Аутоматско претварање троугаоних површинских модела у четвороугаоне површинске моделе, погодне за електромагнетску анализу Automatic conversion of tri
|
|
- Ивана Гавриловић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Аутоматско претварање троугаоних површинских модела у четвороугаоне површинске моделе, погодне за електромагнетску анализу Automatic converion of triangular urface model into quadrilateral urface model, uitable for electromagnetic analyi Миодраг Тасић, Бранко Колунџија Електротехнички факултет у Београду Садржај Површински модели за електромагнетску анализу обично су сачињени од градивних елемената истог типа, најчешће троугаоних или четвороугаоних плочица. У општем случају, структуру је једноставније описати троугаоним моделом, док је електромагнетска анализа ефикаснија за четвороугаоне моделе. У овом раду приказан је поступак за аутоматско претварање троугаоних површинских модела у површинске моделе сачињене од четвороугаоних билинеарних површи. Abtract Surface model for electromagnetic analyi are uually made of the building element of the ame tye motly triangular or quadrilateral atche. Generally, it i eaier to decribe the tructure uing triangular model, wherea electromagnetic analyi i more efficient with quadrilateral model. In thi aer we reent the rocedure for automatic converion of triangular model into model made of quadrilateral bilinear urface. 1. Увод При електромагнетској анализи заснованој на решавању површинских интегралних једначина електромагнетског поља методом момената, геометријско моделовање обично се изводи градивним елементима истог типа, најчешће троугаоним или четвороугаоним површинским елементима ( плочицама) [1]. При моделовању закривљених површи ( какве поседује већина реалних структура) троугаоне плочице омогућавају знатно већу флексибилност од четвороугаоних. Стога су алати за моделовање коришћењем троуглова знатно заступљенији, а неки од тих алата су бесплатни [2]. С друге стране, поменута електромагнетска анализа може се, под одређеним условима, рачунарски ефикасније применити на четвороугаоне површинске елементе (него на троугаоне), тј. омогућава краће време решавања и мање меморијско заузеће [1]. Услов је да се користе електрички довољно велике четвороугаоне плочице другим речима, потребно је да модел садржи што је могуће мањи број (великих) плочица. Једно такво решење имплементирано је у софтверу за електромагнетско моделовање и анализу WIPL-D [3]. Корисници ове врсте софтвера често имају потребу да увезу модел израђен у неком другом софтверу, а који је представљен преко троугаоних површинских елемената. Тада је потребно аутоматски претварити троугаони површински модел у одговарајући четвороугаони. Ми ћемо у наставку приказати један могући начин за аутоматско претварање троугаоног модела у модел сачињен од билинеарних четвороугаоних површи, које се користе у софтверу WIPL-D. Поступак се састоји у погодном спајању парова троуглова у четвороуглове, формирању полигоналног модела сачињеног од тако добијених четвороуглова и неспојених троуглова и сегментацији тог полигоналног модела у четвороугаони. Сегментација полигоналног модела заснива се на поступку описаном у [4]. Поступак за претварање троугаоног модела у четвороугаони, сличан овом, раније је приказан у [5]. Он је такође заснован на спајању троуглова у четвороуглове, али нема завршни корак са полигоналном сегментацијом. Уместо тога, неспојене троуглове дели на четвороуглове уношењем малог отвора у њихову површ, што је известан недостатак. 2. Претварање троугаоног модела у одговарајући четвороугаони модел Полазимо од тзв. повезаног троугаоног модела, код којег се површ моделује мрежом уклопљених троуглова троуглови се не преклапају и спојени су искључиво преко заједничких страница. (Троуглове са заједничким страницама зваћемо суседним.) Један такав троугаони модел, израђен у алату [2] и преузет са интернета, приказан је на сликама 1а (поглед с лица) и 1б (поглед с леђа). Реч је о фигури жене, сачињеној од 2228 троуглова. Циљ је добијање повезаног четвороугаоног модела. Као четвороугаоне површинске елементе користићемо билинеарне површи, које су у општем случају описане параметарском једначином 206
