Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara"

Транскрипт

1 Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013.

2 i

3 САДРЖАЈ САДРЖАЈ...I 1 УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЗАДАТАК ЛИТЕРАТУРА i

4 ii

5 1.1 ЗАДАТАК 1 УЛАЗ/ИЗЛАЗ Дат је рачунарски систем који чине процесор, меморија, контролер периферије KPER0 са периферијом PER0 и контролер периферије KPER1 са периферијом PER1 повезани магистралом. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Од програмски доступних регистара постоји 16 битни акумулатор ACC, указивач на врх стека SP, указивач на табелу (IV табела) са адресама прекидних рутина IVTP и програмска статусна реч PSW. Типови података који се користе су 16 битне целобројне величине са знаком и без знака. Приликом извршавања инструкције преноса у акумулатор и аритметичких, логичких и померачких инструкција постављају се индикатори N, Z, C и V програмске статусне речи PSW. При прекиду хардверски се на стеку чувају програмски бројач PC и програмска статусна реч PSW. Mеморијски и улазно-излазни адресни простори су раздвојени. Mеморијски адресни простор је величине 2 16 меморијских локација, при чему је ширина меморијских локација 16 битова. Улазно-излазни адресни простор је величине 2 16 регистара, при чему је ширина регистaра 16 битова. Регистри контролера периферија KPER0 и KPER1 се налазе у улазно-излазном адресном простору. Контролери периферија KPER0 и KPER1 имају управљачке регистре (Control), статусне регистре (Status) и регистре података (Data) и то редом на адресама FF00h, FF01h и FF02h за контролер периферије KPER0 и FF10h, FF11h и FF12h за контролер периферије KPER1. У регистрима контролера периферија KPER0 и KPER1 највиши бит је означен са 15, а најнижи са 0. У управљачким регистрима Control бит 15 је бит start којим се покреће извршавање операције (0 заустављен, 1 стартован), бит 1 је бит u/i којим се задаје смер преноса са периферијом (0 улаз, 1 излаз) и бит 0 је бит enable којим се дозвољава прекид (0 маскиран, 1 дозвољен). У статусним регистрима Status бит 0 је бит спремности ready (0 није спреман, 1 спреман). Адресне линије и линије података магистрале рачунара су широке по 16 битова. Написати програм којим се блок од 200h података учитава из PER0, смешта у меморију од локације F000h, обрађује процедуром Obrada и резултат шаље у PER1. Улаз из периферије PER0 реализовати са контролером периферије KPER0, а излаз у периферију PER1 реализовати са контролером периферије KPER1 и то техником програмираног улаза и излаза са испитивањем спремности, респективно. Процедуру Obrada не треба реализовати, већ је само позвати на одговарајућем месту у програму помоћу инструкције JSR Obrada. Процедура Obrada не мења место и дужину блока података. Решење: Периферије PER0 и PER1 се повезују на магистралу рачунарског система са контролерима периферија KPER0 и KPER1 на начин приказан на слици 1.

6 ABUS DBUS RDBUS WRBUS FCBUS M/IO start u/i enable Data Control DEKODER ADRESA HIT strd stwr ready Status intr UPRAVLJACKA JEDINICA KPER - kontroler periferije PER - periferija podaci upravljački signali statusni signali Слика 1 Повезивање периферије PER са контролером периферије KPER Адресе и структура регистара контролера KPER0 и KPER1 су дати на сликама 2 и 3, респективно. KPER0 - Kontroler periferije PER0 Registar Control Stataus Data Adresa FF00h FF01h FF02h KPER1 - Kontroler periferije PER1 Registar Control Stataus Data Adresa FF10h FF11h FF12h Слика 2 Адресе регистара контролера Registar Control Status Data Struktura registra Слика 3 Структура регистара контролера enable u/i start ready 2

7 Тражени програм је приказан на слици 4. ;glavni program ;unos bloka podataka iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 sa ispitivanjem ;bita spremnosti ready ;inicijalizacija prenosa iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemCnt0 ;mem. lok. na adr. MemCnt0 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemAdr0 ;mem. lok. na adr. MemAdr0 ;startovanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #8000h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF00h ;u/i=0,enable=0)preko ACC u reg. Control KPER0 ;unos bloka podataka ;provera da li podatak može da se prenese iz registra Data KPER0 Loop0: IN FF01h ;upis sadrž. reg. Status KPER0 u ACC AND #0001h ;ispitivanje bita ready JZ Loop0 ;povratak na Loop0 ukoliko je ready 0 ;prenos podatka iz registra Data KPER0 u memorijsku lokaciju IN FF02h ;upis sadrž. reg. Data KPER0 preko ACC u mem. lok. STORE (MemAdr0) ;na adresi datoj sadrž. mem. lok. na adr. MemAdr0 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr0 LOAD MemAdr0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr0 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr0 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt0 LOAD MemCnt0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt0 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt0 ;provera da li je unet poslednji podatak JNZ Loop0 ;povratak na Loop0 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, OUT FF00h ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER0 ;obrada JSR Obrada ;obrada bloka od 200h podataka u memorijskim ;lokacijama od adrese F000h do adrese F1FFh ;slanje bloka podataka iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 sa ;ispitivanjem bita spremnosti ready ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8002h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=0) preko ACC u reg. Control KPER1 ;slanje bloka podataka ;provera da li podatak može da se prenese u registar Data KPER1 Loop1: IN FF11h ;upis sadrž. reg. Status KPER1 u ACC AND #1 ;ispitivanje bita ready JZ Loop1 ;povratak na Loop1 ukoliko je ready 0 ;prenos podatka iz memorijske lokacije u registar Data KPER1 LOAD (MemAdr1) ;upis sadrž. mem. lok. sa adr. date sadrž. mem. OUT FF12h ;lok. sa adr. MemAdr1 preko ACC u reg. Data KPER1 3

8 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr1 LOAD MemAdr1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr1 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr1 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt1 LOAD MemCnt1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt1 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt1 ;provera da li je prenet poslednji podatak JNZ Loop1 ;povratak na Loop1 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, OUT FF10h ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER1... Слика 4 Програм Приликом уноса блока података из периферије PER0 у меморију са контролером периферије KPER0 бит спремности ready статусног регистра Status KPER0 се поставља на вредности 0 и 1 на начин приказан у даљем тексту. Унос блока података из периферије PER0 у меморију започиње тако што се извршавањем одговарајућег програма у управљачки регистар Control KPER0 упише садржај којим се контролер стартује (start=1) за рад у режиму улаза (u/i=0) и без генерисања прекида (enable=0). Том приликом контролер KPER0 поставља на вредност 0 бит спремности ready статусног регистра Status KPER0 и започиње читање податка из периферије PER0 и пренос у регистар податка Data KPER0. Контролер KPER0, приликом уписа податка из периферије PER0 у регистар Data KPER0, поставља бит ready на вредност 1. Када се, у оквиру извршавања одговарајућег програма којим се преноси садржај регистра Data KPER0 у меморијску локацију, чита регистар Data KPER0, контролер KPER0 поставља на вредност 0 бит ready и започиње читање следећег податка из периферије PER0 и пренос у регистар податка Data KPER0. Приликом слања блока података из меморије у периферију PER1 бит спремности ready статусног регистра Status KPER1 се поставља на вредности 1 и 0 на начин приказан у даљем тексту. Слање блока података из меморију у периферију PER1 започиње тако што се извршавањем одговарајућег програма у управљачки регистар Control KPER1 упише садржај којим се контролер KPER1 стартује (start=1) за рад у режиму излаза (u/i=1) и без генерисања прекида (enable=0). Том приликом контролер KPER1 поставља на вредност 1 бит спремности ready статусног регистра Status KPER1. Када се, у оквиру извршавања одговарајућег програма којим се преноси садржај меморијске локације у регистар Data KPER1, врши упис у регистар Data KPER1, контролер KPER1 поставља на вредност 0 бит ready и започиње пренос податка из регистра податка Data KPER1 у периферију PER1. Контролер KPER1, када заврши пренос податка из регистра податка Data KPER1 у периферију PER1, поставља бит ready на вредност 1. Програм се састоји из три дела. У првом делу се из периферије PER0 техником програмираног улаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER0 уноси блок од 200h података и смешта у меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У другом делу се позива процесура Obrada која врши одређену обраду над унетим подацима у блоку података у меморијским локацијама од адресе F000h до адресе F1FFh и резултат смешта у исте меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У трећем делу се у периферију PER1 техником програмираног излаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER1 шаље блок од 200h података прочитаних из меморијских локација од адресе F000h до адресе F1FFh. 4

