. REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE Tema brja: Unapređenje knkurentnsti malih pljprivrednih gazdinstava Gdina 4, brj 10, Ruma, ktbar, 2015. Nvi Sad, 2015.
S A D R Ž A J PREDGOVOR... 3 Đur Paić Prizvdnja mrkve (Daucus carta) Technlgy f grwing carrt... 4 Gran Drbnjak Fsfr u ishrani biljaka Phsphrus used fr nutritin f plants... 9 Lazar Klještanvić Značaj zelene rezidbe u višegdišnjim zasadima The imprtance f green pruning fr perrenial plantings... 13 Sanda Klještanvić Metde gajenja i krišćenja slitarnih pčela Methds f grwing and using slitary bees... 17 Grica Kzbarić Crna trulež gržđa Black mld f grapes... 23 Sanja Kuzmanvić Mgućnst kntrle jabučng smtavca krišćenjem seksualnih zbunjivača The ability t cntrl apple mth using mating distractin... 28 Pera Markić Direktna prdaja mleka i mlečnih prizvda Direct sale f milk and diary prducts... 32 Uglješa Trkulja Struktura i unapređenje plžaja malih pljprivrednih gazdinstava Structure and imprvement psitin f small agricultural hldings... 35 2
PREDGOVOR Knkurentna pljprivreda pdrazumeva prizvdnju kvalitetne, zdravstven bezbedne, kntrlisane i sertifikvane hrane kja zadvljava ptrebe savremeng ptršača, dprinseći racinalnm krišćenju resursa i čuvanju živtne sredine. U vm brju Aktuelng savetnika brađene su teme predviđene za usavršavanje znanja u cilju prilagđavanja principima dbre prakse u blasti prizvdnje pvrća i vća uz kntrlu blesti i štetčina uz smanjenu uptrebu agrhemikalija i ptimalnu ishranu. U želji da se prnađe rešenje za vgdišnje prbleme kd tkupa mleka, pisane su ideje za direktnu prdaju mleka i mlečnih prizvda sa gazdinstva.ulazak u direktnu prdaju, čest zahteva i nvu rganizaciju na gazdinstvu, pznavanje nvih znanja i veština. Odabrane teme imaju zajednički cilj da se na pstavkama drživg razvja prizvdi kvalitetna i bezbedna hrana u kviru prdičng gazdinstva kje je snva za pstanak i razvj seskg pdručja. Osim dbre prakse u prizvdnji, u cilju ispunjavanja savremenih zahteva ptršača, naši prizvđači treba da se psvete kntrli, pakvanju i uvđenju standarda kvaliteta i na taj način pstanu knkurentni, a njihvi prizvdi traženi i prepznatljivi. PSS Ruma direktr dr Jvan Krmpić 3
PROIZVODNJA MRKVE Đur Paić Izvd : Mrkva spada u grupu pvrća sa velikim zahtevima prema zemljištu. U kmbinvanm pldredu najblje uspeva psle strnih žita, kje mgućuju blagvremenu i dbru bradu zemljišta. Đubrenje se bavlja na bazi pdataka pldnsti zemljišta, planirang prinsa i đubrenja prethdne kulture. Setvu mrkve baviti ranije u februaru ili martu. U prizvdnji mrkve sim pisang prihranjivanja u delu đubrenju, primenjuju se navdnjavanje, međuredna brada i zaštita. Praviln dređivanje tehnlške zrelsti mrkve i vremena vađenja d bitng je značaja za dužinu čuvanja. Mrkva kja je namenjena za plasman psle vađenja, detaljn se pere, vdeći računa kvalitetu vde i srtira prema standardima. Ključne reči: mrkva, đubrenje, prizvdnja TECHNOLOGY OF GROWING CARROT Abstract: Carrt belngs t the grup f vegetables with high demands t the sil.in cmbined rtatin grw best after small grains, which prvide timely and gd sil treatment. Fertilizatin is perfrmed by using data f sil fertility, planned yield and fertilizatin f previus crps. Swing f carrts need t be dne earlier in February r March. In the prductin f carrts, except described supplemental feeding in the sectin f fertilizatin, it is applied irrigatin, rw cultivatin and prtectin. Prper determinatin f technlgical carrt maturity and harvesting time is essential fr duratin f strage. Carrt, which is intended fr placement after extractin, is thrughly washed, taking care f quality f water and it is srted accrding t the standards. Keywrds: carrt, fertlizatin. prductin Uvd Prizvdnja mrkve Literatura UVOD U prizvdnji mrkve se radi stvarivanja viskih prinsa i kvaliteta krena, agrtehničkim merama mra bezbediti ptimalan, kntinuiran rast tkm čitave vegetacije. Izražene prmene vlažnsti, nedstatak hraniva ili lša priprema zemljišta izaziva smanjenje prinsa i kvaliteta zadebljalg krena. PROIZVODNJA MRKVE Dminantan način prizvdnje je direktna setva, ali za dređene namene mže da se primeni i prizvdnja iz kntejnerskg rasada. 4