2 1 r(, ) 4 2 i 1 2 j 1 r ij [1 ( 1) ][1 ( 1) ]. (1) 1, 1 У претходном изразу вектори r 11, r 12, r21 и r 22 су положаји чворова четвороугла у глобалном (Декартовом) координатном систему, као на слици 2. Тачке билинеарне површи добијају се интерполацијом између чворова, према изразу (1). Поступак претварања троугаоног модела у четвороугаони укључује следеће кораке: 1) спајање одређеног броја суседних троуглова у четвороуглове, 2) формирање полигоналне структуре од новонасталих четвороуглова и преосталих (у четвороуглове неспојених) троуглова. 3) корекција свих полигона полигоналне структуре чије су контуре са непарним бројем страница, 4) пројекција сваког полигона у 2D, његова сегментација и повратна пројекција у 3D. i j где је почетка, rc вектор положаја локалног координантог r r и су вектори положаја средишњих тачака страница четвороугла у односу на локални координатни систем, а r вектори помераја чворова четвороугла у односу на положај који би имали у случају паралелограма, као на слици 2. Ако је четвороугао раван, r се може разложити на компоненте у правцима вектора где су r r r, r r r и r r r (3) r r. (4) r r Основни фактор квалитета облика дефинишемо као 1 Q O. (5) 1 Ова дефиниција додељује максималан фактор квалитета, 1, паралелограмима, позитивне вредности конвексним четвороугловима, вредност 0 четвороугловима чији је један угао 180 и негативне вредности конкавним четвороугловима. Слика 1. Троугаони површински модел женске фигуре, са 2228 троуглова, а) поглед с лица и б) поглед с леђа Корак 1. Спајање два суседна троугла у четвороугао обавља се уклањањем заједничке странице. При томе, две су нам ствари важне: да не нарушимо превише оригинални облик (описан троугловима) и да новонастали четвороугао (билинеарна површ) буде погодног облика за електромагнетску анализу. Да бисмо увели фактор квалитета облика, параметарску једначину билинеарног четвороугла исказаћемо у облику Слика 2. Билинеарна површ Ако троуглови нису копланарни, њиховим спајањем доћи ће до промене облика тог дела површи. Величина промене зависиће од угла између јединичних вектора нормалних на троуглове, n1 и n 2. Стога ћемо основни фактор квалитета облика, Q O, модификовати тако да у обзир узмемо и угао између троуглова n 4 1 n 2 QO Q. (6) r(, ) r r r r (2) c 207
3 Изразом (6) дат је фактор облика који ћемо користити као меру квалитета четвороугла (насталог спајањем два троугла). Спајање троуглова обавља се у итеративном поступку. У свакој итерацији тражимо троугао са најмање суседних троуглова са којима би се могао спојити, а са највећим фактором облика потенцијалног четвороугла (који мора бити већи од задатог граничног фактора облика, Q ). Поступак завршавамо када нема више троуглова који би могли бити спојени (било зато што смо већ спојили све њима суседне троуглове, било зато што не обезбеђују фактор облика већи од Q ). Четвороуглови које смо gr добили спајањем троуглова спремни су за електромагнетску анализу, али не и преостали неспојени троуглови њих некако треба претворити у четвороуглове. Један троугао се може поделити на једноставан начин: спајањем средишта сваке ивице троугла са његовим тежиштем, добијамо три четвороугла. Нажалост, тако смо убацили три нова чвора на ивице троугла (онај четврти, убачен у тежиште троугла, не представља сметњу) и тиме нарушили повезаност модела. Ако, пак, додамо те чворове и на ивице суседних четвороуглова (да бисмо очували повезаност модела), они ће формално престати да буду четвороуглови (тј. постаће петоуглови, шестоуглови, итд.). Ову потешкоћу превазићићемо модификацијом опште методе [4] за претварање полигоналног модела у четвороугаони. gr Корак 4. Свака полигонална линија се пројектује у 2D (ако је површ полигона дефинисана једним троуглом, у раван тог троугла; ако је површ полигона дефинисана са два троугла, у раван нормалну на збир њихових нормалних ортова), представља се мрежом четвороуглова на начин приказан у [4], затим се тако добијени четвороуглови пројектују назад у 3D (пројекцијом чворова у раван троугла под којим се чвор налази). На тај начин добијамо четвороугаони повезани модел. Коришћењем