Microsoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]

Транскрипт

1 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt

2 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt

3 2. Program prevodilac učitava program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat rada daje program u: a) mašinskom kodu b) dekadnom kodu c) računskom kodu d) izvornom programskom kodu

4 2. Program prevodilac učitava program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat rada daje program u: a) mašinskom kodu b) dekadnom kodu c) računskom kodu d) izvornom programskom kodu

5 3. Protokol čija je osnovna funkcija da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu naziva se: a) IPT b) TCP c) GDP d) PDP

6 3. Protokol čija je osnovna funkcija da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu naziva se: a) IPT b) TCP c) GDP d) PDP

7 4. Delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe nazivaju se: a) portovi b) slotovi c) portali d) baferi

8 4. Delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe nazivaju se: a) portovi b) slotovi c) portali d) baferi

9 5. Lokalna računarska mreža koja koristi iste protokole i alate kao Internet, ali nije povezana sa njim, naziva se: a) INTRANET b) INTRALAN c) LOKNET d) INTERLAN

10 5. Lokalna računarska mreža koja koristi iste protokole i alate kao Internet, ali nije povezana sa njim, naziva se: a) INTRANET b) INTRALAN c) LOKNET d) INTERLAN

11 6. Slike i crteži na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina: a) vektorski i rasterski b) sektorski i vektorski c) rasterski i sektorski d) sektorski i tačkasto

12 6. Slike i crteži na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina: a) vektorski i rasterski b) sektorski i vektorski c) rasterski i sektorski d) sektorski i tačkasto

13 7. Specijalni niz bitova koji cirkulišu u prstenastoj mreži, kada nema prenosa poruka, naziva se: a) kupon b) žeton c) cirkular d) binar

14 7. Specijalni niz bitova koji cirkulišu u prstenastoj mreži, kada nema prenosa poruka, naziva se: a) kupon b) žeton c) cirkular d) binar

15 8. UNIX je operativni sistem: a) grafičkog tipa b) komandnog tipa c) objektnog tipa d) relacionog tipa

16 8. UNIX je operativni sistem: a) grafičkog tipa b) komandnog tipa c) objektnog tipa d) relacionog tipa

17 9. Komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i aktivira odgovarajuće sistemske programe operativnog sistema naziva se: a) ljuska (shell) b) jezgro (kernel) c) mikrokod (microcode) d) BIOS

18 9. Komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i aktivira odgovarajuće sistemske programe operativnog sistema naziva se: a) ljuska (shell) b) jezgro (kernel) c) mikrokod (microcode) d) BIOS

19 10. Izraz hipertekst koristi se da opiše: a) deo hiperaktivnog teksta b) mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka c) nesekvencijalne fragmente teksta povezane međusobno pomoću pokazivača d) tekst napisan u programu za obradu teksta

20 10. Izraz hipertekst koristi se da opiše: a) deo hiperaktivnog teksta b) mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka c) nesekvencijalne fragmente teksta povezane međusobno pomoću pokazivača d) tekst napisan u programu za obradu teksta

21 11. Brzina mikroprocesora izražava se u: a) broju bajtova koje procesor može da zapamti u jednoj sekundi b) milionima znakova koje procesor može da prihvati u jednoj sekundi c) milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi d) broju staza koje pređe u jednoj sekundi

22 11. Brzina mikroprocesora izražava se u: a) broju bajtova koje procesor može da zapamti u jednoj sekundi b) milionima znakova koje procesor može da prihvati u jednoj sekundi c) milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi d) broju staza koje pređe u jednoj sekundi

23 12. Promenom parametra u jednom stilu paragrafa: a) menja se samo označeni deo paragrafa b) menja se samo paragraf u kojem je pozicioniran kursor c) menja se samo prvi sledeći paragraf d) menjaju se svi paragrafi u dokumentu koji su napisani u tom stilu

24 12. Promenom parametra u jednom stilu paragrafa: a) menja se samo označeni deo paragrafa b) menja se samo paragraf u kojem je pozicioniran kursor c) menja se samo prvi sledeći paragraf d) menjaju se svi paragrafi u dokumentu koji su napisani u tom stilu

25 13. Mrežni sloj u OSI referentnom modelu obavlja sledeće funkcije: a) uspostavlja logički put između čvorova b) rutira poruke c) konvertuje podatke d) definiše fizičke aspekte povezivanja e) adresira poruke

