Korica
|
|
- Аленка Мандић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Konverzija frekvencije u а-gan/algan Bragovski konfiniranim strukturama za rimene kod solarni ćelija na bazi GaAs SLOBODAN D. ČIČIĆ, Univerzitet u Beogradu, Originalni naučni rad Elektrotenički fakultet, Beograd UDC: : JELENA V. RADOVANOVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Elektrotenički fakultet, Beograd VITOMIR B. MILANOVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Elektrotenički fakultet, Beograd Jedno od raktični ograničenja za veću rimenu olurovodnički solarni ćelija je relativno niska efikasnost, koja uglavnom otiče od nemogućnosti solarne ćelije da asorbuje foton energije manje od energetskog rocea materijala od koga je naravljena. U ovom radu razmatramo ristu rešenju ovog roblema omoću nelinearni otički efekata, tačnije nelinearne suscetibilnosti drugog reda. Analiziraćemo strukturu koja se sastoji od suerrešetki sa nesimetričnom kvantnom jamom kao erturbacionom oblašću, čime dobijamo Bragovski konfiniranu strukturu, a koja omoću navedenog efekta može da konvertuje dva fotona niže energije u jedan foton energije otimalne za datu solarnu ćeliju. Parametri strukture se otimizuju za o jedan ar fotona sa idejom da se realizuje kontinualni konvertor. Otimizacija se vrši rimenom genetskog algoritma a za materijal konvertora izabrani su neolarni nitridni olurovodnici Ključne reči: olurovodnička kvantna jama, Bragovski konfinirana struktura, nelinearna suscetibilnost 1. UVOD Klimatske romene sve ozbiljnije utiču na ljudski živote, čemu je dorinela otrošnja ogromni količina energije koja se retežno dobija iz fosilni goriva. Pored zagañenja životne sredine, veliki roblem redstavlja i činjenica da je količina fosilni goriva ograničena. Zato se sve više okrećemo obnovljivim izvorima energije, u koje sada i solarna energija, koja je možda i najoularnija oslednji godina. U rilog tome govori činjenica da u oslednji desetak godina roizvodnja solarne energije raste oko 4% godišnje [1]. Kaaciteti su dostigli čak 93 GW, od čega 8 GW samo u mačkoj. U bliskoj budućnosti će biti otvoreno nekoliko solarni elektrana snage reko 1 MW. Samo. godine solarne elektrane su roizvele 93 TW, što čini.41% ukune svetske roizvodnje [1]. Razlozi zašto ovaj rocenat nije veći su brojni, a jedan od nji redstavlja i niska efikasnost Adresa autora: Slobodan Čičić, Univerzitet u Beogradu, Elektrotenički fakultet, Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73 Rad rimljen: Rad rivaćen: solarni ćelija (SĆ). SĆ funkcionišu tako što asorbuju odreñeni rocenat fotona koji stižu sa Sunca i generišu slobodne elektrone čiji usmereni tok daje električnu struju. Otimalna asorcija fotona odvija se ukoliko je njiova energija jednaka energetskom roceu (E g ) materijala od kog je SĆ naravljena. Fotoni koji imaju energiju veću od E g budu asorbovani ali se višak energije u odnosu na veličinu energetskog rocea retvara u tolotu. Fotoni energije manje od E g ne mogu biti asorbovani a čine oko 5% intenziteta Sunčevog zračenja. S obzirom da je ovo veliki rocenat energije, otrebno je naći način da se i ovi fotoni iskoriste. linearni otički efekti drugog reda, oisani omoću odgovarajuće suscetibilnosti, omogućavaju nam da,,saberemo dva fotona niski energija i generišemo jedan foton čija energija je jednaka njiovom zbiru. Oisani efekat se zove konverzija na gore []- [5], a struktura omoću koje se može ostvariti je konvertor frekvencije. U ovom radu razmatraćemo konvertorsku strukturu na bazi olurovodničkog materijala, koja se sastoji iz slojeva koji formiraju suerrešetku erturbovanu asimetričnom kvantnom jamom (KJ), tj. Bragovski konfiniranu strukturu [6], TEHNIKA NOVI MATERIJALI 3 (4) 3 377
2 slika 1. Konvertor se ostavlja izmeñu SĆ i sloja sa maksimalnom refleksijom u željenom delu sektra. Na taj način, fotone za koje je SĆ bila transarentna, konvertorska struktura će transformisati u fotone otimalne energije za datu SĆ, oni će zatim naići na reflektujući sloj, koji će i vratiti u SĆ radi asorbovanja. Do otrebnog nelinearnog efekta dolazi tako što elektron na osnovnom nivou u KJ asorbuje energiju jednog fotona i relazi na viši (drugi) nivo. Elektron na drugom nivou asorbuje energiju dodat- nog fotona i relazi na treći nivo. Sa trećeg nivoa se vrši relaz na osnovni nivo, ri čemu dolazi do emisije novog fotona energije jednake zbiru dva rêtodno asorbovana fotona. Parametre ovakve strukture (dimenzije i sastav slojeva) treba otimizovati tako da energija relaza bude usaglašena sa zatevima koje nameće