Vezbe_AOR1_2014_V1.0

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Vezbe_AOR1_2014_V1.0"

Транскрипт

1 АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија

2

3 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Виртуелна меморија (Virtual Memory) Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Преклапање приступа меморијским модулима (Memory Inteleaving) Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Проточна обрада (Pipeline) Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Вежбе на табли Страна 3 од 100

4 Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Вежбе на табли Страна 4 од 100

5 КЕШ МЕМОРИЈА (CACHE MEMORY) Задатак 1. Оперативна меморија рачунара је капацитета 1 MB, а ширина речи износи 1 бајт. а) Нацртати структуру кеш меморије, означити ширину у битовима свих релевантних делова и укратко описати њихову намену за кеш меморију са 1024 блока, блоком величине четири бајта и асоцијативним пресликавањем претпостављајући да је ширина речи дела кеш меморије у коме се чува садржај један бајт. б) Садржај релевантних локација оперативне меморије је дат на слици. Четири захтева за операцијама читања из оперативне меморије са локација 1402h, 401h, 2000h и 1003h се изводе у датом редоследу. За сваки захтев у посебној врсти табеле попунити колоне означене са: Адреса генерисана адреса, Тип - тип приступа (Rd читање, Wr упис), Tag - вредност поља Tag генерисане адресе, Word - вредност поља Word генерисане адресе, Време - време потребно за обављање приступа и Адресе - адресе локација оперативне меморије којима се приступа у току извршења датог захтева. Приликом израчунавања времена потребног за обављање приступа узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SA ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. Навести вредности свих релевантних делова кеш меморије после ове четири операције, претпостављајући да је кеш меморија на почетку била празна. Адреса L L L Садржај L L L Садржај релевантних локација оперативне меморије. в) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморију и обрнуто, па се тек онда приступа локацији, и да се све операције раде секвенцијално. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SA ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (m бита) а) Структура кеш меморије приказана је на слици. Word (l бита) Вежбе на табли Страна 5 од 100

6 Структура кеш меморије са асоцијативним пресликавањем б) Генерисане адресе су: 1402h, 401h, 2000h и 1003h. Вредности свих релевантних делова кеш меморије после четири операције читања приказани су на слици. Адреса Тип Tag Word Време Адресе 1402h Rd t SA +4 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 1400h-1403h 401h Rd t SA +4 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 400h-403h 2000h Rd t SA +4 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 2000h-2003h 1003h Rd t SA +4 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 1000h-1003h в) Време дохватања блока је: t B =4 (t OM +t DM ). Укупно време је: број улаза D V TAG МЕМОРИЈА DATA адреса МЕМОРИЈА M M M M Садржај релевантних делова кеш меморије t=4(t SA +4 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM )=20 t DM +16 t OM +8 t SA +4 t TM. Задатак 2. Оперативна меморија рачунара је капацитета 1 MB, а ширина речи износи 1 бајт. а) Нацртати структуру кеш меморије, означити ширину у битовима за све релевантне делове и укратко описати њихову намену за кеш меморију са 1024 блока, блоком величине четири бајта и Вежбе на табли Страна 6 од 100

7 директним пресликавањем претпостављајући да је ширина речи дела кеш меморије у коме се налази садржај један бајт. б) Садржај релевантних локација оперативне меморије је дат на слици. Четири захтева за операцијама читања из оперативне меморије са локација 1402h, 401h, 2000h и 1003h се изводе у датом редоследу. За сваки захтев у посебној врсти табеле попунити колоне означене са: Адреса генерисана адреса, Тип - тип приступа (Rd читање, Wr упис), Tag - вредност поља Tag генерисане адресе, Block - вредност поља Block генерисане адресе, Word - вредност поља Word генерисане адресе, Време - време потребно за обављање приступа и Адресе - адресе локација оперативне меморије којима се приступа у току извршења датог захтева. Приликом израчунавања времена потребног за обављање приступа узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SD ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. Навести вредности свих релевантних делова кеш меморије после ове четири операције, претпостављајући да је кеш меморија на почетку била празна. Адреса L L L Садржај L L L Садржај релевантних локација оперативне меморије. в) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморију и обрнуто, па се тек онда приступа локацији, и да се све операције раде секвенцијално. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SD ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (m бита) Block (k бита) а) Структура кеш меморије је приказана на слици. Word (l бита) Вежбе на табли Страна 7 од 100

8 Структура кеш меморије са директним пресликавањем б) Генерисане адресе су: 1402h, 401h, 2000h и 1003h. Вредности свих релевантних делова кеш меморије после четири операције читања приказани су на слици. Адреса Тип Tag Block Word Време Адресе 1402h Rd t SD +4 (t OM +t DM )+t TM +t SD 1400h-1403h 401h Rd t SD +4 (t OM +t DM )+t TM +t SD 400h-403h 2000h Rd t SD +4 (t OM +t DM )+t TM +t SD 2000h-2003h 1003h Rd t SD +4 (t OM +t DM )+t TM +t SD 1000h-1003h број улаза D V TAG МЕМОРИЈА DATA адреса МЕМОРИЈА M M M M M M M M Садржај релевантних делова кеш меморије в) Време дохватања блока је: t B =4 (t OM +t DM ). Укупно време је: Вежбе на табли Страна 8 од 100

9 t=4(t SD +4 (t OM +t DM )+t TM +t SD )=16 t DM +16 t OM +8 t SD +4 t TM. Задатак 3. Оперативна меморија рачунара је капацитета 1 MB, а ширина речи износи 1 бајт. а) Нацртати структуру кеш меморије, означити ширину у битовима за све релевантне делове и укратко описати њихову намену за: а1) кеш меморију са 1024 блока, блоком величине четири бајта и сет-асоцијативним пресликавањем са два блока по сету а2) кеш меморију са 1024 блока, блоком величине четири бајта и сет-асоцијативним пресликавањем са четири блока по сету, претпостављајући да је ширина речи дела кеш меморије у коме се налази садржај један бајт б) Садржај релевантних локација оперативне меморије је дат на слици. Четири захтева за операцијама читања из оперативне меморије са локација 1402h, 401h, 2000h и 1003h се изводе у датом редоследу. За сваки захтев у посебној врсти табеле попунити колоне означене са: Адреса генерисана адреса, Тип - тип приступа (Rd читање, Wr упис), Tag - вредност поља Tag генерисане адресе, Set - вредност поља Set генерисане адресе, Word - вредност поља Word генерисане адресе, Време - време потребно да се обављање приступа и Адресе - адресе локација оперативне меморије којима је приступа у току извршења датог захтева. Навести вредности свих релевантних делова кеш меморије после ове четири операције, претпостављајући да је кеш меморија на почетку била празна. Адреса L L L Садржај L L L Садржај релевантних локација оперативне меморије. в) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији, и да се све операције раде секвенцијално. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (m бита) Set (k бита) а1) Структуре кеш меморије је приказана на слици. Word (l бита) Вежбе на табли Страна 9 од 100

