P11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj
|
|
- Antun Čupić
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Избор инструкција 1
2 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 2
3 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 3
4 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Да ли Избор инструкција мора бити прва фаза? Псеудо-асемблер (листа инструкција које још увек не баратају стварним ресурсима) 4
5 Ближи погледа на избор инструкција Моделоване инструкције Све инструкције циљне платформе Избор инструкција Програм сачињен од операција МР (IR) Програм сачињен од моделованих операција (инструкција) циљне 5 платформе
6 Задаци избора инструкција Ваљаност Изабране инструкције морају бити семантички еквивалентне програму у међукоду Квалитет Изабрани скуп инструкција треба да буде што бољи, у складу са неким задатим критеријумом Исте задатке има и компајлер као целина. 6
7 Разни поступци за избор инструкција Поступци се разликују у одређеним елементима у зависности од тога каква је форма међурепрезентације над којом могу да раде У основи сваког поступка су правила која упарују део МР са неким скупом инструкција Разликују се многе друге особине: врсте инструкција које се могу моделовати у правилима, поступак избора правила и сл. 7
8 Пример једноставне МР := + - * / мем var const := a + - * 2 1 / мем b c mov add sub mul div ld ldi 8
9 Правила := + - * / мем var const := -> mov + -> add - -> sub * -> mul / -> div мем -> ld mov r d, r s1, r s2 add r d, r s1, r s2 sub r d, r s1, r s2 mul r d, r s1, r s2 div r d, r s1, r s2 ld r d, r s ldi r d, imm const -> ldi var -> претпоставка да је већ у регистру 9
10 Правила := -> mov + -> add - -> sub * -> mul / -> div := a + - * мем -> ld 2 1 / мем const -> ldi Сва правила су 1 на 1. b c 10
11 Избор инструкција? setnja(node* x) { switch (x->getkind()) { case MOV_OK: MovNode* p = static_cast<movnode*>(x); Reg lop = setnja(p->rightnode()); Reg rop = setnja(p->leftnode()); emitinstr(movinstr(lop, rop)); return?; break; case ADD_OK:... case SUB_OK:... case MUL_OK:... case DIV_OK:... case MEM_OK:... case CONST_OK:... case VAR_OK:... } } 11
12 Избор инструкција void setnjastm(node* x) { switch (x->getkind()) { case MOV_OK: MovNode* p = static_cast<movnode*>(x); Reg lop = setnjaexp(p->rightnode()); Reg rop = setnjaexp(p->leftnode()); emitinstr(movinstr(lop, rop)); return;... } Reg setnjaexp(node* x) { switch (x->getkind()) { case ADD_OK: } } 12
13 Избор инструкција Reg setnjaexp(node* x) { switch (x->getkind()) { case ADD_OK: AddNode* p = static_cast<addnode*>(x); Reg lop = setnjaexp(p->rightnode()); Reg rop = setnjaexp(p->leftnode()); Reg dst = NewTemp(); emitinstr(addinstr(dst, lop, rop)); return dst; case SUB_OK:... case MUL_OK:... case DIV_OK:... case MEM_OK:... case CONST_OK:... case VAR_OK: VarNode* p = static_cast<varnode*>(x); return p->getreg(); } } 13
14 Избор инструкција := a + - * 2 1 / мем b c ldi t1, 2 ldi t2, 1 sub t3, t1, t2 ldi t4, 6 div t5, b, t4 ldi t6, 7 add t7, t6, c ld t8, t7 mul t9, t5, t8 add t10, t3, t9 mov a, t10 14
15 Избор инструкција := t10 a + t3 t9 - * t1 t2 t5 t8 2 1 / мем t4 t7 b 6 t6 + 7 c ldi t1, 2 ldi t2, 1 sub t3, t1, t2 ldi t4, 6 div t5, b, t4 ldi t6, 7 add t7, t6, c ld t8, t7 mul t9, t5, t8 add t10, t3, t9 mov a, t10 15
16 МР у форми листе t1 <- 2 t2 <- 1 t3 <- t1 - t2 t4 <- 6 t5 <- b - t4 t6 <- 7 t7 <- t6 + c t8 <- мем[t7] t9 <- t5 * t8 t10 <- t3 + t9 a := t10 16
