Microsoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode]
|
|
- Боро Миленковић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Osnove programiranja Funkcije - Metode
2 Sadržaj Funkcije Metode Definisanje Pozivanje Povratne vrednosti Parametri
3 Metode (1) Metoda je osnovni deo programa koja rešava određeni problem, prihvata ili prosleđuje podatke (parametre) i vraća rezultat. Često se pojam funkcije i metode poistovećuje - funkcije jesu metode, ali metode predstavljaju širi pojam, pa pored funkcija obuhvataju i konstruktore i destruktore itd. Kod čine čitljivijim, a takođe se mogu koristiti za grupisanje međusobno povezanog koda. Smanjuju glavni deo koda u aplikaciji, zato što se sporedni delovi izvršavaju izvan glavnog. Koristite se pri pravljenju višenamenskog koda, jer one mogu izvršiti iste operacije nad različitim podacima.
4 Metode (2) Metoda se može snabdeti potrebnim podacima u obliku parametara, a rezultati metoda se mogu dobiti u obliku povratnih vrednosti. Na primer određivanje maksimalne vrednosti niza - parametar bi bio niz koji se pretražuje, dok bi povratna vrednost bila maksimalna vrednost unutar niza. U C#-u se aplikacija strukturira pomoću klasa. Funkcije koje su deo klase poznate su kao metode. Metoda je član klase koji izvršava određenu akciju, tj. to je grupa iskaza koji zajedno obavljaju neki zadatak.
5 C# metode Svaki C # program ima barem jednu klasu (npr. class Program) sa metodom po imenu Main (ulazna tačka programa): static (nije potrebno kreirati instancu unutar klase u kojoj je metoda definisana) void nema povratnu vrednost parametar je niz tipa string koji se zove args. Jednostavniji oblik je: static void Main ()
6 Definisanje metoda u C#-u Definisanjem metode u osnovi se deklariše njena struktura. <Modifikator pristupa> <Povratni tip> <Ime metode>(lista parametara) Telo metode Vidljivost metode ili promenljive iz druge klase To je vrednost tipa podatka koju vraća metoda. Ako metoda ne vraća nikakvu vrednost onda je ona tip void. Jedinstveno ime koje je case sensitive Parametri se stavljaju unutar zagrada i koriste se za prosleđivanje ili prihvatanje podataka iz metode
7 Pravilo za definisanje imena Preporuka Microsoft-a: metode Ime mora početi velikim slovom. Primenjuje se pravilo PascalCase. Ime mora da se sastoji od glagola ili od glagola i imenice. Dobri primeri izbora imena: Stampaj, PustiMuziku, PostaviIme. Loši primeri: Abc11, Plava_Crna
8 Deklarisanje i pozivanje metode
9 Redosled metoda nije bitan static void Main (string[ ] args) Ispisi(); Console.WriteLine("Pozdrav u Main metodi"); static void Ispisi() Console. WriteLine( Pozdrav ); Pozivanje metode Definisanje metode
10 Redosled metoda nije bitan static void Ispisi() Console. WriteLine( Pozdrav ); static void Main (string[ ] args) Ispisi(); Pozivanje metode Definisanje metode Console.WriteLine("Pozdrav u Main metodi");
11 Lokalne promenljive metode Promenljive deklarisane unutar jedne metode su lokalne promenljive i ne mogu se videti i koristiti u telu neke druge metode. Svaka metoda ima svoj skup lokalnih promenljivih. Promenljive deklarisane unutar jedne metode potpuno su nezavisne od promenljivih koje su deklarisane unutar drugih metoda, čak iako imaju ista imena. Lokalnoj promenljivoj se može dodeliti početna vrednost prilikom deklaracije. Sve dok se ne dodeli početna vrednost promenljiva je neinicijalizovana.
12 Lokalne promenljive int Metoda1(int x, int y) int x; Deklaracija lokalnih promenljivih int y;... static void Metoda2(int x, int y,int z) x=1; Inicijalizacija lokalnih promenljivih y=2; z=3;...
