OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me"

Транскрипт

1 OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer i terminal, kao periferije, su povezani sa procesorom i preko linija za slanje zahteva za prekid. Slika 1. predstavlja uprošćen šematski prikaz posmatranog računarskog sistema. MEM TIM CPU TERM Opis procesora Slika 1. Šematski prikaz računarskog sistema U nastavku je opisan deo 16bitnog dvoadresnog procesora sa VonNeuman arhitekturom. Adresibilna jedinica je jedan bajt, a raspored bajtova u reči je littleendian. Veličina memorijskog adresnog prostora je 2 16 B. Počev od adrese 0xFF00 memorijskog adresnog prostora nalazi se prostor veličine 256 bajtova rezervisan za memorijski mapirane registre (registri kojima se pristupa instrukcijama za pristup memorijskom adresnom prostoru). Počev od adrese 0x0000 memorijskog adresnog prostora nalazi se IVT (interrupt vector table) sa osam ulaza. Svaki ulaz zauzima dva bajta i sadrži adresu odgovarajuće prekidne rutine. Ulazi u IVT odgovaraju sledećim prekidnim rutinama: ulaz 0 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava prilikom pokretanja odnosno resetovanja čitavog procesora (ne izvodi se kompletna sekvenca obrade prekida već se samo vrši skok na adresu koja se nalazi u okviru datog ulaza), ulaz 1 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava ukoliko se pokuša izvršavanje nekorektne instrukcije (nepostojeći operacioni kod, neispravan način adresiranja itd.), ulaz 2 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava kada stigne zahtev za prekid od tajmera (opis principa rada tajmera i način njegove konfiguracije dat je u zasebnom poglavlju), ulaz 3 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava kada stigne zahtev za prekid od terminala (opis principa rada terminala dat je u zasebnom poglavlju) i ostali ulazi su slobodni za korišćenje od strane programera. Procesor poseduje osam opštenamenskih 16bitnih registara označenih sa r<num> gde <num> može imati vrednosti od nula do sedam. Moguće je zasebno koristiti viših ili nižih osam bita svakog od opštenamenskih registara kao 8bitni registar označen sa r<num>h ili r<num>l, respektivno. Registar r7

2 se koristi kao pc registar (pokazuje na instrukciju koja se u memoriji nalazi neposredno iza trenutno izvršavane instrukcije). Registar r6 se koristi kao sp registar (pokazuje na zauzetu lokaciju na vrhu steka, a stek raste ka nižim adresama). Pored opštenamenskih registara postoji psw registar (statusna reč procesora) I Tl Tr N C O Z Značenje flegova u psw registru: Z (Zero) rezultat prethodne operacije je nula, O (Overflow) prekoračenje, C (Carry) prenos, N (Negative) rezultat je negativan, Tr (Timer) maskiranje prekida od tajmera (0 omogućen, 1 maskiran), Tl (Terminal) maskiranje prekida od terminala (0 omogućen, 1 maskiran) i I (Interrupt) globalno maskiranje spoljašnjih prekida (0 omogućeni, 1 maskirani). Instrukcije mogu biti veličine od jedan do sedam bajtova. Instrukcija u najopštijem slučaju ima sledeći format: I II III IV V VI VII InstrDescr Op1Descr Im/Di/Ad Im/Di/Ad Op2Descr Im/Di/Ad Im/Di/Ad Prvi bajt instrukcije sadrži operacioni kod i dodatne informacije o instrukciji. Naredni bajtovi instrukcije koriste se za kodiranje operanada. Pojedinačni operand može zahtevati jedan, dva ili tri bajta za kodiranje u zavisnosti od načina adresiranja. Detaljan opis InstrDescr i Op<num>Descr bajtova instrukcije dat je u nastavku OC 4 OC 3 OC 2 OC 1 OC 0 S Un Un Značenje bitova InstrDescr bajta instrukcije: OC 4OC 3OC 2OC 1OC 0 operacioni kod instrukcije, S (Size) veličina operanada instrukcije (0 jedan bajt; 1 dva bajta) i Un (Unused) neiskorišćeni bitovi koji imaju fiksnu vrednost nula AM 2 AM 1 AM 0 R 3 R 2 R 1 R 0 L/H Značenje bitova Op<num>Descr bajta instrukcije: AM 2AM 1AM 0 kodiran način adresiranja pri čemu adresiranje može biti: o 0x0 neposredno; vrednost operanda je kodirana u okviru instrukcije pomoću jednog ili dva Im/Di/Ad bajta u zavisnosti od veličine operanda; neposredno adresiranje nije validan način adresiranja za destinacioni operand,