17 Избор инструкција - МР у форми листе void izbor(ir x) { for (auto& it : x.oplist()) { switch (it.kind) { case ADD_OK: emitinstr(addinstr(it.dst, it.src1, it.src2)); break; case SUB_OK:... break; case MUL_OK:... break; case DIV_OK:... break; case MEM_OK:... break; case CONST_OK:... break; //case VAR_OK:... } } } 17
18 Форме међурепрезентације Структуралне: Стабла, усмерени ациклични графови, графови Линеарне: Листа инструкција апстрактне машине Тро-адресни код, код стек машине Хибридне (комбинација претходна два): Граф тока управљања 18
19 Правила пример 1 на више := + - * / мем var const := -> mov + -> add - -> inv add * -> mul / -> div мем -> ld mov r d, r s1, r s2 add r d, r s1, r s2 invr d, r s mul r d, r s1, r s2 div r d, r s1, r s2 ld r d, r s ldi r d, imm const -> ldi var -> претпоставка да је већ у регистру 19
20 Избор инструкција пример 1 на више Reg setnjaexp(node* x) { switch (x->getkind()) { case ADD_OK:... case SUB_OK: SubNode* p = (SubNode*)x; Reg lop = setnjaexp(p->rightnode()); Reg rop = setnjaexp(p->leftnode()); Reg tmpd = NewTemp(); emitinstr(invinstr(tmpd, rop)); Reg dst = NewTemp(); emitinstr(addinstr(dst, lop, tmpd)); return dst; case MUL_OK:... case DIV_OK:... case MEM_OK:... case CONST_OK:... case VAR_OK:... } } 20
21 Избор инструкција пример 1 на више МР у форми листе? 21
22 Оптималност избора инструкција Оптималност над истим скупом моделованих инструкција. Шта ако неке важне инструкције нису моделоване? Оптималност над истим скупом правила. Како се то односи према укупној оптималности компајлера? Оптималност? По ком критеријуму? 22
23 Шаблони стабла IR чворови изражавају само по једну операцију Читање или упис у меморију, сабирање или одузимање... Реална инструкција може обавити више операција Нпр. скоро свака машина може обавити сабирање и дохватање операнда у истој инструкцији Модел инструкције у IR = шаблон стабла 23
24 Пример скупа инструкција (1/3) Jouette архитектура Регистар r0 увек садржи 0 M[x] означава мем. локацију са адресом x Инструкције Аритметичке Производе резултате у регистру Меморијске Изводе ивичне ефекте над меморијом (пишу у меморију) Неким инструкцијама одговара више шаблона комутативни оператори (+ и *) LOAD/STORE: регистар или константа може бити 0 24
25 Пример скупа инструкција (2/3) Jouette архитектура Име Ефекат Стабла r i TEMP ADD r i r j + r k MUL r i r j x r k SUB r i r j - r k DIV r i r j / r k ADDI r i r j + c SUBI r i r j c LOAD r i M[r j + c] 25
26 Пример скупа инструкција (3/3) Jouette архитектура STORE M[r j + c] r i MOVEM M[r j ] M[r i ] 26
27 Пример пополочавања Тајгер исказ a[i] := x ADDI r 1 r 0 + a ADD r 1 fp + r 1 LOAD r 1 M[r 1 + 0] ADDI r 2 r MUL r 2 r i x r 2 ADD r 1 r 1 + r 2 ADDI r 2 r 0 + x ADD r 2 fp + r 2 LOAD r 2 M[r 2 + 0] STORE M[r 1 + 0] r 2 move mem mem + + mem * fp + temp i const 4 const x fp const a 27
28 Пример пополочавања Тајгер исказ a[i] := x ADDI r 1 r 0 + a ADD r 1 fp + r 1 LOAD r 1 M[r 1 + 0] ADDI r 2 r MUL r 2 r i x r 2 ADD r 1 r 1 + r 2 ADDI r 2 r 0 + x ADD r 2 fp + r 2 LOAD r 2 M[r 2 + 0] STORE M[r 1 + 0] r 2 LOAD r 1 M[fp + a] ADDI r 2 r MUL r 2 r i x r 2 ADD r 1 r 1 + r 2 LOAD r 2 M[fp + x] STORE M[r 1 + 0] r 2 Које поплочавање је боље? 28
29 Пример пополочавања Тајгер исказ a[i] := x 2 LOAD r 1 M[fp + a] 4 ADDI r 2 r MUL r 2 r i x r 2 6 ADD r 1 r 1 + r 2 8 LOAD r 2 M[fp + x] 9 STORE M[r 1 + 0] r 2 2 LOAD r 1 M[fp + a] 4 ADDI r 2 r MUL r 2 r i x r 2 6 ADD r 1 r 1 + r 2 8 ADDI r 2 fp + x 9 MOVEM M[r 1 ] M[r 2 ] Које поплочавање је боље? 29