26 13. Mrežni sloj u OSI referentnom modelu obavlja sledeće funkcije: a) uspostavlja logički put između čvorova b) rutira poruke c) konvertuje podatke d) definiše fizičke aspekte povezivanja e) adresira poruke

27 14. Prema površini na kojoj se nalaze računari mreže mogu biti: a) EAN b) TAN c) FAN d) WAN e) LAN

28 14. Prema površini na kojoj se nalaze računari mreže mogu biti: a) EAN b) TAN c) FAN d) WAN e) LAN

29 15. Kupovinom licence za program korisnici dobijaju: a) odgovarajuću dokumentaciju b) izvornu verziju programa c) potpunu verziju programa d) pravo na registraciju kod proizvođača e) pravo na podršku proizvođača

30 15. Kupovinom licence za program korisnici dobijaju: a) odgovarajuću dokumentaciju b) izvornu verziju programa c) potpunu verziju programa d) pravo na registraciju kod proizvođača e) pravo na podršku proizvođača

31 16. U programima za rad sa tabelama podaci u ćelijama mogu biti: a) izvorni b) izvedeni c) izborni d) izvršni e) izgrađeni

32 16. U programima za rad sa tabelama podaci u ćelijama mogu biti: a) izvorni b) izvedeni c) izborni d) izvršni e) izgrađeni

33 17. Karakteristike organizacije podataka u operativnom sistemu Windows su: a) organizacija podataka je relaciona b) imena datoteka su iz jednog dela c) organizacija podataka je hijerarhijska d) datoteke se organizuju u foldere i podfoldere e) dokumenti generisani aplikacionim programima snimaju se u datoteke

34 17. Karakteristike organizacije podataka u operativnom sistemu Windows su: a) organizacija podataka je relaciona b) imena datoteka su iz jednog dela c) organizacija podataka je hijerarhijska d) datoteke se organizuju u foldere i podfoldere e) dokumenti generisani aplikacionim programima snimaju se u datoteke

35 18. U ulazne uređaje spadaju: a) digitajzer b) ploter c) grafički tablet d) tastatura e) skener

36 18. U ulazne uređaje spadaju: a) digitajzer b) ploter c) grafički tablet d) tastatura e) skener

37 19. U programu Microsoft Word dokument se na ekranu može prikazati i na sledeće načine: a) u izgledu štampane strane b) u izgledu izvornog programskog koda c) u izgledu za prevođenje d) u izgledu skice dokumenta e) u izgledu Web stranice

38 19. U programu Microsoft Word dokument se na ekranu može prikazati i na sledeće načine: a) u izgledu štampane strane b) u izgledu izvornog programskog koda c) u izgledu za prevođenje d) u izgledu skice dokumenta e) u izgledu Web stranice

39 20. U grafičkim radnim okruženjima komande se prikazuju na sledeće načine: a) dugmadima, koja su obično u sastavu posebnih prozora b) sličicama koje mogu biti pojedinačne ili u nizu grupisane u trake c) grafikonima koji mogu biti predstavljeni u više dimenzija d) matematičkim formulama e) napisane rečima i grupisane u menije

40 20. U grafičkim radnim okruženjima komande se prikazuju na sledeće načine: a) dugmadima, koja su obično u sastavu posebnih prozora b) sličicama koje mogu biti pojedinačne ili u nizu grupisane u trake c) grafikonima koji mogu biti predstavljeni u više dimenzija d) matematičkim formulama e) napisane rečima i grupisane u menije

41 21. Veliki doprinos razvoju računara dali su: a) Džon Atanasov b) Čarls Darvin c) Vanevr Buš d) Čarls Bejbidž e) Herman Holerit f) Konrad Cuze g) Alan Tjuring h) Konrad Adenauer i) Ada Bajron j) Stiv Džobs

42 21. Veliki doprinos razvoju računara dali su: a) Džon Atanasov b) Čarls Darvin c) Vanevr Buš d) Čarls Bejbidž e) Herman Holerit f) Konrad Cuze g) Alan Tjuring h) Konrad Adenauer i) Ada Bajron j) Stiv Džobs

43 22. Ako su učitane vrednosti k = 2, p = 3, r = 4, upisati koju će vrednost promenljive k = izdati sledeći program: program ciklus3; var i,j,k,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n :=0; j := 0; while (j < r) do begin k := 2*n + k + abs(j-4); n := n + 1; j := j + 2; end; i := 0; repeat k := 2*k + sqr(i-1) + n; for j := r downto p do if j mod 2 <> 0 then k := n + 2*(j+1) +k else k := n + 2*j +k; i := i+2; until i >= p; writeln(k) end.