9 У првом делу се уноси блок података са периферије PER0 у меморију тако што се најпре се врши иницијализација преноса из периферије PER0 и стартовање контролера периферије KPER0, затим сам унос блока података и на крају заустављање контролера периферије KPER0. У оквиру иницијализације преноса се најпре у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemCnt0 уписује вредност 200h која представља величину блока података који треба пренети, а затим се у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemAdr0 уписује вредност F000h која представља почетну адресу дела меморије у који треба пренети блок података. У оквиру стартовања контролера периферије KPER0 у управљачки регистар Control KPER0, који се налази на адреси FF00h у улазно/излазном адресном простору, се уписује вредност 8000h чиме се контролер стартује (start=1) за рад у режиму улаза (u/i=0) и без генерисања прекида (enable=0). У оквиру уноса блока података се најпре у унутрашњој петљи са лабелом Loop0 проверава да ли податак може да се пренесе из регистра Data KPER0 у меморијску локацију, а затим се у спољашњој петљи са лабелом Loop0 најпре реализује пренос податка из регистра Data KPER0 у меморијску локацију, потом инкрементира садржај меморијске локације MemAdr0 и декрементира садржај меморијске локације MemCnt0 и на крају на основу провере да ли је пренет последњи податак или остаје у петљи и продужава са преносом података или излази из петље и завршава са преносом података. Провера да ли податак може да се пренесе из регистра Data KPER0 у меморијску локацију се реализује тако што се у унутрашњој петљи најпре садржај статусног регистра Status KPER0, који се налази на адреси FF01h у улазно/излазном адресном простору, преноси у акумулатор ACC и затим реализује логичка И операција са непосредном величином 0001h која на биту који одговара биту ready статусног регистра Status KPER0 има вредност 1 а на осталим битовима има вредност 0. Уколико бит ready има вредност 0, резултат И операције ће бити уписивање вредности 0000h у акумулатор ACC и постављање индикатора Z програмске статусне речи PSW на вредност 1, док у случају да бит ready има вредност 1, резултат И операције ће бити уписивање вредности 0001h у акумулатор ACC и постављање индикатора Z програмске статусне речи PSW на вредност 0. На крају унутрашње петље се реализује условни скок на лабелу Loop0 и остаје у унутрашњој петљи уколико индикатор Z има вредност 1 и излази из унутрашње петље уколико индикатор Z има вредност 0. Пренос податка из регистра Data KPER0 у меморијску локацију се реализује тако што се најпре садржај регистра податка Data KPER0, који се налази на адреси FF02h у улазно/излазном адресном простору, преноси у акумулатор ACC и затим из акумулатора ACC уписује у меморијску локацију на адреси одређеној садржајем меморијске локације MemAdr0. Садржај меморијске локације MemAdr0 представља показивач на меморијску локацију у коју треба пренети следећи податак, па се зато њен садржај инкрементира после преноса сваког податка. Како је усвојено да је могуће инкрементирати само садржај акумулатора ACC, најпре се садржај меморијске локације MemAdr0 пребацује у акумулатор ACC и затим се инкрементирани садржај акумулатора ACC враћа у меморијску локацију MemAdr0. Садржај меморијске локације MemCnt0 представља преостали број података из блока података које треба пренети, па се зато њен садржај декрементира после преноса сваког податка. Како је усвојено да је могуће декрементирати само садржај акумулатора ACC, најпре се садржај меморијске локације MemCnt0 пребацује у акумулатор ACC и затим се декрементирани садржај акумулатора ACC враћа у меморијску локацију MemCnt0. Уколико је као резултат декрементирања садржај акумулатор ACC постао 0, индикатор Z програмске статусне речи PSW ће се поставити на вредност 1, док ће се у супротном случају поставити на вредност 0. 5

10 Инструкција STORE којом се декрементирани садржај акумулатора ACC враћа у меморијску локацију MemCnt0 не мења вредност индикатора Z постављену на основу резултата декрементирања. На крају спољашње петље се реализује условни скок на лабелу Loop0 и остаје у спољашњој петљи уколико индикатор Z има вредност 0 и излази из спољашње петље уколико индикатор Z има вредност 1. У оквиру заустављањa контролера периферије KPER0 у управљачки регистар Control KPER0 се уписује вредност 0000h, што има за последицу да се контролер KPER0 зауставља (start=0). При томе уписивање вредности 0 у битове којима се задаје режим рада (u/i=0 и enable=0) нема никаквог значаја. У другом делу се позива процесура Obrada која врши одређену обраду над унетим подацима у блоку података у меморијским локацијама од адресе F000h до адресе F1FFh и резултат смешта у исте меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У трећем делу се шаље блок података из меморије у периферију PER1 и то на сличан начин као што се уноси блок података из периферије PER0 у меморију. Разлика је у самом преносу јер се сада садржај меморијске локације са адресе одређенс садржајем меморијске локације MemAdr1 преноси у акумулатор ACC и затим из акумулатора ACC уписује у регистар податка Data KPER1, који се налази на адреси FF12h у улазно/излазном адресном простору. Дискусија: 1. Процесор је једноадресни, па се сви преноси података, који могу да се нађу у меморијским локацијама, регистрима контролера периферија или непосредно у самој инструкцији, реализују преко акумулатора ACC. Поред тога, меморијски и улазно-излазни адресни простори су раздвојени, па се регистрима у контролерима периферија KPER0 и KPER1 приступа искључиво инструкцијама IN и OUT. У складу са тим уписивање вредности 200h у меморијску локацију на адреси MemCnt0 се реализује инструкцијама LOAD #200h и STORE MemCnt0, а уписивање вредности #8000h у регистар Control KPER0 на адреси FF00h инструкцијама LOAD #8000h и OUT FF00h. 2. Усвојено је да су инструкције INC и DEC безадресне и да се њима инкрементира и декрементира садржај регистра акумулатора ACC. Због тога, када се јави потреба да се садржај неке локације инкрементира или декрементира, садржај дате локације се најпре пребацује у акумулатор ACC, затим се садржај акумулатора инкрементира или декрементира и на крају добијена вредност враћа у локацију. У складу са тим инкрементирање садржаја меморијске локације на адреси MemAdr0 се реализује инструкцијама LOAD MemAdr0, INC и STORE MemAdr0. Међутим, инструкције INC и DEC могу да имају и једноадресни формат, па би се тада инкрементирање садржаја меморијских локација MemAdr0 и MemAdr1 и декрементирање садржаја меморијских локација MemCnt0 и MemCnt1 реализовало једном инструкцијом (INC MemAdr0, INC MemAdr1, DEC MemCnt0 и DEC MemCnt1). 3. Провера вредности бита ready статусног регистра Status контролера периферије мора да се реализује логичком инструкцијама AND или TST (логичко поређење), а не аритметичким инструкцијама SUB или CMP (аритметичко поређење). Инструкција логичког поређења TST, као и инструкција AND, реализује логичку И операцију над садржајем акумулатора ACC и садржајем операнда специфицираним адресним делом инструкције, али, за разлику од инструкције AND, резултат не уписује у акумулатор ACC већ само, као и инструкција AND, на основу резултата операције поставља индикаторе N, Z, C и V програмске статусне речи PSW. Слична је ситуација и са инструкцијом аритметичког поређења CMP која, као и инструкција SUB, реализује аритметичку операцију одузимања над садржајем акумулатора ACC и садржајем операнда специфицираним адресним делом инструкције, али, за разлику од инструкције 6

