P1.2 Projektovanje asemblera
|
|
- Blagoja Čolić
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1
2 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу) у програм написан на неком другом језику (на другом лингвистичком нивоу) 2
3 Асемблер (асемблерски преводилац) је програм који преводи полазни (илити изворни) програм написан на асемблерском језику у програм на машинском језику PROGRAM NA ASEMBLERSKOM JEZIKU ASEMBLER PROGRAM NA MAŠINSKOM JEZIKU IZVRŠIVI PROGRAM NA MAŠ. JEZIKU REZULTAT Велика сличност полазног и крајњег језика чине асемблер посебном врстом преводиоца 3
4 Операције и операнди Кључан део језика чине операције (акције) које се могу изразити и операнди над којима се оне могу обавити Главни задатак преводиоца је да операције из полазног језика изрази у операцијама одредишног језика и операнде полазног језика да замени операндима одредишног језика 4
5 Операције и операнди Операције асемблерског језика (већином) тачно одговарају операцијама машинског језика (и то је основна особина асемблерског језика) Операције машинског језика називамо инструкцијама Обично исто тако називамо и асемблерске операције -> асемблерске инструкције 5
6 Запис операције и операнда Разни могући начини записа, али три главне групе Префиксни: OPERACIJA op1 op2... Инфиксни: op1 OPERACIJA op2... Постфиксни: op1 op2... OPERACIJA 6
7 Запис операције и операнда У Ц++-у све неунарне операције прате инфиксну нотацију. Корисник формулисањем функција суштински уводи своје операције и оне су увек у префиксној нотацији Преклапање оператора је посебан случај 7
8 Формат инструкције и симболички изрази Асемблерски језици већином користе префиксну нотацију Формат асемблерске инструкције: [labela] KOP [operandi] [komentar] Нпр. START MOV AX,0 obrisi AX Операнди су симболички изрази Изрази се састоје од симбола, бројева и оператора, као што су: +, -, * Нпр. 2 * (BEGINX - ENDX) 8
9 Примери MIPS32: add $t3, $t2, $0 addi $t1, $0, 1+2*3 sub $t2, $t2, $t1 blez $t2, exit nop 9
10 Примери x86: mov ah, 09h lea dx, msg+2 int 21h mov ax, 4C00h int 21h 10
11 Примери ЛПРС: inc R0, R0 mov R2, R3 ashl R0, R0 dec R2, R2 NOP 11
12 Примери Али: Crystal32 DSP i1 = ymem[i0] anyreg (a0,i1) a0&a0 if (a==0) jmp>end_premalloc: ymem[fpt_temp2] = x0 ymem[fpt_temp3] = i1 12
13 Примери Али: Starkey SNAP AC = cmul4(wc,yc), BC+=AC ## NOP, WC = PXB0(OXB0), NOP, YC = PYB0(OYB0) AC = cmul4(wc,yc), DC+=AC ## NOP, NOP, NOP, YC = *PYB1(OYB1) AC = cmul4(wc,yc), BC+=AC ## NOP, NOP, NOP, NOP B0 = B0 >> EXP ## NOP, NOP 13
14 ... CMP AX, BROJ
15 Модови адресирања Регистарско: директно и индиректно Непосредно: непосредни операнд и апсолутно адресирање Имплицитно и разни други... 15
16 На пример: CMP AX, BROJ
17 ... BROJ: DB 5,48 MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ
18 ... MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ+1 BROJ: DB 5,
19 ... MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ+1/2*3 BROJ: DB 5,
20 BROJ:.EQU 16/ MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ+1/2*
21 Проблем превођења симболичких израза: Симболички изрази се појављују у асемблерским исказима у пољу операнда. Дефиниција симбола не мора претходити његовој употреби. Према томе асемблер мора бити организован у два пролаза. 21
22 Први и други пролаз асемблера: Први пролаз: дефиниција вредности симбола који се појављују у програму. Други пролаз: превођење на машинске инструкције и одређивање вредности операнада израчунавањем израза који представљају вредност операнада у инструкцији. 22
23 ТАБЕЛА КОДА ОПЕРАЦИЈЕ: Уграђена је у асемблер. Има по једну врсту за сваки симболички код операције. Говори о машинској представи инструкције Броју и врсти операнада и слично Такође дефинише и разлику између машинских и псеудо операција. 23
24 ТАБЕЛА СИМБОЛА: Дефиниција симбола представља процес придруживања симбола броју који представља његову вредност. Први пролаз додељује меморијску локацију свакој инструкцији. ТАБЕЛА СИМБОЛА служи за уписивање симбола и њима придружених вредности. 24
