UDK: 627.85 Originalni nauĉni rad MALE HIDROELEKTRANE DERIVACIONOG TIPA: BEZNAČAJNA ENERGETSKA KORIST I NEMERLЈIVA EKOLOŠKA ŠTETA Ratk RISTIĆ 1), Ivan MALUŠEVIĆ 1), Siniša POLOVINA 1), Vukašin MILĈANOVIĆ 1), Bris RADIĆ 2) Šumarski fakultet Univerziteta u Begradu, Kneza Višeslava 1, 11030 Begrad 1) Odsek za eklški inţenjering u zaštiti zemlјišnih i vdnih resursa-katedra za bujice i erziju 2) Odsek za pejzaţnu arhitekturu i hrtikulturu- Katedra za planiranje i prjektvanje u pejzaţnj arhitekturi (ratk.ristic@sfb.bg.ac.rs) REZIME U skladu sa Nacinalnim akcinim planm za prizvdnju energije iz bnvljivih izvra u Srbiji je d sada izgraċen k 90 malih hidrelektrana (MHE), dk je planirana izgradnja 850 MHE, dminantn derivacing tipa, u brdsk-planinskim pdruĉjima Srbije, uglavnm, u zaštićenim prirdnim pdruĉjima (Nacinalni parkvi, Parkvi prirde, Specijalni rezervati prirde). Srbija je najsirmašnija zemlja Balkana kada su u pitanju authtne pvršinske vde, a uprav na eklški i hidrlški najvrednijim reĉicama zapĉel je sprvċenje masvne gradnje MHE. Prblemi kji su uĉeni izgradnjm pstjećih MHE zahtevaju hitn preispitivanje prcedura za izdavanje dzvla, kak za planirane tak i izgraċene bjekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim pdruĉjima. Uklik bi se sve planirane MHE izgradile, bil bi bezbeċen svega 2-3,5% ptreba u energetskm bilansu Srbije na gdišnjem nivu, ali bi t znaĉil da je devastiran najveći de kvalitetnih vdtkva brdskplaninskg regina Srbije. Zbg malg energetskg dprinsa, a fatalnih eklških psledica, vlasti u SAD su uklnile više d 1.000 MHE, u peridu 1993-2017. Sliĉni prcesi se dvijaju u Francuskj, Španiji, Nemaĉkj i Švedskj. Drugi naĉini prizvdnje energije iz bnvljivih izvra imaju dalek manje negativne efekte na ţivtnu sredinu, a ak bi se gubici Elektrprivrede Srbije (EPS) prilikm prensa elektriĉne energije d prizvċaĉa d krisnika smanjili za sam 2%, bila bi saĉuvana kliĉina kja bi eliminisala ptrebu za derivacinim MHE. Ključne reči: male hidrelektrane, derivacini cevvd, fragmentacija staništa, eklški drţiv prtk, zaštita prirde. 1. UVOD Prema Zaknu energetici [1] Srbija je izradila Nacinalni akcini plan za prizvdnju energije iz bnvljivih izvra [2] sa ciljem da se u ukupnj prizvdnji energije dstigne 27%, uprav iz bnvlјivih izvra (hidr, slarna, bimasa, energija vetra). Cilј je da se smanji zavisnst d fsilnih griva i zaštiti ţivtna sredina, krz smanjenje emisije CO 2 i drugih gasva kji stvaraju efekat staklene bašte. U skladu sa navedenim, u Srbiji je d sada izgraċen k 90 malih hidrelektrana (u dalјem tekstu MHE). Planirana je izgradnja 850 MHE, dminantn derivacing tipa, u brdsk-planinskim pdruĉjima Srbije, na vdtkvima kji imaju neravnmeran hidrlški reţim, bujiĉng su karaktera i nalaze se, uglavnm, u zaštićenim prirdnim pdruĉjima (Nacinalni parkvi, Parkvi prirde, Specijalni rezervati prirde). Pstavlјa se pitanje šta je cilј izgradnje tlikg brja MHE: realizacija kncepta energetske sigurnsti, krz pvećanje kapaciteta za prizvdnju elektriĉne energije ili nešt sasvim drug? Imajući na umu izjavu ministra energetike da će d kraja 2018. gdine biti priklјuĉen na mreţu ĉak 250 MW iz pstrjenja kja prizvde elektriĉnu energiju snagm vetra (vetrparkvi: Alibunar, Kvaĉica i Ĉibuk ; dnevni list Plitika, 31.05.2018.), št je ekvivalent energiji prizvedenj na 500-600 MHE, jasn je da nema energetskg pravdanja. Gubici EPS (Elektrprivreda Srbije) prilikm prensa elektriĉne energije d prizvċaĉa d krisnika, iznse k 17%, a uklik bi se smanjili za svega 2%, bila bi saĉuvana kliĉina energije kja elimiše ptrebu za derivacinim MHE! Planirane i izgraċene MHE u Srbiji imaju instalisanu snagu, uglavnm u psegu 0,1-0,5 MW, retk više d 1 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317 311
