Algoritmi i arhitekture DSP I
|
|
- Стојан Новковић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA
2 INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA Programska memorija Memorija podataka Sprega ka spoljnoj memoriji Opšte namenska U/I sprega Kontroler direktnog pristupa mem. Kolo za kontrolu prekida magistrala podataka magistrala instrukcija Jedinica za Jedinica za Skrivena Kolo za Kolo za generisanje generisanje memorija za vremensku vremensku adresa (0) adresa (1) instrukcije kontrolu (0) kontrolu (1) Kolo za generisanje takta (PLL) Generator stanja čekanja Upravljanje potrošnjom JEGRO DSP REGISTARSKI SKUP Višekanalni serijski sprežni sistem (0) Višekanalni serijski sprežni sistem (1) Sprega ka centralnom računaru
3 JEGRO CENTRALNOG PROCESORA I REGISTARSKI FAJLOVI 1/2 Programska memorija Memorija podataka Sprega ka spoljnoj memoriji Opšte namenska U/I sprega Kontroler direktnog pristupa mem. Kolo za kontrolu prekida magistrala podataka magistrala instrukcija Jedinica za Jedinica za Skrivena Kolo za Kolo za generisanje generisanje memorija za vremensku vremensku adresa (0) adresa (1) instrukcije kontrolu (0) kontrolu (1) Kolo za generisanje takta (PLL) Generator stanja čekanja Upravljanje potrošnjom JEGRO DSP REGISTARSKI SKUP Višekanalni serijski sprežni sistem (0) Višekanalni serijski sprežni sistem (1) Sprega ka centralnom računaru
4 JEGRO CENTRALNOG PROCESORA I REGISTARSKI FAJLOVI 2/2 Skup registara (A) Skup registara (B) Akumulator (A) Registar upravljanja režimom rada A0 A1 A2 A3 B0 B1 B2 B3 Akumulator (B) Privremeni registar (0) Privremeni registar (1) Registar stanja Dekodiranje instrukcije i distribucija signala magistrala instrukcija magistrala podataka Množač MUX MUX SABIRAČ ALJ NULA Limiter i zaokruživač Logika ograničenja (saturacija) Proširenje znaka Barel pomerač
5 MNOŽAČI Često korišćena-zahtevna operacija digitalne obrade signala MNOŽENJE Množenje jedna instrukcija, ali sa sračunavanje je potrebno više taktova (kašnjenje) Rezultat množenja dva n-bitna broja je 2n CELOBROJNO MNOŽENJE 7 celobrojnih bita operand A decimalna tačka 7 celobrojnih bita operand A decimalna tačka x 15 celobrojnih bita rezultat A*B 7 celobrojnih bita 7 celobrojnih bita operand B izabrani deo rezultata A*B MNOŽENJE BROJEVA U NEPOKRETNOM AREU x 15 celobrojnih bita rezultat A*B 7 celobrojnih bita operand B 7 celobrojnih bita izabrani deo rezultata A*B
6 POMERAČI Operacija množenja i akumulacije rezultata ima tendenciju povećanja dužine rezultata Rešenja skaliranje (množenjem) njegovih ulaza 2 n Problem: Željeno: Filter G=100 Dobijeno: Rešenje: x 1/128 Filter G=100
7 AKUMULATORSKI REGISTRI Akumulatorski registri čuvaju krajnje i među rezultate MAC instrukcije i drugih aritmetičkih operacija Dužina akumulatora veća od dužine množača Dodatni biti zaštitni biti n zaštitnih bita daje kapacitet za 2 n akumulacija Ukoliko nema zaštitnih bita ulazne vrednosti moraju se skalirati A operand B operand n bita n bita x 2n bita + 2n+m bita AKUMULATOR 2n+m bita
8 REGISTRI (Opšte namene) Registri služe kao privremene memorijske komponente u koje se smeštaju vrednosti podataka, operandi u toku aritmetičkih i logičkih operacija Registri služe kao ulazi u aritmetičko-logičku jedinicu Registri imaju istu dužinu reči kao i interna magistrala podataka DSP Kod većine DSP, registri se organizuju u parove skupove registara A i B Bit najveće težine REGISTAR A REGISTAR B
9 REGISTAR STANJA Služi za smeštanje informacije o rezultatu dobijenom u toku aritmetičkih operacija DSP Algoritmi mogu prolaziti kroz različite puteve obrade zavisno od ishoda operacije Bit 0 Bit 1 Bit 2 Bit 3 Bit 4 Bit 5 Bit 6 Bit 7 Bit 8 Bit 9 Bit 10 Bit 11 Bit 12 Bit 13 Bit 14 Bit 15 C OV N MC MO U E RP TF XP res RT S0 S1 res ALJ prenos (carry) ALJ nula(zero) ALJ prekoračenje opsega(overflow) ALJ negativna vrednost (negative) Množač prenos (M. cary) Množač prekoračenje o. (M. overflow) Ne-normalizovana vrednost Proširenje (extension) U toku izvršavanje petlje Testna zastavica Stanje spoljne nožice Ispitivanje registra Izbor registra 0 Izbor registra 1
10 REGISTAR UPRAVLJANJA REŽIMOM RADA DSP Služi za određivanje šta će DSP obaviti u određenim situacijama Bit 0 Bit 1 Bit 2 Bit 3 Bit 4 Bit 5 Bit 6 Bit 7 Bit 8 Bit 9 Bit 10 Bit 11 Bit 12 Bit 13 Bit 14 Bit 15 EN LR RE PM NM EM S I0 I1 GI XP res HM R0 R1 AV Režim redosleda bajta (Litle/Big endian) Dozvoljen ROM (ROM enable) Dozvoljen RAM (RAM enable) Režim rada procesora (Processor mode) Numerički režim rada Režim rada proširenja (Extension mode) Režim rada zasićenja Maska prekida 0 (Interupt mask) Maska prekida 1 (Interupt mask) Globalni prekid Režim rada spoljašnje nožice Rezervisano Režim održavanja stanje (Hold mode) Režim zaokruživanja 0 Režim zaokruživanja 1 Vidljivost adresa