veličina energetskog rocea date SĆ. Ovde ćemo razmatrati isključivo unutarzonske relaze u okviru rovodne zone. Slika 1- Šematski rikaz dela konvertorske strukture u formi erturbovane suerrešetke. Perturbaciona oblast nalazi se u osegu Iδ L, δ R, videti [6] za detalje. TEORIJSKA RAZMATRANJA Konvertorska struktura se sastoji od neolarni nitrida а-gan/algan. Ova kombinacija materijala izabrana je iz razloga što omogućava veliki diskontinuitet rovodne zone a time i asorciju fotona veći energija [7], [8]. Fokusiramo se na eksagonalnu strukturu u a- konfiguraciji jer ta konfiguracija nema ugrañeno električno olje. Jedan segment konvertorske strukture je šematski rikazan na slici 1. Steenici u KJ se sastoje od Al x Ga 1-x N, i za različite vrednosti molskog udela x dobijaju se različite visine steenika u erturbacionoj oblasti. Čist GaN (x) je izabran kao materijal glavne jame (širine C W, slika 1), dok slučaj x1 odgovara čistom AlN od kog se sastoje barijere visine Ub1.76eV. U okolini svake erturbacione oblasti javljaju se diskretna stanja unutar zabranjeni minizona, uključujući i nadbarijerni deo sektra. Ako obezbedimo da budu isunjeni Bragovi uslovi refleksije imaćemo maksimalnu lokalizaciju diskretni stanja [6]. Visoka lokalizacija nadbarijerni stanja se objašnjava konstruktivnom interferencijom talasa reflektovani od slojeva suerrešetke. Širine jama, barijera i steenika se variraju u otimizacionom ostuku, čime se menja izgled elektronskog sektra i talasni funkcija. Radi realizacije kontinualnog konvertora otrebno je otimizovati što veći broj ovakvi segmenata sa slike 1, od koji je svaki rilagoñena za konkretan ar uadni fotona. Električna olarizacija u strukturi se može izraziti na sledeći način: Pε X (1) +E+ ε X () E + (1) gde je ε dielektrična roustljivost vakuuma, X električna suscetibilnost a E električno olje. Od interesa nam je samo član koji sadrži suscetibilnost drugog reda X (). Drugi sabirak u gornjem izrazu može se naisati u formi: ( ) i P (, ) ε X jk ( ) ijk E { i, j, k} { x, y, z} j ( ) E ( ) k () Slika - Ilustracija efekta konverzije frekvencije na bazi unutarzonski relaza izmeñu tri najniža vezana stanja Za izvoñenje izraza za nelinearnu suscetibilnost drugog reda X (), tj. za funkciju koju otimizujemo, koristimo formalizam matrica gustine [9]. Za osmatrani efekat otrebni su nam samo relazi izmeñu tri najniža nivoa energije (što je ilustrovano na slici ). Pošto je ravac narastanja strukture z-ravac, zadržavamo samo te komonente suscetibilnosti i dobijamo: 378 TEHNIKA NOVI MATERIJALI 3 (4) 3
3 () N 1 1 e ιγ + ιγ ιγ ιγ (3) χ zzz 1 εћ ιγ 1 + ιγ + ιγ + ιγ U retodnoj jednačini je Plankova konstanta, izmeñu nivoa različite arnosti bio jednak nuli, što se N koncentracija elektrona, frekvencija relaza vidi iz jednačine (4). n sa nivoa m na nivo n, frekvencija fotona n, γ širina relaza a nm matrični element relaza sa nivoa m na nivo n koji glasi: n nm ψ zψ mdz (4) nm U izrazu (3) zadržavamo rezonantne sabirke i izjednačavamo energiju fotona sa razlikom energija izmeñu osnovnog i rvog obuñenog nivoa, a dobijamo: ( ) Re 1 χ ( ) (, ) zzz ε 1 ( ) 1 iγ, 1 iγ 1 iγ Realni deo retodnog izraza glasi: χ εћ () { zzz} 3 (5) ( ) 1 + ( ) γ γ γ + γ (6) 1 (( ) )(1 ( ) ) Za formiranje ciljne funkcije za otimizaciju omoću genetskog algoritma imlementiranog u Matlabu, izraz (6) ćemo skalirati konstantnim faktorom, čime dobijamo: ε e F ( ) ( ) γ ( ) ) + γ 1 + γ γ (7) Pošto je cilj da emitovani foton ima energiju jednaku energetskom roceu SĆ, zamenjujemo Eg. Da bi suscetibilnost drugog reda bila različita od nule, neoodno je da erturbacija bude asimetrična, inače bi matrični element relaza 3. NUMERIČKI REZULTATI Struktura sa slike 1 otimizovana je za rimenu kod solarni ćelija na bazi GaAs, što odreñuje da je E 31 E g 1.44eV. Za retragu arametarskog rostora korišćen je genetski algoritam (GA), stoastički metod za globalnu otimizaciju funkcija modelovan o uzoru na roces evolucije. Otimizacija je vršena za svaki ar fotona zasebno, odreñivanjem arametara strukture ri kojima je vrednost suscetibilnosti, odnosno ciljne funkcije formulisane reko izraza (7), najveća. Parametri su širina dna KJ cw, širina i visina rvog steenika cs1 i 1, širina i visina drugog steenika U S cs i U S, širina barijere suerrešetke b i širina jame suerrešetke a. Izabrano je da se širine slojeva u KJ kreću izmeñu 1Å i 3Å, s tim što širina drugog steenika može da bude nula tj. moguće je da se struktura urosti na jamu sa jednim steenikom. Širine slojeva suerrešetke se kreću izmeñu 8Å i Å, dok visine steenika