Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova k

Транскрипт

1 Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova komponenta računarskog sistema se zove SOFTVER(software software). Softver se može podeliti na: 1. Operativni sistem * Operativne sisteme * Sistemski softver * Aplikacione programe Operativni sistem je kompleksan programski sistem satavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara. Bez operativnog sistema hardver računara je neupotrebljiv. Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa različitih stanovišta: * Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji * Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar * Sa stanovišta načina zadavanja komandi * Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara -Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u centralnoj memoriji računara, operativni sistemi se dele na: Monoprogramske- omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program. Multiprogramske- omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme rada svakog od programa određuje operativni sistem tako da omogući korišćenje računara na najbolji način. Zadatak operativnog sistema je da smanji ukupno utrošeno vreme rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo utrošeno kad bi se oni pojedinačno izvršavali. Pri tome se vodi računa da oni ne koriste pretežno iste računarske resurse, nego kombinovati programe koji koriste procesor sa programima koji koriste datoteke ili sl. -Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar, operativni sistemi mogu da budu: jednokorisnički- računar može da koristi samo jedan računar.

2 višekorisnički- na računar može istovremeno da bude priključeno i do nekoliko stotina korisnika. - Sa stanovišta načina zadavanja komandi postoje: Operativni sistem komandnog tipa- - posle uključenja računara na ekranu se pojavljuje znak- prompt. Time operativni sistem obaveštava da je spreman da primi komandu. Komanda se zadaje kucanjem ključne reči i dodatnih parametara potrebnih za njeno izvršavanje. Pritiskom na enter počinje njeno izvršavanje. Po završetku prompt se pojavljuje u novom redu i operativni sistem čeka novu komandu. Najpoznatiji operativni sistemi komandnog tipa su UNIX, LINUX, MS-DOS. Grafički operativni sistem- - najčešći način zadavanja komandi je pokazivanje na nju, pri čemu komanda ima oblik sličice ili teksta u nekom spisku. WINDOWS je grafički operativni sistem. - Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara, operativni sistemi mogu da budu: Prenosivi ( portable )-- mogu sa malim izmenama da se koriste na različitim arhitekturama računara. Neprenosivi, vlasnički ( proprietary )-- su projektovani da rade samo na odrećenom modelu računara. 2. SISTEMSKI SOFTVER Za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili neki korisnici, a nazivaju se sistemski softver. Nisu neophodni za rad, već zavise od potreba korisnika. Ovoj kategoriji pripadaju: * Programi prevodioci * Veznici * Uslužni programi --Programi za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova nula i jedinica koje su označavale stanje bitova u memoriji. Pisanje ovakvih programa bilo je vrle teško i podložno greškama. To je navelo programere da izmisle simbolički jezik, u kome je operacije dobila ime, kao i adresa memorijske lokacije. Programi pisani u simboličkom jeziku su se prevodili na mašinski. Pri tom je svaka naredba simboličkog jezika prevođena neposredno u odgovarajuću komandu mašinskog. Kasnije je

3 ovaj postupak automatizovan, tako što je napravljen program za prevođenje- asembler. Da bi se olakšalo pisanje programa, i njihova prenosivost s jednog računara na drugi, razvijeni su programski jezici. Oni su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika, skupa pravila za dodeljivanje imena i formiranje ispravnih naredbi u programskom jeziku. Program napisan ovim rečima i uz pomoć ovih pravila naziva se izvorni program. Za njegovo prevođenje na mašinski jezik koristi se poseban program- kompajler(compiler compiler). Prilikom ovog prevođenja jedna komanda izvornog programa se prevodi u više naredbi mašinskog jezika. Za svaku arhitekturu računara morao je da postoji odgovarajući program prevodilac. --Veznici ili drajveri su programi za korišćenje perifernih jedinica i drugih uređaja. Da bi se bilo koji uređaj povezao na računar treba rešiti dva problema: Električno povezivanje, da se računar ili uređaj ne bi oštetio. Ovo se rešava time što uređaj ima standardni priključak kojim se povezuje na port računara, ili ima karticu koja se ugrađuje u računar, na neki od slotova, a na njoj se nalaze priključci za taj uređaj. Svaki uređaj mora da ima program veznik (drajver), koji komande date iz nekog programa prevodi u komande koje uređaj razume. Drajver, kao i kartica, se dobija prilikom kupovine uređaja i instalira se prilikom instaliranja uređaja. --Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koje često obavljaju. Na primer: rezanje diskova, kompresija podataka na disku i slično. Ovakvi programi mogu se se davati kao dodatak operativnom sistemu ili ih pišu i distribuiraju sami korisnici. 3. APLIKATIVNI PROGRAMI To su programi za za rešavanje različitih problema, na primer za : * obradu teksta, * rad sa tabelama, * za upravljanje bazama podataka, * za obradu crteža, slika, zvuka, animacija, * za proračune u nauci i tehnici, * igrice i drugo. Njih pišu proizvođači računara, specijalizovane softverske kuće, ili sami korisnici.

4 VIRUSI * Jedan od najvećih problema u korišćenju računara jesu virusi. * Virus je mali program uskladišten na neki medijum (disk,cd disk, fleš itd.)samostalno ili uključen u neku datoteku(trojanski konj). * Kada se takav program ili datoteka unesu u memoriju, virus može neprimetno da se priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji ili da se uskladišti i na neki drugi medijum(disk, fleš ) * Viruse pišu i namerno šire razni antisocijalni i destruktivni korisnici, isključivo sa namerom da naprave što veću štetu što većem broju korisnika. * Zavisno od kreatora virusa, kad uđe u računar virus može : -Da odmah počne da pravi probleme -da broji specifične događaje(na pr. koliko se puta kopirao) i posle toga da pričini štetu -može da očitava vreme na računaru i prouzrokuje štetu određenog datuma -može da se reprodukuje i onda pričini štetu. Šteta koju pričini virus najčešće se ogleda u brisanju celog sadržaja diska ili samo delova, nefunkcionisanju ili uništenju komponenata računara ili programa i slično. Za otkrivanje i uklanjanje virusapostoje anti-virus programi.ove programe treba što češće dopunjavati novim podacima (update( update) Da bi se zaštitili od virusa, korisnici treba: -redovno da dopunjavaju anti-virus programe, -svaki put prilikom razmene datoteka sa drugim korisnicima da proveravaju da li su one zaražene * Da izbegavaju preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži * Da izbegavaju razmenu datoteka sa nepoznatim korisnicima * da ne otvaraju elektronsku poštu sa datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika * Da nabavljaju programe legalnim putem. PROGRAM KAO PROIZVOD Sa gledišta autorskih prava na tržištu se mogu naći programi koji su: * Vlasništvo proizvođača * Deljeni i * Javni Program koji je vlasništvo proizvođača

5 * Kod programa koji su vlasništvo proizvođača korisnik kupuje licencu(dozvolu) za korišćenje programa. Uz nju dobija program na nekom medijumu, odgovarajuću dokumentaciju i ima pravo na podršku proizvođača. Deljeni (šerver) programi * Deljeni (šerver) programi se distibuiraju slobodno i daju se na besplatnu upotrebu na određen rok (45-60 dana) da bi zainteresovani korisnici mogli da ih isprobaju. Posle isteka tog vremena korisnik mora da kupi licencu ako želi da nastavi da koristi program. Javni programi * Javni programi se distribuiraju besplatno imogu se slobodno kopirati i razmenjivati. * Nemaju dokumentaciju a korisnici nemaju podršku proizvođača.