Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1
|
|
- Смиља Ранковић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1
2 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom slučaju se ignorišu. Linija takode može biti direktiva (počinje simbolom.) ili instrukcija. Komentarima se smatra sav sadrzaj do kraja linije nakon simbola #. Linija takode može sadržati samo komentar. Definicija labele se sastoji od identifikatora iza koga stoji simbol :. Identifikator mora početi slovom ili _ a može sadržati slova, brojeve i _. Labele zamenjuju adrese podataka i instrukcija. One se prilikom prevodenja programa prevode u memorijske adrese. Direktive imaju posebno značenje:.intel_syntax noprefix - označava da se koristi Intel-ova sintaksa, dok se imena registara koriste bez prefiksa %.data - započinje sekciju inicijalizovanih podataka.bss - započinje sekciju neinicijalizovanih podataka.text - započinje sekciju koda.asciz - kreira se ASCII niska na čijem se kraju automatski navodi terminirajuća nula.int - kreira se jedan ili niz celih brojeva, članovi su razvojeni zapetom.byte - kreira se jedan ili niz bajtova.word - kreira se jedan ili niz slogova od dva bajta.long - kreira se jedan ili niz slogova dužine četiri bajta.quad - kreira se jedan ili niz slogova dužine osam bajtova.global ime - označava se labela ime kao globalna, čime se omogućava linkeru da poveže definisane simbole. Jedna instrukcija se sastoji od koda instrukcije i operanda (jednog ili više) ukoliko instrukcija zahteva operande. Svaka instrukcija ima svoju simboličku oznaku. Opšti oblik instrukcije sa dva argumenta je instr dest, src Operandi mogu biti Registarski - navodi se registar Memorijski - navodi se adresa na kojoj se nalazi vrednost sa kojom radimo Neposredni - navodi se sama vrednost sa kojom radimo Memorijsko adresiranje ima oblik [B + S I + D], gde je B bazna adresa, S je faktor, I je indeks, dok je D pomeraj. Izostavljanjem nekog od ovih elemenata dobijaju se različite kombinacije izračunavanja adrese operanda. Na primer, moguće je navesti samo baznu adresu [B], ili baznu adresu i pomeraj [B + D]. Oblik [B + S I] je zgodan prilikom rada sa nizovima: u bazni registar se smesti adresa početka niza, a u indeksni registar se smesti tekući indeks (koji se ažurira u svakoj iteraciji). Za faktor se uzima veličina elementa niza. U slučaju da instrukcija koja sadrži memorijski operand nema ni jedan registarski operand, tada se mora eksplicitno specificirati širina memorijskog operanda. Ovo se radi navodenjem jednog od prefiksa: byte ptr - za jednobajtni podatak word ptr - za dvobajtni podatak dword ptr - za četvorobajtni podatak qword ptr - za osmobajtni podatak Ovo nije neophodno ako registarski operand postoji u instrukciji, zato što onda njegova širina implicitno odreduje širinu operanada koji se koriste. 2
3 1.2 Registri opšte namene Intel 64 arhitektura ima bitnih registara opšte namene: RAX, RBX, RCX, RDX, RSI, RDI, RSP, RBP, kao i registre R8-R15. Nizim delovima registara se može pristupiti preko oznaka EAX, EBX, ECX, EDX, ESI, EDI, ESP, EBP, uz dodatak registara R8D-R15D. Ovi registri su generalno opšte namene, mada u praksi neki imaju specijalne uloge. Tako, na primer, RSP se uvek koristi kao pokazivač vrha steka, RBP je pokazivač tekućeg okvira steka. Ostali registri u nekim situacijama mogu imati specijalne uloge (npr. pri množenju i deljenju se uvek implicitno koriste registri RAX i RDX, dok se pri radu sa stringovima za pokazivače uvek koriste registri RSI i RDI). Za brojačke petlje se uglavnom koristi registar RCX, pošto odredene instrukcije kontrole toka implicitno koriste i menjaju ovaj registar. 