Nivo zvuka zašto? () Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) ntenzitet zvuka [W/m ] Tiični izvor zvuka Dinamički oseg čujnosti uva: - W/m W/m. - - zražavanje veličina intenziteta zvuka sistemom malih brojeva za uobičajene zvučne događaje; nr. normalan razgovor.w/m -3-4 -5-6 -7-8 -9 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka zašto? () Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) ntenzitet zvuka [W/m ] Tiični izvor zvuka Korišćenjem linearne skale veliki broj uobičajenih zvučnih događaja bio bi između i W/m a mali broj između i W/m. - - -3-4 -5-6 Teško uočavanje zvučnih događaja između i W/m. -7-8 -9 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka zašto? (3) Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) ntenzitet zvuka [W/m ] Tiični izvor zvuka Otežana komaracija različitih zvučnih događaja. - - Komaracija odrazumeva korišćenje sistema velikih brojeva, nr. odnos raga bola i raga čujnosti :. -3-4 -5-6 -7-8 -9 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka zašto? (4) ogaritamska riroda osetljivosti uha Subjektivni osećaj jačine zvuka roorcionalan je logaritmu fizičke obude (zvučnom ritisku ili intenzitetu zvuka) ~ log Veber-Fehnerov zakon:
Nivo zvuka zašto? (5) ogaritamska riroda osetljivosti uha Veberov zakon: Subjektivni osećaj romene jačine zvuka roorcionalan je rocentualnoj romeni fizičke obude (zvučnog ritiska i intenziteta zvuka) ~ Subjektivna jačina zvuka menja se za isti iznos, linearno, kada se zvučni ritisak menja za isti rocenat, eksonencijalno. Pri nošenju tereta od kg, dodavanje kg redstavlja romenu težine koja se može osetiti. Ako se, međutim, nosi teret od kg, dodavanje kg redstavljaće neosetnu romenu. Tek romena za isti rocenat, dodavanje kg, redstavlja ribližno ekvivalentnu romenu o subjektivnom osećaju.
Nivo zvuka definicija () Nivo određuje relativni odnos dve veličine ali ne i asolutnu vrednost i u oštem slučaju određuje se kao logaritamski odnos dve veličine: n log [ Bel] majući u vidu male romene zvuka koje uvo zaaža, a u cilju dobijanja finije odela skale nivoa, za nivo zvuka uzeta je deset uta manja jedinica - decibel db: n log [ db] Da bi se odredio asolutni iznos određene veličine otrebno je imati vrednost jedne od veličina, tzv. referentnu vrednost.
Nivo zvuka definicija () Za nivo zvuka usvojena je konvencija da se kao referentna vrednost uzima vrednost koja odgovara ragu čujnosti na Hz. Na decibelskoj skali referentna vrednost redstavlja nulu i svaka druga vrednost se oredi sa njom. a v Referentne vrednosti: P 6 9 5 [ Pa] [ Pa] [ W/m ] [ W/m [ W] [ W] [ m/s ] [ m/s [ m/s ] [ nm/s ] [ m] [ m] Na decibelskoj skali referentna vrednost redstavlja nulu, odnosno vrednost za oređenje i svaka druga vrednost se oredi sa njom. ] ]
Nivo zvuka definicija (3) Nivo veličina koje definišu generisanje i rostiranje zvučnih talasa: a log a log a v log v log v P P log P log Nivo zvuka se izražava ili reko nivoa zvučnog ritiska ili nivoa intenziteta zvuka koji SAMO u uslovima slobodnog zvučnog olja imaju istu vrednost. a log log [ db] log log NVO ZVUKA JE OBJEKTVNA VEČNA. c log c log
Nivo zvuka definicija (4) Kada je oznat nivo buke mogu se izračunati asolutne vrednosti zvučnog ritiska i intenziteta zvuka. log log log 5 Pa [ db] log log log W/m [db]
Nivo zvuka definicija (5) Definiše se i nivo zvučne snage: P [ W], P W P log P P [ db] db re - W W W W log W W [ db] db re - W
Nivo zvuka skala () Dinamički oseg čujnosti uva: db. zražavanje veličina nivoa zvuka omoću brojeva sa malim brojem cifara. Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) [W/m ][db] - - -3-4 -5 4 3 9 8 7 Tiični izvor zvuka -6 6-7 5-8 4-9 3 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka skala () Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) [W/m ][db] 4 Tiični izvor zvuka 3 Korišćenjem nivoa zvuka lakše se rasoređuje veći broj uobičajenih zvučnih događaja na logaritamskoj skali. - - -3-4 -5-6 -7 9 8 7 6 5-8 4-9 3 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka skala (3) Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) [W/m ][db] 4 Tiični izvor zvuka 3 Komaracija različitih zvučnih događaja sistemom brojeva sa manje cifara. - - -3-4 -5 9 8 7-6 6-7 5-8 4-9 3 - - Referentna vrednost - Anehoična rostorija