13 Opseg važenja promenljive Memorija u kojoj se čuvaju lokalne promenljive se alocira svaki put kada se pozove metoda i oslobađa se nakon izvršavanja metode. To znači da se bilo koje vrednosti, koje su čuvaju u ovim promenljivima, neće zadržati nakon što se jednom pozvana metoda ponovo pozove. Zagrade koje definišu telo metode istovremeno označavaju i opseg važenja svih promenljivih deklarisanih u toj metodi. Lokalne promenljive mogu se deklarisati bilo gde unutar metode i moraju biti inicijalizovane pre njihovog korišćenja.
14 Primer static void Main(string[] args) int x = 1; Write(); Console.WriteLine(x); Console.ReadKey(); static void Write() int x = 2; Console.WriteLine(x);
15 SM1 Opseg važenja promenljive
16 Slide 15 SM1 static void Main(string[] args) string mojstring="string koji je definisan u Main funkciji"; Write(); //Console.WriteLine(mojString); static void Write() Console.WriteLine(mojString); Suzana Marković;
17 S4 Opseg važenja promenljive Promenljive mojstring u metodama Main i Write su lokalne pa su i različite!
18 Slide 16 S4 static void Main(string[] args) string mojstring="string koji je definisan u Main funkciji"; Write(); Console.WriteLine(mojString); Console.ReadKey(); static void Write() string mojstring = "String koji je definisan u Write funkciji"; Console.WriteLine(mojString); Suzana;
19 Povratne vrednosti (1) Najjednostavniji način za razmenu podataka sa metodom jeste korišćenje povratne vrednosti. Metoda koja ima povratnu vrednost izračunava je na isti način kao što se unutar izraza izračunava vrednost promenljive. Povratne vrednosti, kao i promenljive, imaju svoj tip.
20 Povratne vrednosti (2) Kada metoda vraća vrednost onda je potrebno: navesti tip povratne vrednosti u njenoj deklaraciji, umesto ključne reči void. koristiti ključnu reč return da bi se metoda završila i prenela povratna vrednost u pozivajućikod. Jedino ograničenje je u tome da <PovratniTip> mora biti vrednost koja je tipa <PovratnaVrednost>, ili može biti implicitno konvertovana u taj tip. Static <PovratniTip> <ImeMetode>() return < PovratnaVrednost >;
21 Parametri (1) Lista parametara u deklaraciji metode jesu njeni argumenti koji se još nazivaju formalni parametri metode. Oni su po svojoj prirodi lokalni i nisu vidljivi van granica metode. Oni nemaju konkretnu vrednost (promenljive), već samo ukazuju na tip vrednosti i broj argumenata metode. Lista parametara može biti prazna, pri čemu su male zagrade obavezne.
22 Parametri (2) Stvarni parametri su konkretne vrednosti koje se zadaju kod poziva funkcije. To su promenljive koje prihvataju vrednosti argumenata prosleđenih metodi u trenutku njenog pozivanja. Podrazumeva se sledeći kod: Static <povratnitip> <ImeMetode>(<paramTip> <paramime>,...)... return <povratnavrednost>; double a=5.3, b=1.0; static double product (double param1, double param2) return param1 * param2;
23 SM3 static void Main(string[] args) int a = 25; int rezultat; rezultat = kvadriraj(a); Primer 1 Console.WriteLine("Rezultat je: 0", rezultat); Console.ReadKey(); static int kvadriraj( int a ) int rezultat; rezultat = a *a ; return rezultat; Static <returntype> <functionname>(<paramtype> <paramname>,...)... return <returnvalue>; Poziv metode Stvarni parametar (argument metode) Formalni parametar Telo metode
24 Slide 21 SM3 while(true) Console.WriteLine("unesite broj a:"); int a = int.parse(console.readline()); int rez; rez = kvadriraj(a); Console.WriteLine("Rezultat je: 0", rez); Console.ReadKey(); static int kvadriraj( int a ) return a *a ; Suzana Marković;
25 Primer 1 - modifikovan static void Main(string[] args) Console.WriteLine("Unesi a:"); int a = int.parse(console.readline()); int rezultat; rezultat = kvadriraj(a); Console.WriteLine("Rezultat je: 0", rezultat); Console.ReadKey(); static int kvadriraj(int x) int rez; rez = x * x; return rez; Poziv metode Stvarni parametar Formalni parametar Telo metode
26 Formalni i stvarni parametri Stvarni parametri (argumenti funkcije) moraju odgovarati formalnim parametrima po broju, redosledu i tipu parametara, ali NE moraju po nazivu.