MW. Kje je brazlţenje za planiranu gradnju više sttina MHE, u svetlu ĉinjenice da bi time bili uništeni najvredniji brdsk-planinski vdtkvi Srbije, mngi u zaštićenim prirdnim pdruĉjima? Uklik bi se izgradil svih planiranih 850 MHE, bil bi bezbeċen svega 2-3,5% ptreba u energetskm bilansu Srbije na gdišnjem nivu, ali bi t znaĉil da je devastiran najveći de kvalitetnih vdtkva brdsk-planinskg regina Srbije. Treba napmenuti da je Srbija najsirmašnija zemlјa Balkana kada su u pitanju authtne pvršinske vde (mdul ticaja q=5,7 l. s -1. km -2 ), a uprav na eklški i hidrlški najvrednijim reĉicama zapĉel je sprvċenje masvne gradnje MHE. 2. STANJE U SVETU I REGIONU U Evrpskj Uniji je izgraċen k 23.000 hidrelektrana [3], d ĉega je k 91% MHE (21.000). MHE prizvde svega 13% elektriĉne energije dbijene snagm vde, dk veće hidrelektrane sa brjĉanim uĉešćem d 9% prizvde ĉak 87% d ukupne elektriĉne energije. Kada se navdi primer Nemaĉke, istiĉe se da je izgraċen ĉak 7.300 MHE, ali se ĉest izstavlјa pdatak da ne dprinse sa svega 0,06% u bilansu prizvedene elektriĉne energije na gdišnjem nivu, sa teškim eklškim psledicama, pre svega, ugrţavanjem ili ptpunim uništenjem ţivg sveta [4]. Drugi primer je Austrija, gde 2.202 MHE prizvde svega 4% elektriĉne energije dbijene snagm vde, dk 417 većih hidrelektrana prizvdi 96% elektriĉne energije [5]. Uprav zbg malg energetskg dprinsa, a fatalnih eklških psledica, vlasti u SAD su uklnile više d 1.000 MHE (uglavnm derivacing tipa), u peridu 1993-2017. Sliĉni prcesi se dvijaju u Francuskj, Španiji, Nemaĉkj i Švedskj. PregraĊivanje manjih vdtkva znaĉajn je smanjil brjnst pjedinih vrsta riba i drugih rganizama, tak da je kvalitet više d 70% staništa u EU cenjen ka nepvlјan, nedgvarajući ili lš [6]. Gtv 47% evrpskih vdtkva nema dbar eklški status, u skladu sa kriterijumima EU Water Framewrk Directive [7]. Ozbilјne diskusije celishdnsti krišćnja MHE, pgtv u brdsk-planinskim pdruĉjima, se vde i u Evrpskm parlamentu zbg izraţenih negativnih, eklških efekata, pgtv u alpskim blastima Austrije, Nemaĉke, Francuske i Italije [8]. Najviše primedbi se dnsi na degradaciju eksistema, smanjenje bidiverziteta, fragmentaciju staništa riba i pjaĉanu erziju. Evrpska kmisija je Rumuniji dala bavezujući nalg da ispita drţivst kncepta MHE, jer su u jak kratkm peridu izgradili više d 500 bjekata i znaĉajn narušili kvalitet akvatiĉnih eksistema u svjim brdsk-planinskim pdruĉjima. Predlaţe se ukidanje stimulativnih ( feed-in ) tarifa kje se primenjuju za energiju prizvedenu u MHE, jer se na taj naĉin stvaraju nejednaki uslvi na trţištu i iniciraju mgući kruptivni prcesi, uz malu energetsku krist i nesrazmern veliku eklšku štetu. Prema Studiji evrpskih rganizacija kje se bave zaštitm vdtkva [9], sam MHE je izgraċen u Albaniji, Hrvatskj i Makedniji, sredstvima Evrpske