1.3 Instrukcije Instrukcije transfera MOV op1, op2 - premeštanje (op1 = op2) MOVZX op1, op2 - u prvi operand se smešta vrednost drugog operanda proširena nulama MOVSX op1, op2 - u prvi operand se smešta vrednost drugog operanda proširena u skladu sa znakom LEA op1, op2 - učitavanje adrese drugog operanda u prvi operand, pri čemu je drugi operand memorijski operand. Prilikom premeštanja vrednosti, ukoliko nije navedeno drugačije, premešta se vrednost koja je veličine registra koji učestvuje u operaciji. Što znači da ako se kao operand navede memorijska lokacija, onda se radi sa veličinom koju odreduje registar Aritmetičke instrukcije ADD op1, op2 - sabiranje (op1 = op1 + op2) SUB op1, op2 - oduzimanje (op1 = op1 - op2) CDQE - označeno proširivanje eax na rax CDQ - označeno proširivanje eax na edx:eax CQO - označeno proširivanje rax na rdx:rax MUL op - množenje neoznačenih celih brojeva (rdx:rax = rax * op) IMUL op - množenje označenih celih brojeva (rdx:rax = rax * op) DIV op - deljenje neoznačenih celih brojeva (rax = rdx:rax / op, rdx = rdx:rax % op) IDIV op - deljenje označenih celih brojeva (rax = rdx:rax / op, rdx = rdx:rax % op) NEG op - promena znaka (op = -op) INC op - uvećanje (op = op + 1) DEC op - umanjenje (op = op - 1) Oznaka rdx:rax znači 128-bitni ceo broj čiji su viši bitovi u rdx a niži u rax Logičke instrukcije AND op1, op2 - bitovska logička konjukcija (op1 = op1 & op2) OR op1, op2 - bitovska logička disjunkcija (op1 = op1 op2) XOR op1, op2 - bitovska logička ekskluzivna disjunkcija (op1 = op1 ^ op2) NOT op - bitovska negacija (op = ~op) SHL op1, op2 - shift-ovanje ulevo (op1 = op1 << op2). op2 je konstanta. SHR op1, op2 - shift-ovanje udesno (logičko) (op1 = op1 >> op2). op2 je konstanta. SAR op1, op2 - shift-ovanje udesno (aritmetičko) (op1 = op1 >> op2). op2 je konstanta. 3
4 1.3.4 Instrukcije poredenja CMP op1, op2 - uporedivanje (oduzimanje bez upisivanja rezultata) TEST op1, op2 - testiranje bitova (bitovska konjukcija bez upisivanja rezultata) Instrukcije za rad sa stekom PUSH op - postavljanje na stek POP op - skidanje sa steka Instrukcije kontrole toka JMP op - bezuslovni skok na adresu op (memorijski operand) CALL op - bezuslovni skok uz pamćenje povratne adrese na steku. RET - skida sa steka adresu i skače na tu adresu. JZ op - skače ako je rezultat prethodne instrukcije nula. JE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja jednakost (ekvivalentno sa JZ) JNZ op - skače ako je rezultat prethodne operacije različit od nule JNE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja različitost (ekvivalentno sa JNZ) JA op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće (neoznačeni brojevi) JB op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje (neoznačeni brojevi) JAE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja vece ili jednako (neoznačeni brojevi) JBE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje ili jednako (neoznačeni brojevi) JG op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće (označeni brojevi) JL op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje (označeni