Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1"

Транскрипт

1 Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1

2 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom slučaju se ignorišu. Linija takode može biti direktiva (počinje simbolom.) ili instrukcija. Komentarima se smatra sav sadrzaj do kraja linije nakon simbola #. Linija takode može sadržati samo komentar. Definicija labele se sastoji od identifikatora iza koga stoji simbol :. Identifikator mora početi slovom ili _ a može sadržati slova, brojeve i _. Labele zamenjuju adrese podataka i instrukcija. One se prilikom prevodenja programa prevode u memorijske adrese. Direktive imaju posebno značenje:.intel_syntax noprefix - označava da se koristi Intel-ova sintaksa, dok se imena registara koriste bez prefiksa %.data - započinje sekciju inicijalizovanih podataka.bss - započinje sekciju neinicijalizovanih podataka.text - započinje sekciju koda.asciz - kreira se ASCII niska na čijem se kraju automatski navodi terminirajuća nula.int - kreira se jedan ili niz celih brojeva, članovi su razvojeni zapetom.byte - kreira se jedan ili niz bajtova.word - kreira se jedan ili niz slogova od dva bajta.long - kreira se jedan ili niz slogova dužine četiri bajta.quad - kreira se jedan ili niz slogova dužine osam bajtova.global ime - označava se labela ime kao globalna, čime se omogućava linkeru da poveže definisane simbole. Jedna instrukcija se sastoji od koda instrukcije i operanda (jednog ili više) ukoliko instrukcija zahteva operande. Svaka instrukcija ima svoju simboličku oznaku. Opšti oblik instrukcije sa dva argumenta je instr dest, src Operandi mogu biti Registarski - navodi se registar Memorijski - navodi se adresa na kojoj se nalazi vrednost sa kojom radimo Neposredni - navodi se sama vrednost sa kojom radimo Memorijsko adresiranje ima oblik [B + S I + D], gde je B bazna adresa, S je faktor, I je indeks, dok je D pomeraj. Izostavljanjem nekog od ovih elemenata dobijaju se različite kombinacije izračunavanja adrese operanda. Na primer, moguće je navesti samo baznu adresu [B], ili baznu adresu i pomeraj [B + D]. Oblik [B + S I] je zgodan prilikom rada sa nizovima: u bazni registar se smesti adresa početka niza, a u indeksni registar se smesti tekući indeks (koji se ažurira u svakoj iteraciji). Za faktor se uzima veličina elementa niza. U slučaju da instrukcija koja sadrži memorijski operand nema ni jedan registarski operand, tada se mora eksplicitno specificirati širina memorijskog operanda. Ovo se radi navodenjem jednog od prefiksa: byte ptr - za jednobajtni podatak word ptr - za dvobajtni podatak dword ptr - za četvorobajtni podatak qword ptr - za osmobajtni podatak Ovo nije neophodno ako registarski operand postoji u instrukciji, zato što onda njegova širina implicitno odreduje širinu operanada koji se koriste. 2