10 D V КЕШ МЕМОРИЈА УЛАЗ 0 TAG МЕМОРИЈА DATA МЕМОРИЈА U(0) WDM WTM WV WD U(1) WDM WTM WV WD 511 D(0) D(1) AD 8... AD 0 AV 8 AV 0 D V TMO TMI DMO DMI HIT 511 HIT(0) HIT(1)... CMP 9 ATM 8... ATM ADM 10 ADM 2 ADM 1 ADM 0 TAG(0) GRUPA DMO(0) DMI КЕШ МЕМОРИЈА УЛАЗ 1 TAG(1) GRUPA DMO(1) DMI SET WORD GRUPA TAG SET WORD MP 1 SET WORD ОПЕРАТИВНА МЕМОРИЈА WOM 0 AOM 19 9 AOM 11 9 AOM 10 AOM 2 2 AOM 1 AOM OMO OMI OMO OMI GRUPA TAG DMO m+b DMO D A A A ГЕНЕРИСАНА АДРЕСА 2 BR MP БРОЈАЧ РЕЧИ SET WORD TAG(0) TAG(1) U(0) U(1) HIT(0) U(0) DMO(0) U(1) DMO(1) D(0) D(1) U(0) U(1) HIT(0) HIT(1) HIT UZ(SET0) 0 1 UZ(SET511) MP 511 S UZ 0 1 0DC HIT(1) 0 UZ(0) UZ(1) U(0) 0 0 MP 1 U(1) 1 S 0 HIT 9 SET Структура кеш меморије са сет-асоцијативним пресликавањем са два блока по сету а2) Структуре кеш меморије је приказана на слици. Вежбе на табли Страна 10 од 100

11 Структура кеш меморије са сет-асоцијативним пресликавањем са четири блока по сету Вежбе на табли Страна 11 од 100

12 б1) Сет-асоцијативно пресликавање са 2 блока по сету. Вредности свих релевантних делова кеш меморије после четири операције читања приказани су на слици. Адреса Тип Tag Set Word Време Адресе 1402h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 1400h-1403h 401h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 400h-403h 2000h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 2000h-2003h 1003h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 1000h-1003h број сета SET 0 SET 256 SET 511 број TAG DATA улаза D V МЕМОРИЈА адреса МЕМОРИЈА M M M M Садржај релевантних делова кеш меморије. б2) Сет-асоцијативно пресликавање са 4 блока по сету Вредности свих релевантних делова кеш меморије после четири операције читања приказани су на слици. Адреса Тип Tag Set Word Време Адресе 1402h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 1400h-1403h 401h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 400h-403h 2000h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 2000h-2003h 1003h Rd t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS 1000h-1003h број сета SET 0 SET 256 в1) Време дохватања блока је: t B =4(t OM +t DM ). Укупно време је: број TAG DATA улаза D V МЕМОРИЈА адреса МЕМОРИЈА M M Садржај релевантних делова кеш меморије t=4(t SS +4 (t OM +t DM )+t TM +t SS )=16 t DM +16 t OM +8 t SS +4 t TM. в2) Исто као и в1). Задатак 4. Оперативна меморија рачунара је капацитета 512 MB, а ширина речи износи 16 бита. Вежбе на табли Страна 12 од 100

13 а) Нацртати структуру кеш меморије, означити ширину у битима свих релевантних делова и кратко објаснити функције свих делова кеш меморије за следеће случајеве: кеш меморије са 64 K блокова, величином блока 256 речи и асоцијативним пресликавањем, кеш меморије са 64 K блокова, величином блока 256 речи и директним пресликавањем, кеш меморије са 64 K блокова, величином блока 256 речи и сет-асоцијативним пресликавањем, са 16 блокова по сету, претпостављајући да је ширина речи дела кеш меморије у коме се чувају садржаји 16 бита. б) Садржај релевантних локација оперативне меморије је дат на слици, при чему су све вредности приказане хексадецимално. Узети да се, најпре, реализују две операције читања са адреса 0A0FF00h и 0A0FFFFh, затим две операције уписа вредности 0003h и 0004h у локације на адресама 0DE1000h и 0DE10FFh, респективно и на крају две операције читања са адреса h и 08075FFh. Операције читања и уписа се искључиво реализују над садржајима кеш меморије. Уколико се у случају горњих операција читања и уписа утврди да нема сагласности довлачи се одговарајући блок садржаја из оперативне у кеш меморију. Блокови кеш меморије чији је садржај модификован враћају се у оперативну меморију. M адреса L L 08075FE 08075FF L садржај L 0 0 L 0 0 L M адреса L 0A0FF00 0A0FF01 L 0A0FFFE 0A0FFFF L садржај L 1 1 L 1 1 L M адреса L 0DE1000 0DE1001 L 0DE10FE 0DE10FF L садржај L 2 2 L 2 2 L M Садржај релевантних локација оперативне меморије За све случајеве кеш меморије, дати садржаје релевантних делова кеш меморије после извршења наведених операција, претпостављајући да је кеш меморија на почетку била празна. в) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији, и да се све операције раде секвенцијално. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ код кеш меморије са асоцијатиним пресликавањем износи (t SA ), код кеш меморије са директним пресликавањем износи (t SD ), а код кеш меморије са сет-асоцијатиним пресликавањем износи (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. а1) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (20 бита) а2) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (4 бита) Block (16 бита) а3) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (8 бита) Set (12 бита) Word (8 бита) Word (8 бита) Word (8 бита) б1) Изглед релевантних делова кеш меморије је дат на слици. Вежбе на табли Страна 13 од 100

14 Адреса Тип Tag Word Време Адресе 0A0FF00h Rd t SA +n (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM A0FF00h-A0FFFFh 0A0FFFFh Rd t SA +t DM - 0DE1000h Wr t SA +n (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM DE1000h-DE10FFh 0DE10FFh Wr t SA +t DM h Rd t SA +n (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM h-8075FFh 08075FFh Rd t SA +t DM - број улаза D V TAG МЕМОРИЈА адреса DATA МЕМОРИЈА A0FF h 1 1 L DE h 3 2 L h 0 0 L 0 0 M M M M FFFFh 0 0 FFFF00h L Садржај релевантних делова кеш меморије б2) Изглед релевантних делова кеш меморије је дат на слици: Адреса Тип Tag Block Word Време Адресе 0A0FF00 Rd t SD +n (t OM +t DM )+t TM +t SD A0FF00h-A0FFFFh 0A0FFFF Rd t SD - 0DF1000 Wr t SD +n (t OM +t DM )+t TM +t SD +t DM DE1000h-DE10FFh 0DE10FF Wr t SD +t DM Rd t SD +n (t OM +t DM )+t TM +t SD h-8075FFh 08075FF Rd t SD - број TAG DATA улаза D V МЕМОРИЈА адреса МЕМОРИЈА 0000h h L M M M M 8075h h 0 0 L 0 0 M M M M A0FFh A0FF00h 1 1 L 1 1 M M M M DE10h DE1000h 3 2 L 2 4 M M M M FFFFh 0 0 FFFF00h L Садржај релевантних делова кеш меморије б3) Изглед релевантних делова кеш меморије је дат на слици. Адреса Тип Tag Block Word Време Адресе 0A0FF00 Rd t SS +n (t OM +t DM )+t TM +t SS A0FF00h-A0FFFFh 0A0FFFF Rd t SS - 0DF1000 Wr t SS +n (t OM +t DM )+t TM +t SS +t DM DE1000h-DE10FFh 0DE10FF Wr t SS +t DM Rd t SS +n (t OM +t DM )+t TM +t SS h-8075FFh 08075FF Rd t SS - број сета број улаза D 000 V 000 TAG 0 МЕМОРИЈА адреса DATA МЕМОРИЈА h L h L SET 000h h L Вежбе на табли Страна 14 од 100