описаног поступка, троугаони модел са слике 1 претворен је у одговарајући четвороугаони модел, за две различите вредности граничног фактора облика: Qgr 0, 01 и Q gr 0, 2. Према [1], прва вредност је минимално прописана при електромагнетској анализи софтвером [3], док је друга довољна за задовољавајућу анализу. Полигоналне линије за ова два случаја приказане су на сликама 3а и 3б. На први поглед, не примећују се битне разлике. Корак 2. Под полигоном ћемо овде подразумевати затворену сегментну (полигоналну) линију у простору, која дефинише контуру полигона, и троугаоне елементе, који дефинишу површ елемента. За сваки новонастали четвороугао и сваки неспојени троугао формирамо по један полигон. Контурне линије ових полигона задате су ивицама троуглова и четвороуглова, док су површине тих полигона дефинисане троугловима: једним код троугаоног полигона и два код четвороугаоног полигона. Корак 3. Корекција полигоналних линија са непарним бројем страница (непарних полигона) одвија се на начин приказан у [4]. У принципу, најпре се коригују троуглови, додавањем по три чвора на ивице троугла (и на ивице свих суседних полигоналних линија, ради очувања повезаности). Затим се, за сваки преостали непарни полигон, тражи путања до другог непарног полигона, и убацује по један чвор на сваки полигон дуж те путање. На тај начин се непарним полигонима (првом и последњем полигону путање) додаје само по један чвор, чиме постају парни, док се свим осталим полигонима додају по два чвора, па остају парни. Резултат је повезани полигонални модел чији су сви полигони парни. Ово је значајно јер се тада сваки полигон може делити на четвороуглове независно наиме, непарни полигон не може се представити мрежом четвороуглова (без убацивања тачака на ивице полигона, што би нарушило повезаност модела).. Слика 3. Полигоналне линије добијене на основу облика а) 0,01 и б) 0,2 Те разлике долазе до изражаја код готових четвороугаоних модела, приказаних на сликама 4а и 4б (поглед с л еђа). У случају мање граничне вредности фактора облика (0,02), дозвољено је спајање троуглова чији нормални ортови заклапају прилично велике углове (теоријски, све до 71,5 ), што се очито одражава на облик модела са слике 4а (непосредно испод струка). С друге стране, модел са слике 4б сасвим добро прати облик оригиналног 208
4 троугаоног модела са слике 1б. На сликама 4а и 4б затамњени су троуглови који су на поделу прослеђени самостално, јер нису могли бити спојени са другим троугловима. Таквих је троуглова за модел са слике 4а било 88, а за модел са слике 4б чак 340 (јер је услов за спајање био строжији, оличен у знатно већем граничном фактору облика). Ти су троуглови били претежно на лицу фигуре, па се из ове визуре (с леђа) чини да их је знатно мање. Већи број неспојених троуглова природно резултује и већим бројем новоунетих чворова приликом корекције непарних полигона, па самим тим и већим бројем плочица у четвороугаоном моделу. Конкретно, за Q gr 0, 01 добијамо модел са 1940 четвороуглова, а за Q gr 0, 2 добијамо модел са 3199 четвороуглова. Ова разлика у броју четвороуглова приметна је ако се добијени четвороугаони модели погледају с лица, као на сликама 5а и 5б. Јасно се види знатно гушћа мрежа четвороуглова код модела са слике 5б (у пределу лица, рамена и груди). Као и при погледу с леђа, за мањи гранични фактор приметно је слабије праћење облика оригиналног троугаоног модела. доприносе укупном броју троуглова у моделу. Четвороугаони модел, добијен за Q gr 0, 1, приказан је на слици 7. Број четвороуглова у моделу је За разлику од модела фигуре жене, овде је код свих добијених модела тенка (за Q gr 0, 01 број четвороуглова је 11513, а за Qgr 0, 2 број четвороуглова је 14286) број четвороуглова мањи од броја троуглова у оригиналном моделу. Разлог је већи број равних или приближно равних површина, што резултује већим процентом иницијално спојених троуглова (за Qgr 0, 2 остало је неспојено 15,2 % троуглова у моделу фигуре жене, али само 6,6 % у моделу тенка). Преложени поступак погодан је за конверзију троугаоних модела који или немају много равних површи, или те равне површи моделују минимално потребним бројем