banke za bnvu i razvj (EBRD) i Evrpske investicine banke (EIB), u peridu 2013-2015. T je dvel d nestanka ili smanjenja ppulacija endemskih i zaštićenih vrsta riba, ugrţavanja vdsnabdevanja lkalnih zajednica i intenzivne erzije na pristupnim putevima. Ustanvlјeni su drastiĉni primeri kršenja nacinalnih zakndavstava i standarda zaštite ţivtne sredine, kje primenjuju meċunardne finansijske institucije, tak da EBRD i EIB preispituju svju pslvnu plitiku za 2018. gdinu, p pitanju finansiranja gradnje MHE. Ipak, na Balkanu je planirana izgradnja ĉak 2.700 bjekata, iak je vaj regin već sada jedan d najugrţenijih tekućim klimatskim anmalijama, kje izmeċu stalg, dvde d znaĉajn redukvanih prticaja u malvdnim peridima. 3. STANJE U SRBIJI Prces izgradnje MHE zapĉinje sa pregraċivanjem vdtkva i frmiranjem vdzahvatnih graċevina (slika 1), psle ĉega se pstavlјaju derivacini cevvdi (slika 2), prseĉne duţine 1-3 km, nekada i ĉitavih 5 km, kjima se vda transprtuje d mašinske zgrade sa turbinama, dakle se vraća u vdtk. Gradnja se bavlјa krišćenjem teške mehanizacije, uz ptpunu destrukciju reĉng krita i pribalja (slika 3), št ima fatalne psledice p ţivi svet akvatiĉng eksistema. Tkm malvdnih perida vlasnici MHE gtv svu vdu usmeravaju u derivacine cevvde, jer sa većm kliĉinm vde prizvde više energije i stvaruju veći prfit. Na taj naĉin krit staje suv na denicama i d neklik kilmetara, št dvdi d ptpung uništenja ţivg sveta u vdtku. Prilikm izrade tehniĉke dkumentacije ptrebn je drediti bilški minimum, dnsn eklški drţiv prtk, kji bi trebal da bezbedi pstanak akvatiĉng eksistema. U svim prjektima za MHE u Srbiji vaj prticaj se dreċuje na snvu primene raĉuna vervatnće, empirijskih ili statistiĉkih metda. MeĊutim, reprezentativan bilški minimum, mguće je drediti tek psle definisanja hidrbilških karakteristika vdtka, na snvu detalјng mnitringa 312 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317
Slika 1.Vdzahvatna graċevina na Crnvrškj reci (Park prirde Stara planina ), april 2018. Slika 2. Derivacini cevvd u kritu Crnvrške reke (Park prirde Stara planina ), april 2018. Slika 3. Teška mehanizacija u kritu Crnvrške reke (Park prirde Stara planina ), decembar 2017. ţivg sveta. Mnitring se bavlјa simultanim radm struĉnih lica iz blasti hidrbilgije i hidrmetrije, psle ĉega sledi uspstavlјanje funkcinalne veze izmeċu nephdnih uslva za pstanak ţivg sveta u vdtku i dgvarajućih niva vde (prticaja). Tek psle tga mţe se determinisati bilški minimum, dnsn, eklški drţiv prtk. Detalјan mnitring akvatiĉnih eksistema, pre izrade prjektne dkumentacije, nije bavlјen ni za jednu MHE u Srbiji, tak da se pstavlјa pitanje reprezentativnsti usvjenih vrednsti bilškg minimuma, dnsn, nema dkaza da tak dreċeni prticaji bezbeċuju uslve za pstanak ţivg sveta u reĉnm tku. Jedan d elemenata tehniĉke dkumentacije su i Studije prceni uticaja na živtnu sredinu (SPU), kje su uglavnm pdrška nameri investitra, dnsn, gtv sve pkazuju da nema negativnih uticaja na ţivtnu sredinu i bidiverzitet, št je netaĉn. Reprezentativan je primer SPU za MHE Pakleštica na reci Visĉici (braċivaĉ: ECOLgica Urb, Kragujevac), u kjj se na strani 69 (pdpglavlјe: 6.2.5.), knstatuje sledeće: Obzirm na karakteristike Prjekta i predmetne tehnlgije, uz pštvanje tehničk-tehnlških mera, uslva