27 Formalni i stvarni parametri DEKLARACIJA: int max(int a, int b, int c)... LOŠ POZIV: max(15, 6); DEKLARACIJA: string student(string ime, string prezime)... LOŠ POZIV: student("jovanović", "Ana"); DEKLARACIJA: int proizvod(int a, int b) return a*b; LOŠ POZIV: proizvod("joca", Mika");
28 S5 Primer 2 static void Main(string[] args) int a = 7; int b = 9; int rezultat; rezultat = zbir(a, b); Console.WriteLine("Rezultat je: 0", rezultat); Console.ReadKey(); static int zbir( int x, int y ) int s; s= x + y; return s; return x+y; Static <returntype> <functionname>(<paramtype> <paramname>,...)... return <returnvalue>;
29 Slide 25 S5 static void Main(string[] args) int c = 7; int d = 9; int rezultat; rezultat = zbir(c, d); Console.WriteLine("Rezultat je: 0", rezultat); Console.ReadKey(); static int zbir( int a, int b ) int s; s= a + b; return s; Suzana;
30 static void Main(string[] args) int n; int zbir; Console.WriteLine("Unesi n:"); n=int.parse(console.readline()); zbir = suma(n); Console.WriteLine("Rezultat je: 0", zbir); Console.ReadKey(); static int suma(int n) int zbir=0; for (int i=0;i<=n;i++) zbir=zbir+i; return zbir; Primer 3 Suma n prvih brojeva Poziv metode Inicijalizacija lok.promenljive Deklarisanje metode
31 static void Main(string[] args) Console.Write("a="); int a = int.parse(console.readline()); Console.Write("\nb="); int b = int.parse(console.readline()); int veci; veci = NadjiMax(a, b); Console.WriteLine("\nVeći broj je: 0", veci); Console.ReadKey(); static int NadjiMax(int broj1, int broj2) if (broj1 > broj2) return broj1; else return broj2; Primer 4
32 SM4 Primer 5 static void Main(string[] args) int[] mojniz = 1, 8, 3, 6, 2, 5, 9, 3, 0, 2 ; int maxprom=maxvrednost(mojniz); Console.Write("Maksimalna vrednost u nizu mojniz je 0 ", maxprom); static int MaxVrednost(int[] niz) int MaxProm = niz [0]; for (int i = 1; i < niz.length; i++) if (niz[i] > MaxProm) MaxProm = niz [i] ; return MaxProm;
33 Slide 28 SM4 Suzana Marković;
34 Primer 6 static void Main(string[] args) Console.Write("Unesite neki broj:"); int a = int.parse(console.readline()); int fakt = Faktorijel(a); Console.WriteLine("\nFajtorijel broja "+a +" je "+a+"!="+fakt); Console.ReadKey(); static int Faktorijel(int broj) int Faktor=1; for(int i=2;i<=broj;i++) Faktor=Faktor*i; return Faktor;
35 Pozivanje više metoda
36 Pozivanje više metoda i parametri različitog tipa static void Main(string[] args) int a = 7; int b = 9; int rezultat1; double rezultat2; rezultat1 = zbir(a, b); rezultat2 = kolic(a, b); Console.WriteLine("Rezultatati su: 0, 1", rezultat1,rezultat2 ); Console.ReadKey(); static int zbir( int x, int y ) int s; s= x + y; return s; static double kolic(int x, double y) return x/y;
37 static void Main(string[] args) int[] niz = new int[] 1, 1, 1, 2, 3 ; Console.Write("Pre funkcije ModifikujNiz() niz je: "); StampajNiz(niz); ModifikujNiz(niz); for (int i = 0; i < niz.length; i++) if (niz[i] == niz[niz.length i 1]) continue; Console.Write("Nakon ModifikujNiz() f je niz je simetrican: "); StampajNiz(niz); static void ModifikujNiz(int[] a) for (int i = 0; i < a.length / 2; i++) if (a[i]!= a[a.length i 1]) a[i] = a[a.length i 1]; Console.Write("U funkciji ModifikujNiz() niz je: "); StampajNiz(a); static void StampajNiz(int[] a) Console.Write("["); Console.Write(a[0]); for (int i = 1; i < a.length; i++) Console.Write(", 0", a[i]); Console.WriteLine("]"); Pozivanje više metoda
