abli... Ekonomski fakule, Beograd, 2. 9