троуглова. У противном, резултујући четвороугаони модел имао би непотребно велики број четвороуглова, што би значајно умањило ефикасност електромагнетске анализе. Слика 4. Четвороугаони модел добијен на основу облика а) 0,01 и б) 0,2 (поглед с леђа) На слици 6 приказан је троугаони модел тенка сачињен од троуглова. Модел је сачињен из неколико целина које међусобно нису повезане, али то не утиче на претварање овог модела у четвороугаони (повезаност је очувана на целинама које су повезане и у оригиналном моделу). Такође, у троугаоном моделу моделована је и дебљина појединих површи, на пример куполе. Стога је знатан број троуглова изнутра - не могу се видети, али Слика 5. Четвороугаони модел добијен на основу облика а) 0,01 и б) 0,2 (поглед с лица) 4. Закључак У овом раду приказано је аутоматско претварање троугаоних површинских модела у моделе сачињене од билинеарних четвороугаоних површи. Програмска имплементација поступка овде је примењена на два реална модела: женске фигуре и тенка. Поступак се може користи за увоз троугаоних модела у софтвер за електромагнетско моделовање и анализу WIPL-D. 209
5 Слика 6. Троугаони површински модел тенка, са троуглова Литература [1] Kolundzija, B. and Djordjevic, A., Electromagnetic modeling of comoite metallic and dielectric tructure, Norwood, USA: Artech Houe, [2] The Blender [Online], htt:// [3] WIPL-D Pro v10.0, 3D EM olver, htt:// Слика 7. Четвороугаони модел добијен на основу троугаоног модела са слике 6, са четвороугла [4] Taić, M., and Kolundžija, B., Efficient electromagnetic modeling baed on automated quadrilateral mehing of olygon, Elvier Science Proc., Eng. Analyi with Boundary Element 27, , [5] Kolundzija, B. M., Kotic, M. M., Mrdakovic, B. Lj., and Sumic, D. S., Efficient EM Modeling Baed on Converion of Triangular Meh into Quadrilateral Meh, Int. Conf. on Electromagnetic in Adv. Al. (ICEAA), Torino, Setember 14-18,
Ravno kretanje krutog tela
Ravno kretanje krutog tela Brzine tačaka tela u reprezentativnom preseku Ubrzanja tačaka u reprezentativnom preseku Primer određivanja brzina i ubrzanja kod ravnog mehanizma Ravno kretanje krutog tela
ВишеMicrosoft Word - Domacii zadatak Vektori i analiticka geometrija OK.doc
задатак. Вектор написати као линеарну комбинацију вектора.. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } 9}. }. } } }. }. } } }. }. } } } 9 8. }. } } } 9. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. } } }. }. }
ВишеPitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Srdjan Vukmirović, Tijana Šukilovic, Marijana Babić januar Teorijska pitanja
Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Srdjan Vukmirović, Tijana Šukilovic, Marijana Babić januar 5. Teorijska pitanja definicija vektora, kolinearni i komplanarni vektori, definicija
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
ВишеPitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Tijana Šukilović, Miloš Antić, Nenad Lazić 19. decembar Teorijska pitanja 1. V
Pitanja iz geometrije za pismeni i usmeni (I smer, druga godina) Tijana Šukilović, Miloš Antić, Nenad Lazić 9. decembar 6 Teorijska pitanja. Vektori: Definicija vektora, kolinearni i koplanarni vektori,
ВишеPowerPoint Presentation
Nedjelja 6 - Lekcija Projiciranje Postupci projiciranja Projiciranje je postupak prikazivanja oblika nekog, u opštem slučaju trodimenzionalnog, predmeta dvodimenzionalnim crtežom. Postupci projiciranja
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеОрт колоквијум
Задатак 1 I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада - 008/009 (16.05.009.) Р е ш е њ е a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један, лако
ВишеMicrosoft PowerPoint - Predavanje3.ppt
Фрактална геометрија и фрактали у архитектури функционални системи Улаз Низ правила (функција F) Излаз Фрактална геометрија и фрактали у архитектури функционални системи Функционални систем: Улаз Низ правила
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеОрт колоквијум
I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада СИ - 008/009 (10.05.009.) Р е ш е њ е Задатак 1 a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један,