15 M M M M Fh F00h L број TAG 075 улаза D 075 V 075 МЕМОРИЈА h 0 0 L h L SET 075h h L M M M M Fh F00h L број TAG 0FF улаза D 0FF V 0FF МЕМОРИЈА A 0FF000h 1 1 L FF100h L SET 0FFh FF200h L M M M M Fh 0 0 0FFF00h L број TAG E10 улаза D E10 V E10 МЕМОРИЈА D E10000h 3 2 L E10100h L SET E10h E10200h L M M M M Fh 0 0 E10F00h L број улаза D FFF V FFF TAG FFF МЕМОРИЈА FFF000h L FFF100h L SET FFFh FFF200h L M M M M Fh 0 0 FFFF00h L в) Време дохватања блока је: t B =256(t OM +t DM ). Садржај релевантних делова кеш меморије Задатак 5. Оперативна меморија рачунара има капацитет 2 MB, ширина речи износи 16 бита и време приступа меморије износи T m. Процесор има раздвојене кеш меморије за инструкције и податке. Инструкцијска кеш меморија има капацитет DATA дела 4 KB, пресликавање је на нивоу блока, величина блока је 128 бајта, ширина речи је 16 бита. Претпоставити да су све инструкције ширине 16 битова, и да се адресе на које указује регистар PC односе на 16-битне величине. а) Нацртати структуру свих релевантних делова кеш меморије са: директним пресликавањем, асоцијативним пресликавањем, ако је алгоритам замене FIFO и сет-асоцијативним пресликавањем са два блока по сету, ако је алгоритам замене FIFO, и укратко описати функцију сваког дела. Нацртати структуру адресе коју генерише процесор и објаснити како се користе групе битова у сва три случаја да се: провери да ли је тражена инструкција у кеш меморији и Вежбе на табли Страна 15 од 100

16 да се очита инструкција из кеш меморије. б) Израчунати укупно време потребно за читање инструкција из кеш меморије, за сва три типа кеш меморије, када се извршава следећи програм: Прва очитана инструкција се налази на адреси 10, а последња на адреси Петља се изврши два пута. Кеш меморија је била празна на почетку. Када се рачуна време: треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије, па се тек онда инструкција очита. Узети у обзир само време потребно за приступ кеш меморији за проверу сагласности и приступ податку T k, као и време потребно за пребацивање податка из оперативне меморије у кеш меморију или процесор и обрнуто је T m, занемарити времена потребна за остале активности. а1) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (9 бита) Block (5 бита) а2) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (14 бита) а3) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (10 бита) Set (4 бита) Word (6 бита) Word (6 бита) Word (6 бита) б)адресе којима се приступа: 0000Ah,, 009FBh, 000C8h,, 00A5Fh; б1) Начин смештања и садржаји сваког улаза Таг меморије приказани су на слици. улаз директно Вежбе на табли Страна 16 од 100

17 Време дохватања блока је: t B =64(t DM +t OM ) Садржаји свих улаза Таг меморије у случају директног пресликавања Укупно време дохватања свих блокова је: t Ball =32 t B +8 t B +5 t B +7 t B =52 t B. Укупно време је: t=3328t DM +3328t OM +5054t SD +52t TM б2) Начин смештања и садржаји сваког улаза Таг меморије приказани су на слици. улаз асоцијативно Садржаји свих улаза Таг меморије у случају асоцијативног пресликавања Вежбе на табли Страна 17 од 100

18 Време дохватања блока је: t B =64(t DM +t OM ). Укупно време дохватања свих блокова је: t Ball =32 t B +8 t B +24 t B +15 t B =79 t B. Укупно време је: T=10058t DM +5056t OM +5081t SA +79t TM. б3) Начин смештања и садржаји сваког улаза Таг меморије приказани су на слици. сет улаз улаз Садржаји свих улаза Таг меморије у случају сет-асоцијативног пресликавања Таг Време дохватања блока је: t B =64(t DM +t OM ). Укупно време дохватања свих блокова је: t Ball =16 t B +16 t B +8 t B +5 t B +5 t B +5 t B +2 t B =57 t B. Укупно време је: T=3648t DM +3648t OM +5059t SS +57t TM Вежбе на табли Страна 18 од 100

19 Задатак 6. Посматра се рачунар са следећим карактеристикама. Оперативна меморија је капацитета 2 16 речи а ширина речи је 16 бита. Процесор генерише адресе које се односе на 16-битне адресе. Процесор има кеш меморију са асоцијативним пресликавањем на нивоу блока са четири улаза. Величина блока је 16 речи. Користи се LRU алгоритам замене блокова и write-back алгоритам за ажурирање садржаја оперативне меморије. LRU алгоритам је реализован са четири бројача по модулу 4, сваки уз свој улаз кеш меморије. Улаз одабран за замену је онај чији бројач има вредност 0. На почетку је кеш меморија била празна а сви бројачи су имали вредност 0. Вредност бројача се ажурира на исти начин када је кеш меморија пуна и када је празна. Процесор генерише следећу секвенцу адреса са типом операције назначеним у загради после сваке адресе (Rd=read, Wr=write): 734Fh (Rd), DE38h (Rd), FF03h (Wr), 7350h (Rd), 7351h (Rd), DE48h (Wr), 7352h (Rd), 7348h (Rd). а) Дати садржај свих улаза који су реферисани у датој секвенци, садржаје асоцијативног (TAG) дела (A0, A1, A2 и A3), вредности V (Valid) и D (Dirty) бита, као и LRU бројача, после сваког приступа кеш меморији. б) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SA ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. в) Одговорити на питања а) и б) у случају да се уместо write-back алгоритма за ажурирање садржаја оперативне меморије користи write-through. г) Претпоставити да је задата кеш меморија са директним пресликавањем на нивоу блока. Величина блока је 256 речи. Капацитет DATA дела кеш меморије је 1 К речи. Навести секвенцу вредности Tag поља за задату секвенцу адреса. Напомена: Када се наведе да се ради о write-back алгоритму за ажурирање садржаја оперативне меморије, а не наведе се о којој се политици довлачења ради приликом несагласности (Miss) приликом операције уписа онда се подразумева write allocated. Када се наведе да се ради о write-through алгоритму за ажурирање садржаја оперативне меморије, а не наведе се о којој се политици довлачења ради приликом несагласности (Miss) приликом операције уписа онда се подразумева no write allocated. а) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (12 бита) Word (4 бита) Адреса Тип Tag Word Време Адресе 734Fh Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 7340h-734Fh DE38h Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM DE30h-DE3F FF03h Wr t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM FF00h-FF0Fh 7350h Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 7350h-735Fh 7351h Rd t SA +t DM - DE48h Wr t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM DE40h-DE4Fh 7352h Rd t SA +t DM h Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 7340h-734Fh Вежбе на табли Страна 19 од 100