brojevi) JGE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće ili jednako (označeni brojevi) JLE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje ili jednako (označeni brojevi) Slično, postoje i negacije gornjih instrukcija uslovnog skoka: JNA, JNB, JNAE, JNBE, JNG, JNL, JNGE, JNLE. 1.4 Konvencije za pozivanje funkcija Instrukcija kojom se poziva funkcija je call naziv Celobrojni parametri funkcija, uključujući i adrese, prenose se, redom, preko registara rdi, rsi, rdx, rcx, r8, r9. Ukoliko ima više od šest parametara, ostali se smeštaju na stek u obrnutom redosledu - s desna na levo. Povratna vrednost funkcije se nalazi u rax registru. Prilikom poziva funkcije, moguće je da će ona izmeniti neke registre. Registri koji pripadaju pozivajućoj funkciji su rbx, rbp, r Sadržaj ovih registara se mora sačuvati ukoliko se menja u funkciji. Ostali registri se mogu menjati bez čuvanja. Registri koji pripadaju pozvanoj funkciji su rax, rdi, rsi, rdx, rcx, r8-r11. Na sadržaje ovih registara ne može računati pozivajuća funkcija. Ukoliko je korišćen stek prilikom poziva funkcije, neophodno je da vrh steka bude poravnat sa adresom deljivom sa 16. Na početku svake funkcije se nalazi prolog u kome je potrebno izvršiti sledeće instrukcije push rbp mov rbp, rsp sub rsp, N 4
5 Alternativa je ENTER N, 0 gde N označava broj bajtova koji odvajamo za lokalne promenljive. Na kraju svake funkcije se nalazi epilog u kome se izvršavaju instrukcije mov rsp, rbp pop rbp LEAVE RET Alternativa je Povratak iz funkcije se izvršava instrukcijom Ova instrukcija skida povratnu adresu sa steka i prelazi na izvršavanje instrukcije sa te adrese. 1.5 Prevodenje Izvorni kod sa asemblerskim funkcijama 1.s se prevodi na sledeći način: gcc 1.s Moguće je prevoditi kod iz više izvornih datoteka navodeći ih u jednoj komandi: gcc 1.c 1.s 1.6 Zadaci Za svaku od sledećih funkcije potrebno je napisati program u C-u koji poziva datu funkciju. 1 Napisati program u asembleru koji ispisuje pozdravnu poruku na izlaz. 2 Napisati funkciju int suma(int, int) koja sabira dva cela broja. 3 Napisati funkciju int razlika(int, int) koja oduzima dva cela broja. 4 Napisati funkciju unsigned negacija(unsigned) koja računa bitovku negaciju. 5 Napisati funkciju int izraz(int, int, int) koja izračunava izraz (4a b + 1)/2 + c/4, za prosledene a, b, i c kao argumente. 6 Napisati funkciju int aritmetika(int, int) koja za prosledena dva operanda računa sledeće: zbir, razliku, proizvod, količnik, suprotnu vrednost, bitovsku konjunkciju, bitovsku disjunkciju, bitovsku negaciju, prvi broj šiftovan u levo za vrednost drugog operanda, prvi broj šiftovan aritmetički u desno za vrednost drugog operanda. 7 Napisati funkciju int max(int, int) koja vraca maksimum argumenata. 8 Napisati funkciju int min(int, int) koja računa minimum dva broja. 9 Napisati funkciju int deljiv_4(int) koja vraca 1 ako je argument deljiv sa 4 a 0 ako nije. 10 Napisati funkciju unsigned prestupna(unsigned) koja proverava da li je godina data argumentom prestupna (ako je deljiva sa 4; izuzetak tome su godine deljive sa 100; izuzetak tom izuzetku su godine deljive sa 400). 11 Napisati funkciju unsigned suma(unsigned n) koja racuna sumu prvih n prirodnih brojeva, pocev od 1. 5