ВишеTrougao Bilo koje tri nekolinearne tačke određuju tacno jednu zatvorenu izlomljenu liniju. Trougaona linija je zatvorena izlomljena linija određena sa
Trougao Bilo koje tri nekolinearne tačke određuju tacno jednu zatvorenu izlomljenu liniju. Trougaona linija je zatvorena izlomljena linija određena sa tri nekolinearne tačke. Trougao je geometrijski objekat
ВишеАутор овог документа је Петар Аврамовић. Слободно га можете читати, размењивати, копирати, штампати али само као цео документ. у циљу сазнавања нечег
Аутор овог документа је Петар Аврамовић. Слободно га можете читати, размењивати, копирати, штампати али само као цео документ. у циљу сазнавања нечег новог или подсећања нечег што сте заборавили. Немојте
Више8. ( )
8. Кинематика тачке (криволиниjско кретање) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити 1. Криволиниjско кретање Преглед
ВишеMatematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3
Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b
ВишеМатематика основни ниво 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Броје
1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Бројеве записане римским цифрама запиши арапским: VIII LI XXVI CDXLIX MDCLXVI XXXIX
ВишеТалесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су a и b две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да
Талесова 1 теорема и примене - неки задаци из збирке Дефинициjа 1: Нека су и две дужи чиjе су дужине изражене преко мерне jединице k > 0, тако да jе m k и n k, где су m, n > 0. Тада кажемо да су дужи и
ВишеMicrosoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt
Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног кабла је Спољашњи проводник је коначне дебљине унутрашњег полупречника и спољашњег Проводници кабла су начињени од бакра Кроз кабл протиче стална једносмерна
ВишеRG_V_05_Transformacije 3D
Računarska grafika - vežbe 5 Transformacije u 3D grafici Transformacije u 3D grafici Slično kao i u D grafici, uz razlike: matrice su 4x4 postoji posebna matrica projekcije Konvencije: desni pravougli
ВишеМатрична анализа конструкција
. 5 ПРИМЕР На слици. је приказан носач који је састављен од три штапа. Хоризонтални штапови су константног попречног пресека b/h=./.5 m, док је коси штап са линеарном променом висине. Одредити силе на
Вишеkolokvijum_resenja.dvi
Геометриjа 2 колоквиjум 2019. Димитриjе Шпадиjер 25. jануар 2019. 1. Важи H(,;K,L) ако постоjи права p коjа не садржи тачку и сече праве,,k,l у неким тачкама X,Y,M,N таквим да важи H(X,Y;M,N). Права сече
ВишеMicrosoft Word - Ispitivanje toka i grafik funkcije V deo
. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije y= arcsin + Oblast definisanosti (domen) Podsetimo se grafika elementarnih funkcija i kako izgleda arcsin funkcija: y - y=arcsin Funkcija je definisana za [,]
ВишеМинистарство просвете, науке и технолошког развоја ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ Општинско такмичење из математике ученика основних школа III
25.02.2017 III разред 1. Број ногу Периних паса је за 24 већи од броја њихових глава. Колико паса има Пера? 2. На излет су кренула три аутобуса у којима је било укупно 150 ученика. На првом одмору је из
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеMicrosoft PowerPoint - OMT2-razdvajanje-2018
OSNOVE MAŠINSKIH TEHNOLOGIJA 2 TEHNOLOGIJA PLASTIČNOG DEFORMISANJA RAZDVAJANJE (RAZDVOJNO DEFORMISANJE) Razdvajanje (razdvojno deformisanje) je tehnologija kod koje se pomoću mašine i alata u zoni deformisanja
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
ВишеMicrosoft Word - TAcKA i PRAVA3.godina.doc
TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje izmeñu dve tače Ao su nam date tače A( x, y i B( x, y, onda rastojanje izmeñu njih računamo po formuli d( A,
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
ВишеМатематика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }
1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак
ВишеДинамика крутог тела
Динамика крутог тела. Задаци за вежбу 1. Штап масе m и дужине L се крајем А наслања на храпаву хоризонталну раван, док на другом крају дејствује сила F константног интензитета и правца нормалног на штап.