variraju izmeñu 3% i 7% visine barijere, Ub1.76eV. Ostali arametri koji su korišćeni u roračunu su Eg GaAs 1.4eV, Eg AlN 6.47Ev, Eg GaN 3.4eV [1], m GaN.9m, m AlN.39m (gde je m masa slobodnog elektrona) [7], odnos ofseta rovodne rema ofsetu valentne zone 6:4 [8]. Uticaj narezanja uračunat je uz korišćeje odataka iz reference [7]. Deo rezultata dobijeni ri otimizaciji rikazan je u tabeli 1. Vektor arametara strukture dat je u obliku B[cw cs1 Us1 cs Us a b], gde su sve širine izražene u angstremima (Å) a visine barijera i steenika u elektron-voltima (ev). Parametri strukture su varirani tako da u rvom slučaju odgovaraju aru fotona koji imaju istu energiju, jednaku olovini E g. Kod svakog narednog ara energija jednog fotona je ovećavana za oko 1meV a kod drugog je smanjivana za istu vrednost. Na taj način su odreñeni arametri strukture za 3 ara fotona. U tabeli se može videti da je najveća vrednost suscetibilnosti dobijena u slučaju kad su fotoni koji se asorbuju isti energija. TEHNIKA NOVI MATERIJALI 3 (4) 3 379
4 Slika 3 - Struktura otimizovana za energije uadni fotona koje su jednake Eg Na slici 3 je rikazan rofil dobijene strukture sa kvadratima odgovarajući talasni funkcija. S obzirom da je jama rilično uska, što je neoodno da bi se ostvarile tražene razlike energija, treće vezano stanje ozicionirano je u okolini vrova barijera. Zavaljujući odličnoj lokalizaciji koju omogućavaju Bragovski konfinirane strukture imamo ravo diskretno stanje na ovoj energiji. Struktura kod koje je dobijena druga najveća vrednost suscetibilnosti otimizovana je za asorciju fotona čije energije se značajno razlikuju. Perturbaciona jama je još uža nego u retodnom slučaju a se treći nivo nalazi u nadbarijernom delu sektra, kao što je rikazano na slici 4. Tabela 1. Parametri konvertora dobijeni otimizacijom Slika 4 - Profil otimizovane Bragovski konfinirane strukture kod koje se treće vezano stanje nalazi u nadbarijernom delu sektra Treba naomenuti da je rilikom numerički roračuna retostavljeno da konvertor minimalno asorbuje zračenje koje dolazi od reflektora, jer ovo zračenje ima bitno različitu energiju od oni na kojima je asorcija konvertora maksimalna. Pored toga, čak i te maksimalne vrednosti asorcije iznose najviše nekoliko rocenata, sto dodatno oravdava zanemarivanje asorcije zračenja reflektovanog od reflektora. Takoñe, u ovom radu nismo analizirali efekte refleksije sunčevog zracenja od konvertora. Ovaj interesantan roblem bi se mogao analizirati rešavanjem Helmoltz-ove jednačine, s obzirom da su debljine slojeva i njiove dielektrične ermitivnosti oznate. redni broj strukture ulazni vektor B[cw cs1 Us1 cs Us a b] energija fotona1 [mev] energija fotona [mev] energija emitovanog fotona [mev] X zzz 3 18 cm en 1 V ε 1 B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] B[ ] TEHNIKA NOVI MATERIJALI 3 (4) 3
5 ZAKLJUČAK U radu je razmatrana realizacija konvertora frekvencije omoću Bragovski konfinirani struktura za rimene kod olurovodnički solarni ćelija. Tretiran je roblem nemogućnosti solarne ćelije da asorbuje fotone čija energija je manja od veličine odgovarajućeg energetskog rocea olurovodničkog materijala, što značajno smanjuje efikasnost. Analizirana je konverzija na gore, koja se ostvaruje reko nelinearnog otičkog efekta drugog reda. Predstavljena je a GaN / AlxGa1 xn konvertorska struktura koja obezbeñuje veliki ofset rovodne zone koji je neoodan za generisanje fotona veći energija. Ovo je dodatno otomognuto Bragovskim konfiniranjem, što omogućava dobru lokalizaciju dodatni vezani stanja u nadbarijernom delu sektra. Parametri strukture su otimizovani omoću genetskog algoritma, za GaAs solarne ćelije, mada se ostuak na sličan način može srovesti i za druge tiove SĆ. LITERATURA [1] BP Statistical Review of World Energy June 3, Renewables - Solar consumtion - TW (from 199) tt:// [] Truke T., Green M. A., and Wurfel P., J. Al. Pys. 9, 7, ,. [3] Prodanović N., Radovanović J., Milanović V., Tomić S., J. Al. Pys., 11, 6, (1-7) 1. [4] Radosavljevic S. Radovanovic J., Milanović V., Tomić S., Tenika-Novi Materijali, Vol 67,, ,. [5] Yi Y., Zu L. and Suai Z., Macromol. Teory Simul., 17, 1, [6] Radovanović J., Milanović V., Ikonić Z., Indjin D., Jovanović V., Harrison P., IEEE Journal of Quantum Electronics, 39, , 3. [7] Sculz S., Badcock T. J., Moram M. A., Dawson P., Kaers M. J., Humreys C. J., O Reilly E. P., Pys. Rev. B, 8, 1, (1-13),. [8] Badcock T. J., Dawson P., Kaers M. J., McAleese C., Hollander J. L., Jonston C.F., Sridara Rao D.V., Sancez A.M., and Humreys C. J.,J. Al. Pys., 15, 1,. 