3 1.2 Registri opšte namene Intel 64 arhitektura ima bitnih registara opšte namene: RAX, RBX, RCX, RDX, RSI, RDI, RSP, RBP, kao i registre R8-R15. Nizim delovima registara se može pristupiti preko oznaka EAX, EBX, ECX, EDX, ESI, EDI, ESP, EBP, uz dodatak registara R8D-R15D. Ovi registri su generalno opšte namene, mada u praksi neki imaju specijalne uloge. Tako, na primer, RSP se uvek koristi kao pokazivač vrha steka, RBP je pokazivač tekućeg okvira steka. Ostali registri u nekim situacijama mogu imati specijalne uloge (npr. pri množenju i deljenju se uvek implicitno koriste registri RAX i RDX, dok se pri radu sa stringovima za pokazivače uvek koriste registri RSI i RDI). Za brojačke petlje se uglavnom koristi registar RCX, pošto odredene instrukcije kontrole toka implicitno koriste i menjaju ovaj registar. 1.3 Instrukcije Instrukcije transfera MOV op1, op2 - premeštanje (op1 = op2) MOVZX op1, op2 - u prvi operand se smešta vrednost drugog operanda proširena nulama MOVSX op1, op2 - u prvi operand se smešta vrednost drugog operanda proširena u skladu sa znakom LEA op1, op2 - učitavanje adrese drugog operanda u prvi operand, pri čemu je drugi operand memorijski operand. Prilikom premeštanja vrednosti, ukoliko nije navedeno drugačije, premešta se vrednost koja je veličine registra koji učestvuje u operaciji. Što znači da ako se kao operand navede memorijska lokacija, onda se radi sa veličinom koju odreduje registar Aritmetičke instrukcije ADD op1, op2 - sabiranje (op1 = op1 + op2) SUB op1, op2 - oduzimanje (op1 = op1 - op2) CDQE - označeno proširivanje eax na rax CDQ - označeno proširivanje eax na edx:eax CQO - označeno proširivanje rax na rdx:rax MUL op - množenje neoznačenih celih brojeva (rdx:rax = rax * op) IMUL op - množenje označenih celih brojeva (rdx:rax = rax * op) DIV op - deljenje neoznačenih celih brojeva (rax = rdx:rax / op, rdx = rdx:rax % op) IDIV op - deljenje označenih celih brojeva (rax = rdx:rax / op, rdx = rdx:rax % op) NEG op - promena znaka (op = -op) INC op - uvećanje (op = op + 1) DEC op - umanjenje (op = op - 1) Oznaka rdx:rax znači 128-bitni ceo broj čiji su viši bitovi u rdx a niži u rax Logičke instrukcije AND op1, op2 - bitovska logička konjukcija (op1 = op1 & op2) OR op1, op2 - bitovska logička disjunkcija (op1 = op1 op2) XOR op1, op2 - bitovska logička ekskluzivna disjunkcija (op1 = op1 ^ op2) NOT op - bitovska negacija (op = ~op) SHL op1, op2 - shift-ovanje ulevo (op1 = op1 << op2). op2 je konstanta. SHR op1, op2 - shift-ovanje udesno (logičko) (op1 = op1 >> op2). op2 je konstanta. SAR op1, op2 - shift-ovanje udesno (aritmetičko) (op1 = op1 >> op2). op2 je konstanta. 3

4 1.3.4 Instrukcije poredenja CMP op1, op2 - uporedivanje (oduzimanje bez upisivanja rezultata) TEST op1, op2 - testiranje bitova (bitovska konjukcija bez upisivanja rezultata) Instrukcije za rad sa stekom PUSH op - postavljanje na stek POP op - skidanje sa steka Instrukcije kontrole toka JMP op - bezuslovni skok na adresu op (memorijski operand) CALL op - bezuslovni skok uz pamćenje povratne adrese na steku. RET - skida sa steka adresu i skače na tu adresu. JZ op - skače ako je rezultat prethodne instrukcije nula. JE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja jednakost (ekvivalentno sa JZ) JNZ op - skače ako je rezultat prethodne operacije različit od nule JNE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja različitost (ekvivalentno sa JNZ) JA op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće (neoznačeni brojevi) JB op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje (neoznačeni brojevi) JAE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja vece ili jednako (neoznačeni brojevi) JBE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje ili jednako (neoznačeni brojevi) JG op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće (označeni brojevi) JL op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje (označeni brojevi) JGE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja veće ili jednako (označeni brojevi) JLE op - skače ako je rezultat prethodnog poredenja manje ili jednako (označeni brojevi) Slično, postoje i negacije gornjih instrukcija uslovnog skoka: JNA, JNB, JNAE, JNBE, JNG, JNL, JNGE, JNLE. 1.4 Konvencije za pozivanje funkcija Instrukcija kojom se poziva funkcija je call naziv Celobrojni parametri funkcija, uključujući i adrese, prenose se, redom, preko registara rdi, rsi, rdx, rcx, r8, r9. Ukoliko ima više od šest parametara, ostali se smeštaju na stek u obrnutom redosledu - s desna na levo. Povratna vrednost funkcije se nalazi u rax registru. Prilikom poziva funkcije, moguće je da će ona izmeniti neke registre. Registri koji pripadaju pozivajućoj funkciji su rbx, rbp, r Sadržaj ovih registara se mora sačuvati ukoliko se menja u funkciji. Ostali registri se mogu menjati bez čuvanja. Registri koji pripadaju pozvanoj funkciji su rax, rdi, rsi, rdx, rcx, r8-r11. Na sadržaje ovih registara ne može računati pozivajuća funkcija. Ukoliko je korišćen stek prilikom poziva funkcije, neophodno je da vrh steka bude poravnat sa adresom deljivom sa 16. Na početku svake funkcije se nalazi prolog u kome je potrebno izvršiti sledeće instrukcije push rbp mov rbp, rsp sub rsp, N 4