nadležnih rgana, rganizacija i preduzeća i mera zaštite i čuvanja živtne sredine, planiranih i prjektvanih za predmetni Prjekat, mže se čekivati da predmetni Prjekat neće ugržavati medijume živtne sredine. Na snvu rezultata Struĉng nadzra, kji je bavi Zavd za zaštitu prirde Srbije (10.07.2017.), utvrċen je prisustv jedne strg zaštićene vrste (ptĉni rak, Austrptambius trrentium) i tri zaštićene vrste na planiranm pregradnm mestu. Prema ĉlanu 4. Pravilnika prglašenju i zaštiti strg zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, živtinja i gljiva (Sluţbeni glasnik RS, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016):...zabranjen je krišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnsti kjima se mgu ugrziti strg zaštićene divlje vrste i njihva staništa...[10]. Dakle, predmetna SPU ne draţava realn stanje na lkaciji prjekta i izraċena je bez elementarng mnitringa ţivg sveta reke Visĉice. Pred tga, SPU kje se rade u Srbiji za evaluaciju efekata pregraċivanja vdtkva, ni pribliţn ne draţavaju bim i kvalitet sliĉnih dkumenata kji se rade u svetu (pgledati: Canadian Technical Reprt f Fisheries and Aquatic Sciences 2784, Clark et al., 2008). Jedan d baveznih graċevinskih elemenata na pregradnim mestima za MHE su riblјe staze, kje bi trebal da bezbede kretanje ihtifaune uzvdn i nizvdn d vdzahvata. MeĊutim ne su uglavnm bez vde, zasute nansm ili granjem, dakle ptpun nefunkcinalne. Autri vg ĉlanka su prveli više sati na dvadesetak riblјih staza u Srbiji, u gtv svim vremenskim i hidrlškim uslvima, i dslvce ni jednm nisu uĉili bil kju riblјu jedinku kja je migrirala sa nizvdne na uzvdnu denicu, niti brnut! MeĊutim, situacija nije blјa ni u drugim zemlјama: d 212 analiziranih riblјih staza u Nemaĉkj, sam 10% ribe uĉavaju ka mguću putanju kretanja, a svega 5% ispunjava kriterijume za efikasn kretanje riba [4,11]. VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317 313
Sliĉne rezultate pkazuju istraţivanja bavlјena u Austriji [12] i SAD [13,14]. Na ţalst, dvlјn je pgledati primere Jšaniĉke reke (padine Kpanika), Bistrice (klina Nve Varši) i Crnvrške reke (Stara planina, na denici d sela Crni Vrh prema selu Balta Berilvac), da bi se razumele katastrfalne eklške psledice gradnje MHE u Srbiji. On št psebn zabrinjava jeste ĉinjenica da su Jšaniĉka i Crnvrška reka u zaštićenim pdruĉjima gde je primarni cilј ĉuvanje prirdnih vrednsti a ne prizvdnja energije. Ilustrativan negativan primer takzvang planiranja je Park prirde Stara planina gde je predviċena izgradnja 58 MHE [15]. Psebn je prblematiĉan primer planirane gradnje MHE Pakleštica na reci Visĉici, uprks kršenju vaţećih zaknskih dredbi. Naime, jedan d autra vg rada je ka ĉlan Republiĉke Revizine kmisije za prjekte d znaĉaja za Republiku Srbiju, utvrdi sledeće: Ministarstv GSI (graċevinarstva, sabraćaja i infrastrukture) izdal je Infrmaciju lkaciji (brj 350-02-00007/2017-14, d 31.01.2017.), gde se navdi:...katastarske parcele na kjima je planirana izgradnja nalaze se u kviru II zne zaštite Parka prirde Stara planina, pzivajući se, izmeċu stalg, i na Prstrni Plan pštine Pirt [15]. Izdati akt Ministarstva je u suprtnsti sa UREDBOM O UTVRĐIVANјU PROSTORNOG PLANA PODRUČJA PARKA PRIRODE I TURISTIČKE REGIJE STARA PLANINA [16], kjm je za reţim zaštite