20 Следећа табела садржи вредности свих релевантних делова кеш меморије после сваке адресе у секвенци адреса: адреса A0 A1 A2 A3 C0 C1 C2 C3 V0 V1 V2 V3 D0 D1 D2 D3 734Fh 734h DE38h 734h DE3h FF03h 734h DE3h FF0h h 734h DE3h FF0h 735h h 734h DE3h FF0h 735h DE48h DE4h DE3h FF0h 735h h DE4h DE3h FF0h 735h h DE4h 734h FF0h 735h б) Време дохватања блока је: t b =16 (t OM +t DM ). Укупно време је: t=104 t DM +96 t OM +14 t SA +6 t TM. в1) Адреса Тип Tag Word Време Адресе 734Fh Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 7340h-734Fh DE38h Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM DE30h-DE3Fh FF03h Wr t SA +t OM FF03h 7350h Rd t SA +16 (t OM +t DM )+t TM +t SA +t DM 7350h-735Fh 7351h Rd t SA +t DM - DE48h Wr t SA +t OM DE48h 7352h Rd t SA +t DM h Rd t SA +t DM - Следећа табела садржи вредности свих релевантних делова кеш меморије после сваке адресе у секвенци адреса: адреса A0 A1 A2 A3 C0 C1 C2 C3 V0 V1 V2 V3 734Fh 734h DE38h 734h DE3h FF03h 734h DE3h h 734h DE3h 735h h 734h DE3h 735h DE48h 734h DE3h 735h h 734h DE3h 735h h 734h DE3h 735h в2) Време дохватања блока је: T b =16 (t OM +t DM ). Укупно време је: T=54 t DM +50 t OM +11 t SA +3 t TM г) Секвенца вредности Tag поља је b, b, b, b, b, b, b, b. Задатак 7. Адреса је ширине 32 бита, а адресибилна јединица је 32-битна реч. Између магистрале процесора и меморије рачунара везана је кеш меморија организована сет-асоцијативно на нивоу блока, капацитета 16 MW (mega речи), са 16 сетова, два улаза по сету. На почетку је кеш био празан, а почетна вредност SP=200h, а ACC=0h, стек расте од виших ка нижим адресама, а SP указује на прву слободну локацију. Вежбе на табли Страна 20 од 100

21 Алгоритам за ажурирање садржаја оперативне меморије je write-back. Кеш меморија је са write allocated политиком довлачења. Посматра се следећа секвенца инструкција које процесор генерише (све вредности су хексадецималне): адреса: инструкција: FF00 ADD #800h FF02 JSR 1224h ; poziv potprograma FF04 FF06 SUB 8000h 1224 PUSH 1225 LOAD #888h 1227 RTS а) Дати садржај оба улаза свих сетова који су реферисани у датој секвенци, као и вредности V (Valid) бита, после завршетка дате секвенце, ако је алгоритам замене FIFO. Означити сетове. б) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. в) Исто као под а) и б) само је алгоритам замене LRU. а) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (9 бита) Set (4 бита) Word (19 бита) Секвенца адреса које генерише представљени програмски сегмент: FF00h (Rd), FF01h (Rd), FF02h (Rd), FF03h (Rd), 200h (Wr), 1224h (Rd), 1FFh (Wr), 1225h (Rd), 1226h (Rd), 1227h (Rd), 1FFh (Rd), 800h (Rd). Све адресе се односе на сет 0 кеш меморије. Адреса Тип Tag Set Word Време Адресе FF00 Rd t SS *(t OM +t DM )+t TM +t SS 0h-7FFFFh FF01 Rd t SS - FF02 Rd t SS - FF03 Rd t SS Wr t SS +t DM Rd t SS - 1FF Wr t SS +t DM Rd t SS Rd t SS Rd t SS - 1FF Rd t SS Rd t SS - број сета број улаза D 0 V 0 TAG 0 МЕМОРИЈА адреса DATA МЕМОРИЈА SET 0h h L Вежбе на табли Страна 21 од 100

22 ??? L SET Fh број улаза D F V F б) Време дохватања блока је: T b =524288(t OM +t DM ). Укупно време је: T=524290*t DM *t OM +13*t SS +1*t TM в) Исто како а) и б). TAG F МЕМОРИЈА 0 0 0??? L 1 0 0??? L Садржај релевантних делова кеш меморије Задатак 8. Адреса је ширине 32 бита, а адресибилна јединица је 8-битна реч. Између магистрале процесора и меморије рачунара везане су две кеш меморије, једна за инструкције и друга за податке, организоване сет-асоцијативно на нивоу блока свака капацитета 16 KB, величина блока је 16 бајтова, са два улаза по сету. На почетку су обе кеш меморије биле празне, а почетна вредност SP=200h, а ACC=0h, стек расте од виших ка нижим адресама. Акумулатор је 32-битни. Алгоритам за ажурирање садржаја оперативне меморије write-back. Кеш меморија је са no write allocated политиком довлачења. Посматра се следећа секвенца инструкција које процесор генерише (све вредности су хексадецималне): адреса: FF00 инструкција: PUSH FF01 JSR 1234h ; poziv potprograma FF06 FF0B 1234 POP LOAD 8000h 1235 STORE 8000h 123A 123B PUSH RTS а) Дати садржај оба улаза свих сетова који су реферисани у датој секвенци, као и вредности V (Valid) и D (Dirty) бита, после завршетка дате секвенце, ако је алгоритам замене FIFO. Означити сетове. б) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. в) Исто као под а) и б) само је алгоритам замене LRU. а) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (19 бита) Set (9 бита) Word (4 бита) Секвенца адреса у којима се приступа: FF00, 200, 1FF, 1FE, 1FD, FF01, FF02, FF03, FF04, FF05, 1FC, 1FB, 1FA, 1F9, 1234, 1F9, 1FA, 1FB, 1FC, 1235, 1236, 1237, 1238, 1239, 8000, 8001, 8002, 8003, 123A, Вежбе на табли Страна 22 од 100

23 1FC, 1FB, 1FA, 1F9, 123B, 1F9, 1FA, 1FB, 1FC, FF06, FF07, FF08, FF09, FF0A, 8000, 8001, 8002, 8003, FF0B. Адреса Тип Tag Set Word Време Адресе FF00 I t SS +16*(t OM +t DM )+t TM +t SS FF00h-FF0Fh FF01 I t SS - FF02 I t SS - FF03 I t SS - FF04 I t SS - FF05 I t SS I t SS +16*(t OM +t DM )+t TM +t SS 1230h-123Fh 1235 I t SS I t SS I t SS I t SS I t SS - 123A I t SS - 123B I t SS - FF06 I t SS - FF07 I t SS - FF08 I t SS - FF09 I t SS - FF0A I t SS - FF0B I t SS - број сета SET 123h... SET 1F0h број улаза D 123 V 123 TAG 123 МЕМОРИЈА адреса DATA МЕМОРИЈА h L 1 0 0??? L број улаза D 1F0 V 1F0 TAG 1F0 МЕМОРИЈА F00h L 1 0 0??? L Садржај релевантних делова кеш меморије за инструкције Адреса Тип Tag Set Word Време Адресе 200 Wr t SS +t OM 200h 1FF Wr t SS +t OM 1FFh 1FE Wr t SS +t OM 1FEh 1FD Wr t SS +t OM 1FDh 1FC Wr t SS +t OM 1FCh 1FB Wr t SS +t OM 1FBh 1FA Wr t SS +t OM 1FAh 1F9 Wr t SS +t OM 1F9h 1F9 Rd t SS +16*(t OM +t DM )+t TM +t SS 1F0h-1FFh 1FA Rd t SS - 1FB Rd t SS - 1FC Rd t SS Wr t SS +t OM 8000h 8001 Wr t SS +t OM 8001h Вежбе на табли Страна 23 од 100