6 12 Napisati funkciju unsigned suma_cifara(unsigned) koja racuna sumu dekadnih cifara argumenta. 13 Napisati funkciju unsigned broj_jedinica(unsigned) koja vraca broj jedinica u binarnom zapisu argumenta. 14 Napisati funkciju int deljiv_16(int) koja vraca 1 ako je argument deljiv sa 16 a 0 ako nije. 15 Napisati funkciju unsigned min(unsigned, unsigned, unsigned) koja racuna minimum argumenata. 16 Napisati funkciju unsigned najveca_cifra(unsigned) koja racuna najvecu dekadnu cifru argumenta. 17 Napisati funkciju unsigned faktorijel(unsigned) koja vraca faktorijel argumenta. 18 Napisati funkciju unsigned nzd(unsigned, unsigned) koja racuna NZD svojih argumenata Euklidovim algoritmom (nzd(a, 0) = a; nzd(a, b) = nzd(b, a%b)). 19 Napisati funkciju unsigned ojler(unsigned) koja implementira Ojlerovu funkciju (f(n) jednaka je broju brojeva k koji su manji od n i uzajamno prosti od n). Koristiti prethodnu funkciju za računanje nzd. 20 Napisati funkciju unisigned prost(unsigned) koja vraca 1 ukoliko je broj prost, a inace vraca Napisati funkciju void zameni(int*, int*) koja zamenjuje vrednosti svojim argumentima. 22 Napisati funkciju void kolicnik(unsigned, unsigned, unsigned*, unsigned*) koja računa količnik i ostatak dva broja. Ove dve vrednosti treba proslediti preko pokazivača. 23 Napisati funkciju void bitovska_aritmetika(unsigned, unsigned, unsigned*, unsigned*, unsigned*, unsigned*) koja za prva dva prosledjena argumenta izracunava bitovsku konjunkciju, bitovsku disjunkciju, bitovsku ekskluzivnu disjunkciju i negaciju prvog argumenta. Ove cetiri vrednosti treba proslediti preko pokazivaca. 24 Napisati funkciju int suma_niza(int*, int) koja računa sumu elemenata niza. 25 Napisati funkciju int najveci(int*, int) koja računa najveći element u nizu. 26 Napisati funkciju void obrni(int*, int) koja vrši obrtanje niza. 27 Napisati funkciju void fibonaci(int, int*) koja prvih n Fibonačijevih brojeva smešta u niz. 28 Napisati funkciju void izdvoji_proste(int*, int, int*) koja iz niza brojeva izdvaja samo proste brojeve i smešta ih u drugi niz. 29 Napisati funkciju int zbir_apsolutnih(int*, int) koja računa zbir apsolutnih vrednosti brojeva u nizu. 30 Napisati funkciju int suma_razlika(int*, int) koja računa sumu razlika a[1] a[0] + a[2] a[1] a[n 1] a[n 2] za dati niz a. 31 Napisati funkciju int najveci_3(int*, int) koja pronalazi najveći broj u nizu koji je deljiv sa Napisati funkciju int deljiv(int, int) koji za prosledena dva pozitivna broja vraća vrednost 1 ukoliko je prvi broj deljiv drugim brojem, u suprotnom vraća vrednost 0. Napisati zatim funkciju void izdvoji_deljive(int*, int, int*, int*) koja iz datog niza izdvaja u drugi niz brojeve koji su deljivi sa sedam koristeći prethodnu funkciju. 33 Napisati funkciju int savrsen_stepen(unsigned n, unsigned* m, unsigned* k) koja vraća 1 ako postoje m, k >= 2 takvi da m k = n a 0 inaće. Ukoliko postoje traženi m i k, vratiti ih preko pokazivača m i k. 34 Napisati funkciju void izbaci_neparne(long* niz, unsigned* duzina) koja izbacuje neparne elemente iz niza koji je dat prvim argumentom i čija je dužina u drugom argumentu. 6