5 Alternativa je ENTER N, 0 gde N označava broj bajtova koji odvajamo za lokalne promenljive. Na kraju svake funkcije se nalazi epilog u kome se izvršavaju instrukcije mov rsp, rbp pop rbp LEAVE RET Alternativa je Povratak iz funkcije se izvršava instrukcijom Ova instrukcija skida povratnu adresu sa steka i prelazi na izvršavanje instrukcije sa te adrese. 1.5 Prevodenje Izvorni kod sa asemblerskim funkcijama 1.s se prevodi na sledeći način: gcc 1.s Moguće je prevoditi kod iz više izvornih datoteka navodeći ih u jednoj komandi: gcc 1.c 1.s 1.6 Zadaci Za svaku od sledećih funkcije potrebno je napisati program u C-u koji poziva datu funkciju. 1 Napisati program u asembleru koji ispisuje pozdravnu poruku na izlaz. 2 Napisati funkciju int suma(int, int) koja sabira dva cela broja. 3 Napisati funkciju int razlika(int, int) koja oduzima dva cela broja. 4 Napisati funkciju unsigned negacija(unsigned) koja računa bitovku negaciju. 5 Napisati funkciju int izraz(int, int, int) koja izračunava izraz (4a b + 1)/2 + c/4, za prosledene a, b, i c kao argumente. 6 Napisati funkciju int aritmetika(int, int) koja za prosledena dva operanda računa sledeće: zbir, razliku, proizvod, količnik, suprotnu vrednost, bitovsku konjunkciju, bitovsku disjunkciju, bitovsku negaciju, prvi broj šiftovan u levo za vrednost drugog operanda, prvi broj šiftovan aritmetički u desno za vrednost drugog operanda. 7 Napisati funkciju int max(int, int) koja vraca maksimum argumenata. 8 Napisati funkciju int min(int, int) koja računa minimum dva broja. 9 Napisati funkciju int deljiv_4(int) koja vraca 1 ako je argument deljiv sa 4 a 0 ako nije. 10 Napisati funkciju unsigned prestupna(unsigned) koja proverava da li je godina data argumentom prestupna (ako je deljiva sa 4; izuzetak tome su godine deljive sa 100; izuzetak tom izuzetku su godine deljive sa 400). 11 Napisati funkciju unsigned suma(unsigned n) koja racuna sumu prvih n prirodnih brojeva, pocev od 1. 5