11 SUB, резултат не уписује у акумулатор ACC већ само, као и инструкција SUB, на основу резултата операције поставља индикаторе N, Z, C и V програмске статусне речи PSW. 4. Иницијализација и стартовање контролера периферије KPER1 су реализовани на почетку трећег дела јер се на извршавање дела програма којим се реализује сам пренос података из меморије у периферију PER1 сме прећи тек после извршавања програма којим се обавља комплетан пренос података из периферије PER0 у меморију и реализује обрада. Програм се, међутим, може и тако написати да се одмах на почетку иницијализује и стартује не само контролер периферије KPER0 већ и контролер периферије KPER1. Тада би део програма са слике4 ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8002h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=0) preko ACC u reg. Control KPER1 којим се иницијализује и стартује контролер периферије KPER1 требало преместити и ставити између дела програма којим се иницијализује и стартује контролер периферије KPER0 и дела програма којим се у петљи Loop0 реализује унос блока података из периферије PER0 у меморију. Међутим тиме се не добија ништа, јер се на извршавање дела програма којим се реализује сам пренос података из меморије у периферију PER1 сме прећи тек после извршавања програма којим се обавља комплетан пренос података из периферије PER0 у меморију и реализује обрада. Контролер периферије KPER1 иницијализован и стартован за рад у режиму програмираног излаза са испитивањем спремности иако би био стартован одмах на почетку не би кренуо са самим слањем података из меморије у периферију PER1 све док се не дође на део програма у коме се у петљи Loop1 реализује само слање блока података из меморије у периферију PER1. 7

12 1.2 ЗАДАТАК Дат је рачунарски систем из задатка 1.1. Написати програм којим се блок од 200h података учитава из PER0, смешта у меморију од локације F000h, обрађује процедуром Obrada и резултат шаље у PER1. Улаз из периферије PER0 реализовати са контролером периферије KPER0 техником програмираног улаза са испитивањем спремности, а излаз у периферију PER1 реализовати са контролером периферије KPER1 техником програмираног излаза са прекидом. Процедуру Obrada не треба реализовати, већ је само позвати на одговарајућем месту у програму помоћу инструкције JSR Obrada. Процедура Obrada не мења место и дужину блока података. Решење: Тражени програм је приказан на слици 5. ;glavni program ;unos bloka podataka iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 sa ispitivanjem ;bita spremnosti ready ;inicijalizacija prenosa iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemCnt0 ;mem. lok. na adr. MemCnt0 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemAdr0 ;mem. lok. na adr. MemAdr0 ;startovanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #8000h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF00h ;u/i=0,enable=0)preko ACC u reg. Control KPER0 ;unos bloka podataka ;provera da li podatak može da se prenese iz registra Data KPER0 Loop0: IN FF01h ;upis sadrž. reg. Status KPER0 u ACC AND #1 ;ispitivanje bita ready JZ Loop0 ;povratak na Loop0 ukoliko je ready 0 ;prenos podatka iz registra Data KPER0 u memorijsku lokaciju IN FF02h ;upis sadrž. reg. Data KPER0 preko ACC u mem. lok. STORE (MemAdr0) ;na adresi datoj sadrž. mem. lok. na adr. MemAdr0 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr0 LOAD MemAdr0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr0 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr0 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt LOAD MemCnt0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt0 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt0 ;provera da li je unet poslednji podatak JNZ Loop0 ;povratak na Loop0 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, OUT FF00h ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER0 ;obrada JSR Obrada ;obrada bloka od 200h podataka u memorijskim ;lokacijama od adrese F000h do adrese F1FFh ;slanje bloka podataka iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 sa prekidom ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 8

13 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;postavljanje "semafor"-a za PER1 na 1 LOAD #1h ;upis vrednosti 1 preko ACC u STORE MemSem1 ;mem. lok. na adr. MemSem1 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8003h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=1)preko ACC u reg. Control KPER1 ;čekanje na završetak slanja bloka podataka iz memorije u periferiju ;PER1 proverom vrednosti "semafor"-a za PER1 Wait1: LOAD MemSem1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemSem1 u ACC CMP #0 ;ispitivanje da li je "semafor" postao 0 JNZ Wait1 ;povratak na Wait1 ukoliko "semafor" nije 0... ;prekidna rutina periferije PER1 ;slanje bloka podataka iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 PER1: PUSHA ;akumulator ACC na stek ;prenos podatka iz memorijske lokacije u registar Data KPER1 LOAD (MemAdr1) ;upis sadrž. mem. lok. sa adr. date sadrž. mem. OUT FF12H ;lok. sa adr. MemAdr1 preko ACC u reg. Data KPER1 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr1 LOAD MemAdr1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr1 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr1 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt LOAD MemCnt1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt1 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt1 ;provera da li je prenet poslednji podatak JNZ Back1 ;prelaz na Back1 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, STORE FF10H ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER1 ;postavljanje "semafor"-a za PER1 na 0 ;upis vrednosti 0 preko ACC u STORE MemSem1 ;mem. lok. na adr. MemSem1 ;izlazak iz prekidne rutine Back1: POPA ;restauracija akumulatora ACC sa steka RTI ;povratak iz prekidne rutine... Слика 5 Програм Програм се састоји из три дела. У првом делу се из периферије PER0 техником програмираног улаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER0 уноси блок од 200h података и смешта у меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У другом делу се позива процесура Obrada која врши одређену обраду над унетим подацима у блоку података у меморијским локацијама од адресе F000h до адресе F1FFh и резултат смешта у исте меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У трећем делу се у периферију PER1 техником програмираног излаза са прекидом шаље блок од 200h података прочитаних из меморијских локација од адресе F000h до адресе F1FFh. Прва два дела програма су идентична као прва два дела програма у задатку 1.1. У трећем делу постоји разлика јер се за слање блока података из меморије у периферију PER1 уместо технике програмираног излаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER1 користи техника програмираног излаза са прекидом. 9