Више1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu 3XB T + XA = B, pri qemu
1. GRUPA Pismeni ispit iz MATEMATIKE 1 0.0.01. Prezime i ime broj indeksa 1. (15 poena) Rexiti matriqnu jednaqinu XB T + XA = B, 1 4 pri qemu je A = 6 9 i B = 1 1 0 1 1. 4 4 4 8 1. Data je prava q : {
ВишеSlide 1
Анализа електроенергетских система -Прорачун кратких спојева- Кратак спој представља поремећено стање мреже, односно поремећено стање система. За време трајања кратког споја напони и струје се мењају са
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
ВишеMicrosoft PowerPoint - ravno kretanje [Compatibility Mode]
КИНЕМАТИКА КРУТОГ ТЕЛ (наставак) 1. транслаторно кретање. обртање тела око непокретне осе 3. сферно кретање 4. опште кретање 5. раванско (равно) кретање 1 Opšte kretanje krutog tela = ( t) y = y( t) y
Више1.NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA PRVI RAZRED GIMNAZIJE.pdf
GIMNAZIJA Informacijsko komunikacijskih tehnologija Razred: prvi NASTAVNI PROGRAM ZA PREDMET: MATEMATIKA; Sedmični broj časova: 3 Godišnji broj časova : 105 Programski sadržaji za prvi razred: Teme : 1)
ВишеМатематика напредни ниво 1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. О
1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. Одреди број елемената скупова: а) A = {x x N и x < 5} A = { } n(a) = б) B = {x
ВишеProjektovanje tehnoloških procesa
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Департман за производно машинство Пројектовање технолошких процеса Тема: Др Мијодраг Милошевић Технолошки процеси израде производа Део производног процеса у коме се врши измена
ВишеЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА p m m m Дат је полином ) Oдредити параметар m тако да полином p буде дељив са б) Одредити параметар m тако да остатак при дељењу p са буде једнак 7 а)
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) Matematički kolokvijum XIV(3)(2008), DEVET RJEŠENJA JEDNOG ZADATKA IZ GEOMETRIJE Dr Šefket Arslanagić 1 i Alija Miminagić 2
T-KOL (anja Luka) atematički kolokvijum XIV()(008), 1-1 DEVET RJEŠENJ JEDNOG ZDTK IZ GEOETRIJE Dr Šefket rslanagić 1 i lija iminagić Samostalno rješavanje malog broja teških problema je, bez sumnje, od
ВишеMy_P_Red_Bin_Zbir_Free
БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,
ВишеСТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто
СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за вектор a (коjи може бити и дужине нула) и неке изометриjе
ВишеТехничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји
Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор
Више1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. li
1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', broj 40/13) i Plana namjene radio-frekvencijskog
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеMy_ST_FTNIspiti_Free
ИСПИТНИ ЗАДАЦИ СУ ГРУПИСАНИ ПО ТЕМАМА: ЛИМЕСИ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНКЦИЈЕ ЕКСТРЕМИ ФУНКЦИЈЕ СА ВИШЕ ПРОМЕНЉИВИХ 5 ИНТЕГРАЛИ ДОДАТАК ФТН Испити С т р а н а Лимеси Одредити
ВишеMicrosoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc
Matematika szerb nyelven középszint 080 ÉRETTSÉGI VIZSGA 009. május 5. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ OKTATÁSI ÉS KULTURÁLIS MINISZTÉRIUM Важне
ВишеМ А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој
М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57
ВишеMATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i
MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba
ВишеZadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak
Zadaci iz Nacrtne geometrije za pripremu apsolvenata Srdjan Vukmirović 27. novembar 2005. 1 Projektivna geometrija 1.1 Koordinatni pristup 1. (Zadatak 2.1) Tačke A 1 (2 : 1), A 2 (3 : 1) i B(4 : 1) date
ВишеMicrosoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc
Konstrukcija i analiza algoritama 2 (prvi kolokvijum, smer R) 1. a) Konstruisati AVL stablo od brojeva 100, 132, 134, 170, 180, 112, 188, 184, 181, 165 (2 poena) b) Konkatenacija je operacija nad dva skupa
ВишеMicrosoft Word - 13pavliskova
ПОДЗЕМНИ РАДОВИ 4 (5) 75-8 UDK 6 РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД YU ISSN 5494 ИЗВОД Стручни рад УПОТРЕБА ОДВОЈЕНОГ МОДЕЛА РЕГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПОУЗДАНОСТИ ТРАНСПОРТНЕ ТРАКЕ Павлисковá Анна, Марасовá
Вишеuntitled
ОСНА СИМЕТРИЈА 1. Заокружи слово испред цртежа на коме су приказане две фигуре које су осносиметричне у односу на одговарајућу праву. 2. Нацртај фигуре које су осносиметричне датим фигурама у односу на
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) XXIII (4)(2017), DOI: /МК Ž ISSN (o) ISSN (o) ЈЕДНА
MAT-KOL (Banja Luka) XXIII (4)(07) 9-35 http://www.mvbl.org/dmbl/dmbl.htm DOI: 0.75/МК7049Ž ISSN 0354-6969 (o) ISSN 986-588 (o) ЈЕДНА КЛАСА ХЕРОНОВИХ ТРОУГЛОВА БЕЗ ЦЕЛОБРОЈНИХ ВИСИНА Милан Живановић Висока
Више1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.