30 Пример пополочавања Тајгер исказ a[i] := x У исказу a[i] := x, i је у регистру, док су a и x у оквиру стека Показана су два могућа поплочавања a и x су у ствари одстојања од показивача оквира, fp У оба случаја, плочице 1, 3 и 7 не одговарају инструкцијама, већ регистрима (TEMP-ови) Иначе, увек је могуће IR поплочати танким плочицама, које покривају по један IR чвор 30
31 Алгоритам максималног залогаја (енгл. munch) је алгоритам субоптималног поплочавања IR Врло је једноставан Полазећи од корена IR пронаћи највећи шаблон који се уклапа и њиме покрити корен и чворове испод њега Поновити исти алгоритам за сва преостала подстабла Инструкције се генеришу у обратном редоследу Инструкција у корену је прва генерисана, али може да се изврши тек кад све остале инструкције произведу њене операнде 31
32 Појашњење/изведба алгоритма Највећи шаблон је онај са највише IR чворова Ако се два шаблона исте величине уклапају на неком месту, избор између њих је произвољан Изведба за Jouette: две рекурзивне функције munchstm за исказе и munchexp за изразе Клаузуле munchexp-а одговарају шаблонима Клаузуле су поређане по опадајућој величини шаблона Следе скелети функција Изостављен је избор регистара и емитовање операнада 32
33 Костур функције munchexp static void munchexp(t_exp exp) MEM(BINOP(PLUS, e1, CONST(i))) => munchexp(e1); emit( LOAD ); MEM(BINOP(PLUS, CONST(i), e1)) => munchexp(e1); emit( LOAD ); MEM(CONST(i)) => emit( LOAD ); MEM(e1) => munchexp(e1); emit( LOAD ); BINOP(PLUS, e1, CONST(i)) => munchexp(e1); emit( ADDI ); BINOP(PLUS, CONST(i), e1) => munchexp(e1); emit( ADDI ); CONST(i) => emit( ADDI ); BINOP(PLUS, e1, e2) => munchexp(e1); munchexp(e2); emit( ADD ); TEMP(t) => {} 33
34 Брзо поклапање (1/2) Алгоритми поплочавања морају за сваки чвор IR Проверити све шаблоне, који се могу уклопити у чвору Наиван алгоритам би редом проверавао сваки шаблон и сваки чвор шаблона са одговарајућим делом IR Бољи приступ: да би се уклопио шаблон у чвору н Лабела чвора n се користи за избор case клаузуле match(n) { switch (label(n)) { case MEM: case BINOP: case CONST: 34
35 Брзо поклапање (2/2) Једном кад се изабере једна лабела, нпр. MEM Даље се анализирају само шаблони који имају ту лабелу у свом корену Нови switch-case Правило: низ поређења у munchexp никада не треба да гледа исти чвор IR два пута 35
36 Костур функције munchstm (1/2) static void munchstm(t_stm s) { switch (s->kind) { case T_MOVE: { T_exp dst = s->u.move.dst, src = s->u.move.src; if (dst->kind == T_MEM) { if (dst->u.mem->kind == T_BINOP && dst->u.mem->u.binop.op == T_plus && dst->u.mem->u.binop.right->kind == T_CONST) { // MOVE(MEM(BINOP(PLUS, e1, CONST(i))), e2) T_exp e1 = dst->u.mem->u.binop.left, e2 = src; munchexp(e1); munchexp(e2); emit( STORE ); } else if (dst->u.mem->kind == T_BINOP && dst->u.mem->u.binop.op == T_plus && dst->u.mem->u.binop.left->kind == T_CONST) { // MOVE(MEM(BINOP(PLUS, CONST(i), e1)), e2) T_exp e1 = dst->u.mem->u.binop.right, e2 = src; munchexp(e1); munchexp(e2); emit( STORE ); 36
37 Костур функције munchstm (2/2)... } else if (src->u.mem->kind == T_MEM) { // MOVE(MEM(e1), MEM(e2)) T_exp e1 = dst->u.mem, e2 = src->u.mem; munchexp(e1); munchexp(e2); emit( MOVEM ); } else { // MOVE(MEM(e1), e2) T_exp e1 = dst->u.mem, e2 = src; munchexp(e1); munchexp(e2); emit( STORE ); } else if (dst->kind == T_TEMP) { // MOVE(TEMPi, e2) T_exp e2 = src; munchexp(e2); emit( ADD ); //second reg is r0 (==0) } else assert(0); //destination of MOVE must be MEM or TEMP break; case T_JUMP:... case T_CJUMP:... case T_NAME:... 37
38 Избор инструкција за Тајгер Апстрактни асемблер Мапе привремених променљивих, temp Пример генерисаних асемблерских инструкција Костури MunchStm и MunchExp Позиви процедура и функција Излаз 38