7 35 Napisati funkciju int savrsen(int) koja ispituje da li je broj x savršen. Broj je savršen ako je jednak zbiru svojih pravih delilaca, npr. 6 je takav). 36 Napisati funkciju void faktorizacija(int, int*, int*) koja radi faktorizaciju broja: za dati broj x u niz A upisati njegove proste faktore, a u niz B odgovarajuće višestrukosti. Npr. 120 = , pa u niz A treba upisati 2, 3, 5, a u niz B redom 3, 1, 1 (višestrukosti faktora 2, 3, 5 respektivno). 37 Napisati program int clan_niza(int) koji izračunava n-ti član niza koji je dat rekurentnom formulom A0 = 1, An = 4 An 1 + 3, n >= Napisati funkciju int vrednost(int) koji za ceo broj x izračunava vrednost f(x) = min{24, x2}. Napisati zatim funkciju void smesti(int*, int, int*, int*) koji od niza X dužine n formira novi niz Y koji se sastoji od vrednosti funkcije f(x) primenjene na sve članove niza X čija je vrednost parna. Neka je niz X = 2, 3, 6, 1, 7, 8, 4, 0. Posle pokretanja programa niz Y treba da ima članove Y = 4, 24, 24, 16, Napisati funkciju int sadrzi(int*, int, int) koji za dati niz A različitih elemenata i broj c, proverava da li niz A sadrži član koji ima vrednost c. Ukoliko ne sadrži, funkcija vraća negativnu vrednosti, dok u suprotnom vraća poziciju tog člana. Adresa niza A, duzina niza i broj c su dati kao argumenti funkcija. Napisati zatim funkciju void napravi_niz(int*, int*, int, int*, int) koji na osnovu dva niza A i B, menja niz C na sledeći način: za svaki element C[i] niza C, ukoliko postoji element A[j] niza A takav da je A[j] = C[i], element C[i] se zamenjuje sa B[j]. U suprotnom, C[i] ostaje nepromenjen. Pretpostaviti da su svi elementi niza A različiti, da su nizovi A i B jednakih dužina. UPUTSVO: koristiti funkciju iz prvog dela zadatka za proveru da li se element C[i] nalazi u nizu A. Primer, ako su nizovi A : 42, 35, 90, 21; B : 84, 7, 30, 22; i C : 32, 35, 42, 9, 12, 0, po završetku programa niz C treba da izgleda ovako 32, 7, 84, 9, 12, Napisati funkciju int s_niz(int, int, int) koji računa niz S n po sledećoj rekurentnoj formuli: S 1 = a, S 2 = bis n = 32S n 1 S n 2 (a i b su celobrojni parametri i predstavljaju ulazne promenljive). 41 Napisati funkciju unsigned long vrednost(unsigned long) koji za nenegativni celobrojni parametar n izračunava vrednost n 1 (n 1) n + 2 n n (n + 1). 42 Napisati funkciju int izracunaj(int, int, int) koja za tri pozitivna celobrojna argumenta x, y i k izračunava proizvod 2k(x 1)(y 1). Napisati zatim funkciju void napravi(int*, int*, int, int*) koja od dva niza X i Y prirodnih brojeva dužine n formira niz Z, tako da je Z i = 2k(X i 1)(Y i 1), pri čemu je k = 1 ako je X i + Y i neparan broj, a inače je k = Napisati funkciju int izracunaj2(int, int, int) za cele brojeve n, a i b izračunava ( 2)n (31a b 4). 44 Napisati funkciju int hipotenuza(int, int) koji za date vrednosti kateta x i y izračunava ceo deo hipotenuze z. Formula za izračunavanje hipotenuze z kada su zadate katete x i y glasi z = sqrt(x 2 + y 2 ). Za računanje celog dela od z treba iskoristiti činjenicu da je to najveći broj čiji kvadrat nije veći od z 2. 7
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеMicrosoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]
Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеPrecesor Intel 8086
Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija
ВишеOPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
ВишеProgramiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan
Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan realan broj od 0 i 1. Na standardni izlaz ispisati
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun
Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar 2018. 1 Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne funkcije od argumenta n iz skupa N prirodnih brojeva.