Nivo zvuka skala (4) Jednake romene nivoa bilo gde na db skali subjektivno se ocenjuju kao jednake romene jačine zvuka, tako da je nivo zvuka mera subjektivne jačine. romena nivoa db 3dB 6dB db ocena neuočljivo na granici uočavanja uočljivo jasno uočljivo
Nivo zvuka konverzija () Formula:
Nivo zvuka konverzija () Tabela:
Nivo zvuka konverzija (3) Grafik: Pa
Nivo zvuka konverzija (4) Pravila: log log 6 [ db] log log db re - W/m 3 db 5 db 6 db db db log log [ db] log log
Sabiranje nivoa složenog zvuka () Realni izvori buke uglavnom emituju složeni zvuk sa većim brojem komonentata različitih frekvencija, dakle zvuk širokog sektra. Primeri buke širokog sektra su buka motornih vozila, buka mašina, avionska buka i slično.
Sabiranje nivoa složenog zvuka () DVA ZVORA log R Za zvuk: log složeni log log R = + R Rezultujući nivo buke određuje se olazeći od intenziteta zvuka ili zvučnog ritiska ojedinih komonenti i definicije nivoa buke. log R R log log R R R log
Sabiranje nivoa složenog zvuka (3) R ] log[ ] log[ ] log[ log ] [ log ) log( / )/ ( )/ ( / )/ ( / / /
Sabiranje nivoa složenog zvuka (4) Postuak:.. 3. zračunavanje razlike dva nivoa:, Određivanje + na osnovu grafika ili rethodno rikazane jednačine. Dodavanje + većem nivou daje rezultujući nivo. R
Sabiranje nivoa složenog zvuka (5) Za dva identična izvora: Pravila:. Za dva ista nivoa rezultujući nivo je za 3 db veći. db db db. Ako je razlika nivoa veća od db, rezultujući nivo jednak je većem nivou. 8dB+7dB8dB
Sabiranje nivoa složenog zvuka (6) VŠE ZVORA n i i R R log log n i i R R log log n i R R i n log log
Sabiranje nivoa složenog zvuka (7) SUČAJ VŠE DENTČNH ZVORA R Komentar: Može da dovede do zabune ovakvo označavanje. 3 4...
Oduzimanje nivoa složenog zvuka () Postuak oduzimanja nivoa zvuka rimenjuje se u slučaju kada se određuje nivo zvuka u risustvu rezidualnog zvuka (drugih izvora koji se ne mogu isključiti).
Oduzimanje nivoa složenog zvuka () S S S S S S log log log tot tot tot res log( log( S log( tot tot / / ( ) log( tot tot / res tot tot tot / res res ) res / tot ) log( tot res ) / res ) ) log( ) ) tot res
Oduzimanje nivoa složenog zvuka (3) Postuak:. Merenje ukunog nivoa zvuka izvora i rezidualnog zvuka (buke), S,N. sključivanje izvora zvuka i merenje rezidualnogog nivoa zvuka (buke), N 3. zračunavanje razlike dva nivoa: 4. Određivanje - na osnovu grafika ili rethodno rikazane jednačine 5. Oduzimanje - od nivoa S,N S S, N
Oduzimanje nivoa složenog zvuka (4) Pravila ri merenju nivoa buke: Ako je razlika ukunog i rezidualnog nivoa buke veća od db, rezidualna buka ne utiče na merenje, odnosno njen dorinos je manji od.5 db. Ako je razlika ukunog i rezidualnog nivoa buke manja od 3dB, rezidualna buka znatno utiče na merenje i moraju se reduzeti mere za njeno smanjenje. Ako je razlika ukunog i rezidualnog nivoa buke u osegu od 3dB do db, vrednosti ukune buke moraju se korigovati da bi dobili buku secifičnog izvora. Ako je razlika ukunog i rezidualnog nivoa buke 3dB odjednak je dorinos rezudualne i secifične buke. S S tot tot log( log( tot ) res )
Subjektivna jačina zvuka () Objektivni nivo zvuka ne daje otunu informaciju o subjektivnom osećaju jačine zvuka, odnosno ljudskoj reakciji na utvrđeni nivo. Postoji izvesno neslaganje između objektivnih vrednosti i subjektivnog doživljaja zvučnog nadražaja. Subjektivni osećaj jačine buke zavisi od: nivoa buke i frekvencije. Dva zvuka istog nivoa, a različitih frekvencija, nemaju isti subjektivni osećaj.