14 Део програма којим се шаље блок података из меморије у периферију PER1 има два дела и то један део који се извршава у главном програму и други део који се извршава у прекидној рутини периферије PER1. У оквиру дела програма који се извршава у главном програму врши се иницијализација преноса у периферију PER1, постављање "semafor"-а за PER1 на 1, стартовање контролера периферије KPER1 и чекање на завршетак слања блока података из меморије у периферију PER1. У оквиру дела програма који се извршава у прекидној рутини периферије PER1 врши се пренос податка из меморијске локације у регистар Data KPER1, инкрементирање садржаја меморијске локације MemAdr1 и декрементирање садржаја меморијске локације MemCnt1 и, уколико је пренет последњи податак, заустављање контролера периферије KPER1 и постављање "semafor"-а за PER1 на 0. У оквиру иницијализације преноса у периферију PER1 се најпре у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemCnt1 уписује вредност 200h која представља величину блока података који треба пренети, а затим се у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemAdr1 уписује вредност F000h која представља почетну адресу дела меморије из кога треба пренети блок података. У оквиру постављања "semafor"-а за PER1 на 1, у меморијску локацију MemSem1 се уписује вредност 1 која служи као индикација да је пренос података из меморије у периферију PER1 у току и да се не сме продужити са извршавањем главног програма док пренос не буде завршен. У оквиру стартовања контролера периферије KPER1 у управљачки регистар Control KPER1, који се налази на адреси FF10h у улазно/излазном адресном простору, се уписује вредност 8003h чиме се контролер стартује (start=1) за рад у режиму излаза (u/i=1) са генерисањем прекида (enable=1). Од овог тренутка процесор и контролер периферије KPER1 почињу да раде паралелно. Процесор чека завршетак преноса блока података из меморије у периферију PER1 у петљи са лабелом Wait1. Контролер периферије KPER1, најпре, пошто је стартован (start=1) за рад у режиму излаза (u/i=1), поставља на вредност 1 бит спремности ready статусног регистра Status KPER1, а потом, пошто је стартован (start=1) за рад са генерисањем прекида (enable=1), генерише прекид и чека да се податак пренесе из меморијске локације у регистар Data KPER1. На прекид генерисан од стране контролера периферије KPER1, процесор излази из петље са лабелом Wait1 и прелази на извршавање инструкција прекидне рутине периферије PER1 на чијем почетку преноси податак из меморијске локације у регистар Data KPER1. Од овог тренутка процесор и контролер периферије KPER1 настављају да раде паралелно. Процесор наставља са извршавањем инструкција прекидне рутине тако што инкрементира садржај меморијске локадине MemAdr1, декрементира садржај меморијске локације MemCnt1 и, уколико није пренет последњи податак, враћа се у петљу са лабелом Wait1 прекинутог главног програма. Контролер периферије KPER1 поставља на вредност 0 бит ready статусног регистра Status KPER1 и започиње пренос податка из регистра податка Data KPER1 у периферију PER1 и по његовом завршетку, поставља бит ready статусног регистра Status KPER1 на вредност 1 и поново генерише прекид. Рад процесора и контролера приказан у претходном параграфу се наставља до преласка процесора на прекидну рутину периферије PER1 ради преноса последњег податка. Када у прекидној рутини периферије PER1 садржај меморијске локације MemCnt1 декрементирањем постане 0, процесор најпре изврши инструкције прекидне рутине којима се поставља "semafor" за PER1 на 0 и зауставља контролер периферије КPER1, па се затим враћа се у петљу са лабелом Wait1 прекинутог главног програма. Током наставка извршавања програма у петљи са лабелом Wait1 утврдиће се да "semafor" за PER1 сада има вредност 0. Ова вредност служи као индикација да је 10

15 пренос података завршен, па се излази из петље са лабелом Wait1 и продужава извршавање главног програма. Првом инструкцијом прекидне рутине PUSHA на стеку се чува садржај акумулатора ACC прекинутог главног програма, док се предзадњом инструкцијом прекидне рутине POPA садржај акумулатора ACC прекинутог главног програма рестаурира вредношћу са стека. Ово је неопходно учинити јер се у главном програму користи садржај акумулатора ACC, а у прекидној рутини се садржај акумулатора ACC мења. Садржаји регистара PC и PSW прекинутог главног програма се чувају на стеку хардверски у оквиру фазе опслуживање прекида инструкције главног програма из које се прелази у прекидну рутину, док се задњом инструкцијом прекидне рутине RTI садржаји регистара PSW и PC прекинутог главног програма рестаурирају вредностима са стека. Дискусија: 1. Иницијализација и стартовање контролера периферије KPER1 су као и у задатку 1.1 реализовани на почетку трећег дела јер се на извршавање дела програма којим се реализује сам пренос података из меморије у периферију PER1 сме прећи тек после извршавања програма којим се обавља комплетан пренос података из периферије PER0 у меморију и реализује обрада. У задатку 1.1 је показано да се програм може тако написати да се одмах на почетку иницијализује и стартује не само контролер KPER0 већ и контролер периферије KPER1. Показано је да се тиме није добило ништа, јер се на извршавање дела програма којим се реализује сам пренос података из меморије у периферију PER1 техником програмираног излаза са испитивањем спремности прелазило тек после извршавања програма којим је обављен комплетан пренос података из периферије PER0 у меморију и реализована обрада. Уколико би се по аналогији са задатком 1.1 усвојило да се одмах на почетку иницијализује и стартује не само контролер периферије KPER0 већ и контролер периферије KPER1, тада би део програма са слике 5 ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;postavljanje "semafor"-a za PER1 na 1 LOAD #1h ;upis vrednosti 1 preko ACC u STORE MemSem1 ;mem. lok. na adr. MemSem1 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8003h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=1)preko ACC u reg. Control KPER1 којим се иницијализује и стартује контролер периферије KPER1 требало преместити и ставити између дела програма којим се иницијализује и стартује контролер периферије KPER0 и дела програма којим се у петљи Loop0 реализује унос блока података из периферије PER0 у меморију. Међутим, с обзиром да се у овом задатку сам пренос података из меморије у периферију PER1 реализује техником програмираног излаза са прекидом, одмах по стартовању контролер периферије KPER1 би кренуо са генерисањем прекида, па би се преласцима на прекидну рутину периферије PER1 кренуло са слањем података у периферију иако извршавања програма којим се обавља пренос података из периферије PER0 у меморију и реализује обрада није завршен. Ово се не сме дозволити, па се може избећи тако што би се стартовање контролера периферије KPER1 уместо инструкцијама 11

16 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8003h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=1)preko ACC u reg. Control KPER1 реализовало инструкцијама ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8002h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=0)preko ACC u reg. Control KPER1 којима би се у бит enable управљачког регистра Control KPER1 уместо вредности 1 уписивала вредност 0. Због вредности 0 бита enable контролер KPER1 неће генерисати прекиде, па неће бити прелазака на прекидну рутину периферије PER1 и слања података у периферију PER1 све док се у бит enable управљачког регистра Control KPER1 не упише вредност 1 и тиме дозволи генерисања прекида. То се сме учинити тек када пренос података из периферије PER0 у меморију и обрада буду завршени и то инструкцијама IN FF10h ;prebacivanje Control KPER1 u ACC, izvršavanje OR #0001h ;operacije ILI sa neposred vel koja na pozic bita OUT FF10h ;enable ima 1 i vraćanje u reg. Control KPER1 које треба ставити пре петље Wait1. Међутим тиме се не добија ништа, јер се на извршавање дела програма којим се реализује сам пренос података из меморије у периферију PER1 прелази тек после извршавања програма којим се обавља комплетан пренос података из периферије PER0 у меморију и реализује обрада. Контролер периферије KPER1, иако би био иницијализован и стартован одмах на почетку, али у режиму без генерисања прекида, не би кренуо са самим слањем података из меморије у периферију PER1 све док се, непосредно пре дела програма са петљом Wait1, режим рада контролера KPER1 не модификује тако што се дозволи генерисање прекида. 12