1311, 9. [9] R.V. Boyd, Nonlinear Otics, Academic Press - Elsevier Science, 3 [1] Rinke P., Winkelnkemer M., Qteis A., Bimberg D., ugebauer J., and Sceffler M., Pys. Rev. B, 77, 75 (8). SUMMARY FREQUENCY CONVERSION IN A-GAN/ALGAN BRAGG-CONFINED STRUCTURES FOR APPLICATIONS FOR SOLAR CELLS Solar cells are unable to absorb otons wit energies lower tan te constituent material s band-ga, wic eliminates a significant art of te sectrum. Te efficiency of te rocess may be increased by converting low-energy oton airs, via nonlinear otical effects, into otons otimal for te solar cell. Te converter structures consist of GaN/AlGaN suerlattice series erturbed by asymmetric uantum wells wic form te Bragg confined structures (BSCs). BCSs suort additional bound electron states in te suerlattice minigas, including states above te barrier. Parameters of te structure are otimized for eac oton air, by using te genetic algoritm, to obtain a continual converter. Key words: Semiconductor uantum well, Bragg-confined structures, Nonlinear suscetibility TEHNIKA NOVI MATERIJALI 3 (4) 3 381
OKFH2-12
ELEKTRIČNE OSOBINE Električne osobine atoma i molekula uslovljavaju: ojavu dvojnog relamanja svetlosti ojavu olarizacije rasejane svetlosti dielektrične osobine međumolekulske interakcije ravila izbora
ВишеMicrosoft Word - Novi proizvod - Sistem za komunikaciju 720 v1.doc
ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ Нови производ: Једносмерна дистрибуција напона као оптимално решење коришћења енергије алтернативних извора Руководилац пројекта: Живанов Љиљана Одговорно лице: Лазић Мирослав Аутори: Лазић
ВишеSlide 1
Анализа електроенергетских система -Прорачун кратких спојева- Кратак спој представља поремећено стање мреже, односно поремећено стање система. За време трајања кратког споја напони и струје се мењају са
ВишеPowerPoint Presentation
РЕДЕФИНИЦИЈА АМПЕРА Агенда међународне активности 2017-2019 o 20. 10. 2017. - 106. састанак CIPM - усвојена резолуција која препоручује редефиниције основних мерних јединица SI (килограма, ампера, келвина
ВишеSlide 1
Dvadeset četvrto predavanje 1 CILJEVI PREDAVANJA Pojačan efekat staklene bašte H 2 O i CO 2 kao apsorberi radijacije sa Zemlje radijaciono forsiranje Posledice globalnog zagrevanja Izvori i potrošnja gasova
ВишеPowerPoint Presentation
Универзитет у Нишу Електронски факултет у Нишу Катедра за теоријску електротехнику ЛАБОРАТОРИЈСКИ ПРАКТИКУМ ОСНОВИ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ Примена програмског пакета FEMM у електротехници ВЕЖБЕ 3 И 4. Електростатика
ВишеПРОУЧАВАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ МРЕЖОМ ПОВЕЗАНИХ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА У ГРАДОВИМА Зоран Николић Seminar Društva za obnovljive izvore električne energije: F
ПРОУЧАВАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ МРЕЖОМ ПОВЕЗАНИХ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА У ГРАДОВИМА Зоран Николић 1 САДРЖАЈ 1. Увод 2. Опште о фотонапонској конверзији 3. Биланс снаге и енергије 4. Потрошња електричне енергије
ВишеТехничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић
Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Драган Пејић, Бојан Вујичић, Небојша Пјевалица,
ВишеТехничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аут
Техничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Иван Жупунски, Небојша Пјевалица, Марјан Урекар,
ВишеACTA MATHEMATICA SPALATENSIA Series didactica Vol.2 (2019) O modeliranju standardnih problema poslovne matematike pomoću rekurzija Kristina Mati
ACTA MATHEMATICA SPALATENSIA Series didactica Vol.2 2019) 23 46 O modeliranju standardnih roblema oslovne matematike omoću rekurzija Kristina Matijević, Bojan Kovačić Sažetak U radu se oisuje matematičko
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеRavno kretanje krutog tela
Ravno kretanje krutog tela Brzine tačaka tela u reprezentativnom preseku Ubrzanja tačaka u reprezentativnom preseku Primer određivanja brzina i ubrzanja kod ravnog mehanizma Ravno kretanje krutog tela
ВишеMicrosoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt
Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног кабла је Спољашњи проводник је коначне дебљине унутрашњег полупречника и спољашњег Проводници кабла су начињени од бакра Кроз кабл протиче стална једносмерна
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред
ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 006/007 године разред. Електрични систем се састоји из отпорника повезаних тако
ВишеPowerPoint-Präsentation