25 ТАБЕЛА ЛИТЕРАЛА: Литерали: специјална врста симбола који се односе на константе. Први пролаз додељује меморијске локације и свим литералима у програму. ТАБЕЛА ЛИТЕРАЛА садржи адресу и бинарни запис константе која одговара датом литералу. 25
26 Литерал?! Пример 16-битна архитектура (инструкциона реч, регистар, меморија...) Фиксна инструкциона реч. cmp r2, cmp r0, ???? регистар.word непосредни операнд није литерал литерал неки пут асемблери и од обичних непосредних операнада направе литерал 26
27 Други пролаз завршава превођење: Сваки израз у пољу операнда дефинише вредност једног од поља инструкције. Симболички код операције се замењује његовим нумеричким кодом. Вредности свих поља се скупљају према формату инструкције која се преводи. 27
28 Четири основна модула асемблера: Модул за први пролаз, Модул за други пролаз, Модул за израчунавање израза, У I пролазу за обраду EQU, у II пролазу за одређивање вредности операнада Модул за конверзију константи. У I пролазу за обраду литерала, у II пролазу за обраду α: DATA β и литерала 28
29 Односи између модула асемблера: ASEMBLER PRVI PROLAZ DRUGI PROLAZ IZRAČUNAVANJE IZRAZA KONVERZIJA KONSTANTI 29
30 Ток информација у првом и другом пролазу: POLAZNI PROGRAM NA ASEMBLERSKOM JEZIKU PRVI PROLAZ TABELA SIMBOLA TABELA LITERALA KOPIJA POLAZNOG PROGRAMA DRUGI PROLAZ IZVEŠTAJ O PREVOĐENJU DATOTEKA PREVEDENOG PROGRAMA OSTALE INFORMACIJE 30
31 I пролаз асемблера (1/3) Треба да дефинише све симболе Зато додељује меморијске локације за: За сваку машинску инструкцију За сваку константу које генерише псеудо операција α: DATA β За сваки меморијски блок резервисан исказом α: BLOK п За сваку константу Коју генерише литерал 31
32 I пролаз асемблера (2/3) Сви елементи се смештају у меморију Почев од адресе 0, по редоследу у програму У ту сврху се уводи бројач локација који указује на први недодељен бајт у меморији који се увећава за вредност зависно од исказа Машинска инструкција: за дужину инструкције Псеудо инструкција α: DATA β: за дужину података које генерише израз β Псеудо инструкција α: BLOK p: за дужину блока који се резервише Псеудо инструкција која не генерише излаз, нпр. EQU: за 0 32
33 I пролаз асемблера (3/3) Дефинисање симбола Унос симбола и бројача локације у табелу симбола Обрада литерала Више литерала може генерисати исту константу Прави се само једна инстанца Литерал се конвертује у бинарну вредност Додатна информација: дужина и ограничења у погледу смештања Простор за литерале се додељује на крају I прол. 33
34 II пролаз асемблера (1/2) Асемблирање машинских инструкција Одређивање сваког поља инструкције: Код операције из табеле КОП Конверзија и асемблирање константи α: DATA β Мора се урачунати потреба за попуном Заузимање простора за блок α: BLOK β Мора се урачунати потреба за попуном Псеудо операције које не генеришу излаз Већ су обрађене једноставно се игноришу 34
35 II пролаз асемблера (2/2) Излази: машински код (.obj) и извештај (.lst) Извештај (листинг): Редни број линије и указивач грешке Адреса меморијске локације (релативно од 0) Генерисани машински код и подаци Изворни асемблерски код 35
36 Пример програма у ЛПРС асемблеру.data a: 5 b: 7.text Begin: // program racuna a * b sub R0, R0, R0 // R0 <- 0 ld R1, a ld R2, b Loop: add R0, R0, R1 dec R2, R2 jmpnz Loop and R0, R0, R0 // NOP 36
37 Једноставан пример (1/2) Како се асемблира овај једноставан програм? Табела КОП је наравно позната унапред TITLE PRVI BROJ DB 5,48 MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ+1 JNE DVA DVA HLT END TKOP MNEMONIK KOD MOV... 2E A1 CMP... 2E 3B 06 JNE HLT F4 37
38 Једноставан пример (2/2) TITLE PRVI BROJ DB 5,48 MOV AX, CS: BROJ CMP AX, BROJ+1 JNE DVA DVA HLT END MAŠINSKI PROGRAM T S LOKACIJA SADRŽAJ SIMBOL VREDNOST BROJ DVA 000D E 0003 A E B TKOP MNEMONIK KOD 000A 00 MOV... 2E A1 000B 75 CMP... 2E 3B C 00 JNE D F4 HLT F4 38
39 Пример BubleSort (1/3) 1 DOSEG MODEL SMALL CODE 4 PUBLIC _BubbleSort _BubbleSort PROC push bp B EC mov bp, sp push si ;sačuvaj registre 9 ; i promenljive 39
40 Пример BubleSort (2/3) push bx DB xor bx, bx push cx C9 xor cx, cx A 52 push dx B 50 push ax C 33 C0 xor ax, ax E 8B mov si, [bp+4] ; si pokazuje na niz E dec si 40