38 Kreiranje jelke static void Jelka (n) int i, j; for (i = 0; i < n + 1; i++) for (j = n - i; j > 0; j--) //Kreiranje praznina Console.Write(" "); for (j = 0; j < (2 * i + 1); j++) //Štampanje zvezdica Console.Write("*"); Console.WriteLine(); //Skok u novi red //Glavi program static void Main(string[] args) Console.Write("Unesi broj - veličina trougla: "); int velicina = int.parse(console.readline()); Jelka(velicina); //poziv metode
Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10-Jednodimenzionalni nizovi.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Nizovi Sadržaj Definicija niza Vrste i elementi nizova Deklarisanje nizova Dodele (početne) vrednosti nizovima Jednodimenzionalni nizovi Primeri dodele vrednosti Petlja foreach Nizovi
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa
ВишеPowerPoint Presentation
Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka
ВишеVEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstr
VEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstrirana upotreba konstruktora, svojstava, metoda klase,
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1
ZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1 do 5. Obezbediti ispis uspeha za unetu ocenu (1=nedovoljan,
ВишеUVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke o
UVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke od tih jezičkih razlika su: Java kod se prevodi u.class
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Obeležene petlje Obeležene petlje Obeležavanje petlje nekim identifikatorom omogućava da se programski tok usmeri na mesto u programu specificirano tim identifikatorom. Ako se iza naredbi break ili continue
ВишеMicrosoft PowerPoint - C-4-1
Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеProgramski jezik C
Pojam funkcije Deklaracija i definicija funcije Poziv funkcije Memorijske klase promjenljivih Primjeri. Za kompajliranje koda koristen DEV-C++ 4.9.9.2 Compiler!!!! Moze is koristiti I bilo koji drugi standardni
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 09 - this, static
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 09 - this, static v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Pokazivač this Kako funkcija članica
ВишеКласе комбинација презентације (Хортона) и к о бајаги скрипте (Ово је прича коју врло радо причам) нови тип података: дефинишу могуће вредности подата
Класе комбинација презентације (Хортона) и к о бајаги скрипте (Ово је прича коју врло радо причам) нови тип података: дефинишу могуће вредности података и операције над њима Дефиниција класе садржи само
Више3.Kontrlne (upravlja~ke) strukture u Javi
Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Низови у програмском језику Јава Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ
ВишеProgramiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan
Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan realan broj od 0 i 1. Na standardni izlaz ispisati
ВишеPowerPoint Presentation
Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Сопствени пакети и унутрашње класе Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 03 - Implementacija strukture string
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 03 - Implementacija strukture string v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Stringovi u C-u String
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеPowerPoint Presentation
II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.