6 12 Napisati funkciju unsigned suma_cifara(unsigned) koja racuna sumu dekadnih cifara argumenta. 13 Napisati funkciju unsigned broj_jedinica(unsigned) koja vraca broj jedinica u binarnom zapisu argumenta. 14 Napisati funkciju int deljiv_16(int) koja vraca 1 ako je argument deljiv sa 16 a 0 ako nije. 15 Napisati funkciju unsigned min(unsigned, unsigned, unsigned) koja racuna minimum argumenata. 16 Napisati funkciju unsigned najveca_cifra(unsigned) koja racuna najvecu dekadnu cifru argumenta. 17 Napisati funkciju unsigned faktorijel(unsigned) koja vraca faktorijel argumenta. 18 Napisati funkciju unsigned nzd(unsigned, unsigned) koja racuna NZD svojih argumenata Euklidovim algoritmom (nzd(a, 0) = a; nzd(a, b) = nzd(b, a%b)). 19 Napisati funkciju unsigned ojler(unsigned) koja implementira Ojlerovu funkciju (f(n) jednaka je broju brojeva k koji su manji od n i uzajamno prosti od n). Koristiti prethodnu funkciju za računanje nzd. 20 Napisati funkciju unisigned prost(unsigned) koja vraca 1 ukoliko je broj prost, a inace vraca Napisati funkciju void zameni(int*, int*) koja zamenjuje vrednosti svojim argumentima. 22 Napisati funkciju void kolicnik(unsigned, unsigned, unsigned*, unsigned*) koja računa količnik i ostatak dva broja. Ove dve vrednosti treba proslediti preko pokazivača. 23 Napisati funkciju void bitovska_aritmetika(unsigned, unsigned, unsigned*, unsigned*, unsigned*, unsigned*) koja za prva dva prosledjena argumenta izracunava bitovsku konjunkciju, bitovsku disjunkciju, bitovsku ekskluzivnu disjunkciju i negaciju prvog argumenta. Ove cetiri vrednosti treba proslediti preko pokazivaca. 24 Napisati funkciju int suma_niza(int*, int) koja računa sumu elemenata niza. 25 Napisati funkciju int najveci(int*, int) koja računa najveći element u nizu. 26 Napisati funkciju void obrni(int*, int) koja vrši obrtanje niza. 27 Napisati funkciju void fibonaci(int, int*) koja prvih n Fibonačijevih brojeva smešta u niz. 28 Napisati funkciju void izdvoji_proste(int*, int, int*) koja iz niza brojeva izdvaja samo proste brojeve i smešta ih u drugi niz. 29 Napisati funkciju int zbir_apsolutnih(int*, int) koja računa zbir apsolutnih vrednosti brojeva u nizu. 30 Napisati funkciju int suma_razlika(int*, int) koja računa sumu razlika a[1] a[0] + a[2] a[1] a[n 1] a[n 2] za dati niz a. 31 Napisati funkciju int najveci_3(int*, int) koja pronalazi najveći broj u nizu koji je deljiv sa Napisati funkciju int deljiv(int, int) koji za prosledena dva pozitivna broja vraća vrednost 1 ukoliko je prvi broj deljiv drugim brojem, u suprotnom vraća vrednost 0. Napisati zatim funkciju void izdvoji_deljive(int*, int, int*, int*) koja iz datog niza izdvaja u drugi niz brojeve koji su deljivi sa sedam koristeći prethodnu funkciju. 33 Napisati funkciju int savrsen_stepen(unsigned n, unsigned* m, unsigned* k) koja vraća 1 ako postoje m, k >= 2 takvi da m k = n a 0 inaće. Ukoliko postoje traženi m i k, vratiti ih preko pokazivača m i k. 34 Napisati funkciju void izbaci_neparne(long* niz, unsigned* duzina) koja izbacuje neparne elemente iz niza koji je dat prvim argumentom i čija je dužina u drugom argumentu. 6