41 Пример BubleSort (3/3) B mov dx, [bp+6] ; broj znakova u dx A F2 mov dh, dl FE CA dec dl B1 00 mov cl, 0 ; i= B FirstLoop: B FE C1 inc cl ; i=i D 8A E9 mov ch, cl ; j=i F SecondLoop: F FE C5 inc ch ; j=j+1 41
P1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеOPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer
ВишеPrecesor Intel 8086
Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеAlgoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеMicrosoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
ВишеZbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara
Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ
ВишеEdukacioni racunarski sistem
ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са
ВишеP1.0 Uvod
Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски
ВишеPojačavači
Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеAR2019
ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеP11.2 Izbor instrukcija, IBURG
Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним
ВишеP9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo
ОПТИМИЗУЈУЋИ КОМПАЈЛЕР Структура компајлера Предњи део, до међукода 1 Важна својства одредишне архитектуре Подржане операције Регистри и меморија (Ресурси - операнди) Проточна структура Организација меморије
ВишеFortran
FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku
Више3.Kontrlne (upravlja~ke) strukture u Javi
Објектно орјентисано програмирање Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Низови у програмском језику Јава Владимир Филиповић vladaf@matf.bg.ac.rs Александар Картељ
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
ВишеPowerPoint Presentation
УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe
ВишеP2.1 Formalne gramatike
Превођење Полазни језик? Одредишни језик 1 Превођење Полазни језик? Одредишни језик Како знање неког језика стиче и складишти човек, а како рачунар? 2 Два аспекта језика Синтакса Семантика значење То су
ВишеOsnove inženjerske informatike II. Uvod u programiranje Vaš prvi program K. F. & V. B.
Osnove inženjerske informatike II. Uvod u programiranje Vaš prvi program K. F. & V. B. The only way to learn a new programming language is by writing programs in it. Kernighan & Ritchie... and it is well
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*
ВишеOsnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005
Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 2 Sadržaj 1 5 1.1 Specifikacija sintakse programskih
Више2_Arhitektura racunara
Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеRačunarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova k
Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova komponenta računarskog sistema se zove SOFTVER(software
ВишеПовезивање са интернетом
Драгана Стопић Сваки рачунар на интернету има своју адресу која је јединствена у свету. Ове адресе се називају IP адресе јер их користи IP протокол (интернет ниво) из фамилије TCP/IP. IP адресе представљају
ВишеVezbe_AOR1_2014_V1.0
АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....
ВишеZadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000
Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)
ВишеPRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekste
PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET U NIŠU DEPARTMAN ZA RAČUNARSKE NAUKE Utorak, 5.06.019. godine PRIJEMNI ISPIT IZ INFORMATIKE 1. Koja od navedenih ekstenzija se najčešće koristi za tekstualne datoteke? a)
ВишеRAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova
RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
Више_sheets.dvi
Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]
Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева
ВишеUvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1
Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom
ВишеSlide 1
Funkcionalno programiranje Interoperabilnost jezika Scala i Java, 2019. Prevođenje u Java bajt kod Svi Java tipovi imaju ekvivalentan tip u jeziku Scala Većina Scala koda se direktno preslikava u odgovarajući
ВишеТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља www.