ВишеZadatak 011 Razmotrite sljedeći primjer. package hr.fer.oopj.primjeri.p011; public class Main { } public static void main(string[] args) { obrada(2.71
Zadatak 011 Razmotrite sljedeći primjer. package hr.fer.oopj.primjeri.p011; public class Main { public static void main(string[] args) { obrada(2.7182818284590452354); private static void obrada(double
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеProgramski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk
Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеPowerPoint Presentation
Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije Grupisanje ruta i patterni Školska 2017/18. Dr Nenad Kojić, dipl. inž. Luka Lukić, struk. inž. Danijela Nikitin, spec.stuk.inž
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]
Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 07 - Podstrukture, const, reference
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 07 - Podstrukture, const, reference v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Podstrukture Član
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеSlide 1
predmet Inženjerska informatika Operativni sistem dr Anica Milošević Koji operativni sistemi postoje? Microsoft Windows Linux Suse Red Hat Ubuntu Unix 26.1.2018. 2 Šta je Windows operativni sistem? Operativni
ВишеStrukture predavač: Nadežda Jakšić
Strukture predavač: Nadežda Jakšić složeni tip podatka; kolekcija promenljivih različitog tipa koje su sakupljene radi lakše manipulacije sintaksa: struct [oznakastrukture] navede { definicija člana strukture;
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti
ВишеProgramiranje za UNIX Okruženje unix procesa
Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX
ВишеRačunarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević Matematički fakultet, Beograd 1
Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević e-mail: ivana@matf.bg.ac.rs Matematički fakultet, Beograd 1 Utvrđivanje gradiva sa prethodnog časa: popunjavanje adresne strukture, kreiranje soketa, privezivanje
ВишеMicrosoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka
Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и
ВишеMicrosoft PowerPoint - Datoteke [Compatibility Mode]
Датотеке стандардни улаз / излаз Датотека је именовани низ знакова (бајтова) У програмском језику C датотека је везана за улаз и излаз података функције стандардне библиотеке Најједностaвније
ВишеPowerPoint Presentation
Java konkurentno programiranje Životni ciklus niti i problemi sinhronizacije resursa Multitasking Multithreading Životni ciklus niti http://www.roseindia.net/java/thread/lifecycle-of-threads.shtml Životni
ВишеПрограмирај!
Листе Поред појединачних вредности исказаних бројем или ниском карактера, често је потребно забележити већи скуп вредности које су на неки начин повезане, као, на пример, имена у списку путника у неком
ВишеPowerPoint Presentation
Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije MVC - Modeli Školska 2017/18. Dr Nenad Kojić, dipl. inž. Luka Lukić, struk. inž. Danijela Nikitin, spec.stuk.inž MVC.htaccess
ВишеProgramski jezik C
SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Programiranje 2 doc.dr.sc. Goranka Nogo PMF Matematički odsjek, Zagreb Kontakt ured: 228, drugi kat e-mail: nogo@math.hr konzultacije: četvrtak, 12:00-14:00 petak, 11:00-12:00 neki drugi termin, uz prethodni
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеPASCAL UVOD 2 II razred gimnazije
PASCAL UVOD 2 II razred gimnazije Upis-ispis 1. Upis Read(a,b); --u jednom redu Readln(a,b); -- nakon upisa prelazi se u novi red 2. Ispis Write(a,b); -- u jednom redu Writeln(a,b); --nakon ispisa prelazi
ВишеMicrosoft PowerPoint - JavaP9_2019
Programski jezik JAVA PREDAVANJE 9 2019 www.etf.ac.me Datoteke u Javi U paketu java.io nalaze se klase za rad sa datotekama i direktorijumima. Funkcionalnost koju omogućavaju te klase sastoji se od kreiranja,
ВишеProgramiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4
Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji
ВишеMicrosoft Word - Zadaci za samostalno vjezbanje 4.doc
Zadaci za samostalno vježbanje 4. Svi zadaci dati ovdje su takvi da se mogu uraditi korištenjem isključivo gradiva prva četiri predavanja i ranije stečenog predznanja na predmetu Osnove računarstva. Zvjezdicom
Више13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.