II stepena prpisan da je dzvlјena...reknstrukcija pstjećih bjekata suprastrukture u funkciji elektr privrede, vdprivrede i šumarstva... TakĊe, UREDBOM O ZAŠTITI PARKA PRIRODE STARA PLANINA [17]. prpisan je:...na pvršinama na kjima je utvrđen režim zaštite II stepena zabranjuje se izgradnja...sim reknstrukcije, dgradnje i državanja elektrprivrednih, vdprivrednih i šumarskih bjekata. Dakle, u pmenutim Uredbama se ne pminje izgradnja nvih elektrprivrednih bjekata na lkacijama u reţimu zaštite II stepena, ka št je MHE Pakleštica na reci Visĉici, naprtiv istiĉe se zabrana gradnje vakvih bjekata. Umest da bustavi sve dalјe prcedure k aktivnsti na pripremi tehniĉke dkumentacije za MHE Pakleštica u skladu sa pmenutim Uredbama, Ministarstv je ptm izdal Lkacijske uslve (brj 350-02-00007/2017-14, d 28.04.2017). Pstavlјa se pitanje kak je mguće da Ministarstv GSI dnsi akte kji su u suprtnsti sa vaţećim uredbama Vlade Republike Srbije? TakĊe, upućen je tvren pism svim dbrnicima skupštine i gradnaĉelniku grada Pirta (19.02.2018.), pvdm netaĉnih, nedrţivih tvrdnji iznetih u Prstrnm Planu Grada Pirta. Naglašen je da bi pstupanje p vm Planu dvel d destrukcije hidrgrafske mreţe Stare planine sa katastrfalnim, nepvratnim psledicama p ţivtnu sredinu, bez ikakvih kristi za lkaln stanvništv. Izgradnjm i stavlјanjem u funkciju MHE bi bi ptpun premećen hidrlški reţim vdtkva, degradiran predeni ambijent, sa minrnim energetskim kristima. TakĊe, pgrešna je i teza da bi izgradnja MHE na Starj planini pblјšala uslve za lkalni turizam. Naprtiv, dvratila bi turiste kji i sada dlaze isklјuĉiv zbg ĉuvane prirde, ĉistih reka i zdrave hrane. Sledeća pgrešna teza jeste tvrdnja da bi izgradnja MHE bezbedila elektriĉnu energiju za buduće turistiĉke bjekte na Starj planini, št je nemguće realizvati pmću MHE (jer prizvde malu kliĉinu energije), već jedin iz jaĉih energetskih izvra. Upravlјaĉ Parka prirde Stara planina (Šumsk gazdinstv Pirt -JP Srbijašume ) traţi je (27.12. 2017.) d Ministarstva zaštite ţivtne sredine (MZŢS) preispitivanje uslva Zavda za zaštitu prirde Srbije i pvlaĉenje date saglasnsti na Studiju prceni uticaja (SPU) na ţivtnu sredinu. MZŢS je dnel Rešenje vraćanju na pnvni pstupak (23.01.2018.), ĉime je praktiĉn stavil van snage datu saglasnst na SPU. Usledila je ţalba investitra, upućena Upravnm sudu Republike Srbije, kji u neubiĉajen kratkm rku dnsi presudu (17.04.2018.) kjm pništava Rešenje Ministarstva. Pstavlјa se pitanje kak je mguće da republiĉka institucija (Upravni sud) dnsi presudu, uzimajući u bzir sam argumente investitra, i negira sve valјane argumente resrng Ministarstva, najkmpetentnijeg za prblematiku zaštite ţivtne sredine?! Stara planina je biser bilške, predene i gelške raznvrsnsti Evrpe, i jedan d najvrednijih ĉuvanih (jš uvek) prirdnih ptencijala Srbije. Srce eksistema Stare planine jeste uprav reka Visĉica sa svjim pritkama. Nikak ne treba zabraviti ni stanvnike Viska i stalih delva Stare planine ĉiji su naĉin ţivta, tradicinalne aktivnsti, vervanja, mralne i kulturne vrednsti, vekvima blikvani uprav u pstjećem prirdnm ambijentu, gde su ptci i reĉice ţile kucavice te matrice ţivlјenja i pstajanja. Oĉuvanje pstjećeg prirdng ambijenta predstavlјa gest pdrške 314 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317