24 8002 Wr t SS +t OM 8002h 8003 Wr t SS +t OM 8003h 1FC Wr t SS - 1FB Wr t SS - 1FA Wr t SS - 1F9 Wr t SS - 1F9 Rd t SS - 1FA Rd t SS - 1FB Rd t SS - 1FC Rd t SS Rd t SS +16*(t OM +t DM )+t TM +t SS 8000h-800Fh 8001 Rd t SS Rd t SS Rd t SS - број сета SET 000h... SET 01Fh... број улаза D 000 V 000 TAG 000 МЕМОРИЈА DATA адреса МЕМОРИЈА h L 1 0 0??? L број улаза D 01F V 01F TAG 01F МЕМОРИЈА F0h L 1 0 0??? L SET 020h број улаза D 020 V 020 TAG 020 МЕМОРИЈА 0 0 0??? L 1 0 0??? L Садржај релевантних делова кеш меморије за податке б) Време дохватања блока је: t B =16*(t OM +t DM ). Укупно време је: t=t I +t D t I =32*t DM +32*t OM +22*t SS +2*t TM t D =32*t DM +44*t OM +30*t SS +2*t TM t=64*t DM +76*t OM +52*t SS +4*t TM в) Исто како а) и б). Задатак 9. Адреса је ширине 32 бита, а адресибилна јединица је 16-битна реч. Између магистрале процесора и меморије рачунара везана је јединствена кеш меморије за инструкције и за податке, организоване сетасоцијативно на нивоу блока, капацитета 32 KB, величина блока је 128 бајтова, са два улаза по сету. На почетку је кеш меморија била празна, а почетна вредност SP=600Ah, а MEM[0001h]=1h, MEM[4001h]=2h, MEM[4002h]=4h стек расте од виших ка нижим адресама и указује на прву слободну локацију. Акумулатор је 32-битни. Алгоритам за ажурирање садржаја оперативне меморије writethrough. Кеш меморија је са no write allocated политиком довлачења и користи LRU алгоритам замене. Посматра се следећа секвенца инструкција које процесор генерише (све вредности су хексадецималне): Вежбе на табли Страна 24 од 100

25 адреса: E005 инструкција: LOAD 0001h E008 JSR A006h ; poziv potprograma E00B E00E A006 A009 A00C A00F STORE 201Ah LOAD 4001h ADD 4001h STORE 4003h RTS а) Дати садржај свих улаза свих сетова који су реферисани у датој секвенци, као и вредности релевантних бита, после завршетка дате секвенце. Означити сетове. б) Уместо јединствене кеш меморије капацитета 32 KB користе се две кеш меморије, једна за податке а друга за инструкције, свака капацитета 16 KB. Упоредити укупно време потребно за приступ кеш меморије у датој секвенци у оба случаја. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. а) 1W=32b CacheSize=16 KW BlockSize=64 W SetAssociativity=2 Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (19 бита) Set (7 бита) Word (6 бита) Секвенца адреса које генерише представљени програмски сегмент: E005h (Rd), E006h (Rd), E007h (Rd), 0001h (Rd), 0002h (Rd), E008h (Rd), E009h (Rd), E00Ah (Rd), 600Ah (Wr), 6009h (Wr), A006h (Rd), A007h (Rd), A008h (Rd), 4001h (Rd), 4002h (Rd), A009h (Rd), A00Ah (Rd), A00Bh (Rd), 4001h (Rd), 4002h (Rd), A00Ch (Rd), A00Dh (Rd), A00Eh (Rd), 4003h (Wr), 4004h (Wr), A00Fh (Rd), 6009h (Rd), 600Ah (Rd), E00Bh (Rd), E00Ch (Rd), E00Dh (Rd), 201Ah (Wr), 202Bh (Wr), Адреса Тип Tag Set Word Време а) Време б) E005 Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS E006 Rd t SS t SS E007 Rd t SS t SS 0001 Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS 0002 Rd t SS t SS E008 Rd t SS t SS E009 Rd t SS t SS E00A Rd t SS t SS 600A Wr t SS +t OM t SS +t OM 6009 Wr t SS +t OM t SS +t OM Вежбе на табли Страна 25 од 100

26 A006 Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS A007 Rd t SS t SS A008 Rd t SS t SS 4001 Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS 4002 Rd t SS t SS A009 Rd t SS t SS A00A Rd t SS t SS A00B Rd t SS t SS 4001 Rd t SS t SS 4002 Rd t SS t SS A00C Rd t SS t SS A00D Rd t SS t SS A00E Rd t SS t SS 4003 Wr t SS +t DM +t OM t SS +t DM +t OM 4004 Wr t SS +t DM +t OM t SS +t DM +t OM A00F Rd t SS t SS 6009 Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS 600A Rd t SS t SS E00B Rd t SS +64*(t OM +t DM )+t TM +t SS t SS E00C Rd t SS t SS E00D Rd t SS t SS 201A Wr t SS +t OM t SS +t OM 202B Wr t SS +t OM t SS +t OM Адресе се односе на сет 00h кеш меморије број сета SET 00h број улаза V 00 TAG 00 МЕМОРИЈА LRU CNT Садржај релевантних делова кеш меморије Време дохватања блока је: t B =64*(t OM +t DM ). Укупно време је: t=386*t DM +390*t OM +39*t SS +6*t TM. б) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (20 бита) Set (6 бита) Адресе се односе на сет 00h кеш меморије Word (6 бита) број сета број улаза V 00 TAG 00 МЕМОРИЈА LRU CNT 0 1 E A 0 Садржај релевантних делова кеш меморије за инструкције SET 00h Укупно време приступа кеш меморији за инструкције је: t I =128*t DM +128*t OM +21*t SS +2*t TM Вежбе на табли Страна 26 од 100

27 број сета SET 00h број улаза V 00 TAG 00 МЕМОРИЈА LRU CNT Садржај релевантних делова кеш меморије за податке Укупно време приступа кеш меморији за податке је: t D =194*t DM +198*t OM +17*t SS +3*t TM Укупно време је: t=322*t DM +326*t OM +38*t SS +5*t TM Задатак 10. Адреса је ширине 32 бита, а адресибилна јединица је 16-битна реч. Процесор има раздвојене кеш меморије за инструкције и податке. Кеш меморија за инструкције и кеш меморија за податке имају следеће карактеристике: организоване су сет-асоцијативно на нивоу блока, свака капацитета 8 KB, величина блока је 64 бајтова, са четири улаза по сету. Алгоритам за ажурирање садржаја оперативне меморије је write-trough. Кеш меморија је са write allocated политиком довлачења и користи LRU алгоритам замене. Посматра се следећи програмски сегмент на језику Ц: for (j=0; j < 0x80; j++) for (i=0; i < 0x100; i++) x[i][j]=2 * x[i][j]; Променљива i и j су смештене у регистрима, а низ x (x[0][0]) почев од локације 300h. У програмском језику Ц низови се у меморију смештају тако да је адреса елемента x[i][j] дата са: x[0][0]+i*n+j. На почетку је кеш меморија била празна. а) Нацртати структуру кеш меморије за податке, означити ширину у битовима свих релевантних делова и укратко описати њихову намену за дату кеш меморију. б) Дати садржај свих улаза свих сетова који су реферисани у датој секвенци, садржаје асоцијативног (Tag) дела, вредности V (Valid) и D (Dirty) бита, као и LRU бројача, после завршетка дате секвенце. Означити сетове. Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. в) Модификовати дати програмски сегмент тако да време приступа кеш меморији за податке буде краће него у тачки б). Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у тако модификованом програмском сегменту. а) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Tag (22 бита) Set (5 бита) Word (5 бита) б) Вежбе на табли Страна 27 од 100