Nivo zvuka zašto? () Efekat Odnos intenzita zvuka (refernentna vrednost) ntenzitet zvuka [W/m ] Tiični izvor zvuka Dinamički oseg čujnosti uva: - W/m W/m. - - zražavanje veličina intenziteta zvuka sistemom
ВишеMicrosoft Word - OG4EV-drugi kolokvijum konacna verzija.doc
ELEKTRIČNA VOZILA 2 kolokvijum Naomene : - kolokvijum traje 80 minuta - za najvišu ocenu na kolokvijumu, neohodno je sakuiti minimalno 70 bodova - za oložen kolokvijum, neohodno je sakuiti minimalno 35
ВишеRomanian Master of Physics 2013 Теоријски задатак 1 (10 поена) Каменобил Фред и Барни су направили аутомобил чији су точкови две идентичне призме са к
Теоријски задатак 1 (1 поена) Каменобил Фред и Барни су направили аутомобил чији су точкови две идентичне призме са квадратном основом (слика 1). Аутомобил се креће по путу који се састоји од идентичних
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
ВишеТехничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји
Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеМинистарство просветe и спортa Републике Србије
Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 21.05.2005. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени
ВишеUniverzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o
Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički akultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o namotaju statora sinhronog motora sa stalnim magnetima
ВишеMicrosoft Word - 13pavliskova
ПОДЗЕМНИ РАДОВИ 4 (5) 75-8 UDK 6 РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД YU ISSN 5494 ИЗВОД Стручни рад УПОТРЕБА ОДВОЈЕНОГ МОДЕЛА РЕГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПОУЗДАНОСТИ ТРАНСПОРТНЕ ТРАКЕ Павлисковá Анна, Марасовá
ВишеOSNOVNA ŠKOLA, VI RAZRED MATEMATIKA
OSNOVNA ŠKOLA, VI RAZRED MATEMATIKA UPUTSTVO ZA RAD Drage učenice i učenici, Čestitamo! Uspjeli ste da dođete na državno takmičenje iz matematike i samim tim ste već napravili veliki uspjeh Zato zadatke
ВишеЗборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Одређивање коефицијента пригушења у ваздуху
Одређивање коефицијента пригушења у ваздуху помоћу линеарног хармонијског осцилатора Соња Ковачевић 1, Милан С. Ковачевић 2 1 Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац, Србија 2 Природно-математички факултет,
ВишеЗборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Нелинеарно еластично клатно Милан С. Коваче
Нелинеарно еластично клатно Милан С. Ковачевић 1, Мирослав Јовановић 2 1 Природно-математички факултет, Крагујевац, Србија 2 Гимназија Јосиф Панчић Бајина Башта, Србија Апстракт. У овом раду је описан
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеMAT-KOL (Banja Luka) ISSN (p), ISSN (o) Vol. XVIII (1)(2012), Interesantna primjena Mellinove transformacije Samra Pirić 1,
MAT-KOL (Banja Luka ISSN 0354-6969 (, ISSN 986-58 (o Vol. XVIII ((0, 7-3 Interesantna rimjena Mellinove transformacije Samra Pirić, Sanela Halilović Sažetak. U radu je okazano kako Mellinova transformacija
ВишеMicrosoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 4_19 [Compatibility Mode]
Univerzitet u Beogradu Građevinski fakutet Katedra za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija STABILNOST KONSTRUKCIJA IV ČAS V. PROF. DR MARIJA NEFOVSKA DANILOVIĆ 3. SABILNOST KONSTRUKCIJA 1 Geometrijska
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеMicrosoft Word - Molekuli-zadaci.doc
Задаци Други колоквијум - Молекулски спектри Пример 1 Израчунајте апсорбанцију раствора, ако је познато да је транспаренција 89% на 00 nm. А 0,071 λ 00 nm таласна дужина на којој је мерена апсорбанција
ВишеMicrosoft Word - 7. cas za studente.doc
VII Диферeнцни поступак Користи се за решавање диференцијалних једначина. Интервал на коме је дефинисана тражена функција се издели на делова. Усвоји се да се непозната функција између сваке три тачке
ВишеMicrosoft Word - Dopunski_zadaci_iz_MFII_uz_III_kolokvij.doc
Dopunski zadaci za vježbu iz MFII Za treći kolokvij 1. U paralelno strujanje fluida gustoće ρ = 999.8 kg/m viskoznosti μ = 1.1 1 Pa s brzinom v = 1.6 m/s postavljana je ravna ploča duljine =.7 m (u smjeru
ВишеPaper Title (use style: paper title)
Теоријска и експериментална анализа фиксног и ротирајућег двоосног фотонапонског система Костић Миљана Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, 2012/2013 miljana_kostic@yahoo.com Ментор рада:
ВишеVRAČEVIĆ FRANJO.pdf
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Sveučilišni studij IZRADA PROJEKTA AKTIVNE ENERGETSKI NEOVISNE KUĆE Diplomski rad Franjo Vračević Osijek, 2015 godina. SADRŽAJ 1.