1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ јануар 00. год.. Пећ сачињена од три грејача отпорности =0Ω, везана у звезду, напаја се са мреже 3x380V, 50Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао паљења тиристора је α=90,
ВишеSTABILNOST SISTEMA
STABILNOST SISTEMA Najvaznija osobina sistema automatskog upravljanja je stabilnost. Generalni zahtev koji se postavlja pred projektanta jeste da projektovani i realizovani sistem automatskog upravljanja
Вишеosnovni gredni elementi - primjer 2.nb
MKE: Zadatak 1 - Primjer 1 Za nosač na slici potrebno je odrediti raspodjelu momenata savijanja pomoću osnovnih grednih elemenata. Gredu diskretizirati sa elementa. Rezultate usporediti sa analitičkim
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_2008.doc
I област. У колу сталне струје са слике познато је: а) када је E, E = и E = укупна снага 3 отпорника је P = W, б) када је E =, E и E = укупна снага отпорника је P = 4 W и 3 в) када је E =, E = и E укупна
ВишеТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља www.
ТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља aleksandar@masstheory.org www.masstheory.org Август 2007 О ауторским правима: Дело
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеMicrosoft Word - VEROVATNOCA II deo.doc
VEROVATNOĆA - ZADAI (II DEO) Klasična definicija verovatnoće Verovatnoća dogañaja A jednaka je količniku broja povoljnih slučajeva za dogañaj A i broja svih mogućih slučajeva. = m n n je broj svih mogućih
ВишеVjezbe 1.dvi
Matematia I Elvis Baraović 0 listopada 08 Prirodno-matematiči faultet Univerziteta u Tuzli, Odsje matematia, Univerzitetsa 75000 Tuzla;http://pmfuntzba/staff/elvisbaraovic/ Sadržaj Sup realnih brojeva
Више9. : , ( )
9. Динамика тачке: Енергиjа, рад и снага (први део) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити (1) 1. Преглед литературе
Више{ Rexe a Tipovi zadataka za drugi kratki test { 1. Odrediti normalizovanu jednaqinu prave p koja sadri taqku P (2, 1) i qiji je normalni vektor # «n p
{ Ree a Tipovi adataka a drugi kratki test { Odrediti normaliovanu jednaqinu prave p koja sadri taqku P, i qiji je normalni vektor # «n p =, 4 + 4 + = Odrediti jediniqni vektor pravca prave = i taqku te
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеMicrosoft Word - inicijalni test 2013 za sajt
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА ЗЕМУНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ шк. 13 14. Циљ Иницијални тест за ученике првог разреда Земунске гимназије организован је с циљем увида у предзнање ученика, тј.
ВишеProracun strukture letelica - Vežbe 6
University of Belgrade Faculty of Mechanical Engineering Proračun strukture letelica Vežbe 6 15.4.2019. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu Danilo M. Petrašinović Jelena M. Svorcan Miloš D. Petrašinović
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 3 Konusni preseci (krive drugog reda, kvadratne krive) Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 3 1 / 22 Ime s obzirom na karakteristike
ВишеVEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstr
VEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstrirana upotreba konstruktora, svojstava, metoda klase,
ВишеMate_Izvodi [Compatibility Mode]
ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ ИЗВОДИ ФУНКЦИЈЕ Нека тачке Мо и М чине једну тетиву функције. Нека се тачка М почне приближавати тачки Мо, тј. нека Тачка М постаје тачка Мо, а тетива постаје тангента функције у тачки
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 1. год. 1. Пећ сачињена од три грејача отпорности R=6Ω, везана у звезду, напаја се са мреже xv, 5Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао "паљења" тиристора је
ВишеNermin Hodzic, Septembar, Slicnost trouglova 1 Notacija: - A, B, C su uglovi kod vrhova A, B, C redom. -a, b, c su stranice trougla suprotne vrh
Slicnost trouglova Notacija: - A, B, C su uglovi kod vrhova A, B, C redom. -a,, c su stranice trougla suprotne vrhovima A, B, C redom. -m a, m, m c su tezisnice iz vrhova A, B, C redom. -h a, h, h c su
ВишеMicrosoft PowerPoint - fizika2-kinematika2012