17 1.3 ЗАДАТАК Дат је рачунарски систем из задатка 1.1. Написати програм којим се блок од 200h података учитава из PER0, смешта у меморију од локације F000h, обрађује процедуром Obrada и резултат шаље у PER1. Улаз из периферије PER0 реализовати са контролером периферије KPER0 техником програмираног улаза са прекидом, а излаз у периферију PER1 реализовати са контролером периферије KPER1 техником програмираног излаза са испитивањем спремности. Процедуру Obrada не треба реализовати, већ је само позвати на одговарајућем месту у програму помоћу инструкције JSR Obrada. Процедура Obrada не мења место и дужину блока података. Решење: Тражени програм је приказан на слици 6. ;glavni program ;unos bloka podat iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 sa prekidom ;inicijalizacija prenosa iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemCnt0 ;mem. lok. na adr. MemCnt0 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER0 preko ACC u STORE MemAdr0 ;mem. lok. na adr. MemAdr0 ;postavljanje "semafor"-a za PER0 na 1 LOAD #1h ;upis vrednosti 1 preko ACC u STORE MemSem0 ;mem. lok. na adr. MemSem0 ;startovanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #8001h ;upis režima rada i startovanja (start=1, OUT FF00h ;u/i=0,enable=1)preko ACC u reg. Control KPER0 ;čekanje na završetak unosa bloka podataka iz periferiju PER0 u memoriju ;proverom vrednosti "semafor"-a za PER0 Wait0: LOAD MemSem0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemSem0 u ACC CMP #0 ;ispitivanje da li je "semafor" postao 0 JNZ Wait0 ;povratak na Wait0 ukoliko "semafor" nije 0 ;obrada JSR Obrada ;obrada bloka od 200h podataka u memorijskim ;lokacijama od adrese F000h do adrese F1FFh ;slanje bloka podataka iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 sa ;ispitivanjem bita spremnosti ready ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER1 sa KPER1 ;veličina bloka podataka LOAD #200h ;upis veličine bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 ;početna adresa bloka podataka LOAD #F000h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STORE MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;startovanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #8002h ;upis režima rada i startovanja PER1 (start=1, OUT FF10h ;u/i=1,enable=0)preko ACC u reg. Control PER1 ;slanje bloka podataka ; provera da li podatak može da se prenese u registar Data KPER1 Loop1: IN FF11h ;upis sadrž. reg. Status KPER1 u ACC AND #1 ;ispitivanje bita ready JZ Loop1 ;povratak na Loop1 ukoliko je ready 0 ;prenos podatka iz memorijske lokacije u registar Data KPER1 LOAD (MemAdr1) ;upis sadrž. mem. lok. sa adr. date sadrž. mem. OUT FF12h ;lok. sa adr. MemAdr1 preko ACC u reg. Data KPER1 13

18 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr1 LOAD MemAdr1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr1 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr1 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt LOAD MemCnt1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt1 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt1 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt1 ;provera da li je prenet poslednji podatak JNZ Loop1 ;povratak na Loop1 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER1 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, OUT FF10h ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER1... ;prekidna rutina periferije PER0 ;unos bloka podataka iz periferiju PER0 u memoriju sa KPER0 PER0: PUSHA ;akumulator ACC na stek ;prenos podatka iz registra Data KPER0 u memorijsku lokaciju IN FF02h ;upis sadrž. reg. Data KPER0 preko ACC u mem. lok. STORE (MemAdr0) ;na adresi datoj sadrž. mem. lok. na adr. MemAdr0 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr0 LOAD MemAdr0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr0 u ACC INC ;inkrementiranje sadrž. ACC STORE MemAdr0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr0 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt LOAD MemCnt0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt0 u ACC DEC ;dekrementiranje sadrž. ACC STORE MemCnt0 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt0 ;provera da li je prenet poslednji podatak JNZ Back0 ;prelaz na Back0 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER0 LOAD #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, OUT FF00H ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER0 ;postavljanje "semafor"-a za PER0 na 0 ;upis vrednosti 0 preko ACC u STORE MemSem0 ;mem. lok. na adr. MemSem0 ;izlazak iz prekidne rutine Back0: POPA ;restauracija akumulatora ACC sa steka RTI ;povratak iz prekidne rutine... Слика 6 Програм Програм се састоји из три дела. У првом делу се из периферије PER0 техником програмираног улаза са прекидом уноси блок од 200h података и смешта у меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У другом делу се позива процесура Obrada која врши одређену обраду над унетим подацима у блоку података у меморијским локацијама од адресе F000h до адресе F1FFh и резултат смешта у исте меморијске локације од адресе F000h до адресе F1FFh. У трећем делу се у периферију PER1 техником програмираног излаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER1 шаље блок од 200h података прочитаних из меморијских локација од адресе F000h до адресе F1FFh. Други и трећи део су идентични као други и трећи део у задатку 1.1. У првом делу постоји разлика јер се за унос блока података из периферије PER0 у меморију уместо технике програмираног излаза са испитивањем бита спремности ready статусног регистра Status KPER0 користи техника програмираног улаза са прекидом. Део програма којим се уноси блок података из периферије PER0 у меморију има два дела и то један део који се извршава у главном програму и други део који се извршава у 14

19 прекидној рутини периферије PER0. У оквиру дела програма који се извршава у главном програму врши се иницијализација преноса из периферију PER0, постављање "semafor"-а за PER0 на 1, стартовање контролера периферије KPER0 и чекање на завршетак уноса блока података из периферије PER0 у меморију. У оквиру дела програма који се извршава у прекидној рутини периферије PER0 врши се пренос податка из регистра Data KPER0 у меморијску локацију, инкрементирање садржаја меморијске локације MemAdr0 и декрементирање садржаја меморијске локације MemCnt0 и, уколико је пренет последњи податак, заустављање контролера периферије KPER0 и постављање "semafor" за PER0 на 0. У оквиру иницијализације преноса у периферију PER0 се најпре у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemCnt0 уписује вредност 200h која представља величину блока података који треба пренети, а затим се у меморијску локацију чија је адреса симболички означена са MemAdr0 уписује вредност F000h која представља почетну адресу дела меморије у који треба пренети блок података. У оквиру постављања "semafor"-а за PER0 на 1, у меморијску локацију MemSem0 се уписује вредност 1 која служи као индикација да је пренос података из периферије PER0 у меморију у току и да се не сме продужити са извршавањем главног програма док пренос не буде завршен. У оквиру стартовања контролера периферије KPER0 у управљачки регистар Control KPER0, који се налази на адреси FF00h у улазно/излазном адресном простору, се уписује вредност 8001h чиме се контролер стартује (start=1) за рад у режиму улаза (u/i=0) са генерисањем прекида (enable=1). Од овог тренутка процесор и контролер периферије KPER0 почињу да раде паралелно. Процесор чека завршетак преноса блока података из периферију PER0 у меморију у петљи са лабелом Wait0. Контролер периферије KPER0, најпре, пошто је стартован (start=1) за рад у режиму улаза (u/i=0), поставља на вредност 0 бит спремности ready статусног регистра Status KPER0, затим, започиње пренос податка из периферије PER0 у регистар податка Data KPER0, потом, по упису податка у регистар Data KPER0, поставља бит ready статусног регистра Status KPER0 на вредност 1 и, пошто је стартован (start=1) за рад са генерисањем прекида (enable=1), генерише прекид и на крају чека да се податак пренесе из регистра Data KPER0 у меморијску локацију. На прекид генерисан од стране контролера периферије KPER0, процесор излази из петље са лабелом Wait0 и прелази на извршавање инструкција прекидне рутине периферије PER0 на чијем почетку преноси податак из регистра Data KPER0 у меморијску локације. Од овог тренутка процесор и контролер периферије KPER0 настављају да раде паралелно. Процесор наставља са извршавањем инструкција прекидне рутине тако што инкрементира садржај меморијске локадине MemAdr0, декрементира садржај меморијске локације MemCnt0 и, уколико није пренет последњи податак, враћа се у петљу са лабелом Wait0 прекинутог главног програма. Контролер периферије KPER0, најпре, поставља на вредност 0 бит спремности ready статусног регистра Status KPER0, затим, започиње пренос податка из периферије PER0 у регистар податка Data KPER0, потом, по упису податка у регистар Data KPER0, поставља бит ready статусног регистра Status KPER0 на вредност 1 и генерише прекид и на крају чека да се податак пренесе из регистра Data KPER0 у меморијску локацију. Рад процесора и контролера приказан у претходном параграфу се наставља до преласка процесора на прекидну рутину периферије PER0 ради преноса последњег податка. Када садржај меморијске локације MemCnt0 декрементирањем постане 0, процесор најпре изврши инструкције прекидне рутине којима се поставља "semafor" за PER0 на 0 и зауставља контролер периферије KPER0, па се затим враћа у петљу са лабелом Wait0 прекинутог главног програма. 15