prestalm stanvništvu sela Stare planine i prepstavku za realizaciju aktivnsti na pnvnm ţivlјavanju sela krz etn i ek turizam, bnvu stĉarstva i prizvdnju mleĉnih prizvda vrhunskg kvaliteta, rgansku pvrtarsku prizvdnju i viskfinalizvanu preradu šumskih pldva. U tm kntekstu, bil kakv pregraċivanje i derivacija vde za ptrebe MHE predstavlјal bi invazivan, direktan atak na bidiverzitet i uvd u pstepenu degradaciju celkupng eksistema Stare planine. Na ţalst, Skupština Grada Pirta, d danas nije pkrenula inicijativu izmeni delva Prstrng Plana, u cilјu uklanjanja pglavlјa u kme se predviċa gradnja MHE u kviru zaštićeng pdruĉja Parka Prirde Stara planina. 4. GRADNJA MHE I KONCEPT PRAVEDNOG DRUŠTVA Pstavlјa se pitanje k ima interes da frsira prces gradnje MHE u Srbiji, ak se imaju u vidu navedene ĉinjenice? Izgradnja MHE dnsi krist jedin pjedincima i interesnim grupama (investitri i krisnici MHE, prizvċaĉi i ispruĉici preme). Investitri su uglavnm privatne kmpanije kje imaju jasan interes: d trenutka puštanja MHE u pgn, prizvedena elektriĉna energija se ispruĉuje Elektrprivredi Srbije, kja plaća pvlašćenu cenu prizvċaĉima 10,6-13,93 evrcenti p kilvatĉasu prizvedene energije (prema pdacima sa sajta Ministarstva rudarstva i energetike [18]), a sve t na kraju ide na teret graċana jer se raĉuni za ptršenu elektriĉnu energiju pterećuju sa 0,093 dinara p ptršenm kilvat ĉasu, u svakm dmaćinstvu u Srbiji. Dakle, interesne grupe i pjedinci stvaruju grmnu materijalnu krist, nanseći veliku eklšku štetu, a sve t plaćaju sirmašni graċani Srbije, krz raĉune za utršenu elektriĉnu energiju. Ovde se ne mţe gvriti nacinalnm interesu, naprtiv, kncept izgradnje MHE fundamentaln ugrţava sistem zaštite ţivtne sredine, ĉuvanje bidiverziteta i stabilnst fragilnih eksistema brdskplaninskih pdruĉja. Prblemi kji su uĉeni izgradnjm pstjećih MHE zahtevaju hitn preispitivanje prcedura za izdavanje dzvla, kak za planirane tak i izgraċene bjekte, uz imperativ zabrane dalјe gradnje u zaštićenim pdruĉjima. Nastavak izgradnje MHE d planirang brja (850) dve bi d zbilјnih eksistemskih premećaja, degradacije ţivtne sredine i bi bi indikatr nespsbnsti sistema ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autdestruktivnst ve frme pnašanja u javnm ţivtu. T bi, pred stalg, znaĉil i uskraćivanje snvng lјudskg prava svakm graċaninu Republike Srbije, da kristi tkm svg ţivta i saĉuva za buduća pklјenja, jedinstvene prirdne vrednsti Srbije. Apsurdn je da tak nešt finansijski pdrţava ĉitav društv, nametnutm bavezm da sva dmaćinstva plaćaju naknadu za prizvdnju energije iz bnvlјivih izvra, ĉemu graċani nisu ni imali priliku da se izjasne. Dakle, gradnja MHE nije nacinalni interes, naprtiv, time se fundamentaln narušava kncept zaštite ţivtne sredine i ugrţava tradicinalan naĉin ţivta lkalng stanvništva. 