ВишеMicrosoft Word - NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE.doc
NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE NULE FUNKCIJE su mesta gde grafik seče osu a dobijaju se kao rešenja jednačine y= 0 ( to jest f ( ) = 0 ) Mnogi profesori vole da se u okviru ove tačke nadje i presek sa y
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеMicrosoft PowerPoint - 32-Procesing- MPetrovic.ppt [Compatibility Mode]
NUMERIČKO ISTRAŽIVANJE MEHANIZAMA RAZMENE TOPLOTEI KLJUČANJA U VELIKOJ ZAPREMINI TEČNOSTI Milan M. Petrović 1), Vladimir Stevanović 1), Milica Ilić 2), Sanja Milivojević 1) 1) Mašinski fakultet Univerziteta
ВишеЕнергетски, еколошки и економски параметри коришћења хидро енергије у хидроелектрани Потпећ у Прибоју Бојан Раковић Факултет техничких наука, Чачак Те
Енергетски, еколошки и економски параметри коришћења хидро енергије у хидроелектрани Потпећ у Прибоју Бојан Раковић Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, 2012/2013 rakovic.bojan@yahoo.com
Више1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K.
1 Polinomi jedne promenljive Neka je K polje. Izraz P (x) = a 0 + a 1 x + + a n x n = n a k x k, x K, naziva se algebarski polinom po x nad poljem K. Elementi a k K su koeficijenti polinoma P (x). Ako
ВишеMikroelektronske tehnologije
2019 Predavanje 9 II semestar (2+2+0) Prof. dr Dragan Pantić, kabinet 337 dragan.pantic@elfak.ni.ac.rs http://mikro.elfak.ni.ac.rs 5/2/2019 lektronske komponente - Pasivne komponente 2 I only want to
ВишеTEORIJA SIGNALA I INFORMACIJA
Multiple Input/Multiple Output sistemi MIMO sistemi Ulazi (pobude) Izlazi (odzivi) u 1 u 2 y 1 y 2 u k y r Obrada=Matematički model Načini realizacije: fizički sistemi (hardware) i algoritmi (software)
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеMicrosoft PowerPoint - 3_Elektrohemijska_korozija_kinetika.ppt - Compatibility Mode
KOROZIJA I ZAŠTITA METALA dr Aleksandar Lj. Bojić Elektrohemijska korozija Kinetika korozionog procesa 1 Korozioni sistem izvan stanja ravnoteže polarizacija Korozija metala: istovremeno odvijanje dve
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду Електротехнички факултет Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (ЕЕНТ) Фебруар 8. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: S =
ВишеZOB_Ekonomski_Model_Poticaja
Sunčane ćelije treće generacije Andro Bačan, dipl.ing.el. Energetski institut Hrvoje Požar 10. Zagrebački energetski tjedan Seminar Hrvatske komore inženjere elektrotehnike Tehnološki park, Zagrebački
ВишеФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА
Питања за усмени део испита из Математике 3 I. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ 1. Појам диференцијалне једначине. Пикарова теорема. - Написати општи и нормални облик диференцијалне једначине првог реда. - Дефинисати:
ВишеMicrosoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc
Konstrukcija i analiza algoritama 2 (prvi kolokvijum, smer R) 1. a) Konstruisati AVL stablo od brojeva 100, 132, 134, 170, 180, 112, 188, 184, 181, 165 (2 poena) b) Konkatenacija je operacija nad dva skupa
ВишеЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ КОСОВСКА МИТРОВИЦА
МАТЕМАТИКА ЗАДАЦИ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 1. Израчунати вредност израза: а) ; б). 2. Израчунати вредност израза:. 3. Израчунати вредност израза:. 4. Израчунати вредност израза: ако је. 5. Израчунати вредност
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc
I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата
Више9. : , ( )
9. Динамика тачке: Енергиjа, рад и снага (први део) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити (1) 1. Преглед литературе
ВишеMicrosoft PowerPoint - 07 PEK EMT Optimizacija 2 od 4-Tolerancije (2012).ppt [Compatibility Mode]
Oseg u kome se alazi vredost odziva aziva se toleracia odziva F < F < F i 2... m i i i F i Fi Doa toleracia odziva Gora toleracia odziva Izračuavae toleracia i Fi Fi < 0 za Fi > 0 Doi rirašta odziva Δ
ВишеMilanRadonjic-VNS-prezentacija
1. Биографски подаци место и година рођења: Смедеревска Паланка, 1983. основне студије: Физички факултет (2003-2007), просек: 10,00 докторат: Физички факултет (2013) теза: Electromagnetically induced coherent
ВишеPowerPoint Presentation
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
Више7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga / 16
7. predavanje Vladimir Dananić 14. studenoga 2011. Vladimir Dananić () 7. predavanje 14. studenoga 2011. 1 / 16 Sadržaj 1 Operator kutne količine gibanja 2 3 Zadatci Vladimir Dananić () 7. predavanje 14.