13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja
ВишеPowerPoint Presentation
Python tutorijal - praktični primeri - Sadržaj: 1. Upoznavanje sa razvojnim okruženjem - Python proširenje (PTVS) za Visual Studio 2015 - Druga razvojna okruženja 2. Osnovi Python jezika - Sintaksa i konvencije
ВишеProgramiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1
Programiranje II Beleške sa vežbi Smer Informatika Matematički fakultet, Beograd Sana Stojanović 1 Sadržaj 1 Pokazivači - ponavljanje 3 2 Pokazivači - veza sa nizovima 5 2 1 Pokazivači - ponavljanje 1.
Више070-ALIP2-udzbenik.indb
0. U uvodnom ćemo poglavlju ponoviti osnove programskog jezika C s kojima smo se susreli u. razredu. U kratkom pregledu navedeni su operatori (aritmetički, relacijski i logički), neke od funkcija iz biblioteka
ВишеPowerPoint Presentation
Programski jezici i strukture podataka UVOD Izvođači nastave Srđan Popov (JUG 215) Petar Marić (JUG 105) Milena Počuča (JUG 215) Milica Milutinović (JUG 215) Termini konsultacija naknadno Cilj vežbi Sticanje
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 11 - Funktori
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 11 - Funktori v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Funkcijski objekti (funktori) Objekt klase
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеDatum: 20
Osnove JAVE Uvod CPU računara može direktno izvršavati samo skup jednostavnih naredbi koje se nikada ne koriste u programiranju. Skoro svi programi su pisani u višim programskim jezicima kao što su Java,
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеP1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
ВишеDijagrami sekvenci
Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća
ВишеProgramski jezik JAVA PREDAVANJE
Programski jezik JAVA PREDAVANJE 8 2019 www.etf.ac.me Polja za potvrdu i Radio tasteri Polja za potvrdu i radio tasteri nijesu uzajamno isključivi, što znači da ako imate pet polja za potvrdu u jednom
ВишеПисање и превођење модула
Писање и превођење модула ЦИЉ Научити како се пишу и преводе модули. ИСХОД Након ове вежбе ћете моћи да: Напишете кернел модул са неколико могућности, укључујући параметре Приступите кернелу из вашег модула
ВишеPrimenjeno programiranje - vezbe GUI i baze podataka
Primenjeno programiranje - Vežbe Java i NetBeans IDE 6.5 Kreiranje korisničkog interfejsa Primer jednostavne aplikacije: 1. Odabrati opciju File > New Project 2. Meñu kategorijama odabrati Java i podkategoriju
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеMicrosoft Word - MySQL_3.doc
7. Data Manipulation Language (DML) Jezik za rad sa podacima (Data Manipulation Language (DML)) služi za umetanje, brisanje i ažuriranje podataka u bazi. 7.1. Umetanje novih redova u tabelu INSERT sintaksa
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Uvod u programiranje dr Ninoslava Savić Predavanja (3) sreda: 11:15 13:50 Učionica 16 Konsultacije sreda: 15 17 h Kabinet 43 Uvod u programiranje Fond časova: 3+3 Broj ESPB: 7 Ocena znanja (max. broj poena
ВишеCIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro
CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup prirodnih brojeva? 4.) Pripada li 0 skupu prirodnih brojeva?
ВишеPrimenjeno programiranje - Vežbe
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD Primena integrisanih razvojnih alata Java i NetBeans IDE 7.0 vežba 9 i 10 Kreiranje desktop aplikacije sa konekcijom na bazu Pokrenuti NetBeans, u kartici
ВишеProgramiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007
Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Oblast važenja lokalnih promenljivih..........................