44 22. program ciklus3; var i,j,k,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n :=0; j := 0; while (j < r) do begin k := 2*n + k + abs(j-4); n := n + 1; j := j + 2; end; i := 0; repeat k := 2*k + sqr(i-1) + n; for j := r downto p do if j mod 2 <> 0 then k := n + 2*(j+1) +k else k := n + 2*j +k; i := i+2; until i >= p; writeln(k) end. k = 2, p = 3, r = 4 n=0 j=0 k= 2* abs(0-4) = = 6 n = n+1 = 0+1= 1 j=2 k= 2* abs(2-4) = = 10 n = n+1 = 1+1= 2 i=0 k=2*10+sqr(0-1)+2 = = 23 j=4 k=2+2*4+23 = =33 j=3 k=2+2*(3+1)+33 = =43 i=2 k=2*43+sqr(2-1)+2 = = 89 j=4 k=2+2*4+89 = =99 j=3 k=2+2*(3+1)+99 = =109

45 23. Ako su učitane vrednosti k =1, p = 2, r = 4, upisati koju će vrednost promenljive k = izdati sledeći program: program ciklus2; var i,j,k,m,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n := 2; for i := r downto p do if i <> 3 then begin k := n mod i + p + k; for m := 1 to 2 do k := 2* k + m; end else begin k := n + k div p + 2; for m := 1 to 2 do k := k + 2*m; end; j := 1; repeat k := 3*n + abs(j-3) + k; j := j+3; until j >= 6; writeln(k) end.

46 23. program ciklus2; var i,j,k,m,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n := 2; for i := r downto p do if i <> 3 then begin k := n mod i + p + k; for m := 1 to 2 do k := 2* k + m; end else begin k := n + k div p + 2; for m := 1 to 2 do k := k + 2*m; end; j := 1; repeat k := 3*n + abs(j-3) + k; j := j+3; until j >= 6; writeln(k) end. k = 1, p = 2, r = 4 n=2 i=4 k=2 mod =2+2+1=5 m=1 k=2*k+m=2*5+1=11 m=2 k=2*k+m=2*11+2=24 i=3 k=2+24 div = = 16 m=1 k=k+2*m=16+2*1=18 m=2 k=k+2*m=18+2*2=22 i=2 k=2 mod =0+2+22=24 m=1 k=2*k+m=2*24+1=49 m=2 k=2*k+m=2*49+2=98+2=100 j=1 k=3*n+abs(j-3)+k=3*2+abs(1-3)+100=108 j=4 k=3*n+abs(j-3)+k=3*2+abs(4-3)+108=115

47 24. Ako su učitane vrednosti k = 7, m = 4, upisati koju će vrednost promenljive k= izdati sledeći program: program ciklus1; var i,j,k,n,m,r: integer; begin read (k,m); n := 6; i := 3; while (i < 5) do begin r := i-1; for j := r to m do begin if j mod 3 >= 1 then begin n := n div 3 + k mod j + r; k := k + sqr(i-3) + n +j; end else begin n := sqr(k div 3) + n mod 3; k := abs(k-10)+ n; end; end; i := i+1; 3 end; writeln(k) end.

48 24. program ciklus1; var i,j,k,n,m,r: integer; begin read (k,m); n := 6; i := 3; while (i < 5) do begin r := i-1; for j := r to m do begin if j mod 3 >= 1 then begin n := n div 3 + k mod j + r; k := k + sqr(i-3) + n +j; end else begin n := sqr(k div 3) + n mod 3; k := abs(k-10)+ n; end; end; i := i+1; end; writeln(k) end. k = 7, m = 4 n=6 i=3 r=3-1=2 j=2 n := 6 div mod 2 +2 = = 5 k := 7 + sqr(3-3) = = 14 j=3 n := sqr(14 div 3) + 5 mod 3 = 16+2 = 18 k := abs(14-10)+18=4+18= 22 j=4 n := 18 div mod 4 +2 = = 10 k := 22+sqr(3-3) = 36 i=4 r=4-1=3 j=3 n := sqr(36 div 3) + 10 mod 3 = = 145 k := abs(36-10)+145=26+145= 171 j=4 n := 145 div mod 4 +3 = = 54 k := 171+sqr(4-3) = =230

49 SREĆNO NA PRIJEMNOM ISPITU