Subjektivna jačina zvuka () Razlog - ljudsko uvo nije jednako osetljivo na sve frekvencije, različito reaguje na iste vrednosti nivoa buke različitih frekvencija. Čovek lakše odnosi više nivoe na nižim frekvencijama nego niže nivoe na višim frekvencijama. Posledica - kriva raga čujnosti je frekvencijski zavisna, tako da nr.: Objektivni nivo buke od 3dB neće se čuti isod 8Hz, dok je iznad te frekvencije znatno iznad krive raga čujnosti; Prag čujnosti na 3Hz je za 6dB veći od raga na khz.
Subjektivna jačina zvuka (4) Za izražavanje subjektivnog osećaja jačine buke uvedena je nova veličina - subjektivna jačina zvuka, fon, sa osobinama: dva zvuka sa istim brojem fona identična su za ljudsko uvo, na Hz subjektivna jačina zvuka ima istu vrednost kao objektivna jačina zvuka, db=fon za frekvencije iznad i isod Hz, fonska i decibelska skala nisu ekvivalentne, za frekvencije iznad i isod Hz, subjektivna jačina zvuka određena je izofonskim linijama. zofonske linije - linije sa istim brojem fona bez obzira na frekvenciju. Pomoću izofonskih linija može se naći veza između objektivne i subjektivne jačine buke, odnosno fona i decibela i obrnuto. oudness level Nivo glasnosti ili subjektivna jačina.
Subjektivna jačina zvuka (5) Subjektivna jačina zvuka u fonima određuje se ekserimentalno, romenom nivoa zvuka odgovarajućeg tona sve dok subjektivna ocena njegove jačine ne bude ista sa subjektivnom jačinom tona na Hz.
Subjektivna jačina zvuka (6) Primeri: =5dB, f=4hz: =48fona =5fona, f=hz: =64dB zofonske linije o Flečeru i Mansonu zofonske linije su u većem delu frekvencijskog osega ekvidistantne (međusobno rastojanje krivih jednako) što ukazuje na logaritamski karakter jedinice fon. Pojačanje za jednak broj fona uvek se ocenjuje jednako, kao što je slučaj i kod db skale.
Subjektivna jačina zvuka (7) Poznavanje subjektivne jačine buke omogućava da se različiti zvučni događaji gradiraju rema reakciji koji oni izazivaju na čoveka. Prema subjektivnoj jačini buke čovekovo okruženje se može oceniti rema sledećoj skali kao: mirno bučno - 4 fona 5-7 fona 8-9 fona - fona norm alno vrlo bučno
Glasnost zvuka () Primena fonske skale i veličine subjektivne jačine zvuka ne omogućuje da se izvrši subjektivna gradacija jačine zvuka tako da nam ne može ilustrovati kako ljudsko uho razlikuje različite jačine zvuka. TRAGANJE ZA ODGOVORMA NA PTANJA Da li je romena subjektivne jačine od X fona mala ili velika? Koliko uta se subjektivno ovećala jačina zvuka? 7fona 4%? 8fona
Glasnost zvuka () Odgovore na ostavljena itanja daje sonska skala, odnosno veličina glasnost zvuka, sa jedinicom son. Glasnost zvuka definiše koliko je neki zvuk glasniji od zvuka čija je glasnost son. Pomoću sonske skale može se izvršiti gradacija glasnosti zvuka: Zvuk koji ima 8sona je dvostruko glasniji od zvuka čija je glasnost 4sona. subjektivna jačina fon
Glasnost zvuka (3) Svako ovećanje subjektivne jačine od fona udvostručuje glasnost. Subjektivnoj jačini od 4 fona odgovara glasnost od sona. S 4 4 logs 4 33logS log NVO GASNOST subjektivna jačina fon
Glasnost zvuka (4) Primer: Ako motocikl roizvodi zvuk u srednje frekventnom osegu subjektivne jačine 8fona, četiri takva motocikla stvaraće subjektivnu jačinu od 86fona. Porast jačine iznosi 7.5%. Analiza reko glasnosti okazuje da je glasnost u rvom slučaju 6 sona a u drugom 4 sona, tako da orast jačine stvarno iznosi 5%. subjektivna jačina fon
Ponderacione frekvencijske krive () Merenje objektivne jačine buke odnosno nivoa buke odrazumeva: određivanje efektivne vrednosti zvučnog ritiska, N () - Z korišćenje frekvencijske karakteristika instrumenta koja je u celom frekvencijskom odručju ravna i koja ne unosi nikakve korekcije signala Merenje veličina koja ribližno odgovaraju subjektivnom osećaju ljudskog uva zahteva korišćenje rocedura za merenje subjektivne jačine zvuka rimenom onderacionih frekvencijskih krivih.