ВишеОрт колоквијум
Задатак 1 I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада - 008/009 (16.05.009.) Р е ш е њ е a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један, лако
ВишеPaper Title (use style: paper title)
Избор најповољније фотонапонске технологије за производњу електричне енергије на локацији града Бара Никола Живаљевић Факултет техничких наука, Чачак, Техника и информатка, 2014/2015 zivaljevicdnikola@gmail.com
ВишеMere slicnosti
Nenad Mitić Matematički fakultet nenad@matf.bg.ac.rs Kako odrediti sličnost/različitost, obrazaca, atributa, dogadjaja... Podaci različitog tipa i strukture Zavisnost od tipa, raspodele, dimenzionalnosti
ВишеMicrosoft PowerPoint - fakultet - Gajić.ppt [Način kompatibilnosti]
PROZORI adekvatna postavka dozvoljene vrijednosti U-koeficijenta Doc. dr Darija Gajić, dipl. ing. arh. Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci ENERGETSKI INTENZITET PPE/BDP
ВишеVerovatnoća - kolokvijum 17. decembar Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je
Verovatnoća - kolokvijum 17. decembar 2016. 1. Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je 0.8. Ako je ispit težak, verovatnoća da se prvo pitanje
ВишеMicrosoft Word - 4.Ee1.AC-DC_pretvaraci.10
AC-DC ПРЕТВАРАЧИ (ИСПРАВЉАЧИ) Задатак 1. Једнофазни исправљач са повратном диодом, са слике 1, прикључен на напон 1 V, 5 Hz напаја потрошач велике индуктивности струјом од 1 А. Нацртати таласне облике
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2013
ИСПИТНИ РОК: СЕПТЕМБАР 2018/2019 ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VII Лабораторијски практикум Физика Лабораторијски практикум - Увод у рачунарство
ВишеMicrosoft Word - Vezba 3_Stilometrija-uputstvo za vezbu (Repaired).doc
СПЕКТРОСКОПСКО ОДРЕЂИВАЊЕ САСТАВА ЛЕГУРЕ Табела 1: Области таласних дужина у видљивом делу спектра за сваку боју појединачно Боја Област таласних дужина nm Љубичаста 400 420 Индиго 420 440 Плава 440 490
ВишеSTABILNOST SISTEMA
STABILNOST SISTEMA Najvaznija osobina sistema automatskog upravljanja je stabilnost. Generalni zahtev koji se postavlja pred projektanta jeste da projektovani i realizovani sistem automatskog upravljanja
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
ВишеGENETSKI TREND PRINOSA MLEKA I MLEČNE MASTI U PROGENOM TESTU BIKOVA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE
IV SEMINAR ODGAJIVAČKIH ORGANIZACIJA U STOČARSTVU REPUBLIKE SRBIJE HOTEL ĐERDAP TURIST 01.- 04. April 2018. Procena oplemenjivačkih vrednosti u stočarstvu ES( G) h 2 i L r IH Prof. dr Snežana Trivunović,
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких
ВишеШифра ученика: Укупан број бодова: Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког РАзвоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСП
Шифра ученика: Укупан број бодова: Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког РАзвоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2018/2019. година СЕДМИ РАЗРЕД ТЕСТ СПОСОБНОСТИ
ВишеОрт колоквијум
I колоквијум из Основа рачунарске технике I - надокнада СИ - 008/009 (10.05.009.) Р е ш е њ е Задатак 1 a) Пошто постоје вектори на којима се функција f не јавља и вектори на којима има вредност један,
ВишеMy_P_Red_Bin_Zbir_Free
БИНОМНА ФОРМУЛА Шт треба знати пре почетка решавања задатака? I Треба знати биному формулу која даје одговор на питање чему је једнак развој једног бинома када га степенујемо са бројем 0 ( ) или ( ) 0!,
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
ВишеBroj indeksa:
putstvo za 5. laboratorijsku vežbu Napomena: svakoj brojnoj vrednosti fizičkih veličina koje se nalaze u izveštaju obavezno pridružiti odgovarajuće jedinice, uključujući i oznake na graficima u tabelama
ВишеAlgoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ јануар 00. год.. Пећ сачињена од три грејача отпорности =0Ω, везана у звезду, напаја се са мреже 3x380V, 50Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао паљења тиристора је α=90,
Више20
1. Izbor zastakljenja Projektant se odlučio za dvostruko zastakljenje na južnoj strani objekta u Podgorici. Dilema je: da li da koristi obično termo-pan zastakljenje (U=.5 W/m 2 K, g =0.8) ili low E (U=1.2
ВишеMicrosoft PowerPoint - DAC.ppt [Compatibility Mode]
Analogne i digitalne velicine Analogne veličine su kontinualne po vremenu i amplitudi. Digitalne veličine se predstavljaju nizom brojeva. Svaki broj predstavlja jedan odbirak u vremenu. Odbirak ima konačnu
ВишеSlide 1
Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.