7 35 Napisati funkciju int savrsen(int) koja ispituje da li je broj x savršen. Broj je savršen ako je jednak zbiru svojih pravih delilaca, npr. 6 je takav). 36 Napisati funkciju void faktorizacija(int, int*, int*) koja radi faktorizaciju broja: za dati broj x u niz A upisati njegove proste faktore, a u niz B odgovarajuće višestrukosti. Npr. 120 = , pa u niz A treba upisati 2, 3, 5, a u niz B redom 3, 1, 1 (višestrukosti faktora 2, 3, 5 respektivno). 37 Napisati program int clan_niza(int) koji izračunava n-ti član niza koji je dat rekurentnom formulom A0 = 1, An = 4 An 1 + 3, n >= Napisati funkciju int vrednost(int) koji za ceo broj x izračunava vrednost f(x) = min{24, x2}. Napisati zatim funkciju void smesti(int*, int, int*, int*) koji od niza X dužine n formira novi niz Y koji se sastoji od vrednosti funkcije f(x) primenjene na sve članove niza X čija je vrednost parna. Neka je niz X = 2, 3, 6, 1, 7, 8, 4, 0. Posle pokretanja programa niz Y treba da ima članove Y = 4, 24, 24, 16, Napisati funkciju int sadrzi(int*, int, int) koji za dati niz A različitih elemenata i broj c, proverava da li niz A sadrži član koji ima vrednost c. Ukoliko ne sadrži, funkcija vraća negativnu vrednosti, dok u suprotnom vraća poziciju tog člana. Adresa niza A, duzina niza i broj c su dati kao argumenti funkcija. Napisati zatim funkciju void napravi_niz(int*, int*, int, int*, int) koji na osnovu dva niza A i B, menja niz C na sledeći način: za svaki element C[i] niza C, ukoliko postoji element A[j] niza A takav da je A[j] = C[i], element C[i] se zamenjuje sa B[j]. U suprotnom, C[i] ostaje nepromenjen. Pretpostaviti da su svi elementi niza A različiti, da su nizovi A i B jednakih dužina. UPUTSVO: koristiti funkciju iz prvog dela zadatka za proveru da li se element C[i] nalazi u nizu A. Primer, ako su nizovi A : 42, 35, 90, 21; B : 84, 7, 30, 22; i C : 32, 35, 42, 9, 12, 0, po završetku programa niz C treba da izgleda ovako 32, 7, 84, 9, 12, Napisati funkciju int s_niz(int, int, int) koji računa niz S n po sledećoj rekurentnoj formuli: S 1 = a, S 2 = bis n = 32S n 1 S n 2 (a i b su celobrojni parametri i predstavljaju ulazne promenljive). 41 Napisati funkciju unsigned long vrednost(unsigned long) koji za nenegativni celobrojni parametar n izračunava vrednost n 1 (n 1) n + 2 n n (n + 1). 42 Napisati funkciju int izracunaj(int, int, int) koja za tri pozitivna celobrojna argumenta x, y i k izračunava proizvod 2k(x 1)(y 1). Napisati zatim funkciju void napravi(int*, int*, int, int*) koja od dva niza X i Y prirodnih brojeva dužine n formira niz Z, tako da je Z i = 2k(X i 1)(Y i 1), pri čemu je k = 1 ako je X i + Y i neparan broj, a inače je k = Napisati funkciju int izracunaj2(int, int, int) za cele brojeve n, a i b izračunava ( 2)n (31a b 4). 44 Napisati funkciju int hipotenuza(int, int) koji za date vrednosti kateta x i y izračunava ceo deo hipotenuze z. Formula za izračunavanje hipotenuze z kada su zadate katete x i y glasi z = sqrt(x 2 + y 2 ). Za računanje celog dela od z treba iskoristiti činjenicu da je to najveći broj čiji kvadrat nije veći od z 2. 7

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno

Више

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije

Више

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode] Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)

Више

P1.2 Projektovanje asemblera

P1.2 Projektovanje asemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)

Више

Precesor Intel 8086

Precesor Intel 8086 Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija

Више

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer

Више

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,

Више

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra

Више

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3 RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom

Више

Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan

Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan realan broj od 0 i 1. Na standardni izlaz ispisati

Више

Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun

Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne fun Konstrukcija i analiza algoritama Nina Radojičić februar 2018. 1 Analiza algoritama, rekurentne relacije 1 Definicija: Neka su f i g dve pozitivne funkcije od argumenta n iz skupa N prirodnih brojeva.

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)

Више

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи

Више

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode] Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба

Више

Microsoft PowerPoint - C-4-1

Microsoft PowerPoint - C-4-1 Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,

Више

P1.3 Projektovanje makroasemblera

P1.3 Projektovanje makroasemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде

Више

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi 3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem

Више

AR2019

AR2019 ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je

Више

Algoritmi i arhitekture DSP I

Algoritmi i arhitekture DSP I Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA

Више

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti

Више

2_Arhitektura racunara

2_Arhitektura racunara Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине

Више

Microsoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal

Microsoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.