28 број сета V улаз 0 улаз 1 улаз 2 улаз 3 LRU COUNT TAG МЕМОРИЈА V TAG МЕМОРИЈА V TAG МЕМОРИЈА Вежбе на табли Страна 28 од 100 V TAG МЕМОРИЈА CNT0 CNT1 CNT2 CNT D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F Садржај релевантних делова кеш меморије t 1 = *t DM *t OM *t SS *t TM. в) број сета for (i=0; i < 0x100; i++) V for (j=0; j < 0x80; j++) x[i][j]=2 * x[i][j]; улаз 0 улаз 1 улаз 2 улаз 3 LRU COUNT TAG МЕМОРИЈА V TAG МЕМОРИЈА V TAG МЕМОРИЈА V TAG МЕМОРИЈА CNT0 CNT1 CNT2 CNT D E F

29 D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F C D E F Садржај релевантних делова кеш меморије t 2 =65536*t DM *t OM *t SS +1024*t TM. Задатак 11. LRU i486 Меморијски адресни простор рачунара је 4 GB, а адресибилна јединица је бајт. Кеш меморија је са сет-асоцијативним пресликавањем на нивоу блока. Блок је величине 256 B, а кеш меморија има капацитет меморије података 4 MB. Сваки сет има 4 улаза. Код микропроцесора Intel користи се следећа апроксимација LRU алгоритма. Сваки сет поседује 4 улаза. Та четири улаза се деле на две групе (група 0 и група 1) од по два улаза (улаз 0 и улаз 1 у групи). За спровођење алгоритма користе се три бита придружена сваком сету. Један бит (бит B2) говори којој се групи улаза најскорије приступало, а друга два бита (бити B1 и B0) говоре ком се улазу из сваке групе скорије приступало. а) Дефинисати алгоритам и хардвер којим се ажурирају описана три бита при једном приступу неком улазу. б) Дефинисати алгоритам и хардвер којим се врши избор улаза за замену. Вежбе на табли Страна 29 од 100

30 в) За кеш меморију дати вредности описаних бита сета 2FFh после завршетка следеће секвенце адреса (све вредности су хексадецималне): 12FF0A (Rd), 22FF0B (Rd), 30C0C (Rd), 32FF00 (Wr), 42FF01 (Rd), 130C01 (Rd), 22FF00 (Wr), 52FFFF (Rd). г) Израчунати укупно време потребно за приступ кеш меморији за податке у датој секвенци. Треба претпоставити да се прво пренесе цео блок из оперативне меморије у кеш меморије и обрнуто, па се тек онда приступа локацији. Приликом израчунавања времена потребног да се добије садржај узети у обзир само време утврђивања сагласности у TAG МЕМОРИЈИ (t SS ), време приступа оперативној меморији (t OM ), време приступа DATA МЕМОРИЈИ (t DM ) и време приступа TAG МЕМОРИЈИ (t TM ), занемарити времена потребна за остале активности. а) Нека је број улаза (0 до 3) коме се врши обраћање кодиран са 2 битa E1 и E0. При сваком обраћању треба ажурирати описане бите на следећи начин: у бит B2 треба уписати број групе улаза којој се приступа; то је заправо вредност бита E1. Ако је то група 0, онда у бит B0 треба уписати ком се улазу из групе приступало, а то је заправо вредност E0; ако је то група 1, онда у бит B1 треба уписати ову вредност E0. Према томе, потребни хардвер изгледа овако: Ulaz0 referisani Ulaz1 ulaz Ulaz Ulaz E CD 1 0 E1 E0 B2 LD ažururanje DP 0 1 LD B1 LD B0 б) Избор улаза у који треба сместити нови блок се обавља тако што се прво провери да ли постоји неки слободан улаз. Уколико постоји један или више слободних улаза они се попуњавају по FIFO принципу. Уколико не постоји слободан улаз онда је потребно извршити избор улаза за замену. Избор улаза за замену врши се по следећем алгоритму: бира се за замену улаз који је давније коришћен из оне групе која је давније коришћена. На пример, ако је вредност бита B2 једнака 0, бира се група 1; при том, ако је вредност бита B1 једнака 0, бира се улаз 1 из те групе. Хардвер изгледа овако: B2 B1 0 MP broj ulaza za zamenu B0 1 в) Структура адреса код кеш меморије: Број блока Word (8 бита) Вежбе на табли Страна 30 од 100

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara

Zbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких

Више

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000

Zadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)

Више

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи

Више

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa

P9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.

Више

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me

OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат

Више

P1.2 Projektovanje asemblera

P1.2 Projektovanje asemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)

Више

Algoritmi i arhitekture DSP I

Algoritmi i arhitekture DSP I Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA

Више

Edukacioni racunarski sistem

Edukacioni racunarski sistem ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са

Више

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај

` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трајно чувају податке. Привремено чување података карактерише

Више

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и

ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати истинитоносне таблице изведених логичких везника (НИ,

Више

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_ UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA

Више

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.

13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. 13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja

Више

DJEČJI VRTIĆ TROGIR TROGIR Trogir, Klasa: UP/I /19-01/1 Urbroj Na temelju članka 1a, 20. i 35. stavka 1. podstavk

DJEČJI VRTIĆ TROGIR TROGIR Trogir, Klasa: UP/I /19-01/1 Urbroj Na temelju članka 1a, 20. i 35. stavka 1. podstavk DJEČJI VRTIĆ TROGIR TROGIR Trogir, 24. 04. 2019. Klasa: UP/I-034-01-01/19-01/1 Urbroj. 2184-17-19-1 Na temelju članka 1a, 20. i 35. stavka 1. podstavka 4. Zakona o predškolskom odgoju i obrazovanju (NN

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)

Више

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS

Generated by Foxit PDF Creator Foxit Software   For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni

Више

Microsoft Word - 11 Pokazivaci

Microsoft Word - 11 Pokazivaci Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u

Више

_sheets.dvi

_sheets.dvi Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau

Више

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА СЛОБОМИР П УНИВЕРЗИТЕТ СЛОБОМИР, БИЈЕЉИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA REPUBLIC OF SRPSKA SLOBOMIR P UNIVERSITY SLOBOMI

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА СЛОБОМИР П УНИВЕРЗИТЕТ СЛОБОМИР, БИЈЕЉИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA REPUBLIC OF SRPSKA SLOBOMIR P UNIVERSITY SLOBOMI БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА СЛОБОМИР П УНИВЕРЗИТЕТ СЛОБОМИР, БИЈЕЉИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA REPUBLIC OF SRPSKA SLOBOMIR P UNIVERSITY SLOBOMIR, BIJELJINA Slobomir P Univerzitet, PF 70 Slobomir,