3 o 0x1 registarsko direktno; vrednost operanda nalazi se u registru čiji je broj kodiran u okviru instrukcije (nema Im/Di/Ad bajtova), o 0x2 registarsko indirektno bez pomeraja; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću registra čiji je broj kodiran u okviru instrukcije (nema Im/Di/Ad bajtova), o 0x3 registarsko indirektno sa 8bitnim označenim pomerajem; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj zbirom vrednosti registra, čiji je broj kodiran u okviru instrukcije, i vrednosti koja se nalazi u jednom Im/Di/Ad bajtu, o 0x4 registarsko indirektno sa 16bitnim označenim pomerajem; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj zbirom vrednosti registra, čiji je broj kodiran u okviru instrukcije, i vrednosti koja se nalazi u dva Im/Di/Ad bajta i o 0x5 memorijsko; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću koja se nalazi u dva Im/Di/Ad bajta, R 2R 1R 0 kodiran broj korišćenog registra (psw registar se kodira vrednošću 0xF) i L/H (Low/High) naznaka da li se koristi nižih ili viših osam bita registra (0 nižih; 1 viših) u slučaju registarskog direktnog adresiranja za operand veličine jednog bajta. Mnemonik OC Efekat Flegovi koji se menjaju halt 1 Zaustavlja izvršavanje instrukcija xchg dst, src 2 int dst 3 temp<=dst; dst<=src; src<=temp; push psw; pc<=mem16[(dst mod 8)*2]; mov dst, src 4 dst<=src; Z N add dst, src 5 dst<=dst+src; Z O C N sub dst, src 6 dst<=dstsrc; Z O C N mul dst, src 7 dst<=dst*src; Z N div dst, src 8 dst<=dst/src; Z N cmp dst, src 9 temp<=dstsrc; Z O C N not dst 10 dst<=~dst; Z N and dst, src 11 dst<=dst&src; Z N or dst, src 12 dst<=dst src; Z N xor dst, src 13 dst<=dst^src; Z N test dst, src 14 temp<=dst&src; Z N

4 shl dst, src 15 dst<=dst<<src; Z C N shr dst, src 16 dst<=dst>>src; Z C N push src 17 pop dst 18 sp<=sp2; mem16[sp]<=src; dst<=mem16[sp]; sp<=sp+2; jmp dst 19 jeq dst 20 jne dst 21 jgt dst 22 call dst 23 if (equal_condition_is_met) if (not_equal_condition_is_met) if (signed_greater_condition_is_met) push pc; ret 24 pop pc; iret 25 pop psw; pop pc; psw Dodatne napomene: sve aritmetičke operacije se izvode tako da odgovaraju označenim celim brojevima, iza mnemonika asemblerske naredbe, bez belih znakova, može se navesti sufiks b ili w kako bi se naznačila veličina operanada date instrukcije, instrukcije cmp i test nigde ne čuvaju direktni rezultat odgovarajuće operacije, već samo u skladu sa rezultatom postavljaju nove vrednosti flegova u psw registru i kombinacije instrukcija i operanada, za koje ne postoji razumno tumačenje, smatrati greškom. Sintaksa operanada u okviru asemblerskih naredbi: <val> neposredno adresiranje vrednosti <val> &<symbol_name> neposredno adresiranje vrednosti simbola <symbol_name> r<num> registarsko direktno adresiranje r<num>[<val>] registarsko indirektno sa označenim pomerajem r<num>[<symbol_name>] registarsko indirektno sa označenim pomerajem $<symbol_name> pc relativno adresiranje simbola <symbol_name> <symbol_name> apsolutno adresiranje simbola <symbol_name> *<val> apsolutno adresiranje podatka u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću <val>