Ponderacione frekvencijske krive () Objektivni nivo i subjektivna jačina zvuka na Hz imaju istu vrednost na ovoj frekvenciji nije otrebna korekcija objektivnog nivoa buke. Na ostalim frekvencijama je otrebno izvršiti korekciju objektivnog nivoa imajući u vidu oblik izofonskih linija koje definišu odnos objektivnog nivoa buke i subjektivne jačine.
Ponderacione frekvencijske krive (3) zofonske linije - da bi zvuk na Hz imao subjektivnu jačinu od 4fona taj zvuk mora da ima objektivni nivo od 5dB. Merenje - da bi instrument na disleju umesto 5 okazao 4 otrebno je uneti dodatno slabljenje od db. Vrednost db je uravo razlika između vrednosti izofonske linije od 4fona na Hz i Hz. Analogno se može izvesti isti zaključak i za ostale frekvencije.
Ponderacione frekvencijske krive (4) Za sve frekvencije - frekvencijska karakteristika instrumenta bi trebalo da ima vrednost izvrnute izofonske linije od 4 fona normalizovane na nultu vrednost na Hz da bi instrument okazivao subjektivnu jačinu. Oisanim ostukom formira se frekvencijska korekciona karakteristika instrumenta za korekciju objektivnog nivoa koja se naziva A-onderaciona frekvencijska kriva.
Ponderacione frekvencijske krive (5) Ponderaciona frekvencijska kriva redstavlja frekvencijsku karakteristiku instrumenta koja: daje ojedinim frekvencijama veći ili manji značaj, odnosno težinu, odnosno onderiše tretirane veličine; usklađuje reakciju instrumenta sa osetljivošću organa sluha na zvuk, odnosno sa izofonskim linijama; koriguje (oslabljuje ili ojačava) objektivni nivo zvuka u zavisnosti od frekvencije. Jedna onderaciona kriva ne bi mogla da važi za ceo dinamički oseg jer oblik izofonskih linija nije isti. Uvođenjem onderacione krive za svaku izofonsku linju komlikuje merni instrument.
Ponderacione frekvencijske krive (6) Pored A-onderacione krive standardizovane još dve frekvencijske korekcione karakteristike: B (za srednje nivoe buke) - koja ribližno odgovara izvrnutoj izofonskoj liniji od 7 fona, rethodno normalizovanu na nultu vrednost na Hz; C (za visoke nivoe buke) - koja ribližno odgovara izvrnutoj izofonskoj liniji od fona, rethodno normalizovanu na nultu vrednost na Hz. Na Hz sve onderacione krive ne vrše nikakvu romenu.
Ponderacione frekvencijske krive (7) Označavanje korišćenje onderacione frekvencijske krive: SO 8-8 (7) Nesiravno db(a), dba. sravno: A, WA,... Jedinica za nivoa je db.