Више

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_ UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA

Више

Microsoft Word - 1. REALNI BROJEVI- formulice

Microsoft Word - 1. REALNI BROJEVI- formulice REALNI BROJEVI Skup prirodnih brojeva je N={1,2,3,4,,6,7, } Ako skupu prirodnih brojeva dodamo i nulu onda imamo skup N 0 ={0,1,2,3, } Skup celih brojeva je Z = {,-3,-2,-1,0,1,2,3, } Skup racionalnih brojeva

Више

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1 Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне

Више

Pojačavači

Pojačavači Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku

Више

My_P_Red_Bin_Zbir_Free

My_P_Red_Bin_Zbir_Free БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,

Више

Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano

Више

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen

Више

Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode] Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo

Више

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.

Више

Microsoft Word - 1.Operacije i zakoni operacija

Microsoft Word - 1.Operacije i zakoni operacija 1. Operacije i zakoni operacija Neka je S neprazan skup. Operacija dužine n skupa S jeste svako preslikavanje : n n f S S ( S = S S S... S) Ako je n = 1, onda operaciju nazivamo unarna. ( f : S S ) Ako

Више

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1. I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u

Више

Programski jezik C

Programski jezik C Pojam funkcije Deklaracija i definicija funcije Poziv funkcije Memorijske klase promjenljivih Primjeri. Za kompajliranje koda koristen DEV-C++ 4.9.9.2 Compiler!!!! Moze is koristiti I bilo koji drugi standardni

Више

Matematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3

Matematka 1 Zadaci za vežbe Oktobar Uvod 1.1. Izračunati vrednost izraza (bez upotrebe pomoćnih sredstava): ( ) [ a) : b) 3 3 Matematka Zadaci za vežbe Oktobar 5 Uvod.. Izračunati vrednost izraza bez upotrebe pomoćnih sredstava): ) [ a) 98.8.6 : b) : 7 5.5 : 8 : ) : :.. Uprostiti izraze: a) b) ) a b a+b + 6b a 9b + y+z c) a +b

Више

Microsoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc

Microsoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc Zadaci za samostalno vježbanje 4. Svi zadaci dati ovdje su takvi da se mogu uraditi korištenjem isključivo gradiva prva četiri predavanja i ranije stečenog predznanja na predmetu Osnove računarstva. Zvjezdicom

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode] Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Obeležene petlje Obeležene petlje Obeležavanje petlje nekim identifikatorom omogućava da se programski tok usmeri na mesto u programu specificirano tim identifikatorom. Ako se iza naredbi break ili continue

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Uvod u programiranje dr Ninoslava Savić Predavanja (3) sreda: 11:15 13:50 Učionica 16 Konsultacije sreda: 15 17 h Kabinet 43 Uvod u programiranje Fond časova: 3+3 Broj ESPB: 7 Ocena znanja (max. broj poena

Више

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)

Више

Microsoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka

Microsoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и

Више

Programiranje 2 popravni kolokvij, 15. lipnja Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanj

Programiranje 2 popravni kolokvij, 15. lipnja Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanj Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni šalabahter. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite

Више

Microsoft Word - 11 Pokazivaci

Microsoft Word - 11 Pokazivaci Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u

Више

CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro

CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup prirodnih brojeva? 4.) Pripada li 0 skupu prirodnih brojeva?

Више

Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1

Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1 Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1 Sadržaj 1 Pokazivači - ponavljanje 3 2 Pokazivači - veza sa nizovima 5 2 1 Pokazivači - ponavljanje 1.

Више

Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra

Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar 2016 1 Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova strategija rekurzivno razbija problem na 2 ili više potproblema

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna

Више

Logičke izjave i logičke funkcije

Logičke izjave i logičke funkcije Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode] Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева

Више

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo

Више

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo

Више

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)

Више

1 jmbag ime i prezime Programiranje 2 prvi kolokvij, Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak, 3.5., navečer na webu, a uvidi u p

1 jmbag ime i prezime Programiranje 2 prvi kolokvij, Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak, 3.5., navečer na webu, a uvidi u p 1 Rezultati i uvidi u kolokvije: Rezultati u petak 3.5. navečer na webu a uvidi u ponedjeljak 6.5. u 16 sati. Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje te službeni podsjetnik.