20 Током наставка извршавања програма у петљи са лабелом Wait0 утврдиће се да "semafor" за PER0 сада има вредност 0. Ова вредност служи као индикација да је пренос података завршен, па се излази из петље са лабелом Wait0 и продужава извршавање главног програма. Првом инструкцијом прекидне рутине PUSHA на стеку се чува садржај акумулатора ACC прекинутог главног програма, док се предзадњом инструкцијом прекидне рутине POPA садржај акумулатора ACC прекинутог главног програма рестаурира вредношћу са стека. Ово је неопходно учинити јер се у главном програму користи садржај акумулатора ACC, а у прекидној рутини се садржај акумулатора ACC мења. Садржаји регистара PC и PSW прекинутог главног програма се чувају на стеку хардверски у оквиру фазе опслуживање прекида инструкције главног програма из које се прелази у прекидну рутину, док се задњом инструкцијом прекидне рутине RTI садржаји регистара PSW и PC прекинутог главног програма рестаурирају вредностима са стека. Дискусија: 1. Разматрања везана за иницијализацију и стартовање контролера периферије KPER1 у овом задатку су идентична као и разматрања везана за иницијализацију и стартовање контролера периферије KPER1 у задатку 1.1 и дата су у задатку 1.1 у одељку Дискусија под 4. 16

21 1.4 ЗАДАТАК Дат је рачунарски систем који чине процесор, меморија и контролери периферија KPER0, KPER1 и KPER2 са периферијама PER0, PER1 и PER2, респективно, повезани магистралом. Процесор је са једноадресним форматом инструкција. Од програмски доступних регистара постоји 16 битни акумулатор ACC, указивач на врх стека SP, указивач на табелу (IV табела) са адресама прекидних рутина IVTP и програмска статусна реч PSW. Типови података који се користе су 8 битне и 16 битне целобројне величине са знаком и без знака. Инструкције преноса са акумулатором, аритметичке, логичке и померачке инструкција се извршавају и над 8 битним и над 16 битним целобројним величинама. Приликом извршавања инструкција над 8 битним целобројним величинама користи се само нижих 8 битова акумулатора, а приликом извршавања инструкција над 16 битним бинарним речима свих 16 битова. Приликом извршавања инструкције преноса у акумулатор и аритметичких, логичких и померачких инструкција постављају се индикатори N, Z, C и V програмске статусне речи PSW. При прекиду хардверски се на стеку чувају програмски бројач PC и програмска статусна реч PSW. Улазно-излазни адресни простор је меморијски пресликан. Mеморијски адресни простор је величине 2 16 меморијских локација, при чему део меморијских локација чине регистри контролера периферија KPER0, KPER1 и KPER2. Ширина меморијских локација и регистара контролера периферија KPER0, KPER1 и KPER2 је 8 битова. Контролери периферија KPER0, KPER1 и KPER2 имају управљачке регистре (Control), статусне регистре (Status) и регистре података (Data) и то редом на адресама FF00h, FF01h и FF02h за контролер периферије KPER0, FF10h, FF11h и FF12h за контролер периферије KPER1 и FF20h, FF21h и FF22h за контролер периферије KPER2. У регистрима контролера периферија KPER0, KPER1 и KPER2 највиши бит је означен са 7, а најнижи са 0. У управљачким регистрима Control бит 7 је бит start којим се покреће извршавање операције (0 заустављен, 1 стартован), бит 3 је бит u/i којим се задаје смер преноса са периферијом (0 улаз, 1 излаз) и бит 0 је бит enable којим се дозвољава прекид (0 маскиран, 1 дозвољен). У статусним регистрима Status бит 7 је бит спремности ready (0 није спреман, 1 спреман). Адресне линије и линије података магистрале рачунара су широке 16 битова и 8 битова, респективно. Написати главни програм и одговарајуће прекидне рутине којима се истовремено из PER0 и PER1 учитавају блокови од по 100h бајтова и смештају у меморију од адресе 1000h до адресе 10FFh за PER0 и од адресе 1100h до адресе 11FFh за PER1, затим блок од 200h унетих бајтова од адресе 1000h до адресе 11FFh обрађује процесуром Obrada и на крају врши пренос обрађеног блока од 200h бајтова из меморије у PER2. Улаз са периферија PER0 и PER1 реализовати са контролерима периферија KPER0 и KPER1 техником програмираног улаза са прекидом, а излаз у периферију PER2 са контролером периферије KPER2 техником програмираног излаза са испитивањем спремности. Процедуру Obrada не треба реализовати, већ је само позвати на одговарајућем месту у програму помоћу инструкције JSR Obrada. Процедура Obrada не мења место и дужину блока података 17

22 Решење: Периферије PER0, PER1 и PER2 се повезују на магистралу рачунарског система са контролерима периферија KPER0, KPER1 и KPER2 на начин приказан на слици 1. Адресе и структура регистара контролера периферија KPER0, KPER1 и KPER2 су дати на сликама 7 и 8, респективно. KPER0 - Kontroler periferije PER0 Registar Control Stataus Data Adresa FF00h FF01h FF02h KPER1 - Kontroler periferije PER1 Registar Control Stataus Data Adresa FF10h FF11h FF12h KPER2 - Kontroler periferije PER2 Registar Control Stataus Data Adresa FF20h FF21h FF22h Слика 7 Адресе регистара контролера Registar Control Status Data Тражени програм је приказан на слици Struktura registra enable u/i start ready Слика 8 Структура регистара контролера ;glavni program ;unos blokova podataka iz periferije PER0 u memoriju sa KPER0 sa prekidom i ;iz periferije PER1 u memoriju sa KPER1 sa prekidom ;inicijalizacija prenosa iz periferija PER0 u memoriju sa KPER0 i ;iz periferija PER1 u memoriju sa KPER1 ;veličine blokova podataka LOADW #100h ;upis veličine blokova podataka preko ACC u STOREW MemCnt0 ;mem. lok. na adr. MemCnt0 za PER0 STOREW MemCnt1 ;mem. lok. na adr. MemCnt1 za PER1 ;početne adrese blokova podataka LOADW #1000h ;upis adr. bloka podataka za PER0 preko ACC u STOREW MemAdr0 ;mem. lok. na adr. MemAdr0 LOADW #1100h ;upis adr. bloka podataka za PER1 preko ACC u STOREW MemAdr1 ;mem. lok. na adr. MemAdr1 ;postavljanje "semafor"-a za periferije PER0 i PER1 na 1 LOADB #1 ;upis vrednosti 1 preko ACC u STOREB MemSem0 ;mem. lok. na adr. MemSem0 za PER0 STOREB MemSem1 ;mem. lok. na adr. MemSem1 za PER1 ;startovanje kontrolera periferija KPER0 i KPER1 18