Ponderacione frekvencijske krive (7) U raksi se okazalo da korišćenje samo A-onderacione krive daje zadovoljavajuće rezultate u roceni reakcije ljudskog uva na zvučne događaje različitih nivoa i frekvencija a: mnogi instrumenti imaju samo ovu onderacionu krivu (i C krivu za vršne nivoe), mnogi zakonski roisi i norme sadrže odatke o dozvoljenim vrednostima nivoa buke uz korišćenje A-onderacione krive. Može se uočiti da sve težinske krive, a ogotovo A-težinska kriva: favorizuje frekvencije iznad Hz i neznatno ih ojačava, znatno oslabljuje frekvencije isod Hz. Uravo su to karakteristike ljudskog uva.
Ponderacione frekvencijske krive (7) Efekat rimene A-težinske krive: htts://en.wikiedia.org/wiki/a-weighting
Ponderacione frekvencijske krive (7) Slabljenje krivi teonderacionih f[hz] Kriva A [db] Kriva B [db] Kriva C [db] 5-3. -.6 -.3 63-6. -9.3 -.8 8 -.5-7.4 -.5-9. -5.6 -.3 5-6. -4. -. 6-3.4-3. -. -.9 -. 5-8.6 -.8 35-6.6 -.8 4-4.8 -.5 5-3. -.3 63 -.9 -. 8 -.8 5.6 6. -.. -. -. 5.3 -. -.3 35. -.4 -.5 4. -.7 -.8 5.5 -. -.3 63 -. -.9 -. 8 -. -.9-3. -.5-4.3-4.4
Ekvivalentni nivo buke () U realnim uslovima čest je slučaj da je buka dugotrajna i da je nivo buke romenljiv sa vremenom. Nr.: ndustrijska buka; Saobraćajna buka; Muzika. Promene trenutne vrednosti nivoa buke u funkciji vremena otuno oisuju osmatrani događaj. Predstavljanje vremenski romenljive buke samo dijagramom znatno se komlikuje rocena uticaja vremenski romenljive buke na čoveka, ili komaracija sa dozvoljenim vrednostima.
Ekvivalentni nivo buke () Najčešće korišćena veličina za jednobrojno izražavanje vremenski romenljive buke je ekvivalentni kontinulani nivo zvučnog ritiska ili skraćeno ekvivalentni nivo buke, A eq db. Ekvivalentni nivo buke se određuje uvek rimenem A- onderacione krive a se oznaka krive može izostaviti, eqdb. Ekvivalentni nivo buke redstavlja konstantni (rosečni) nivo buke, koji u određenom vremenskom intervalu ima istu zvučnu energiju kao osmatrana, vremenski romenljiva buka. Ekvivalentni nivo buke redstavlja nivo buke koji bi svojim dejstvom na čoveka izazvao iste efekte kao i njegov ekvivalent vremenski romenljiva buka.
Ekvivalentni nivo buke (3) Najoštija definicija ekvivalentnog nivoa buke: eq log T T A ( t )/ dt [db] zražavanjem vremenski romenljivog nivoa buke omoću ekvivalentnog nivoa usostavlja se veza sa: vremenom kao arametrom koji u roceni štetnog dejstva buke izražava dužinu eksozicije osmatranom nivou, i frekvencijom, rimenom A-težinske krive ri merenju romenljivog nivoa buke.