Више

1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.

1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. 1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako

Више

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x

Више

Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica

Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da

Више

6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe

6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe 6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju

Више

Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (

Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : ( Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)

Више

Programiranje 1 drugi kolokvij, 2. veljače Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje,

Programiranje 1 drugi kolokvij, 2. veljače Ime i prezime: JMBAG: Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, Upute: Na kolokviju je dozvoljeno koristiti samo pribor za pisanje i brisanje, te službeni podsjetnik. Kalkulatori, mobiteli, razne neslužbene tablice, papiri i sl., nisu dozvoljeni! Sva rješenja napišite

Више

Математика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }

Математика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак

Више

Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4

Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4 Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji

Више

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom

Више

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. 13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja

Више

Slide 1

Slide 1 OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik

Више

Програмирај!

Програмирај! Листе Поред појединачних вредности исказаних бројем или ниском карактера, често је потребно забележити већи скуп вредности које су на неки начин повезане, као, на пример, имена у списку путника у неком

Више

Microsoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc

Microsoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc Matematika szerb nyelven középszint 080 ÉRETTSÉGI VIZSGA 009. május 5. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ OKTATÁSI ÉS KULTURÁLIS MINISZTÉRIUM Важне

Више

JEDNAKOSTI I JEDNAČINE,

JEDNAKOSTI I JEDNAČINE, ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА Диофантове једначине смо решавали у петом, шестом и седмом разреду. Тада смо се упознали и са појмом Диофантове једначине и појмом решења Диофантове једначине. Циљ ове наставне

Више

MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i

MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i MATEMATIKA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE UPUTSTVO VRIJEME RJEŠAVANJA TESTA: 70 MINUTA Pribor: grafitna olovka i gumica, hemijska olovka, geometrijski pribor. Upotreba

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат

Више

08 RSA1

08 RSA1 Преглед ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције RSA алгоритам Биће објашњено: RSA алгоритам алгоритам прорачунски аспекти ефикасност коришћењем јавног кључа генерисање кључа сигурност проблем

Више

Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005

Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 2 Sadržaj 1 5 1.1 Specifikacija sintakse programskih

Више

Uvod u takmičarsko programiranje

Uvod u takmičarsko programiranje 8. čas Uvod u programiranje - naredbe ciklusa Uvežbavamo naredbe ciklusa, naredbe ponavljanja (loop) https://studio.code.org/s/course2/stage/6/puzzle/3 "Talk is cheap. Show me the code." - Linus Torvalds

Више

Microsoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode] Osnove programiranja Funkcije - Metode http://www.introprogramming.info/english-intro-csharp-book/read-online/ Sadržaj Funkcije Metode Definisanje Pozivanje Povratne vrednosti Parametri Metode (1) Metoda

Више

Microsoft Word - O nekim klasicnim kvadratnim Diofantovim jednacinama.docx

Microsoft Word - O nekim klasicnim kvadratnim Diofantovim jednacinama.docx Универзитет у Београду Математички факултет О неким класичним квадратним Диофантовим једначинама Мастер рад ментор: Марко Радовановић студент: Ивана Фируловић Београд, 2017. Садржај Увод...2 1. Линеарне

Више

Microsoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode] OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni

Више

Microsoft Word - 6ms001

Microsoft Word - 6ms001 Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću

Више

INF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41

INF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41 INF INFORMATIKA INF.7.HR.R.K..indd 7.7.6. 3:5:4 Prazna stranica 99.indd 7.7.6. 3:5:4 OPĆE UPUTE Pozorno pročitajte sve upute i slijedite ih. Ne okrećite stranicu i ne rješavajte zadatke dok to ne odobri