ФИЗИКА 1. Понедељак, 8. октобар, 1. Кинематика тачке у једној димензији Кинематикакретањаудведимензије 1 Кинематика кретање свејеустањукретања кретање промена положаја тела (уодносу на друга тела) три
ВишеPowerPoint Presentation
+ Fakultet organizacionih nauka Upravljanje razvojem IS MSc Ana Pajić Simović ana.pajic@fon.bg.ac.rs ANALIZA POSLOVNIH PROCESA BUSINESS PROCESS MANAGEMENT (BPM) PROCESS MINING + Business Process Management
ВишеOsnovni pojmovi teorije verovatnoce
Osnovni pojmovi teorije verovatnoće Profesor Milan Merkle emerkle@etf.rs milanmerkle.etf.rs Verovatnoća i Statistika-proleće 2019 Milan Merkle Osnovni pojmovi ETF Beograd 1 / 13 Verovatnoća i statistika:
ВишеMicrosoft Word - KUPA-obnavljanje.doc
KUPA Kupa je oblo feometrijko telo čija je onova krug, a omotač je deo obrtne konune površi a vrhom u tački S. S r Oa kupe je prava koja prolazi kroz vrh kupe i centar onove kupe. Ako je oa normalna na
ВишеOkruzno2007ZASTAMPU.dvi
4. RAZRED 1. Koliko ima trouglova na slici? Navesti te trouglove. D E F C A 2. Na koliko naqina Voja, Rade i Zoran mogu da podele 7 jednakih klikera, tako da svaki od Φih dobije bar jedan kliker? 3. TravΦak
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 4 Ekscentricitet konusnih preseka i klasifikacija kvadratnih krivih Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 4 1 / 15 Ekscentricitet
ВишеТехничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић
Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Драган Пејић, Бојан Вујичић, Небојша Пјевалица,
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
ВишеДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред
ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 006/007 године разред. Електрични систем се састоји из отпорника повезаних тако
ВишеM e h a n i k a 1 v e ž b e 4 / 2 9 Primer 3.5 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. Pozn
M e h a n i k a 1 v e ž b e 4 / 9 Primer 3.5 Za prostu gredu prikazanu na slici odrediti otpore oslonaca i nacrtati osnovne statičke dijagrame. Poznata su opterećenja F 1 = kn, F = 1kN, M 1 = knm, q =
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
ВишеRA
ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU U zavisnosti od novčanog iznosa koji je predmet plaćanja, ona se generalno mogu podeliti u dve kategorije: makroplаćаnjа
Више7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga / 16
7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga 2011. Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga 2011. 1 / 16 Sadržaj 1 Operator kutne količine gibanja 2 3 Zadatci Vladimir Dananić () 7. predavanje 14.
ВишеЗадатак 4: Центрифугална пумпа познате карактеристике при n = 2900 min -1 ради на инсталацији приказаној на слици и потискује воду из резервоара А у р
Задатак 4: Центрифугална пумпа познате карактеристике при n = 900 min -1 ради на инсталацији приказаној на слици и потискује воду из резервоара А у резервоар B. Непосредно на излазу из пумпе постављен
ВишеOSNOVNA ŠKOLA, VI RAZRED MATEMATIKA
OSNOVNA ŠKOLA, VI RAZRED MATEMATIKA UPUTSTVO ZA RAD Drage učenice i učenici, Čestitamo! Uspjeli ste da dođete na državno takmičenje iz matematike i samim tim ste već napravili veliki uspjeh Zato zadatke
ВишеEНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу 3x380V, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као
EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар 017. 1. Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу x80, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као на слици 1. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2013/
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА школска 2013/2014. година УПУТСТВО ЗА РАД Тест који треба да решиш
ВишеPEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla
PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla, 3. mart/ožujak 019. godine Prirodno-matematički fakultet
ВишеMicrosoft Word - 4.Ee1.AC-DC_pretvaraci.10
AC-DC ПРЕТВАРАЧИ (ИСПРАВЉАЧИ) Задатак 1. Једнофазни исправљач са повратном диодом, са слике 1, прикључен на напон 1 V, 5 Hz напаја потрошач велике индуктивности струјом од 1 А. Нацртати таласне облике
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
Више