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеMicrosoft PowerPoint - C-4-1
Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,
ВишеP1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
Више23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi
3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem
ВишеAR2019
ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je
ВишеAlgoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеZbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara
Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti
Више2_Arhitektura racunara
Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеMicrosoft Word - 1. REALNI BROJEVI- formulice
REALNI BROJEVI Skup prirodnih brojeva je N={1,2,3,4,,6,7, } Ako skupu prirodnih brojeva dodamo i nulu onda imamo skup N 0 ={0,1,2,3, } Skup celih brojeva je Z = {,-3,-2,-1,0,1,2,3, } Skup racionalnih brojeva
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеPojačavači
Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku
ВишеMy_P_Red_Bin_Zbir_Free
БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеMicrosoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеMicrosoft Word - 1.Operacije i zakoni operacija
1. Operacije i zakoni operacija Neka je S neprazan skup. Operacija dužine n skupa S jeste svako preslikavanje : n n f S S ( S = S S S... S) Ako je n = 1, onda operaciju nazivamo unarna. ( f : S S ) Ako
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
ВишеProgramski jezik C
Pojam funkcije Deklaracija i definicija funcije Poziv funkcije Memorijske klase promjenljivih Primjeri. Za kompajliranje koda koristen DEV-C++ 4.9.9.2 Compiler!!!! Moze is koristiti I bilo koji drugi standardni
ВишеMatematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3
Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b
ВишеMicrosoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc
Zadaci za samostalno vježbanje 4. Svi zadaci dati ovdje su takvi da se mogu uraditi korištenjem isključivo gradiva prva četiri predavanja i ranije stečenog predznanja na predmetu Osnove računarstva. Zvjezdicom
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Obeležene petlje Obeležene petlje Obeležavanje petlje nekim identifikatorom omogućava da se programski tok usmeri na mesto u programu specificirano tim identifikatorom. Ako se iza naredbi break ili continue
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Uvod u programiranje dr Ninoslava Savić Predavanja (3) sreda: 11:15 13:50 Učionica 16 Konsultacije sreda: 15 17 h Kabinet 43 Uvod u programiranje Fond časova: 3+3 Broj ESPB: 7 Ocena znanja (max. broj poena
ВишеZadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000
Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)
ВишеMicrosoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka
Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и
ВишеProgramiranje 2 popravni kolokvij, 15. lipnja Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanj
Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni šalabahter. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеCIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro
CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup prirodnih brojeva? 4.) Pripada li 0 skupu prirodnih brojeva?
ВишеProgramiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1
Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1 Sadržaj 1 Pokazivači - ponavljanje 3 2 Pokazivači - veza sa nizovima 5 2 1 Pokazivači - ponavljanje 1.
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra
Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar 2016 1 Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova strategija rekurzivno razbija problem na 2 ili više potproblema
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna
ВишеLogičke izjave i logičke funkcije
Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]
Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
Више1 jmbag ime i prezime Programiranje 2 prvi kolokvij, Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak, 3.5., navečer na webu, a uvidi u p
1 Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak 3.5. navečer na webu a uvidi u ponedjeljak 6.5. u 16 sati. Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje te službeni podsjetnik.
Више1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.
1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
ВишеАлгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (
Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)
ВишеProgramiranje 1 drugi kolokvij, 2. veljače Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje,
Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni podsjetnik. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite
ВишеМатематика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }
1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак
ВишеProgramiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4
Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji
ВишеDržavno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred
Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom
Више13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.
13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеПрограмирај!
Листе Поред појединачних вредности исказаних бројем или ниском карактера, често је потребно забележити већи скуп вредности које су на неки начин повезане, као, на пример, имена у списку путника у неком
ВишеMicrosoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc
Matematika szerb nyelven középszint 080 ÉRETTSÉGI VIZSGA 009. május 5. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ OKTATÁSI ÉS KULTURÁLIS MINISZTÉRIUM Важне
ВишеJEDNAKOSTI I JEDNAČINE,
ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА Диофантове једначине смо решавали у петом, шестом и седмом разреду. Тада смо се упознали и са појмом Диофантове једначине и појмом решења Диофантове једначине. Циљ ове наставне
ВишеMATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i
MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
Више08 RSA1
Преглед ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције RSA алгоритам Биће објашњено: RSA алгоритам алгоритам прорачунски аспекти ефикасност коришћењем јавног кључа генерисање кључа сигурност проблем
ВишеOsnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005
Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 2 Sadržaj 1 5 1.1 Specifikacija sintakse programskih
ВишеUvod u takmičarsko programiranje
8. čas Uvod u programiranje - naredbe ciklusa Uvežbavamo naredbe ciklusa, naredbe ponavljanja (loop) https://studio.code.org/s/course2/stage/6/puzzle/3 "Talk is cheap. Show me the code." - Linus Torvalds
ВишеMicrosoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode http://www.introprogramming.info/english-intro-csharp-book/read-online/ Sadržaj Funkcije Metode Definisanje Pozivanje Povratne vrednosti Parametri Metode (1) Metoda
ВишеMicrosoft Word - O nekim klasicnim kvadratnim Diofantovim jednacinama.docx
Универзитет у Београду Математички факултет О неким класичним квадратним Диофантовим једначинама Мастер рад ментор: Марко Радовановић студент: Ивана Фируловић Београд, 2017. Садржај Увод...2 1. Линеарне
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеMicrosoft Word - 6ms001
Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću
ВишеINF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41
INF INFORMATIKA INF.7.HR.R.K..indd 7.7.6. 3:5:4 Prazna stranica 99.indd 7.7.6. 3:5:4 OPĆE UPUTE Pozorno pročitajte sve upute i slijedite ih. Ne okrećite stranicu i ne rješavajte zadatke dok to ne odobri
Више03 SUBP
Osnovni SQL tipovi podataka Tip podataka NUMBER(p,s) Opis Broj sa maksimalno p cifara od kojih je s maksimalni broj decimala (1 < p < 38) (- 84 < s < 127) VARCHAR2(s) Promenjivi niz karaktera maksimalne
ВишеProgramski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk
Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni
Више070-ALIP2-udzbenik.indb
0. U uvodnom ćemo poglavlju ponoviti osnove programskog jezika C s kojima smo se susreli u. razredu. U kratkom pregledu navedeni su operatori (aritmetički, relacijski i logički), neke od funkcija iz biblioteka
ВишеTest ispravio: (1) (2) Ukupan broj bodova: 21. veljače od 13:00 do 14:00 Županijsko natjecanje / Osnove informatike Osnovne škole Ime i prezime
Test ispravio: () () Ukupan broj bodova:. veljače 04. od 3:00 do 4:00 Ime i prezime Razred Škola Županija Mentor Sadržaj Upute za natjecatelje... Zadaci... Upute za natjecatelje Vrijeme pisanja: 60 minuta
ВишеМ А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој
М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 018/019. година МАТЕМАТИКА
ВишеEdukacioni racunarski sistem
ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са
ВишеРационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје
Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева. Из скупа {,,,, 0,,, } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих бројева; в) ненегативних рационалних бројева; г) негативних рационалних бројева.. Запиши
ВишеProgramiranje 1 9. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/6
Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/60 Sadržaj predavanja Osnovni algoritmi na cijelim brojevima:
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеElementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razredu Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razr
Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razredu ODLIČAN (5) navodi primjer kuta kao dijela ravnine omeđenog polupravcima analizira i uspoređuje vrh i krakove kuta analizira
ВишеFortran
FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
ВишеRAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova
RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske
ВишеELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem
ВишеPowerPoint Presentation
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU Fakultet prometnih znanosti Zavod za inteligentne transportne sustave Vukelićeva 4, Zagreb, HRVATSKA Računalstvo Operatori, pisanje izraza i osnove pseudokôda Izv. prof. dr. sc. Edouard
Више7. а) 3 4 ( ) ; б) ( ) ( 2 5 ) ; в) ( ) 3 16 ; г) ( ). 8. а) ( г) ) ( ) ; б)
7. а) ( 5 + 5 ) ; б) ( 5 8 5 6 ) ( 2 5 ) ; в) ( 9 + ) 6 ; г) 5 ( 2 + 2 29 ). 8. а) ( г) 2 2 + ) ( + 2 ) ; б) 2 ( + 2 ) + 2 ; в) ( 0 + 5 ) ( 2 ( 7 6 )) ; 7 2 + ( + ( 8 6 ( 2 ) 2 )) ; д) ( 2 5 ( 2 + 7 0
ВишеМатематика основни ниво 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Броје
1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Бројеве записане римским цифрама запиши арапским: VIII LI XXVI CDXLIX MDCLXVI XXXIX
ВишеSkripte2013
Chapter 2 Algebarske strukture Preslikivanje f : A n! A se naziva n-arna operacija na skupu A Ako je n =2, kažemo da je f : A A! A binarna operacija na A Kažemo da je operacija f arnosti n, u oznaci ar
ВишеProgramiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007
Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Oblast važenja lokalnih promenljivih..........................
Више