23 LOADB #81h ;upis režima rada i startovanja ;(start=1,u/i=0,enable=1)preko ACC STOREB FF00h ;u reg. Control KPER0 STOREB FF10h ;u reg. Control KPER1 ;čekanje na završetak unosa bloka podataka iz periferije PER0 u memoriju ;proverom vrednosti "semafor"-a za PER0 Wait0: LOADB MemSem0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemSem0 u ACC CMPB #0 ;provera da li je "semafor" za PER0 postao 0 JNZ Wait0 ;povratak na Wait0 ukoliko "semafor" nije 0 ;čekanje na završetak unosa bloka podataka iz periferije PER1 u memoriju ;proverom vrednosti "semafor"-a za PER1 Wait1: LOADB MemSem1 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemSem1 u ACC CMPB #0 ;provera da li je "semafor" za PER1 postao 0 JNZ Wait1 ;povratak na Wait1 ukoliko "semafor" nije 0 ;obrada JSR Obrada ;obrada bloka od 200h podataka u memorijskim ;lokacijama od adrese F000h do adrese F1FFh ;slanje bloka podataka iz memorije u periferiju PER2 sa KPER2 sa ;ispitivanjem bita spremnosti ready ;inicijalizacija prenosa iz memorije u periferiju PER2 sa KPER2 ;veličina bloka podataka LOADW #200h ;upis veličine bloka podataka za PER2 preko ACC u STOREW MemCnt2 ;mem. lok. na adr. MemCnt2 ;početne adrese bloka podataka LOADW #1000h ;upis adr. bloka podataka za PER2 preko ACC u STOREW MemAdr2 ;mem. lok. na adr. MemAdr2 ;startovanje kontrolera periferije KPER2 LOADB #88h ;upis režima rada i startovanja (start=1, STOREB FF20h ;u/i=1,enable=0)preko ACC u reg. Control KPER2 ;slanje bloka podataka ;provera da li podatak može da se prenese u registar Data KPER2 Loop2: LOADB FF21h ;upis sadrž. reg. Status KPER2 u ACC ANDB #80h ;ispitivanje bita ready JZ Loop2 ;povratak na Loop2 ukoliko je ready 0 ;prenos podatka iz memorijske lokacije u registar Data KPER2 LOADB (MemAdr2) ;upis sadrž. mem. lok. sa adr. date sadrž. mem. STOREB FF22h ;lok. sa adr. MemAdr2 preko ACC u reg. Data KPER2 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr2 LOADW MemAdr2 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr2 u ACC INCW ;inkrementiranje sadrž. ACC STOREW MemAdr2 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemAdr2 ;dekrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemCnt2 LOADW MemCnt2 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemCnt2 u ACC DECW ;dekrementiranje sadrž. ACC STOREW MemCnt2 ;upis sadrž. ACC u mem.lok. na adr. MemCnt2 ;provera da li je prenet poslednji podatak JNZ Loop2 ;povratak na Loop2 ukoliko nije poslednji podatak ;zaustavljanje kontrolera periferije KPER2 LOADB #0 ;upis režima zaustavljanja (start=0, u/i=0, STOREB FF20h ;enable=0)preko ACC u reg. Control KPER2... ;prekidna rutina periferije PER0 ; unos bloka podataka iz periferiju PER0 u memoriju sa KPER0 PER0: PUSHA ;akumulator ACC na stek ;prenos podatka iz registra Data KPER0 u memorijsku lokaciju LOADB FF02h ;upis sadrž. reg. Data KPER0 preko ACC u mem. lok. STOREB (MemAdr0) ;na adresi datoj sadrž. mem. lok. na adr. MemAdr0 ;inkrementiranje sadržaja memorijske lokacije MemAdr0 LOADW MemAdr0 ;upis sadrž. mem.lok. sa adr. MemAdr0 u ACC INCW ;inkrementiranje sadrž. ACC 19

Algoritmi i arhitekture DSP I

Algoritmi i arhitekture DSP I Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA

Више

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат

Више

Vezbe_AOR1_2014_V1.0

Vezbe_AOR1_2014_V1.0 АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....

Више

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)

Више

Edukacioni racunarski sistem

Edukacioni racunarski sistem ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са

Више

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem

Више

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1 Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне

Више

P1.2 Projektovanje asemblera

P1.2 Projektovanje asemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)

Више

JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste

JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog sistema. U hijerarhijskom (slojevitom) modelu, jezgro je

Више

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи

Више

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije

Више

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.

Више

2_Arhitektura racunara

2_Arhitektura racunara Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине

Више

Precesor Intel 8086

Precesor Intel 8086 Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija

Више

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трајно чувају податке. Привремено чување података карактерише

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra

Више

P1.3 Projektovanje makroasemblera

P1.3 Projektovanje makroasemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде

Више

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode] TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar

Више

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne

Више

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати истинитоносне таблице изведених логичких везника (НИ,

Више

Microsoft Word - pravila RTGS-precišcen tekst2007 (2).doc

Microsoft Word - pravila RTGS-precišcen tekst2007 (2).doc Г.бр. 1515 од 18. маја 2004.год., Г.бр. 1968 од 23. јуна 2004. год., Г.бр. 1213 од 11.априла 2005.год., Г.бр. 6259 од 30.априла 2007. год., Г.бр. 13117 од 18. децембра 2007. год. На основу тачке 5. став

Више

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno

Више

Nastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit   1.2. Brojevi zapisan

Nastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit   1.2. Brojevi zapisan Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima

Више

Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у п

Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у п Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у посебном дијалог-прозору до кога се долази линком есервис

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode] Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija

Више

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је

Више

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode] Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева

Више

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske

Више

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_ UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA

Више

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x

Више

Logičke izjave i logičke funkcije

Logičke izjave i logičke funkcije Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi

Више

_sheets.dvi

_sheets.dvi Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau

Више

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р271] Увод у архитектуру рачунара Тема 11 Улазно / излазни уређаји (наставак) [Р220] Увод у архитектуру рачунара

Више

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software   For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких

Више

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi 3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem

Више

NACRT

NACRT BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Brčko distrikt BiH Брчко дистрикт БиХ SKUPŠTINA СКУПШТИНА BRČKO DISTRIKTA BiH БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Maglova 2, 76100 Brčko distrikt BiH, telefon i faks: 049/215-516

Више

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode] Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)

Више

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako se razmatraju samo zavisnosti po podacima, je srazmeran

Више

Auto Salon 2 Korisničke upute za rad s programom Auto Salon AUTOSALON - DOKUMENTI Podaci o vozilu se upisuju do daljnjega kao i do sad na rad s vozilo

Auto Salon 2 Korisničke upute za rad s programom Auto Salon AUTOSALON - DOKUMENTI Podaci o vozilu se upisuju do daljnjega kao i do sad na rad s vozilo Auto Salon 2 Korisničke upute za rad s programom Auto Salon AUTOSALON - DOKUMENTI Podaci o vozilu se upisuju do daljnjega kao i do sad na rad s vozilom. Kod prodaje se upisuju svi podaci kako su se upisivali

Више

Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan

Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan Programiranje u C-u ili C++-u Pseudo-slučajni brojevi; Dinamička alokacija memorije 1 ZADACI SA ČASA Zadatak 1 Napraviti funkciju koja generišlučajan realan broj od 0 i 1. Na standardni izlaz ispisati

Више

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. 13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja

Више

Programski jezik C

Programski jezik C SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi

Више

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti

Више

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)

Више

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI  I RA^UNARSKE ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу

Више

Dijagrami sekvenci

Dijagrami sekvenci Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća

Више

Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa

Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011) РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став

Више

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati na Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja 2019. Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na papirima". 1. (2) Opisati pristupni sklop za izravni

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Java konkurentno programiranje Životni ciklus niti i problemi sinhronizacije resursa Multitasking Multithreading Životni ciklus niti http://www.roseindia.net/java/thread/lifecycle-of-threads.shtml Životni

Више

Microsoft Word - 11 Pokazivaci

Microsoft Word - 11 Pokazivaci Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u

Више

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa

Више

El-3-60

El-3-60 СРБИЈА И ЦРНА ГОРА САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 181-668 На основу члана 36. став 1. Закона о мерним

Више

Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević Matematički fakultet, Beograd 1

Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević   Matematički fakultet, Beograd 1 Računarske mreže Čas 2 Ivana Tanasijević e-mail: ivana@matf.bg.ac.rs Matematički fakultet, Beograd 1 Utvrđivanje gradiva sa prethodnog časa: popunjavanje adresne strukture, kreiranje soketa, privezivanje

Више

Programski jezici i strukture podataka

Programski jezici i strukture podataka Programski jezici i strukture podataka 7 ULAZ, IZLAZ I DATOTEKE Ulazno izlazne operacije Programi moraju imati mogućnost da upisuju podatke u datoteke ili da ih ispisuju na izlazni uređaj poput ekrana