39 Апстрактни асемблер enum InstrKind{I_OPER, I_LABEL, I_MOVE}; Instr* makeoper(string a, TempList d, TempList s); Instr* makelabel(string a, Label label); Instr* makemove(string a, TempList d, TempList s); void printinst(file* out, const Intr& i, TempMap m); 39
40 Пример генерисаних инструкција Дато IR стабло би могло бити преведено у следеће Jouette инструкције si/ di означавају i-ти изворишни/одредишни регистар Неки пут се регистар подразумева и не наводи се експлицитно Нпр. за инструкцију add t1,t2, која реализује t1 t1+t2, генерише се стринг add d0, s1; регистар s0 је имплицитан Asem dst src ADDI d0 <- s0+4 t98 t87 LOAD d0 <- M[ s0+0] t99 t92 MUL d0 <- s0* s1 t100 t98,t99 40
41 munchexp (1/2) Temp_temp munchexp(t_exp e) { switch (e) { case MEM(BINOP(PLUS, e1, CONST(i))): { Temp r = newtemp (); emit(makeoper( LOAD d0 <- M[ s0+ + i + ]\n, {r}, {munchexp(e1)})); return r;} case MEM(CONST(i)): { Temp r = newtemp(); emit(makeoper( LOAD d0 <- M[r0+ + i + ]\n, {r}, {})); return r;} case MEM(e1): { Temp r = newtemp (); emit(makeoper( LOAD d0 <- M[ s0+0]\n, {r}, {munchexp(e1)})); return r;} 41
42 munchexp (2/2)... case BINOP(PLUS, CONST(i), e1): { Temp r = newtemp (); emit(makeoper( ADDI d0 <- s0+ + i + ]\n, {r}, {munchexp(e1)})); return r;} case CONST(i): { Temp r = newtemp (); emit(makeoper( ADDI d0 <- r0+ + i + ]\n, {r}, {})); return r;} case BINOP(PLUS, e1, e2): { Temp r = newtemp (); emit(makeoper( ADD d0 <- s0+ s1\n, {r}, {munchexp(e1), munchexp(e2)})); return r;} case TEMP(t): return t; 42
43 munchstm (1/2) static void munchstm(t_stm s) { switch (s) { case MOVE(BINOP(PLUS, e1, CONST(i)), e2): emit(makeoper( STORE M[ s0+ + i + ] <- s1\n, {}, {munchexp(e1), munchexp(e2)})); case MOVE(BINOP(PLUS, CONST(i), e1), e2): emit(makeoper( STORE M[ s0+ + i + ] <- s1\n, {}, {munchexp(e1), munchexp(e2)})); case MOVE(MEM(e1), MEM(e2)): emit(makeoper( MOVE M[ s0] <- M[ s1]\n, {}, {munchexp(e1), munchexp(e2)})); case MOVE(MEM(CONST(i)), e2): emit(makeoper( STORE M[r0+ + i + ] <- s0\n, {}, {munchexp(e2)})); 43
44 munchstm (2/2)... case MOVE(MEM(e1), e2): emit(makeoper( STORE M[ s0] <- s1\n, {}, {munchexp(e1), munchexp(e2)})); case MOVE(TEMP(i), e2): emit(makemove( ADD d0 <- s0 +r0\n, {i}, {munchexp(e2)})); case LABEL(lab): emit(makelabel(tostring(lab) + :\n s, lab); 44
45 Позиви процедура и функција Позив процедуре: EXP(CALL(f, args)) Позив функције: MOVE(TEMP t, CALL(f, args)) Код за покривање munchargs генерише код за пребацивање args Враћа листу temp-ове; то су изворишни операнди (source) calldefs листа регистара које процедура мења рег. које чува позивајућа проц., рег. повратне адресе и рег. повратне вредности case EXP(CALL(e, args)): { Temp_temp r = munchexp(e); Temp_tempList l = munchargs(0, args); emit(as_oper( CALL s0\n, calldefs, {r, l}));} 45
46 Пример генерисаног псеудо кода queens, процедура printboard PROCEDURE printboard... ADD 184 <-$fp + r0 ADDI 185 <-r0+1 ADD 132 < r0 LOAD 186 <- M[$fp+12] ADDI 190 <-r0+4 LOAD 191 <- M[$fp+4] MUL 189 <-191 * 190 LOAD 193 <- M[$fp+0] LOAD 192 <- M[193+20] ADD 188 < LOAD 187 <- M[188+0] CMP 187,186 JEQ L91 L92: ADDI 194 <-r0+0 ADD 132 < r0 L91: ADDI 195 <-r function printboard() = (for i := 0 to N-1 do (for j := 0 to N-1 do print(if col[i]=j then " O else "."); print("\n")); print("\n")) 46
P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеP11.2 Izbor instrukcija, IBURG
Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеP1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
ВишеOPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеP2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1
Projektovanje paralelnih algoritama I Uvod Osnove dinamičke paralelizacije 1 Primer: Fibonačijev niz Primer rekurz. računanja Fibonačijevih brojeva: F 0 = 0; F 1 = 1; F i = F i -1 + F i -2 za i 2 Algoritam
ВишеZbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara
Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ
ВишеMicrosoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka
Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno
ВишеMicrosoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc
Konstrukcija i analiza algoritama 2 (prvi kolokvijum, smer R) 1. a) Konstruisati AVL stablo od brojeva 100, 132, 134, 170, 180, 112, 188, 184, 181, 165 (2 poena) b) Konkatenacija je operacija nad dva skupa
ВишеAlgoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеMicrosoft PowerPoint - 13-Funkcije_2.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode Prenos parametara Po vrednosti Po referenci Po izlazu Sadržaj Opseg važenja promenljive u drugim strukturama Rekurzije Prenos parametara Metoda može vratiti isključivo
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду Катедра за рачунарску технику и информатику Kолоквијум из Интелигентних система Колоквију
Електротехнички факултет Универзитета у Београду 19.11.017. Катедра за рачунарску технику и информатику Kолоквијум из Интелигентних система Колоквијум траје h. Напуштање сале дозвољено је након 1h. Употреба
ВишеKonstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova stra
Konstrukcija i analiza algoritama vežbe 10 Nina Radojičić 15. decembar 2016 1 Algoritamske strategije - podeli pa vladaj (divide and conquer) Ova strategija rekurzivno razbija problem na 2 ili više potproblema
ВишеVezbe_AOR1_2014_V1.0
АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
ВишеДржавно такмичење године 5. и 6. разред 1. [pločice] Правоугаону терасу димензија d s центиметара квадратних треба поплочати коришћењем плочица
Државно такмичење 2018. године 5. и 6. разред 1. [pločice] Правоугаону терасу димензија d s центиметара квадратних треба поплочати коришћењем плочица квадратног облика странице p центиметара, које се постављају
ВишеMicrosoft PowerPoint - C-4-1
Pregled iskaza u C-u Izraz; Iskaz dodele, serijski komponovani iskaz; blok Uslovni iskazi i izrazi; složeno grananje Iterativni iskazi Iskaz dodele Promena vrednosti a = Ψ; Izračunava vrednost izraza Ψ,
ВишеPowerPoint Presentation
Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić do sada su korišćene "gotove" funkcije iz standardnih biblioteka (cin, cout...) one su pozivane iz main funkcije koja je glavna funkcija u programu jer izvršavanje programa
ВишеMIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU
MIP-heuristike (Matheuristike) Hibridi izmedu metaheurističkih i egzaktnih metoda Tatjana Davidović Matematički institut SANU http://www.mi.sanu.ac.rs/ tanjad (tanjad@mi.sanu.ac.rs) 21. januar 2013. Tatjana
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Uvod u programiranje dr Ninoslava Savić Predavanja (3) sreda: 11:15 13:50 Učionica 16 Konsultacije sreda: 15 17 h Kabinet 43 Uvod u programiranje Fond časova: 3+3 Broj ESPB: 7 Ocena znanja (max. broj poena
ВишеZadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000
Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)
ВишеP9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo
ОПТИМИЗУЈУЋИ КОМПАЈЛЕР Структура компајлера Предњи део, до међукода 1 Важна својства одредишне архитектуре Подржане операције Регистри и меморија (Ресурси - операнди) Проточна структура Организација меморије
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*
ВишеP3.2 Paralelno programiranje 2
Paralelno programiranje II Analiza zavisnosti Struktura algoritma Pomoćne strukture Komunikacioni šabloni 1 4 Koraka paralelizacije programa 2 Evo algoritma. Gde je paralelizam? Dekompozicija zadataka
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Obeležene petlje Obeležene petlje Obeležavanje petlje nekim identifikatorom omogućava da se programski tok usmeri na mesto u programu specificirano tim identifikatorom. Ako se iza naredbi break ili continue
ВишеPrecesor Intel 8086
Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija
ВишеPojačavači
Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku
ВишеPowerPoint Presentation
II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.
ВишеProgramski jezici i strukture podataka 2018/2019. Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijsk
Programski jezici i strukture podataka Računarske vežbe vežba 10 Zimski semestar 2018/2019. Studijski program: Informacioni inženjering Informacioni inženjering 1 Rekurzivne funkcije Binarna stabla Informacioni
ВишеEdukacioni racunarski sistem
ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са
ВишеUpitni jezik SQL
Šta je SQL? SQL (Structured Query Language) je jezik koji je Američki Institut za Nacionalne Standarde (ANSI - American National Standards Institute) prihvatio kao standardni jezik za relacione baze podataka.
ВишеProgramiranje 2 0. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/4
Programiranje 2 0. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb Prog2 2019, 0. predavanje p. 1/48 Sadržaj predavanja Ponavljanje onog dijela C-a koji
Више_sheets.dvi
Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau
ВишеZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1
ZADACI ZA VEŽBU 1. Realizovati konzolnu aplikaciju koja će računati površinu kvadrata, pravougaonika ili trougla. 2. Preko konzole se unosi ocena od 1 do 5. Obezbediti ispis uspeha za unetu ocenu (1=nedovoljan,
ВишеProgramski jezik C
Pojam funkcije Deklaracija i definicija funcije Poziv funkcije Memorijske klase promjenljivih Primjeri. Za kompajliranje koda koristen DEV-C++ 4.9.9.2 Compiler!!!! Moze is koristiti I bilo koji drugi standardni
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 11 - Funktori
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 11 - Funktori v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Funkcijski objekti (funktori) Objekt klase
ВишеMicrosoft PowerPoint - Datoteke [Compatibility Mode]
Датотеке стандардни улаз / излаз Датотека је именовани низ знакова (бајтова) У програмском језику C датотека је везана за улаз и излаз података функције стандардне библиотеке Најједностaвније
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Programiranje 2 doc.dr.sc. Goranka Nogo PMF Matematički odsjek, Zagreb Kontakt ured: 228, drugi kat e-mail: nogo@math.hr konzultacije: četvrtak, 12:00-14:00 petak, 11:00-12:00 neki drugi termin, uz prethodni
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih
ВишеMicrosoft PowerPoint - MR - Vjezbe - 03.ppt [Compatibility Mode]
Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 03 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Mrežno programiranje: SocketAPI Programiramo u aplikacijskom sloju, za ostale se brinu
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеProblemi zadovoljavanja ogranicenja.