ТРОУГАО БРЗИНА и математичка неисправност Лоренцове трансформације у специјалној теорији релативности Александар Вукеља aleksandar@masstheory.org www.masstheory.org Август 2007 О ауторским правима: Дело
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Ulaz i izlaz podataka Ulaz i izlaz podataka Nakon odslušanog bit ćete u stanju: navesti sintaksu naredbi za unos/ispis znakova znakovnih nizova cijelih brojeva realnih brojeva jednostruke i dvostruke preciznosti
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА
Питања за усмени део испита из Математике 3 I. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ 1. Појам диференцијалне једначине. Пикарова теорема. - Написати општи и нормални облик диференцијалне једначине првог реда. - Дефинисати:
ВишеРационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје
Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева. Из скупа {,,,, 0,,, } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих бројева; в) ненегативних рационалних бројева; г) негативних рационалних бројева.. Запиши
ВишеStrukture predavač: Nadežda Jakšić
Strukture predavač: Nadežda Jakšić složeni tip podatka; kolekcija promenljivih različitog tipa koje su sakupljene radi lakše manipulacije sintaksa: struct [oznakastrukture] navede { definicija člana strukture;
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 4 Ekscentricitet konusnih preseka i klasifikacija kvadratnih krivih Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 4 1 / 15 Ekscentricitet
ВишеP11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj
Избор инструкција 1 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 2 Поједностављени
ВишеMicrosoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеMicrosoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode]
VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera Prof. Dr Predrag Petković Dr Miljana Milić Sadržaj 1. Šta je VHDL? 2. Opis hardvera 3. Signali 4. Osnove VHDL pravopisa
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеPASCAL UVOD 2 II razred gimnazije
PASCAL UVOD 2 II razred gimnazije Upis-ispis 1. Upis Read(a,b); --u jednom redu Readln(a,b); -- nakon upisa prelazi se u novi red 2. Ispis Write(a,b); -- u jednom redu Writeln(a,b); --nakon ispisa prelazi
ВишеProgramski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk
Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
ВишеMicrosoft PowerPoint - blog.hr -cjenik srpanj [Compatibility Mode]
OGLAŠAVANJE Osnovne karakteristike blog.hr Mini revolucija na Hrvatskom web-u Prvi medij koji je na raspolaganju svakome Besplatna i jednostavna prilika za svakoga tko želi imati vlastite stranice Najveća
ВишеMicrosoft PowerPoint - X i XI termin - odredjivanje redosleda poslova [Compatibility Mode]
ODREĐIVANJE REDOSLEDA POSLOVA DŽONSONOV METOD P očetak k k k m in t i1 m a x t i2 ili m in t i3 m a x t i2 R e š e n je tre b a tra žiti n a d ru g i n ač in S vođenje p ro b le m a n x3 n a fik tiv a
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna
ВишеРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Више6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe
6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe, očekuje se da su koordinate celobrojne. U slučaju
ВишеMathcad - MCADMod MCD
Mathcad Modul # 2 Operatori i funkcije Relacioni i logicki operatori - (funkcija if) Korisnicki definisane funkcije Globalne promenljive 1) Operatori i funkcije: U Mathcadu se razlikuju operatori i funkcije,
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Uvod u programiranje dr Ninoslava Savić Predavanja (3) sreda: 11:15 13:50 Učionica 16 Konsultacije sreda: 15 17 h Kabinet 43 Uvod u programiranje Fond časova: 3+3 Broj ESPB: 7 Ocena znanja (max. broj poena
ВишеModel podataka
Fakultet organizacionih nauka Uvod u informacione sisteme Doc. Dr Ognjen Pantelić Modeliranje podataka definisanje strategije snimanje postojećeg stanja projektovanje aplikativno modeliranje implementacija
ВишеАлгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) : ; б) : (
Алгебарски изрази 1. Запиши пет произвољних бројевних израза. 2. Израчунај вредност израза: а) 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 2 3 4 ; б) 5 3 4 : ( 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; в) ( 5 3 4 : 2 1 2 + 1 1 6 ) 2 3 4 ; г)
ВишеCelobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica
Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: min c T x Ax = b x 0 x Z n Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije m n, b Z m, c Z n. Takođe, očekuje se da