Ekvivalentni nivo buke (4) Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu rezultata statističke analize romenljive buke u vremenskom domenu: uzorkovanjem romenljivog nivoa zvuka i određivanjem vremena trajanja ojedinačnih nivoa romenljivog zvuka ts n 4 35 3 5 5 5 eq log i ti T. i n 4 35 3 5 5 5 3 3 34 36 38 4 4 44 46 48 5 5 54 56 58 6 6 db uzorkovanjem romenljivog nivoa zvuka i klasiranjem ojedinačnih nivoa romenljivog zvuka rema nivou t i - trajanje i-tog nivoa zvuka i T - ukuno vreme uzorkovanja n i - broj uzoraka nivoa i n - ukuan broj uzoraka širina klase: db eq log n i ni n. i 3 3 34 36 38 4 4 44 46 48 5 5 54 56 58 6 6 db
[db] [db] Ekvivalentni nivo buke (5) eq Konstantni nivoi buke ne moraju da budu kontinualni da bi ekvivalentni nivo buke bio isti. Ako je ukuno trajanje konstantnog nivoa isto, način na koji se on ojavljuje u toku osmatranog vremena ne utiče na vrednost ekvivalentnog nivoa. 9 85 8 75 7 65 6 eq 5 5 5 3 35 4 45 5 55 6 t log T eq log. 3 log 6 (a) 7 t T 3 6. t [min] 7 8. 5. 5 77. 4dB 8,, eq eq eq eq 77. 4 db 9 85 8 75 7 65 6 t log T log 6 log. 7 8 5 5 5 3 35 4 45 5 55 6. t T 5 6 8 7.. 4 t (b) 3 T 5 6 7 8. 5 6 3. 5 t4 T 8 7 t. [min] 5 6 4. 8 8 7 t5 T,. 5. 8, 8,
Ekvivalentni nivo buke (7) Ukoliko je merenjem ili računski određen ekvialentni nivo buke u jednom vremenskom intervalu, može se izračunati i ekvivalentni nivo buke u nekom drugom vremenskom intervalu: T eq eq log T Visoki nivoi buke malog trajanja imaju veći uticaj na ekvivalentni nivo buke od niskih nivoa buke dugog trajanja. Što je rocenat trajanja viših nivoa veći to će se ekvivalentni nivo buke znatnije razlikovati od srednje vrednosti nivoa buke (5) u istom intervalu. eq =77.dB 5 =9dB eq =87dB 5 =9dB eq =89.5dB 9 =9dB
Ekvivalentni nivo buke (8) Za oisivanje jako romenljive buke koriste se rocentni nivoi buke. Statističkom analizom vremenski romenljivog zvuka u amlitudnom domenu, mogu se izračunati i rocentualni nivoi n, koji redstavljaju nivoe koji su remašeni u n% ukunog mernog vremena. db nivo koji je remašen u % osmatranog vremenskog intervala 5 db nivo koji je remašen u 5% osmatranog vremenskog intervala 9 db nivo koji je remašen u 9% osmatranog vremenskog intervala Ako je verovatnoća rasodele nivoa ribližna Gausovoj tada važi relacija: eq 5 6 9
Ekvivalentni nivo buke (9) Kumulativna rasodela i rasodela nivoa buke.
Nivo izloženosti buci () Zvučni događaji gde je razlika između maksimalnog i ozadinskog nivoa buke velika, redstavljaju tranzijentne (kratkotrajne) ojave. Tranzijentne ojave se karakterišu kratkim trajanjem i veoma visokim nivoom buke u odnosu na ozadinski nivo buke. Primeri tranzijentnih ojava: relet aviona, rolazak automobila, ekslozija.
Nivo izloženosti zvuku () Zvučni događaji gde je razlika između maksimalnog i ozadinskog nivoa buke velika, redstavljaju tranzijentne (kratkotrajne) ojave. Tranzijentne ojave se karakterišu kratkim trajanjem i veoma visokim nivoom buke u odnosu na ozadinski nivo buke. Primeri tranzijentnih ojava: relet aviona, rolazak automobila, ekslozija.
Nivo izloženosti zvuku () Za tranzijentne ojave, gde merenje očinje i završava u rezidualnoj (ozadinskoj) buci, izmereni ekvivalentni nivo buke zavisi od mernog erioda, čak i ako je ukuna energija osmatrane ojave ista. Veoma visoka akumulirana energija u vremenu ojavljivanja tranzijentne ojave može rezultirati u različitim vrednostima ekvivalentnog nivoa buke u zavisnosti od toga kada se rekida merenje. Na ukunu zvučnu energiju, a samim tim i na eq, utiču samo najviši nivoi buke koji se od maksimalnog nivoa razlikuju 5 db ( db).
Nivo izloženosti zvuku (3) Za definisanje energije tranzijentnih ojava koristi se, radije, nivo izloženosti zvuku, AE db. Koristi se često i oznaka SE. SE eliminiše uticaj mernog erioda na izmerenu vrednost. SE se definiše kao konstantni nivo buke koji ima istu energiju u jednoj sekundi kao i osmatrana vremenski romenljiva ojava. Najoštija definicija nivoa izloženosti zvuku: T A ( t )/ AE log dt [db] T T interval merenja. A (t) vremenski romenljiv A-nivo buke, T =s.