5. UMESTO ZAKLЈUČAKA Preispitati važeće dredbe Zakna energetici i Nacinalng akcing plana za prizvdnju energije iz bnvlјivih izvra; Zabraniti gradnju MHE u zaštićenim prirdnim pdruĉjima RS; Ukinuti eknmske pdsticaje za elektriĉnu energiju prizvedenu u MHE derivacing tipa; Ostvariti dsledn pštvanje i supremaciju Zakna zaštiti prirde u dnsu na Zakn planiranju i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirdna pdruĉja; Obezbediti mehanizam za pštvanje hijerarhije prstrn-planskih dkumenata; Uklniti iz prstrn-planskih dkumenata za zaštićena pdruĉja sve lkacije za gradnju MHE; Uvesti bavezu izrade SPU za sve MHE, bez bzira na instalisani kapacitet, i lkaciju (zaštićena ili nezaštićena pdruĉja); Uvesti bavezu direktng pzivanja (baveštavanja) upravlјaĉa zaštićenih prirdnih dbara na javne rasprave pvdm izraċenih SPU, sa baveznm dstavm integralne verzije SPU najmanje 30 dana pre javne rasprave; Onemgućiti izdavanje uslva zaštite prirde bez saglasnsti upravlјaĉa zaštićenih prirdnih dbara i Ministarstva zaštite ţivtne sredine; Prpisati adekvatnu metdlgiju za utvrďivanje bilškg minimuma, dnsn, eklški drţivg prtka ; Prširiti vlašćenja, kapacitet i dignitet inspekcijskih sluţbi i znaĉajn pštriti kaznene mere za nepštvanje prpisa; Eksplicitn zabraniti pstavlјanje derivacinih cevvda u minr krita vdtkva; VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317 315
Obezbediti efikasan mehanizam kntrle ispuštanja bilškg minimuma na izgraċenim bjektima; Preispitati sve d sada izdate dzvle za gradnju MHE, u cilјu utvrċivanja zaknitsti sprvedenih prcedura; Obezbediti učešće lkalng stanvništva u prcesu izdavanja uslva, mišlјenja, saglasnsti i dzvla, kje se tiĉu MHE. LITERATURA [1] Sluţbeni glasnik Republike Srbije: Zakn energetici, br. 145., 2014. [2] Republika Srbija, Ministarstv energetike, razvja i zaštite ţivtne sredine: Nacinalni akcini plan za krišćenje bnvljivih izvra energije Republike Srbije (U skladu sa brascem predviċenim Direktivm 2009/28/E3-Odluka 2009/548/E3), 2013. [3] EU Cmmissin: Guidance dcument n hydrpwer develpment and Natura 2000, 2015. [4] Eichelmann U., Scharl A.: Remve the Dams Free ur Rivers, Cncept paper, Riverwatch and the Manfred-Hermsen-Stiftung, 2017. [5] Habersack, H., Wagner, B., Hauer, C., Jäger, E., Krapesch, G., Strahlhfer, L., Vlleritsch, M., Hlzapfel, P., Schmutz, S., Schinegger, R., Pletterbauer, F., Frmayer, H., Gerersdrfer, T., Pspichal, B., Prettenthaler, F., Steiner, D., Köberl, J., Rgler, N.: DSS_KLIM:EN: Entwicklung eines Decisin Supprt Systems zur Beurteilung des Wechselwirkungen zwischen Klimawandel, Energie aus Wasserkraft und Öklgie. Endbericht. Studie im Auftrag der Kmmunalkredit Austria AG, gefördert vm Klima-und Energiefnds. Wien, 132 S., 2011. [6] Eurpean Envirnment Agency: State f nature in the EU Results frm reprting under the nature directives 2007 2012 Technical reprt N 2/2015. ISSN 1725-2237, 2012. [7] Eurpean Envirnment Agency: Eurpean waters assessment f status and pressures, EEA Reprt N. 8/2012. ISSN 1725-9177, 2012. [8] Eurpean Parliament Frum n Recreatinal Fisheries and Aquatic Envirnment: REPORT Hw Green is Hydrpwer? The impact f hydrpwer n EU s rivers and the implementatin f the Water Framewrk Directive, 2015. [9] RiverWatch, CEE Bankwatch Netwrk, и EurNatur: Financing fr hydrpwer in prtected areas in Sutheast Eurpe: 2018 update, March 2018. [10] Sluţbeni glasnik Republike Srbije: Pravilnik prglašenju i zaštiti strg zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivtinja i gljiva, br. 5, 2010; br. 47, 2011; br. 32, 2016 i br. 98, 2016. [11] https://www.lachsverein.de/ [12] Zitek, A., Haidvgl, G., Jungwirth, M., Pavlas, P., Schmutz, S.: Ein öklgisch -strategischer Leitfaden zur Wiederherstellung der Durchgängigkeit vn Fließgewässern für die Fischfauna in Österreich. AP5 des MIRR- Prjektes, Endbericht. Studie im Auftrag vn Lebensministerium und Land Niederösterreich. 