ВишеMicrosoft PowerPoint - MR_3_Navigacija_nepoznate_prepreke_s.ppt [Compatibility Mode]
JU Univerzitet u Tuzli Fakultet elektrotehnike Postdiplomski studij, 2013. Modul: Automatika i Robotika Predmet: Robotika, Mehatronika i Automatizacija, ti ij 2013. Navigacija prema cilju Vanr.prof.dr.
ВишеMakroekonomija
Ekonomski rast Štednja, akumulacija kapitala i proizvodnja Tehnološki napredak Prof.dr Maja Baćović 28/03/2019. Pojmovi Rast mjera kvantitativne promjene pojave ili procesa Razvoj mjera kvalitativne promjene
ВишеMAZALICA DUŠKA.pdf
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Sveučilišni studij OPTIMIRANJE INTEGRACIJE MALIH ELEKTRANA U DISTRIBUCIJSKU MREŽU Diplomski rad Duška Mazalica Osijek, 2014. SADRŽAJ
ВишеСТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто
СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за вектор a (коjи може бити и дужине нула) и неке изометриjе
ВишеSveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 FERIT Predložak za laboratorijske vježbe Određivanje relativne permitivnosti sredstva Cilj vježbe Određivanje r
Sveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 Predložak za laboratorijske vježbe Cilj vježbe Određivanje relativne permitivnosti stakla, plastike, papira i zraka mjerenjem kapaciteta pločastog kondenzatora U-I
ВишеP1.1 Analiza efikasnosti algoritama 1
Analiza efikasnosti algoritama I Asimptotske notacije Master metoda (teorema) 1 Asimptotske notacije (1/2) Služe za opis vremena izvršenja algoritma T(n) gde je n N veličina ulaznih podataka npr. br. elemenata
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ септембар 2005
ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 фебруар 1. год. 1. Пећ сачињена од три грејача отпорности R=6Ω, везана у звезду, напаја се са мреже xv, 5Hz, преко три фазна регулатора, као на слици. Угао "паљења" тиристора је
ВишеFTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva
Ključni faktori: 1. ENERGIJA potrebna za kretanje vozila na određenoj deonici puta Povećanje E K pri ubrzavanju, pri penjanju, kompenzacija energetskih gubitaka usled dejstva F f i F W Zavisi od parametara
ВишеPredavanje 8-TEMELJI I POTPORNI ZIDOVI.ppt
1 BETONSKE KONSTRUKCIJE TEMELJI OBJEKATA Prof. dr Snežana Marinković Doc. dr Ivan Ignjatović Semestar: V ESPB: Temelji objekata 2 1.1. Podela 1.2. Temelji samci 1.3. Temeljne trake 1.4. Temeljne grede
Више?? ????????? ?????????? ?????? ?? ????????? ??????? ???????? ?? ??????? ??????:
РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 003 АСИНХРОНЕ МАШИНЕ Трофазни асинхрони мотор са намотаним ротором има податке: 380V 10A cos ϕ 08 Y 50Hz p отпор статора R s Ω Мотор је испитан
ВишеProjektovanje IoT sistema Senzori Vladimir Rajović, prema J.Fraden Handbook of Modern Sensors
Projektovanje IoT sistema Senzori Vladimir Rajović, prema J.Fraden Handbook of Modern Sensors Od interesa senzori koji konvertuju neelektričnu u električnu veličinu Kapacitivnost / kondenzator Da bi se
ВишеMicrosoft Word - IZVODI ZADACI _2.deo_
IZVODI ZADACI ( II deo U ovom del ćemo pokšati da vam objasnimo traženje izvoda složenih fnkcija. Prvo da razjasnimo koja je fnkcija složena? Pa, najprostije rečeno, to je svaka fnkcija koje nema tablici
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеMicrosoft PowerPoint - Basic_SIREN_Basic_H.pptx
Smart Integration of RENewables Regulacija frekvencije korištenjem mikromreža sa spremnicima energije i odzivom potrošnje Hrvoje Bašić Završna diseminacija projekta SIREN FER, 30. studenog 2018. Sadržaj
ВишеMicrosoft PowerPoint - NAD IR OS pravila 2017.pptx
Нумеричка анализа и дискретна математика 2017/2018 ИР, ОС ванр. проф. др Бранко Малешевић, доц. др Ивана Јововић ванр. проф. др Синиша Јешић, доц. др Наташа Ћировић Настава Курс Нумеричка анализа и дискретна
ВишеPowerPoint Presentation
УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe
ВишеMicrosoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем новихили побољшањем постојећихпроизвода, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеPowerPoint-presentation
U podacima je sve! Koji su podaci potrebni za Referentni inventar emisija? Obećanje Sporazuma gradonačelnika pretvara se u praktična djela osmišljavanjem Akcijskog plana energetski i klimatski održivog
ВишеVIK-01 opis
Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 (slika 1) služi za povezivanje različitih senzora: otpornog senzora temperature, mernih traka u mostnoj vezi, termopara i dr. Pored
Више