5 Primer kodirane instrukcije movw sp[0], 0x1234 jeste: Opis terminala 0x24 0x4C 0x00 0x34 0x12 Terminal predstavlja ulazno/izlaznu periferiju koja se sastoji od displeja i tastature. Terminal poseduje dva memorijski mapirana registra. Na adresi 0xFF00 memorijskog adresnog prostora nalazi se data_out registar izlaznih podataka. Upisom vrednosti u data_out registar na tekućoj poziciji displeja ispisuje se znak koji prema ASCII tabeli odgovara upisanoj vrednosti. Na adresi 0xFF02 memorijskog adresnog prostora nalazi se data_in registar ulaznih podataka. Kada se pritisne neki taster (1) upisuje se ASCII kod pritisnutog tastera u data_in registar i (2) terminal, kao periferija posmatranog procesora, generiše zahtev za prekid (u okviru prekidne rutine, koja obrađuje ovaj zahtev za prekid, čitanjem vrednosti data_in registra može se saznati koji taster je pritisnut). Opis tajmera Tajmer kao periferija periodično generiše zahtev za prekid. Perioda generisanja zahteva za prekid definisana je sadržajem timer_cfg konfiguracionog registra tajmera. Registar timer_cfg je memorijski mapiran registar i nalazi se na adresi 0xFF10 memorijskog adresnog prostora. Njegova inicijalna vrednost nakon pokretanja odnosno resetovanja računarskog sistema jeste 0x T 2 T 1 T 0 Perioda generisanja zahteva za prekid u zavisnosti od T 2T 1T 0 vrednosti je sledeća: 0x0 > 500ms, 0x1 > 1000ms, 0x2 > 1500ms, 0x3 > 2000ms, 0x4 > 5000ms, 0x5 > 10s, 0x6 > 30s i 0x7 > 60s.

Algoritmi i arhitekture DSP I

Algoritmi i arhitekture DSP I Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA

Више

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ

Више

Precesor Intel 8086

Precesor Intel 8086 Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija

Више

P1.2 Projektovanje asemblera

P1.2 Projektovanje asemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)

Више

Edukacioni racunarski sistem

Edukacioni racunarski sistem ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са

Више

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević

Више

2_Arhitektura racunara

2_Arhitektura racunara Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)

Више

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи

Више

Vezbe_AOR1_2014_V1.0

Vezbe_AOR1_2014_V1.0 АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....

Више

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode] TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar

Више

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije

Више

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)

Више

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати истинитоносне таблице изведених логичких везника (НИ,

Више

Programiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009

Programiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009 Programiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009 ASCII tabela dekadne vrednosti --- 32! --- 33 " --- 34 # --- 35 $ --- 36 % --- 37 & --- 38 --- 39 ( --- 40 ) --- 41 * --- 42 + --- 43, --- 44 - ---

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode] Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija

Више

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno

Више

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske

Више

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,

Више

1

1 Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат

Више

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1. I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u

Више

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi 3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem

Више

Prikaz znakova u računalu

Prikaz znakova u računalu PRIKAZ ZNAKOVA U RAČUNALU Načini kodiranja ASCII 1 znak 7 bitova Prošireni ASCII 1 znak 8 bitova (1B) UNICODE 1 znak 16 bitova (2B) ZADATCI S MATURE ljetni rok, 2014., zadatak 11 Koliko se različitih znakova

Више

Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1

Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1 Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom

Више

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software   For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni

Више

JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste

JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog sistema. U hijerarhijskom (slojevitom) modelu, jezgro je

Више

P1.3 Projektovanje makroasemblera

P1.3 Projektovanje makroasemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде

Више

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.

Више

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode] Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)

Више

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1 Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне

Више

P11.2 Izbor instrukcija, IBURG

P11.2 Izbor instrukcija, IBURG Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним

Више

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трајно чувају податке. Привремено чување података карактерише

Више

Logičke izjave i logičke funkcije

Logičke izjave i logičke funkcije Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi

Више

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić

Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen

Више

Microsoft Word - 11 Pokazivaci

Microsoft Word - 11 Pokazivaci Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra

Више

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3

RACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3 RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom

Више

Nastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit   1.2. Brojevi zapisan

Nastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit   1.2. Brojevi zapisan Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima

Више

_sheets.dvi

_sheets.dvi Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau

Више

COMARC/A Format

COMARC/A Format COMARC/A 856 856 ELEKTRONSKA LOKACIJA I PRISTUP Polje možemo da koristimo u normativnim zapisima za obezbeđivanje dodatnih (elektronskih) informacija o entitetu za koji je zapis kreiran. Polje sadrži podatke