11 JEDINICA A DEKODIRANJE INSTRUKCIJA I DISTRIBUCIJU KONTROLNIH SIGNALA U opštem slučaju rad ovog dela procesora je nevidljiv za korisnika. Sve instrukcije prolaze kroz različite faze u toku obrade (prihvat dekodiranje izvršenje). Veliku važnost ova jedinica ima kod arhitektura sa protočnom strukturom (Većina DSP-ova) Programska adresna magistrala PROGRAMSKI BROJAČ (PC) LOGIKA A Magistrala ka procesoru KONTROLOR PREKIDA Programska magistrala podataka PROTOČNA OBRADA INSTR. DEKODIRANJE INSTRUKCIJA SISTEMSKI STEK
12 PROGRAMSKI BROJAČ (PC) Generiše adresu sledeće instrukcije koja se prihvata iz memorije Režimi rada: Normalni režim rada (uvećava vrednost za +1) Režim rada skoka ili obrade prekida, puni se adresom prve instrukcije prekidne rutine /podprograma Kod određene grupe DSP-ova adrese se određuju u jedinici za generisanje adresa.
13 PROCESORSKO JEGRO (PUT TOKA PODATAKA) SA ARITMETIKOM POKRETNOG AREA 1/2 MAGISTRALA PODATAKA (s) DU 1 DU 2 n j REGISTRI OPERANDA X Y KONVERT. TIPA MNOŽAČ POK. AR. P m S n SABIRAČ POKR. AR. n AKUMULATORI a 0 (n) a 0 (n) a 0 (n) a 0 (n) j
14 PROCESORSKO JEGRO (PUT TOKA PODATAKA) SA ARITMETIKOM POKRETNOG AREA 2/2 MNOŽAČI Rezultat množenja isti format ili se povećava broj bita mantise (max bita) ALJ Obavlja operacije: sabiranja, oduzimanja, abs, negacije, min, max itd. a sabiranje u MAC instrukciji Izuzeci (exception): prekoračenje opsega, deljenje sa nulom. Procesor ukazuje na izuzetak postavljanjem odgovarajućeg bita u registar stanja ili uzrokovanjem prekida AOKRUŽIVANJE I kod procesora sa pokretnim zarezom postoji tendencija porasta dužine bita kod operacija množenja, akumulacije i ostalih aritmetičkih operacija. Jedno rešenje 40 do 44-bitni format
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer
ВишеZbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara
Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеPrecesor Intel 8086
Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija
Више_sheets.dvi
Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеEdukacioni racunarski sistem
ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са
ВишеТехничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји
Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор
ВишеNastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisan
Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеТехничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић
Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Драган Пејић, Бојан Вујичић, Небојша Пјевалица,
Више23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi
3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem
ВишеAR2019
ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je
ВишеИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и
ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати истинитоносне таблице изведених логичких везника (НИ,
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
ВишеVeeeeeliki brojevi
Matematička gimnazija Nedelja informatike 3 12. decembar 2016. Uvod Postoji 10 tipova ljudi na svetu, oni koji razumeju binarni sistem, oni koji ne razumeju binarni sistem i oni koji nisu očekivali šalu
Вишеoae_10_dom
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić domaći zadaci - 2010 1. Domaći zadatak 1.1. a) [4] Nacrtati direktno spregnut pojačavač (bez upotrebe sprežnih kondenzatora) sa NPN tranzistorima
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
Вишеzad_6_2.doc
.. S- i S- komunikacioni standardi Zadatak. Pomoću MX i čipa, potrebno je realizovati konvertor S- na S-. MX ima raspored pinova kao na slici..,0μf +V +V ULZ V CC T IN T IN OUT IN T OUT 0 9 OUT IN T OUT
ВишеMicrosoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]
TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar
ВишеZadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000
Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)
ВишеP9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo
ОПТИМИЗУЈУЋИ КОМПАЈЛЕР Структура компајлера Предњи део, до међукода 1 Важна својства одредишне архитектуре Подржане операције Регистри и меморија (Ресурси - операнди) Проточна структура Организација меморије
ВишеP1.0 Uvod
Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
ВишеGenerated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS
Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеТехничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аут
Техничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Иван Жупунски, Небојша Пјевалица, Марјан Урекар,
ВишеMicrosoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеVektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako
Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako se razmatraju samo zavisnosti po podacima, je srazmeran
ВишеUNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka
UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Akademska godina 018/019 PREDMET Godina studija I Status
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
Више13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.
13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ ПРЕДМЕТ Почетак испита Термин Математика Основи електротехнике
Математика 1 16.00 18.04.17. Основи електротехнике 1 16.00 20.04.17. Физика 16.00 19.04.17. Увод у менаџмент 16.00 13.04.17. Енглески језик 1 16.00 21.04.17. Основи рачунарске технике 16.00 12.04.17. Математика
ВишеLogičke izjave i logičke funkcije
Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеMicrosoft Word - 1.Operacije i zakoni operacija
1. Operacije i zakoni operacija Neka je S neprazan skup. Operacija dužine n skupa S jeste svako preslikavanje : n n f S S ( S = S S S... S) Ako je n = 1, onda operaciju nazivamo unarna. ( f : S S ) Ako
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких
ВишеSRV_3_Ugradj_racun_sistemi_p [Compatibility Mode]
Ugrađeni računarski sistemi vremenu pr. 3 Vanr.prof.dr. Lejla Banjanović- Izazov se zove ugrađeni sistemi... Revolucija u domenu ugrađenih (embedded) sistema Embedded digitalna tehnologija je inkorporirana
ВишеJEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste
JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog sistema. U hijerarhijskom (slojevitom) modelu, jezgro je
ВишеШкола Ј. Ј. Змај Свилајнац МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА СЕПТЕМБАР Школска 2018 /2019. Назив предмета: Информатика и рачунарство Разред: 5. Недељни број часова
Школа Ј. Ј. Змај Свилајнац МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА СЕПТЕМБАР јединице 1. 1. Увод у информатику и рачунарство 1. 2. Oрганизација података на рачунару 1. 3. Рад са текстуалним документима 1. 4. Форматирање
ВишеProgramiranje 1 3. predavanje prošireno Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 3. predava
Programiranje 1 3. predavanje prošireno Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, 3. predavanje prošireno p. 1/120 Sadržaj proširenog predavanja
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10 PEK EMT Logicka simulacija 1 od 2 (2012).ppt [Compatibility Mode]
ij Cilj: Dobiti što više informacija o ponašanju digitalnih kola za što kraće vreme. Metod: - Detaljni talasni oblik signala prikazati samo na nivou logičkih stanja. - Simulirati ponašanje kola samo u
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеMicrosoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]
Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеVezbe_AOR1_2014_V1.0
АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеProgramiranje 1 3. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2017, 3. predavanje p. 1/1
Programiranje 1 3. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2017, 3. predavanje p. 1/132 Sadržaj predavanja Osnovni tipovi podataka u računalu
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став
ВишеP11.2 Izbor instrukcija, IBURG
Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним
ВишеMicrosoft Word - Smerovi 1996
ИСПИТНИ РОК: СЕПТЕМБАР 2018/2019 СТАРИ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ (1996) Смер: СВИ Филозофија и социологија 20.08.2019 Теорија друштвеног развоја 20.08.2019 Програмирање 20.08.2019 Математика I 21.08.2019
ВишеРјешавање проблема потрошње у чиповима Александар Пајкановић Факултет техничких наука Универзитет у Новом Саду Фабрика чипова у Србији: има ли интерес
Рјешавање проблема потрошње у чиповима Александар Пајкановић Факултет техничких наука Универзитет у Новом Саду Фабрика чипова у Србији: има ли интереса и кадрова? Петница, 28.-29. јун 2013. Садржај Увод
ВишеMicrosoft PowerPoint - 1.DE.RI3g.09.Uvod
Дејан Јокић Миломир Шоја Предмет: ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Број кредита: 6 Седмично часова: 2+2+12+1 (П+АВ+ЛВ) Укупно часова: 30+45 Пун назив ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Скраћени назив Статус Семестар ЕСПБ Фонд
ВишеР220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014
[Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р271] Увод у архитектуру рачунара Тема 11 Улазно / излазни уређаји (наставак) [Р220] Увод у архитектуру рачунара
ВишеCIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup priro
CIJELI BROJEVI 1.) Kako još nazivamo pozitivne cijele brojeve? 1.) Za što je oznaka? 2.) Ispiši skup prirodnih brojeva! 3.) Kako označavamo skup prirodnih brojeva? 4.) Pripada li 0 skupu prirodnih brojeva?