Више

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo

Више

Slide 1

Slide 1 OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik

Више

Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode] Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1

Више

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Akademska godina 018/019 PREDMET Godina studija I Status

Више

Paper Title (use style: paper title)

Paper Title (use style: paper title) Универзални мерно аквизициони систем базиран на Java програмском језику Душан Диковић Факултет техничких наука, Чачак Електротехничко и рачунарско инжењерство, даљинско управљање, 2013/2014 e-mail dikovic.dusan@gmail.com

Више

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,

Више

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode] VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera Prof. Dr Predrag Petković Dr Miljana Milić Sadržaj 1. Šta je VHDL? 2. Opis hardvera 3. Signali 4. Osnove VHDL pravopisa

Више

KorisnickoA5TercF1

KorisnickoA5TercF1 ТЕРМИНАЛ ЗА ДАЉИНСКО ОЧИТАВАЊЕ ФИСКАЛНЕ МЕМОРИЈЕ TERC F1 УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ N i š С А Д Р Ж А Ј Увод... 3 Технички подаци... 4 Сигурносна упутства... 4 Опис уређаја... 5 Предња страна... 5 Задња страна...

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*

Више

Studijski primer - Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1

Studijski primer - Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1 - Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1 Kada projektujemo sistem za obradu podataka sa brzim odzivom, možemo uočiti dve ključne grupe funkcija koje se opisuju dijagramima toka podataka: Funkcije

Више

Microsoft Word - PLC na Ethernet mrezi.doc

Microsoft Word - PLC na Ethernet mrezi.doc E-mail i WEB servisi na PLC-u Goran Malčić dip.ing. Tehničko veleučilište u Zagrebu Elektrotehnički odjel goran.malcic@tvz.hr Bilo je samo pitanje vremena kada će neki od proizvođača industrijske opreme

Више

ELEKTRONIKA

ELEKTRONIKA МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

Више

Microsoft Word - Tehnicka uputstva lica doc

Microsoft Word - Tehnicka uputstva lica doc Registracija novog korisnika internet sajta NSZ tražilac zaposlenja Novi korisnik prilikom prve registracije na sajt NSZ bira opciju Prijavi se za posao. Unosom korisničkog imena i kreiranjem lozinke,

Више

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)

Више

AR2019

AR2019 ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je

Више

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode] Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna

Више

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen

Више

Рачунарска интелигенција

Рачунарска интелигенција Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic

Више

Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch

Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch A1 Slanje svima preko fiksiranog razapinjućeg stabla

Више

INFORMATOR

INFORMATOR I N F O R M A T O R O sadržaju i kriterijumima ispita za provjeru sklonosti i sposobnosti kandidata za upis na prvu godinu studija Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje 1 PROGRAM PROVJERE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Више

Microsoft PowerPoint - ARS_Ch_6 - IO sustavi.ppt

Microsoft PowerPoint - ARS_Ch_6 - IO sustavi.ppt Organizacija i arhitektura računala Poglavlje 6 Input/Output sustavi I/O problemi... Velika raznovrsnost periferije Raznovrsne brzine prijenosa podataka Na raznim komunikacijskim brzinama U različitim

Више

zad_6_2.doc

zad_6_2.doc .. S- i S- komunikacioni standardi Zadatak. Pomoću MX i čipa, potrebno je realizovati konvertor S- na S-. MX ima raspored pinova kao na slici..,0μf +V +V ULZ V CC T IN T IN OUT IN T OUT 0 9 OUT IN T OUT

Више

M-3-643

M-3-643 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 2181-668 На

Више

RAČUNALO

RAČUNALO RAČUNALO HARDVER + SOFTVER RAČUNALO HARDVER strojna oprema računala tj. tvrdi, materijalni, opipljivi dijelovi računala kućište i sve komponente u njemu, vanjske jedinice SOFTVER neopipljivi dijelovi računala

Више

F-6-14

F-6-14 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНИХ ОДНОСА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011)

Више

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3 RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom

Више

РЕПУБЛИКА СРПСКА

РЕПУБЛИКА СРПСКА РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О УПИСУ У РЕГИСТАР ЗАЈЕДНИЦА ЗГРАДА СА ОБРАСЦИМА АКАТА ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ ПРИМЈЕНУ ЗАКОНА О ОДРЖАВАЊУ ЗГРАДА Бања Лука,

Више

СТАРТ - СТОП ПАРКИНГ СИСТЕМ КОРИСНИЧКО УПУТСТВО страна 1 од 12

СТАРТ - СТОП ПАРКИНГ СИСТЕМ КОРИСНИЧКО УПУТСТВО страна 1 од 12 СТАРТ - СТОП ПАРКИНГ СИСТЕМ КОРИСНИЧКО УПУТСТВО страна 1 од 12 РЕГИСТРАЦИЈА НА СТАРТ-СТОП ПАРКИНГ СИСТЕМ За коришћење СТАРТ-СТОП ПАРКИНГ система, корисник (физичко или правно лице) попуњава упитник у просторијама

Више

Microsoft Word - tacka 3 Pravila_upisa_ NN vece

Microsoft Word - tacka 3 Pravila_upisa_ NN vece На основу члана 102 Закона о високом образовању (Сл. Гласник број: 88/2017) и на основу члана 47 став 3 и члана 79 Статута Економског факулета у Суботици број: 01-1812 од дана: 31. маја 2018. године, Наставно-научно

Више

DVD Čička Poljana - Vatrogasne igre

DVD Čička Poljana - Vatrogasne igre DOBROVOLJNO VATROGASNO DRUŠTVO ČIČKA POLJANA Poljana Čička145a vatrogasni dom 10410 Novo Čiče Tel: 099/6236-367 e-mail: dvdcickapoljana@gmail.com IBAN:HR1623600001102114276 MB: 02586614 OIB: 43145925932

Више

Često postavljana pitanja u programu OBRT 1. Kako napraviti uplatu u knjizi tražbina i obveza? 2. Kako odabrati mapu/disk za pohranu podataka? 3. Kako

Često postavljana pitanja u programu OBRT 1. Kako napraviti uplatu u knjizi tražbina i obveza? 2. Kako odabrati mapu/disk za pohranu podataka? 3. Kako Često postavljana pitanja u programu OBRT 1. Kako napraviti uplatu u knjizi tražbina i obveza? 2. Kako odabrati mapu/disk za pohranu podataka? 3. Kako instalirati (novi) finin certifikat? 4. Kako ispisati

Више

CRNA GORA Komisija za tržište kapitala Komisija za tržište kapitala (u daljem tekstu: Komisija) na osnovu člana 30 stav 1, a u vezi sa članom 26 stav

CRNA GORA Komisija za tržište kapitala Komisija za tržište kapitala (u daljem tekstu: Komisija) na osnovu člana 30 stav 1, a u vezi sa članom 26 stav CRNA GORA Komisija za tržište kapitala Komisija za tržište kapitala (u daljem tekstu: Komisija) na osnovu člana 30 stav 1, a u vezi sa članom 26 stav 1 tačka 5) Zakona o tržištu kapitala ("Sl. list CG",

Више

Microsoft Word - Java_introduction_NEW_SYLLABUS.doc

Microsoft Word - Java_introduction_NEW_SYLLABUS.doc [Complete introduction into Java programming language] Syllabus Semestar, Godina Informacije o instruktoru Instruktor(i) Email Lokacija i dostupnost 1. Ime, prezime 2. Emir, Puška E-mail adresa emirpuska1988@gmail.com

Више

KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE

KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE Nacionalni savjet za obrazovanje je na 27. sjednici održanoj 17. marta 2014. godine utvrdio izmjene predmetnoga programa INFORMATIKA za I razred gimnazije. Na zahtijev Pedagoško-psihološke

Више