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih

Више

Dijagrami sekvenci

Dijagrami sekvenci Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća

Више

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode] Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба

Више

AR2019

AR2019 ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je

Више

Microsoft PowerPoint - ARS_Ch_6 - IO sustavi.ppt

Microsoft PowerPoint - ARS_Ch_6 - IO sustavi.ppt Organizacija i arhitektura računala Poglavlje 6 Input/Output sustavi I/O problemi... Velika raznovrsnost periferije Raznovrsne brzine prijenosa podataka Na raznim komunikacijskim brzinama U različitim

Више

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_ UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA

Више

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI  I RA^UNARSKE ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne

Више

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom

Више

Microsoft PowerPoint - 5. Predavanje-w2.pptx

Microsoft PowerPoint - 5. Predavanje-w2.pptx Proizvodnja podržana računalom CAM 6. sem: IIM, PI, RI 5. predavanje 2018/2019 Zagreb, 3. travnja 2019. Proizvodnja Podjele i promjene proizvodnje Megatrendovi "Big Four" : Deloitte, PwC, EY, ikpmg. Promjena

Више

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р271] Увод у архитектуру рачунара Тема 11 Улазно / излазни уређаји (наставак) [Р220] Увод у архитектуру рачунара

Више

P11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj

P11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj Избор инструкција 1 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 2 Поједностављени

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe

Више

KorisnickoA5TercF1

KorisnickoA5TercF1 ТЕРМИНАЛ ЗА ДАЉИНСКО ОЧИТАВАЊЕ ФИСКАЛНЕ МЕМОРИЈЕ TERC F1 УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ N i š С А Д Р Ж А Ј Увод... 3 Технички подаци... 4 Сигурносна упутства... 4 Опис уређаја... 5 Предња страна... 5 Задња страна...

Више

kriteriji ocjenjivanja - informatika 8

kriteriji ocjenjivanja - informatika 8 8. razred Nastavne cjeline: 1. Osnove informatike 2. Pohranjivanje multimedijalnih sadržaja, obrada zvuka 3. Baze podataka - MS Access 4. Izrada prezentacije 5. Timska izrada web stranice 6. Kritički odnos

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna

Више

P1.0 Uvod

P1.0 Uvod Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски

Више

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem

Више

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako se razmatraju samo zavisnosti po podacima, je srazmeran

Више

Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa

Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX

Више

RAČUNALO

RAČUNALO RAČUNALO HARDVER + SOFTVER RAČUNALO HARDVER strojna oprema računala tj. tvrdi, materijalni, opipljivi dijelovi računala kućište i sve komponente u njemu, vanjske jedinice SOFTVER neopipljivi dijelovi računala

Више

Microsoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal

Microsoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka

Више

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2

Више

INF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41

INF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41 INF INFORMATIKA INF.7.HR.R.K..indd 7.7.6. 3:5:4 Prazna stranica 99.indd 7.7.6. 3:5:4 OPĆE UPUTE Pozorno pročitajte sve upute i slijedite ih. Ne okrećite stranicu i ne rješavajte zadatke dok to ne odobri

Више

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је

Више

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. 13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja

Више

Programski jezik C

Programski jezik C SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi

Више

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije

PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких

Више

Microsoft PowerPoint Tema 1. Osnovni informaticki pojmovi (4 casa)

Microsoft PowerPoint Tema 1. Osnovni informaticki pojmovi (4 casa) INFORMATIKA 1. razred Tema 1: Osnovni informatički pojmovi (4 časa) Šta je informatika? Informatika je nauka o informacijama. Njen je zadatak da izučava oblik informacije, načine pamćenja, obradu i upotrebu

Више

Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1

Више

Microsoft Word - pravila RTGS-precišcen tekst2007 (2).doc

Microsoft Word - pravila RTGS-precišcen tekst2007 (2).doc Г.бр. 1515 од 18. маја 2004.год., Г.бр. 1968 од 23. јуна 2004. год., Г.бр. 1213 од 11.априла 2005.год., Г.бр. 6259 од 30.априла 2007. год., Г.бр. 13117 од 18. децембра 2007. год. На основу тачке 5. став

Више

Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova k

Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova k Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova komponenta računarskog sistema se zove SOFTVER(software