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеProgramiranje 1 IEEE prikaz brojeva sažetak Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog1 2018, IEEE p
Programiranje IEEE prikaz brojeva sažetak Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog 208, IEEE prikaz brojeva sažetak p. /4 Sadržaj predavanja IEEE standard
ВишеUniverzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o
Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički akultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o namotaju statora sinhronog motora sa stalnim magnetima
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 20.06.2019. 9:00 04.07.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 17.06.2019. 9:00 01.07.2019. 13:00 све Програмирање 1 2227 21.06.2019. 9:00 05.07.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 05.09.2019. 9:00 19.09.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 02.09.2019. 9:00 16.09.2019. 9:00 све Програмирање 1 2227 06.09.2019. 9:00 20.09.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 07.02.2019. 9:00 21.02.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 04.02.2019. 9:00 18.02.2019. 9:00 све Програмирање 1 2227 08.02.2019. 9:00 22.02.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеMicrosoft Word - 1. REALNI BROJEVI- formulice
REALNI BROJEVI Skup prirodnih brojeva je N={1,2,3,4,,6,7, } Ako skupu prirodnih brojeva dodamo i nulu onda imamo skup N 0 ={0,1,2,3, } Skup celih brojeva je Z = {,-3,-2,-1,0,1,2,3, } Skup racionalnih brojeva
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме Сала Математика :00 све Основи електротехнике :00 све Програмирање
I година Математика 1 2225 03.10.2019. 15:00 све Основи електротехнике 1 2226 30.09.2019. 15:00 све Програмирање 1 2227 04.10.2019. 15:00 све Основи рачунарске технике 2228 01.10.2019. 15:00 све Социологија
ВишеMicrosoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i
Више08 RSA1
Преглед ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције RSA алгоритам Биће објашњено: RSA алгоритам алгоритам прорачунски аспекти ефикасност коришћењем јавног кључа генерисање кључа сигурност проблем
ВишеRAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova
RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske
Више2_Arhitektura racunara
Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине
ВишеP1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
ВишеPowerPoint Presentation
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU Fakultet prometnih znanosti Zavod za inteligentne transportne sustave Vukelićeva 4, Zagreb, HRVATSKA Računalstvo Operatori, pisanje izraza i osnove pseudokôda Izv. prof. dr. sc. Edouard
ВишеSVEUČILIŠTE U ZAGREBU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA DIPLOMSKI RAD br Implementacija algoritma očuvanja radne anvelope vjetroagregata pot
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA DIPLOMSKI RAD br. 1535 Implementacija algoritma očuvanja radne anvelope vjetroagregata potpomognuta programirljivim logičkim poljima Josip Kovačević
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеFortran
FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. ст.