Више

03 SUBP

03 SUBP Osnovni SQL tipovi podataka Tip podataka NUMBER(p,s) Opis Broj sa maksimalno p cifara od kojih je s maksimalni broj decimala (1 < p < 38) (- 84 < s < 127) VARCHAR2(s) Promenjivi niz karaktera maksimalne

Више

Programski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk

Programski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni

Више

070-ALIP2-udzbenik.indb

070-ALIP2-udzbenik.indb 0. U uvodnom ćemo poglavlju ponoviti osnove programskog jezika C s kojima smo se susreli u. razredu. U kratkom pregledu navedeni su operatori (aritmetički, relacijski i logički), neke od funkcija iz biblioteka

Више

Test ispravio: (1) (2) Ukupan broj bodova: 21. veljače od 13:00 do 14:00 Županijsko natjecanje / Osnove informatike Osnovne škole Ime i prezime

Test ispravio: (1) (2) Ukupan broj bodova: 21. veljače od 13:00 do 14:00 Županijsko natjecanje / Osnove informatike Osnovne škole Ime i prezime Test ispravio: () () Ukupan broj bodova:. veljače 04. od 3:00 do 4:00 Ime i prezime Razred Škola Županija Mentor Sadržaj Upute za natjecatelje... Zadaci... Upute za natjecatelje Vrijeme pisanja: 60 minuta

Више

М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој

М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57

Више

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 018/019. година МАТЕМАТИКА

Више

Edukacioni racunarski sistem

Edukacioni racunarski sistem ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са

Више

Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје

Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева. Из скупа {,,,, 0,,, } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих бројева; в) ненегативних рационалних бројева; г) негативних рационалних бројева.. Запиши

Више

Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/6

Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/6 Programiranje 1 9. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 9. predavanje p. 1/60 Sadržaj predavanja Osnovni algoritmi na cijelim brojevima:

Више

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2

Више

Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razredu Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razr

Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razredu Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razr Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Matematika u 4. razredu ODLIČAN (5) navodi primjer kuta kao dijela ravnine omeđenog polupravcima analizira i uspoređuje vrh i krakove kuta analizira

Више

Fortran

Fortran FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku

Више

My_P_Trigo_Zbir_Free

My_P_Trigo_Zbir_Free Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу

Више

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske

Више

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation SVEUČILIŠTE U ZAGREBU Fakultet prometnih znanosti Zavod za inteligentne transportne sustave Vukelićeva 4, Zagreb, HRVATSKA Računalstvo Operatori, pisanje izraza i osnove pseudokôda Izv. prof. dr. sc. Edouard

Више

7. а) 3 4 ( ) ; б) ( ) ( 2 5 ) ; в) ( ) 3 16 ; г) ( ). 8. а) ( г) ) ( ) ; б)

7. а) 3 4 ( ) ; б) ( ) ( 2 5 ) ; в) ( ) 3 16 ; г) ( ). 8. а) ( г) ) ( ) ; б) 7. а) ( 5 + 5 ) ; б) ( 5 8 5 6 ) ( 2 5 ) ; в) ( 9 + ) 6 ; г) 5 ( 2 + 2 29 ). 8. а) ( г) 2 2 + ) ( + 2 ) ; б) 2 ( + 2 ) + 2 ; в) ( 0 + 5 ) ( 2 ( 7 6 )) ; 7 2 + ( + ( 8 6 ( 2 ) 2 )) ; д) ( 2 5 ( 2 + 7 0

Више

Математика основни ниво 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Броје

Математика основни ниво 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Броје 1. Одреди елементе скупова A, B, C: a) б) A = B = C = 2. Запиши елементе скупова A, B, C на основу слике: A = B = C = 3. Бројеве записане римским цифрама запиши арапским: VIII LI XXVI CDXLIX MDCLXVI XXXIX

Више

Skripte2013

Skripte2013 Chapter 2 Algebarske strukture Preslikivanje f : A n! A se naziva n-arna operacija na skupu A Ako je n =2, kažemo da je f : A A! A binarna operacija na A Kažemo da je operacija f arnosti n, u oznaci ar

Више

Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007

Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Oblast važenja lokalnih promenljivih..........................

Више