138, 2007. [13] Brwn, J. J., Limburg, E. K., Waldman R. J., Stephensn, K., Glenn, P. E., Juanes, F., Jrdaan A.: Fish and hydrpwer n the U.S. Atlantic cast: failed fisheries plicies frm half way technlgies, A jurnal f the Sciety fr Cnservatin Bilgy Cnservatin Letters, Vlume 6, Number 4, July/August, 2013. [14] Nnan, J. M., James, W. A. G., Jacksn, C. D: A quantitative assessment f fish passage efficiency, Fish and Fisheries 13 (4) 450, DOI:10.1111/j.1467-2979.2011.00445.x, 2012. [15] Sluţbeni list Grada Niša: Prstrni plan Opštine Pirt, br. 42., 2011. [16] Sluţbeni glasnik Republike Srbije: Prstrni plan pdruĉja Parka prirde i turistiĉke regije Stara planina, br. 115, 2008. [17] Sluţbeni glasnik Republike Srbije: Uredba zaštiti Parka Prirde "Stara planina", br. 23, 2009. [18] http://www.mre.gv.rs/latinica/faq-energetskaefikasnst-bnvljivi-izvri.php. 316 VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317
SMALL HYDROPOWER PLANTS-DERIVATION TYPE: INSIGNIFICANT ENERGY BENEFIT AND IMMEASURABLE ENVIRONMENTAL DAMAGE by Ratk RISTIĆ 1), Ivan MALUŠEVIĆ 1), Siniša POLOVINA 1), Vukašin MILĈANOVIĆ 1), Bris RADIĆ 2) University f Belgrade, Faculty f Frestry, Kneza Višeslava 1, 11030 Belgrade 1) Department f Eclgical Engineering fr Sil and Water Resurces Prtectin - The Chair f Ersin and Trrent Cntrl 2) Department f Landscape Architecture and Hrticulture - The Chair f Planning and Design in Landscape Architecture (ratk.ristic@sfb.bg.ac.rs) Summary In accrdance with The Natinal Renewable Energy Actin Plan f the Republic f Serbia, apprximately 90 small hydr-pwer plants (SHPP) is cnstructed s far, and the cnstructin f 850 SHPP, predminantly f derivatin type, is planned, in muntainus parts f Serbia, mainly in the prtected areas (Natinal parks, Nature parks, Special Nature Reserves). Serbia is the prest cuntry in the Balkans when it cmes t autchthnus surface waters, and that is exactly where the massive cnstructin f SHPP has begun. Prblems nted by the cnstructin f existing SHPPs require urgent reassessing f prcedures fr issuing licenses, bth fr planned and existing facilities, with the imperative f prhibiting further cnstructins in the prtected areas. Cnstructin f all planned SHPPs, wuld prvide nly 2-3,5% f the needs in the energy balance f Serbia. It means that largest part f the high quality watercurses f the hilly-muntainus regin f Serbia shuld be devastated. Due t the small energy cntributin and the fatal envirnmental cnsequences, the authrities in the US have remved mre than 1.000 SHPPs in the perid 1993-2017. Similar prcesses are taking place in France, Spain, Germany, and Sweden. Other ways f prducing energy frm renewable surces have lwer impact n envirnment, and if the lsses f Electric Pwer Management Cmpany f Serbia, during the transmissin f electricity wuld decrease by nly 2%, a quantity f saved energy wuld eliminate the need fr derivative SHPPs. Key wrds: small hydrpwer plants, derivatin pipeline, habitat fragmentatin, envirnmentally sustainable flw, nature prtectin. Redigvan 5.11.2017. VODOPRIVREDA 0350-0519, Vl. 50 (2018) N. 294-296 p. 311-317 317