ВишеINF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41
INF INFORMATIKA INF.7.HR.R.K..indd 7.7.6. 3:5:4 Prazna stranica 99.indd 7.7.6. 3:5:4 OPĆE UPUTE Pozorno pročitajte sve upute i slijedite ih. Ne okrećite stranicu i ne rješavajte zadatke dok to ne odobri
ВишеRAČUNALO
RAČUNALO HARDVER + SOFTVER RAČUNALO HARDVER strojna oprema računala tj. tvrdi, materijalni, opipljivi dijelovi računala kućište i sve komponente u njemu, vanjske jedinice SOFTVER neopipljivi dijelovi računala
ВишеKATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE
KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE Nacionalni savjet za obrazovanje je na 27. sjednici održanoj 17. marta 2014. godine utvrdio izmjene predmetnoga programa INFORMATIKA za I razred gimnazije. Na zahtijev Pedagoško-psihološke
ВишеŠkolska 20 /. godina OPERATIVNI PLAN RADA NASTAVNIKA ZA MJESEC SEPTEMBAR Naziv predmeta: MATEMATIKA Razred: II Nedjelјni fond časova: 5 Ocjena ostvare
Školska 20 /. godina OPERATVN PLAN RADA NASTAVNKA ZA MJESEC SEPTEMBAR Naziv predmeta: MATEMATKA Razred: Nedjelјni fond časova: 5 Ocjena ostvarenosti plana i razlozi odstupanja za protekli mjesec: nastavne
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеZ-16-48
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011) 181-668 На основу
ВишеProgramiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4
Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji
ВишеРАСПОРЕД ИСПИТА У ИСПИТНОМ РОКУ ЈАНУАР 1 ШКОЛСКЕ 2016/2017. ГОДИНЕ (последња измена ) Прва година: ПРВА ГОДИНА - сви сем информатике Име пр
РАСПОРЕД ИСПИТА У ИСПИТНОМ РОКУ ЈАНУАР 1 ШКОЛСКЕ 2016/2017. ГОДИНЕ (последња измена 23.01.2017.) Прва година: ПРВА ГОДИНА - сви сем информатике Име предмета Датум и термин одржавања писменог дела испита
ВишеAKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i
AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i za generisanje željenih izlaznih signala (slika 1).
ВишеNumerička matematika 1. predavanje dodatak Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb NumMat 2019, 1. pre
Numerička matematika 1. predavanje dodatak Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb NumMat 2019, 1. predavanje dodatak p. 1/102 Sadržaj predavanja dodatka
ВишеP2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1
Projektovanje paralelnih algoritama I Uvod Osnove dinamičke paralelizacije 1 Primer: Fibonačijev niz Primer rekurz. računanja Fibonačijevih brojeva: F 0 = 0; F 1 = 1; F i = F i -1 + F i -2 za i 2 Algoritam
ВишеOPERATIVNI SISTEMI
OPERATIVNI SISTEMI Pojam i principi rada operativnog sistema Evolucija operativnih sistema Vrste usluga koje obezbeđuje operativni sistem Upravljanje računarskim resursima 1 Operativni sistem Operativni
ВишеRASPORED
Satnica polaganja ispita u Junskom ispitnom roku školske 0/0. godine za period od. do.0.0. godine Datum:.0.0. godine Vreme: 09,00 sati N aziv predm eta Grupa B r. II kolokvijum iz predmeta Mikroračunarski
ВишеMicrosoft Word - oae-09-dom.doc
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić Osnovi analogne elektronike domaći zadaci - 2009 Osnovi analogne elektronike 3 1. Domaći zadatak 1.1. a) [5] Nacrtati direktno spregnut
ВишеSatnica.xlsx
САТНИЦА ПОЛАГАЊА ИСПИТА У ИСПИТНОМ РОКУ СЕПТЕМБАР 2018/2019 ПОНЕДЕЉАК 19.08.2019 Објектно оријентисано програмирање 41 2Б-ТЕЛ Методе преноса у телекомуникационим системима 1 2Б-ТЕЛ Моделовање и симулација
ВишеSKRIPTE EKOF 2019/20 skripteekof.com Lekcija 1: Brojevni izrazi Lekcija 1: Brojevni izrazi Pregled lekcije U okviru ove lekcije imaćete priliku da nau
Lekcija : Brojevni izrazi Pregled lekcije U okviru ove lekcije imaćete priliku da naučite sledeće: osnovni pojmovi o razlomcima proširivanje, skraćivanje, upoređivanje; zapis razlomka u okviru mešovitog
ВишеDrugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na
Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja 2019. Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na papirima". 1. (2) Opisati pristupni sklop za izravni
ВишеМ А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према свој
М А Т Е М А Т И К А Први разред (180) Предмети у простору и односи међу њима (10; 4 + 6) Линија и област (14; 5 + 9) Класификација предмета према својствима (6; 2 + 4) Природни бројеви до 100 (144; 57
ВишеPowerPoint Presentation
+ Fakultet organizacionih nauka Upravljanje razvojem IS MSc Ana Pajić Simović ana.pajic@fon.bg.ac.rs ANALIZA POSLOVNIH PROCESA BUSINESS PROCESS MANAGEMENT (BPM) PROCESS MINING + Business Process Management
Више