ВишеUniverzitet u Beogradu Mašinski fakultet Konstrukcija i tehnologija proizvodnje letelica PODEŠAVANJE PROGRAMSKOG PAKETA CATIA V5 Miloš D. Petrašinović
Univerzitet u Beogradu Mašinski fakultet Konstrukcija i tehnologija proizvodnje letelica PODEŠAVANJE PROGRAMSKOG PAKETA CATIA V5 Miloš D. Petrašinović Beograd, 2019 Sadržaj Sadržaj i 1 Uvod u programski
ВишеProjektovanje digitalnih sistema
Projektovanje digitalnih sistema Metodologije dizajna Metodologije dizajna Odozgo ka dolje (top-down) Definiše se blok najvišeg nivoa i identifikuju se manji blokovi neophodni za njegovu implementaciju
ВишеOOP1 - domaci 2 (2004/05)
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсеци ИР, ОС и ОФ Београд, 05.04.2019. Први домаћи задатак из Објектно оријентисаног програмирања 2 У сваком задатку: Грешке пријављивати изузецима типа класа које садрже текст
ВишеМатематика напредни ниво 1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. О
1. Посматрај слике, па поред тачног тврђења стави слово Т, а поред нетачног Н. а) A B б) C D в) F E г) G F д) E F ђ) D C 2. Одреди број елемената скупова: а) A = {x x N и x < 5} A = { } n(a) = б) B = {x
ВишеSkripte2013
Chapter 2 Algebarske strukture Preslikivanje f : A n! A se naziva n-arna operacija na skupu A Ako je n =2, kažemo da je f : A A! A binarna operacija na A Kažemo da je operacija f arnosti n, u oznaci ar
ВишеProgramiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007
Programiranje 1 Beleške sa vežbi Školska 2007/2008 godina Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević December 5, 2007 2 Sadržaj 1 Programski jezik C 5 1.1 Oblast važenja lokalnih promenljivih..........................
ВишеSlide 1
Kako jednostavnije preći na višu verziju Formsa Ivan Lovrić, Vedran Latin 14.10.2009. Sadržaj prezentacije Predmet migracije Razlozi za migraciju Infrastruktura potrebna za migraciju Pilot migracija Migracija
ВишеCOMARC/A Format
COMARC/A 856 856 ELEKTRONSKA LOKACIJA I PRISTUP Polje možemo da koristimo u normativnim zapisima za obezbeđivanje dodatnih (elektronskih) informacija o entitetu za koji je zapis kreiran. Polje sadrži podatke
Више` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај
1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трајно чувају податке. Привремено чување података карактерише
ВишеTehnicko crtanje 2010-pitanja
ПИТАЊА ИЗ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА 1. Нацртати трећу прејекцију 2 2. Нацртати трећу прејекцију 2 3. Нацртати трећу прејекцију 2 4. Нацртати сва три изгледа модела приказаног у изометрији 2 5. Нацртати сва три
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје
Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких
ВишеMIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU
MIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU http://www.mi.sanu.ac.rs/ tanjad (tanjad@mi.sanu.ac.rs) 21. januar 2013. Tatjana
Више1.1. Programiranje i programski jezici Uvod -pojmovi programa i programiranja prisutni su danas na svakom koraku, pogotovo u masovnim medijima
1.1. Programiranje i programski jezici 1.1.1. Uvod -pojmovi programa i programiranja prisutni su danas na svakom koraku, pogotovo u masovnim medijima (internet, TV, tisak, ) -pritom se značenje tih pojmova
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеMicrosoft Word - Plan numeracije preciscen tekst
На основу члана 8. став 1. тачка 1), члана 23. став 1. и члана 72. ст. 2. и 3. Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, број 44/10), члана 12. став 1. тачка 1) и члана 16. тачка 4. Статута
ВишеPowerPoint Presentation
II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10-Jednodimenzionalni nizovi.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Nizovi Sadržaj Definicija niza Vrste i elementi nizova Deklarisanje nizova Dodele (početne) vrednosti nizovima Jednodimenzionalni nizovi Primeri dodele vrednosti Petlja foreach Nizovi
Вишеkvadratna jednačina - zadaci za vežbanje (Vladimir Marinkov).nb 1 Kvadratna jednačina 1. Rešiti jednačine: a x 2 81 b 2 x 2 50 c 4 x d x 1
kvadratna jednačina - zadaci za vežbanje 0. (Vladimir Marinkov).nb Kvadratna jednačina. Rešiti jednačine: a x 8 b x 0 c x d x x x e x x x f x 8 x 6 x x 6 rešenje: a) x,, b x,, c x,,d x, 6, e x,, (f) x,.
ВишеAnaliticka geometrija
Analitička geometrija Predavanje 8 Vektori u prostoru. Skalarni proizvod vektora Novi Sad, 2018. Milica Žigić (PMF, UNS 2018) Analitička geometrija predavanje 8 1 / 11 Vektori u prostoru i pravougli koordinatni
Више