ВишеSlide 1
Funkcionalno programiranje Interoperabilnost jezika Scala i Java, 2019. Prevođenje u Java bajt kod Svi Java tipovi imaju ekvivalentan tip u jeziku Scala Većina Scala koda se direktno preslikava u odgovarajući
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеProgramiranje 1 5. predavanje dodatak Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 5. predavanj
Programiranje 1 5. predavanje dodatak Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 5. predavanje dodatak p. 1/60 Sadržaj predavanja dodatka Primjeri
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеМатематика 1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) средњи ниво А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ }
1. Посматрај слику и одреди елементе скуупова: а) б) в) А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } А={ } B={ } А B={ } А B={ } А B={ } B А={ } 2. Упиши знак
Више1. Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz 0,1 s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz Banka želi da upozori kupce na sumnjive aktivn
1. Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz 0,1 s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz Banka želi da upozori kupce na sumnjive aktivnosti na njihovom računu. Prilikom svake transakcije
ВишеUvod u takmičarsko programiranje
8. čas Uvod u programiranje - naredbe ciklusa Uvežbavamo naredbe ciklusa, naredbe ponavljanja (loop) https://studio.code.org/s/course2/stage/6/puzzle/3 "Talk is cheap. Show me the code." - Linus Torvalds
Више8 LINQ upiti LINQ (Language Integrated Query upit integrisan u jezik) jeste skup mogućnosti koje jezik C# i Framework pružaju za pisanje strukturirani
8 LINQ upiti LINQ (Language Integrated Query upit integrisan u jezik) jeste skup mogućnosti koje jezik C# i Framework pružaju za pisanje strukturiranih upita za pretraživanje lokalnih kolekcija objekata
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
ВишеOsnovni programiranja I
Objektno orjentisano programiranje Uvod u objektno orjentisano programiranje (OOP) Koncepti OOP. Razlike C i C++. Softver Obični korisnik Porast procesorske moći računara i pojeftinjenje komponenti omogućili
ВишеELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem
Више07_PJISP_II_Predavanja
Rekurzija i rekurzivne funkcije Informacioni inženjering 1 Rekurzija Rekurzija nastaje kada se pojam definiše pomoću sebe samog Javlja se u različitim oblastima, od lingvistike i logike, preko matematike
ВишеMIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU
MIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU http://www.mi.sanu.ac.rs/ tanjad (tanjad@mi.sanu.ac.rs) 21. januar 2013. Tatjana
ВишеMicrosoft PowerPoint - 6. Query Builder.pptx
Visokaškola strukovnihstudija za informacione i komunikacione tehnologije Query builder Query builder je sastavni deo Laravel framework-a koji pruža pouzdan interfejs za rad sa bazom podataka, kreiranje
ВишеPowerPoint Presentation
Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Енумерисани и генерички типови Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ
ВишеProjekti šabloni
Projekti obrasci Kreiranje objekata Uvod Enkapsuliraju znanje o tome koje konkretno klase koristi sistem Sakrivaju instanciranje objekata i načine na koji se oni povezuju i reprezentuju Ostatak sistema
ВишеMergedFile
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU BEOGRAD, 18.09.2018. Ispit iz Programiranja 2 Ispit traje 135 minuta Napomene: a) Pažljivo proučite Uputstvo pre popunjavanja Obrasca za odgovore. b) Vrednost
ВишеPowerPoint Presentation
Prof. dr Pere Tumbas Prof. dr Predrag Matkovid Identifikacija i izbor projekata Održavanje sistema Inicijalizacija projekata i planiranje Implementacija sistema Dizajn sistema Analiza sistema Faze životnog
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеGenerated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS
Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеDatoteke predavač: Nadežda Jakšić
Datoteke predavač: Nadežda Jakšić svi podaci sa kojima smo do sada radili u programima su smeštani u operativnu memoriju računara i trajali su najduže koliko i sam program; kada program završi sa radom,
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеMicrosoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]
Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)
ВишеMicrosoft Word - Matematika_kozep_irasbeli_javitasi_0802.doc
Matematika szerb nyelven középszint 080 ÉRETTSÉGI VIZSGA 009. május 5. MATEMATIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ OKTATÁSI ÉS KULTURÁLIS MINISZTÉRIUM Важне
Више