Nivo izloženosti zvuku (4) Za definisanje energije tranzijentnih ojava koristi se, radije, nivo izloženosti zvuku, AE db. Koristi se često i oznaka SE. SE eliminiše uticaj mernog erioda na izmerenu vrednost. SE se definiše kao konstantni nivo buke koji ima istu energiju u jednoj sekundi kao i osmatrana vremenski romenljiva ojava. Najoštija definicija nivoa izloženosti zvuku: T A ( t )/ AE log dt [db] T T interval merenja. A (t) vremenski romenljiv A-nivo buke, T =s.
Nivo izloženosti zvuku (5) Ukuna zvučna energija se računa za ukuni merni eriod, ali se umesto usrednjavanja u celom mernom eriodu usrednjavanje vrši u toku referentnog vremena od s. SE definiše ukunu zvučnu energiju u osmatranom vremenskom intervalu. Ekvivalentni nivo definiše vremenski usrednjenu zvučnu energiju zvučnu snagu u istom vremenskom intervalu. eq log T T A ( t )/ dt [db] AE log T T A ( t )/ dt [db]
Nivo izloženosti zvuku (6) Strujomer ne okazuje trenutnu otrošnju električne energije. Omogućava da ovremenim očitavanjem utvrdimo ukunu otrošenu energiju u određenom eriodu. Račun koji laćamo ne zavisi od toga kako smo trošili energiju već koliko smo ukuno otrošili. Na sličan način veličina SE definiše ukunu zvučnu energiju u određenom vremenskom intervalu. SE ne definiše način kako je ta energija generisana.
Nivo izloženosti zvuku (7) Ako ukunu otrošenu energiju odelimo sa odgovarajućim vremenskim eriodom dobićemo rosečnu angažovanu električnu snagu izvora. Sada možemo da znamo kako smo rosečno trošili energiju. Ekvivalentni nivo buke okazuje kolika je rosečna energija bila generisana u određenom vremenskom intervalu.
Nivo izloženosti zvuku (8) SE se može rimeniti za izračunavanje eq za dati vremenski eriod T, ako su oznate ojedinačne vrednosti SE-a za različite zvučne događaje koji se ojavljuju u tom eriodu. Za samo jedan zvučni događaj u vremenskom intervalu T: T eq AE log, T s T Ukoliko u vremenskom intervalu T ima više zvučnih događaja čije karakteristike odgovaraju tranzijentnim ojava: eq AE i T. log log, T T i s
Nivo izloženosti zvuku (9) PRMER: Na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice rolazak utničkog automobila svara nivo izloženosti buci od 8 db, rolazak teretnog automobila svara nivo izloženosti buci od 9 db a rolazak autobusa svara nivo izloženosti buci od 95 db. Ako u toku jednog sata saobraćajnicom rođe utničkih automobila, 5 teretnih automobila i autobusa, izračunati ekvivalentni nivo buke na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice za vremenski eriod od jednog sata. eq eq eq AE log( N ) log( T), 8 log( ) log(36), 8 3 35. 6 67. 4 db
Nivo izloženosti zvuku () PRMER: Na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice rolazak utničkog automobila svara nivo izloženosti buci od 8 db, rolazak teretnog automobila svara nivo izloženosti buci od 9 db a rolazak autobusa svara nivo izloženosti buci od 95 db. Ako u toku jednog sata saobraćajnicom rođe utničkih automobila, 5 teretnih automobila i autobusa, izračunati ekvivalentni nivo buke na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice za vremenski eriod od jednog sata. eq eq eq AE log( N ) log( T), 9 log(5) log(36), 9 7 35. 6 eq eq3 eq 3 AE 3 3 log( N 3 7. 4 db ) log( T), 95 log( ) log(36), 95 3 35. 6 7. 4 db
Nivo izloženosti zvuku () PRMER: Na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice rolazak utničkog automobila svara nivo izloženosti buci od 8 db, rolazak teretnog automobila svara nivo izloženosti buci od 9 db a rolazak autobusa svara nivo izloženosti buci od 95 db. Ako u toku jednog sata saobraćajnicom rođe utničkih automobila, 5 teretnih automobila i autobusa, izračunati ekvivalentni nivo buke na rastojanju m od ose gradske saobraćajnice za vremenski eriod od jednog sata. eq eq log( log( 6. 74. eq. eq. eq3 7. 4 7. 4 ), ) 75. 6 db.