Више

PHP kod

PHP kod PHP kod Fajl test.txt kreiran u Notepad-u Ugrađene funkcije u php-u fopen() otvara datoteku fclose() zatvara datoteku Primjer pokazuje kako se može najprije otvariti datoteka "test.txt" za čitanje, zatim

Више

1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. li

1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. li 1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', broj 40/13) i Plana namjene radio-frekvencijskog

Више

P9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo

P9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo ОПТИМИЗУЈУЋИ КОМПАЈЛЕР Структура компајлера Предњи део, до међукода 1 Важна својства одредишне архитектуре Подржане операције Регистри и меморија (Ресурси - операнди) Проточна структура Организација меморије

Више

Microsoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode] 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу

Више

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati na Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja 2019. Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na papirima". 1. (2) Opisati pristupni sklop za izravni

Више

Microsoft PowerPoint - MR - Vjezbe - 03.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - MR - Vjezbe - 03.ppt [Compatibility Mode] Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 03 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Mrežno programiranje: SocketAPI Programiramo u aplikacijskom sloju, za ostale se brinu

Више

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode] VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera Prof. Dr Predrag Petković Dr Miljana Milić Sadržaj 1. Šta je VHDL? 2. Opis hardvera 3. Signali 4. Osnove VHDL pravopisa

Више

Inženjering informacionih sistema

Inženjering informacionih sistema Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)

Више

Microsoft Word - Plan raspodjele radio-frekvencija iz opsega MHz_predlog.docx

Microsoft Word - Plan raspodjele radio-frekvencija iz opsega MHz_predlog.docx CRNA GORA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKU DJELATNOST Na osnovu člana 8, 9 i 19, a u vezi člana 64 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', br. 50/08, 53/09-14 čl.

Више

Uvod u računarstvo 2+2

Uvod u računarstvo 2+2 Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*

Више

MB600EN1

MB600EN1 mikrorem d.o.o. m e r n o r e g u l a c i o n a o p r e m a Indikator pozicije sa RS485 komunikacijom i MODBUS RTU protokolom MB600EN1W UPUTSTVO ZA UPOTREBU "MIKROREM" d.o.o., Braće Spasić 4A, 32000 ČAČAK

Више

Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји

Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор

Више

NACRT

NACRT BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Brčko distrikt BiH Брчко дистрикт БиХ SKUPŠTINA СКУПШТИНА BRČKO DISTRIKTA BiH БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Maglova 2, 76100 Brčko distrikt BiH, telefon i faks: 049/215-516

Више

Microsoft PowerPoint - JavaP9_2019

Microsoft PowerPoint - JavaP9_2019 Programski jezik JAVA PREDAVANJE 9 2019 www.etf.ac.me Datoteke u Javi U paketu java.io nalaze se klase za rad sa datotekama i direktorijumima. Funkcionalnost koju omogućavaju te klase sastoji se od kreiranja,

Више

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x

Више

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Akademska godina 018/019 PREDMET Godina studija I Status

Више

Uvod u PHP

Uvod u PHP Uvod u PHP Marijan Šuflaj FER, 2018 Sadržaj PHP Općenito Sintaksa Osnove Kontrola toka Zadatci Resursi Općenito Naziv od PHP Hypertext Preprocessor Obično koristi ekstenziju.php Tipovi su dinamički Trenutno

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.

Више

Javna rasprava o Nacrtu odluke o transakcijskim računima

Javna rasprava o Nacrtu odluke o transakcijskim računima Na temelju članka 74. stavaka 3. i 4. Zakona o platnom prometu ("Narodne novine", br. 66/2018.) i članka 43. stavka 2. točke 9. Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci ("Narodne novine", br. 75/2008. i 54/2013.)

Више

UVOD Svaki složeni postupak koji se može izraziti pomoću algoritma sa konačnim brojem elementarnih operacija, može se predati računaru na izvršenje. J

UVOD Svaki složeni postupak koji se može izraziti pomoću algoritma sa konačnim brojem elementarnih operacija, može se predati računaru na izvršenje. J UVOD Svaki složeni postupak koji se može izraziti pomoću algoritma sa konačnim brojem elementarnih operacija, može se predati računaru na izvršenje. Jedanod ključnih delova računarskog sistema koji omogućava

Више

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo

Више

Classroom Expectations

Classroom Expectations АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних

Више