I122 Osnove umjetne inteligencije Tema:. 7.1.2016. predavač: Darija Marković asistent: Darija Marković 1 I122 Osnove umjetne inteligencije. 2/26 (PZO) Problem zadovoljavanja ograničenja sastoji se od 3
ВишеPowerPoint Presentation
Java konkurentno programiranje Životni ciklus niti i problemi sinhronizacije resursa Multitasking Multithreading Životni ciklus niti http://www.roseindia.net/java/thread/lifecycle-of-threads.shtml Životni
ВишеPASCAL UVOD 2 II razred gimnazije
PASCAL UVOD 2 II razred gimnazije Upis-ispis 1. Upis Read(a,b); --u jednom redu Readln(a,b); -- nakon upisa prelazi se u novi red 2. Ispis Write(a,b); -- u jednom redu Writeln(a,b); --nakon ispisa prelazi
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
Више070-ALIP2-udzbenik.indb
0. U uvodnom ćemo poglavlju ponoviti osnove programskog jezika C s kojima smo se susreli u. razredu. U kratkom pregledu navedeni su operatori (aritmetički, relacijski i logički), neke od funkcija iz biblioteka
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеMicrosoft PowerPoint - 12-Funkcije_1.ppt [Compatibility Mode]
Osnove programiranja Funkcije - Metode http://www.introprogramming.info/english-intro-csharp-book/read-online/ Sadržaj Funkcije Metode Definisanje Pozivanje Povratne vrednosti Parametri Metode (1) Metoda
ВишеKombinatorno testiranje
Kombinatorno testiranje Uvod Na ponašanje aplikacije utiče puno faktora, npr. ulazne vrednosti, konfiguracije okruženja. Tehnike kao što je podela na klase ekvivalencije ili analiza graničnih vrednosti
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеZadatak 011 Razmotrite sljedeći primjer. package hr.fer.oopj.primjeri.p011; public class Main { } public static void main(string[] args) { obrada(2.71
Zadatak 011 Razmotrite sljedeći primjer. package hr.fer.oopj.primjeri.p011; public class Main { public static void main(string[] args) { obrada(2.7182818284590452354); private static void obrada(double
ВишеSlide 1
Funkcionalno programiranje Interoperabilnost jezika Scala i Java, 2019. Prevođenje u Java bajt kod Svi Java tipovi imaju ekvivalentan tip u jeziku Scala Većina Scala koda se direktno preslikava u odgovarajući
ВишеUvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1
Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom
ВишеProgramiranje za UNIX Okruženje unix procesa
Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX
ВишеUVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke o
UVOD - OD JAVE DO C# ELEMENTARNE RAZLIKE Veliki broj Java/C# razlika su uglavnom preimenovane ključne reči i razlike u konvencijama imenovanja. Neke od tih jezičkih razlika su: Java kod se prevodi u.class
ВишеGrafovski algoritmi - čas 4 Artikulacione tačke i mostovi Ukoliko u neusmerenom povezanom grafu G = (V, E) postoji čvor v V takav da njegovim uklanjan
Grafovski algoritmi - čas 4 Artikulacione tačke i mostovi Ukoliko u neusmerenom povezanom grafu G = (V, E) postoji čvor v V takav da njegovim uklanjanjem graf prestaje da bude povezan, onda takav čvor
Више2_Arhitektura racunara
Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеMicrosoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević
ВишеAR2019
ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
Више1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Programiranje 1.6. Semestar Nositelj kolegija dr.sc. Bruno Trstenjak, v. pred Bodovna vrijednost
1. OPĆE INFORMACIJE 1.1. Naziv kolegija Programiranje 1.6. Semestar. 1.. Nositelj kolegija dr.sc. Bruno Trstenjak, v. pred. 1.7. Bodovna vrijednost (ECTS) 7 1.3. Suradnici 1.8. Način izvođenja nastave
ВишеAlgoritmi
Projektovanje algoritama L09.1. Topološko sortiranje Današnje teme Topološko sortiranje Povezanost grafa jako povezane komponente Minimum Spanning Trees (razapinjuće stablo) Lektira: 22. Elementary Graph