Више

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na

Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati na Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja 2019. Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na papirima". 1. (2) Opisati pristupni sklop za izravni

Више

Precesor Intel 8086

Precesor Intel 8086 Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija

Више

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1 Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне

Више

POVIJEST I GRAĐA RAČUNALA

POVIJEST I GRAĐA RAČUNALA 1.6. Pohrana podataka 1 bajt (B) =8 bita (b) 1 kilobajt (KB) (KiB)= 1024 B 1 megabajt (MB) (MiB) =1024 KB 1 gigabajt (GB) (GiB) = 1024 MB 1 terabajt (TB) (TiB) = 1024 GB Prema mjestu: unutarnja(glavna)

Више

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvrsnog_Programa [Compatibility Mode] Организација извршног програма (Марић, Јаничић: Програмирање 1, 9.3.3) Извршавање програма После успешног превођења (претпроцесирања, компилације, повезивања) програм може да се изврши Извршавање се захтева

Више

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode] Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба

Више

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је

Више

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako

Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako se razmatraju samo zavisnosti po podacima, je srazmeran

Више

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH

PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije

Више

Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји

Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор

Више

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić

Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,

Више

Slide 1

Slide 1 OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik

Више

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode] Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija

Више

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi

23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi 3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem

Више

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić

Funkcije predavač: Nadežda Jakšić Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno

Више

P1.3 Projektovanje makroasemblera

P1.3 Projektovanje makroasemblera ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде

Више

RAČUNALO

RAČUNALO RAČUNALO HARDVER + SOFTVER RAČUNALO HARDVER strojna oprema računala tj. tvrdi, materijalni, opipljivi dijelovi računala kućište i sve komponente u njemu, vanjske jedinice SOFTVER neopipljivi dijelovi računala

Више

Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr

Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -

Више

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo

Више

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem

Више

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language

Tutoring System for Distance Learning of Java Programming Language Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne

Више

gt3b.dvi

gt3b.dvi r t. h en m le w.e w w 7 VEKTORI U svijetu oko nas lako ćemo prepoznati mnoge veličine čija se vrijednost izražava brojem. To su primjerice duljina, površina, obujam, temperatura, tlak, masa, energija,

Више

m3b.dvi

m3b.dvi 7 VEKTORI U svijetu oko nas lako ćemo prepoznati mnoge veličine čija se vrijednost izražava brojem. To su, na primjer, duljina, površina, obujam, temperatura, tlak, masa, energija, specifična gustoća:::

Више

Правилник о допуни Правилника о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада Члан 1. У Правилнику о усклађеним износима накнаде з

Правилник о допуни Правилника о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада Члан 1. У Правилнику о усклађеним износима накнаде з Правилник о допуни Правилника о усклађеним износима накнаде за управљање себним токовима отпада Члан 1. У Правилнику о усклађеним износима накнаде за управљање себним токовима отпада ( Службени гласник

Више

AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i

AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i za generisanje željenih izlaznih signala (slika 1).

Више

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc

Microsoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević

Више

Prikaz znakova u računalu

Prikaz znakova u računalu PRIKAZ ZNAKOVA U RAČUNALU Načini kodiranja ASCII 1 znak 7 bitova Prošireni ASCII 1 znak 8 bitova (1B) UNICODE 1 znak 16 bitova (2B) ZADATCI S MATURE ljetni rok, 2014., zadatak 11 Koliko se različitih znakova

Више

NACRT

NACRT BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Brčko distrikt BiH Брчко дистрикт БиХ SKUPŠTINA СКУПШТИНА BRČKO DISTRIKTA BiH БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Maglova 2, 76100 Brčko distrikt BiH, telefon i faks: 049/215-516

Више

Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch

Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch A1 Slanje svima preko fiksiranog razapinjućeg stabla

Више

2_Arhitektura racunara

2_Arhitektura racunara Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине

Више

06 Poverljivost simetricnih algoritama1

06 Poverljivost simetricnih algoritama1 ЗАШТИТА ПОДАТАКА Симетрични алгоритми заштите поверљивост симетричних алгоритама Преглед биће објашњено: коришћење симетричних алгоритама заштите како би се заштитила поверљивост потреба за добрим системом

Више

Programski jezik C

Programski jezik C SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi

Више

Microsoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc

Microsoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc Konstrukcija i analiza algoritama 2 (prvi kolokvijum, smer R) 1. a) Konstruisati AVL stablo od brojeva 100, 132, 134, 170, 180, 112, 188, 184, 181, 165 (2 poena) b) Konkatenacija je operacija nad dva skupa

Више

08 RSA1

08 RSA1 Преглед ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције RSA алгоритам Биће објашњено: RSA алгоритам алгоритам прорачунски аспекти ефикасност коришћењем јавног кључа генерисање кључа сигурност проблем

Више

Microsoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka

Microsoft PowerPoint - 07-DinamickeStrukturePodataka Динамичке структуре података листа, стек, ред Програмирање 2: глава 6 Динамичке структуре података Динамичка алокација и динамичке структуре података Најзначајније динамичке структуре података листе и

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011) РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став

Више

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2

Више

IV Spekulativno I predikatsko izvršavanje

IV Spekulativno I predikatsko izvršavanje Instrukcijski nivo paralelizma 42 Spekulativno izvršavanje 4. Spekulativno izvršavanje Pod spekulativnim izvršanjem podrazumevamo izvršavanje operacije, koja možda nije uopšte morala da se izvrši. Pritom,

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe

Више

Classroom Expectations

Classroom Expectations АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних

Више

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI  I RA^UNARSKE ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.

Више

Microsoft Word - 4.Ee1.AC-DC_pretvaraci.10

Microsoft Word - 4.Ee1.AC-DC_pretvaraci.10 AC-DC ПРЕТВАРАЧИ (ИСПРАВЉАЧИ) Задатак 1. Једнофазни исправљач са повратном диодом, са слике 1, прикључен на напон 1 V, 5 Hz напаја потрошач велике индуктивности струјом од 1 А. Нацртати таласне облике

Више

Microsoft Word - MySQL_3.doc

Microsoft Word - MySQL_3.doc 7. Data Manipulation Language (DML) Jezik za rad sa podacima (Data Manipulation Language (DML)) služi za umetanje, brisanje i ažuriranje podataka u bazi. 7.1. Umetanje novih redova u tabelu INSERT sintaksa

Више

PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla

PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA u saradnji s UDRUŽENJEM MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog kantona iz MATEMATIKE Tuzla, 3. mart/ožujak 019. godine Prirodno-matematički fakultet

Више

УПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese: Након

УПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese:   Након УПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese: http://www.srpskiarhiv.rs/ Након тога се на екрану појављује форма за пријаву на часопис

Више

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode] VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera Prof. Dr Predrag Petković Dr Miljana Milić Sadržaj 1. Šta je VHDL? 2. Opis hardvera 3. Signali 4. Osnove VHDL pravopisa

Више

Орт колоквијум

Орт колоквијум II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу

Више

Logicko projektovanje racunarskih sistema I

Logicko projektovanje racunarskih sistema I POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih

Више

1

1 Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N

Више

Microsoft PowerPoint - PS9_Linijski raspored i redosled

Microsoft PowerPoint - PS9_Linijski raspored i redosled ОДРЕЂИВАЊЕ ОДГОВАРАЈУЋЕГ ЛИНИЈСКОГ РАСПОРЕДА РАДНИХ МЕСТА ОДРЕЂИВАЊЕ ОДГОВАРАЈУЋЕГ ЛИНИЈСКОГ РАСПОРЕДА РАДНИХ МЕСТА Код серијске и великосеријске производње ФУНКЦИЈА ЦИЉА (КРИТЕРИЈУМ ОПТИМАЛНОСТИ) > Минимални

Више

НАЗИВ ДОКУМЕНТА

НАЗИВ ДОКУМЕНТА IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ISPITIVANJA broj izveštaja: 01/03-15/39 Datum: 06. 11. 2017. Izdanje: 1 Kopija: ORIGINAL Izmena: - Kontrolisana kopija. Zabranjeno kopiranje i preštampavanje, osim u celosti, bez

Више

НАЗИВ ДОКУМЕНТА

НАЗИВ ДОКУМЕНТА IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ISPITIVANJA broj izveštaja: 01/03-15/37 Datum: 06. 10. 2017. Izdanje: 1 Kopija: ORIGINAL Izmena: - Kontrolisana kopija. Zabranjeno kopiranje i preštampavanje, osim u celosti, bez

Више

Microsoft Word - 6ms001

Microsoft Word - 6ms001 Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću

Више

Школа Ј. Ј. Змај Свилајнац МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА СЕПТЕМБАР Школска 2018 /2019. Назив предмета: Информатика и рачунарство Разред: 5. Недељни број часова

Школа Ј. Ј. Змај Свилајнац МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА СЕПТЕМБАР Школска 2018 /2019. Назив предмета: Информатика и рачунарство Разред: 5. Недељни број часова Школа Ј. Ј. Змај Свилајнац МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА СЕПТЕМБАР јединице 1. 1. Увод у информатику и рачунарство 1. 2. Oрганизација података на рачунару 1. 3. Рад са текстуалним документима 1. 4. Форматирање

Више

www.rgz.gov.rs/knweb 19.5.2016 16:07:15 Није службена исправа Подаци катастра непокретности Подаци о непокретности 1be81bd5 8824 4068 8dd3 290a5b5a4bef Матични број општине: 70874 Општина: Матични број

Више

НАЗИВ ДОКУМЕНТА

НАЗИВ ДОКУМЕНТА IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ISPITIVANJA broj izveštaja: 01/03-22/1 Datum: 08. 01. 2018. Izdanje: 1 Kopija: ORIGINAL Izmena: - Kontrolisana kopija. Zabranjeno kopiranje i preštampavanje, osim u celosti, bez

Више

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014

Р220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р271] Увод у архитектуру рачунара Тема 11 Улазно / излазни уређаји (наставак) [Р220] Увод у архитектуру рачунара

Више

Z-15-85

Z-15-85 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, пошт. преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011)

Више

P2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1

P2.1 Projektovanje paralelnih algoritama 1 Projektovanje paralelnih algoritama I Uvod Osnove dinamičke paralelizacije 1 Primer: Fibonačijev niz Primer rekurz. računanja Fibonačijevih brojeva: F 0 = 0; F 1 = 1; F i = F i -1 + F i -2 za i 2 Algoritam

Више

** Osnovni meni

** Osnovni meni Instalacija serverske verzije Kataloga propisa Instalacija Kataloga propisa se vrši na sljedeći način: 1. Ubacite Instalacioni disk ili USB memoriju u računar. 2. Instalacioni program će se automatski

Више

Microsoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode] 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i

Више

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode] TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar

Више

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred

Državno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom

Више

Microsoft PowerPoint Tema 1. Osnovni informaticki pojmovi (4 casa)

Microsoft PowerPoint Tema 1. Osnovni informaticki pojmovi (4 casa) INFORMATIKA 1. razred Tema 1: Osnovni informatički pojmovi (4 časa) Šta je informatika? Informatika je nauka o informacijama. Njen je zadatak da izučava oblik informacije, načine pamćenja, obradu i upotrebu

Више

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 2018/2019. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД Тест

Више

EMC doc

EMC doc ИСПИТ ИЗ ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКЕ КОМПАТИБИЛНОСТИ 28. мај 2018. Напомена. Испит траје 120 минута. Дозвољена је употреба литературе и рачунара. Коначне одговоре уписати у одговарајуће кућице, уцртати у дате дијаграме

Више

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ

Више

IV Spekulativno I predikatsko izvršavanje

IV Spekulativno I predikatsko izvršavanje Instrukcijski nivo paralelizma 42 Spekulativno izvršavanje 4. Spekulativno izvršavanje Pod spekulativnim izvršanjem podrazumevamo izvršavanje operacije unapred, uprkos tome što možda nije uopšte trebala

Више

Microsoft PowerPoint - LB1-1_2010.ppt

Microsoft PowerPoint - LB1-1_2010.ppt Praktikum aumatizacije ak.g. 2009/2010 Laborarijski blok 1 (Interaktivna vježba) LB1-1 Upoznavanje sa Step7 programskim pakem Prvi dio Ponedjeljak, 15. ožujka 2010., 11-13 Praktikum aumatizacije ak.g.

Више

KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE

KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE Nacionalni savjet za obrazovanje je na 27. sjednici održanoj 17. marta 2014. godine utvrdio izmjene predmetnoga programa INFORMATIKA za I razred gimnazije. Na zahtijev Pedagoško-psihološke

Више

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka

UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Akademska godina 018/019 PREDMET Godina studija I Status

Више

НАЗИВ ДОКУМЕНТА

НАЗИВ ДОКУМЕНТА IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ISPITIVANJA broj izveštaja: 01/03-32/68 Datum: 10. 11. 2015. Izdanje: 1 Kopija: ORIGINAL Izmena: - Ukupno strana: 44 Kontrolisana kopija. Zabranjeno kopiranje i preštampavanje, osim

Више

os07zup-rjes.dvi

os07zup-rjes.dvi RJEŠENJA ZA 4. RAZRED OVDJE JE DAN JEDAN NAČIN RJEŠAVANJA ZADATAKA. UKOLIKO UČENIK IMA DRUGA- ČIJI POSTUPAK RJEŠAVANJA, ČLAN POVJERENSTVA DUŽAN JE I TAJ POSTUPAK OCI- JENITI I BODOVATI NA ODGOVARAJUĆI

Више

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 САДРЖАЈ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА А. ОПШТЕ СМЕРНИЦЕ... 4 1. РЕЗИМЕ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА... 5 2. ОПШТИ ПОДАЦИ... 5 2.1. Информације о подносиоцу захтева... 5 2.2. Информације

Више

VALIDNOST CERTIFIKATA ZA PRISTUP INTERNET APLIKACIJAMA POREZNE UPRAVE FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE (npis I ejs)

VALIDNOST CERTIFIKATA ZA PRISTUP INTERNET APLIKACIJAMA POREZNE UPRAVE FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE (npis I ejs) VALIDNOST CERTIFIKATA ZA PRISTUP INTERNET APLIKACIJAMA POREZNE UPRAVE FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE (NPIS I EJS) POREZNA UPRAVA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE Sektor za informacione tehnologije Sarajevo,

Више

P11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj

P11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj Избор инструкција 1 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 2 Поједностављени

Више