ВишеКласе комбинација презентације (Хортона) и к о бајаги скрипте (Ово је прича коју врло радо причам) нови тип података: дефинишу могуће вредности подата
Класе комбинација презентације (Хортона) и к о бајаги скрипте (Ово је прича коју врло радо причам) нови тип података: дефинишу могуће вредности података и операције над њима Дефиниција класе садржи само
ВишеProgramiranje 1
Sveučilište u Rijeci ODJEL ZA INFORMATIKU Ulica Radmile Matejčić 2, Rijeka Akademska 2018./2019. godina PROGRAMIRANJE 1 Studij: Preddiplomski studij informatike (jednopredmetni) Godina i semestar: 1. godina,
ВишеRačunarski praktikum I - Vježbe 03 - Implementacija strukture string
Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Sveučilište u Zagrebu RAČUNARSKI PRAKTIKUM I Vježbe 03 - Implementacija strukture string v2018/2019. Sastavio: Zvonimir Bujanović Stringovi u C-u String
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеPostavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch
Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch A1 Slanje svima preko fiksiranog razapinjućeg stabla
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеLogičke izjave i logičke funkcije
Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi
ВишеMicrosoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]
TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar
ВишеP1.0 Uvod
Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски
ВишеMicrosoft PowerPoint - jkoren10.ppt
Dickey-Fuller-ov test jediničnog korena Osnovna ideja Različite determinističke komponente Izračunavanje test-statistike Pravilo odlučivanja Određivanje broja jediničnih korena Algoritam testiranja Prošireni
ВишеTEORIJA SIGNALA I INFORMACIJA
Multiple Input/Multiple Output sistemi MIMO sistemi Ulazi (pobude) Izlazi (odzivi) u 1 u 2 y 1 y 2 u k y r Obrada=Matematički model Načini realizacije: fizički sistemi (hardware) i algoritmi (software)
ВишеP1.1 Analiza efikasnosti algoritama 1
Analiza efikasnosti algoritama I Asimptotske notacije Master metoda (teorema) 1 Asimptotske notacije (1/2) Služe za opis vremena izvršenja algoritma T(n) gde je n N veličina ulaznih podataka npr. br. elemenata
ВишеFortran
FORTRAN Uvod Računala su samo strojevi: neznaju ništa, ne razmišljaju ni o čemu, ali mogu izuzetnom brzinom i vrlo točno, slijediti precizno napisane upute. Takve upute moraju se napisati u posebnom jeziku
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеOblikovanje i analiza algoritama 5. predavanje Saša Singer web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb OAA 2017, 5. pr
Oblikovanje i analiza algoritama 5. predavanje Saša Singer singer@math.hr web.math.pmf.unizg.hr/~singer PMF Matematički odsjek, Zagreb OAA 2017, 5. predavanje p. 1/68 Sadržaj predavanja Nehomogene rekurzije
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]
Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева
ВишеProgramski jezik C
SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi
ВишеThe real problem is that programmers have spent far too much time worrying about efficiency in the wrong places and at the wrong times; premature opti
The real problem is that programmers have spent far too much time worrying about efficiency in the wrong places and at the wrong times; premature optimization is the root of all evil (or at least most
ВишеUvod u PHP
Uvod u PHP Marijan Šuflaj FER, 2018 Sadržaj PHP Općenito Sintaksa Osnove Kontrola toka Zadatci Resursi Općenito Naziv od PHP Hypertext Preprocessor Obično koristi ekstenziju.php Tipovi su dinamički Trenutno
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
Више