Zemljište Mrkva spada u grupu pvrća sa velkim zahtevima prema zemljištu, psebn su važne fizičke sbine. Zahteva pldna, srednje laka i laka zemljišta.osetljiva je na reakciju, tešk pdnsi kisela zemljišta, dgvaraju jj blag kisela d neutralna(ph 5,0-7,0). Pldred Ka predusevi dgvarajuće su strnine, leguminze, trave d ratarskih useva, paradajz, paprika, branija, spanać. U kmbinvanm pldredu najblje uspeva psle strnih žita, kje mgućuju blagvremenu i dbru bradu zemljišta. Ne treba je gajiti psle krenastih vrsta.pželjne susedne kulture su crni i beli luk, praziluk rtkvica i rtkva. Na ist mest dlazi tek psle četiri gdine. Obrada zemljišta Slika 1. Združeni usev crni luk i mrkva, bifarma U zavisnsti d vremena prizvdnje, vrši se i snvna brada zemljišta. Za prlećnu i jesenju setvu, brada se bavlja na dubini 35-40 cm. Uklik bi se zemljište plitk bradil, pstji pasnst d pjave defrmacija na krenu. Pželjn je u jesen, psle ranja izvršiti ravnanje.(ravnjač, tanjirača ili kngskilder ) Za kasnu, letnju setvu, brada se vrši pliće, d 25 cm, uz baveznu predsetvenu pripremu. Obrada se vrši pri vlažnsti zemljišta 60% PVK. Predsetvena priprema tklanja nedstatke snvne brade. Stvara se tvrda pdlga na dubini 2-3 cm i rastresiti pkrivač. Tvrda pdlga uspstavlja kntakt između krenka i zemlje, a rastresiti pvršinski slj lakšava nicanje nežnih ktiledna. [1] Đubrenje Mrkva dlazi na drug mest u pldredu, iza kultura kje su đubrene stajnjakm. Đubrenje se bavlja na bazi pdataka pldnsti zemljišta, planirang prinsa i đubrenja prethdne kulture.deset tna prinsa mrkve, iznsi iz zemljišta 32 kg azta, 15 kg fsfra, 60 kg kalijuma i 40 kg kalcijuma. Prilikm unšenja hraniva, treba kristiti frmulacije đubriva kje imaju veći sadržaj fsfra i kalijuma. Od planirane kličine treba dve trećine uneti u jesen, a jednu trećinu pred setvu.prihranjivanje treba baviti psle nicanja, pri pjavi prvih pravih listva, sa 50 kilgrama čistg azta p hektaru. U zavisnsti d analize zemljišta, va kličina se treba krigvati. Setva 5
Setvu mrkve baviti ranije u februaru ili martu, sejalicm za pvrće Stenhi, Nibeks i druge. U praksi je najblje rezultate pkazala Stenhi sejalica sa duplim trakama p šemi 45 cm razmak redva, 7 cm širina reda i razmak u redu 3 cm. Dubina setve 1,5 d 2,5 cm. Utršak semena je 3-4 kg p hektaru, sklp biljaka je 70-100000 p hektaru. Psle setve se vrši valjanje, najblje nazubljenim valjkm Kembridž. Način setve uslvljen je veličinm prizvdne pvršine i mehanizacijm. Osim setve na ravnj pvršini, mrkva se seje i na gredici. Gredice mgu biti širine 50 cm ili100 cm.setva na gredice mže biti u jednu, dve, tri ili četiri dvredne trake.gredice mgu biti i uzane, setvene pvršine 20 cm. Nega U prizvdnji mrkve sim pisang prihranjivanja u delu đubrenju, primenjuju se navdnjavanje, međuredna brada i zaštita. Mrkva izuzetn reaguje na navdnjavanje. Prv zalivanje se vrši psle setve 10-15 mm/m².drug zalivanje je psle nicanja 10-15 mm. Treće, četvrt i pet zalivanje se vrši u tku vegetacije 25-30 mm/m². Međuredna brada Prva kultivacija se vrši psle nicanja i prasta mrkve u fazi 3-4 lista.u tku vegetacije je ptrebn izvršiti 3-4 kultivacije u razmaku 10-15 dana. Zaštita mrkve d krva Suzbijanje krva u kulturi mrkve je najdelikatnije u pređenju sa stalim pvrtarskim kulturama.mehaničk uništavanje krva je težan zbg gustine setve, pa uz agrtehničke mere i pldred, primena herbicida je značajna.izbr preparata i vreme tretiranja zavisi d stanja i zakrvljensti zemljišta i prisustva dminantnih krvskih vrsta [1]. Primenjuju se dva tretiranja, prv psle setve, pre nicanja preparati sa aktivnm materijm pendimetalin 5 l/ha ili a.m.metlahlr 3l/ha.U tku vegetacije, kada krvi dstignu veličinu 5-10 cm, a mrkva debljinu lvke, vrši se tretman preparatima a.m.ciklksidim ili fluazifl-p-butil, prtiv divljeg sirka i drugih usklisnih krva. Vađenje mrkve i priprema za tržište Slika 2. Priprema mrkve za pakvanje Praviln dređivanje tehnlške zrelsti mrkve i vremena vađenja d bitng je značaja za dužinu čuvanja. Mrkva mže da se vadi ručn, pdrivanjem, izravanjem ili pmću specijalnih vadilica. Odsecanje lisne mase bavlja se kad se biljke dpreme iznad elevatra kji krene dnsi u priklicu, a list staje na njivi.mrkva namenjena za čuvanje ne pere se, neg se sam dstrane netržišni krenvi. Mrkva kja je namenjena za plasman psle vađenja, detaljn se pere, vdeći računa kvalitetu vde i srtira prema standardima. Mže i da se kmbinuje sa stalim svežim pvrćem, izrenda za salate, zamrzava, suši ili prerađuje. 6
Slika 3. Pakvanje mrkve u kmbinaciji sa graškm Slika 4.mrkva, izrendana, pripremljena za salate 7
ZAKLJUČAK Vema je važn, dsadašnje sisteme prizvdnje pvrća, a narčit mrkve kja je značajn zastupljena u ljudskj ishrani d najranijeg uzrasta, uskladiti sa principima dbre prizvdne prakse. U tekstu je pisan niz agrtehničkih mera kje pravvremenm primenm mgu značajn smanjiti uptrebu agrhemikalija i time dprineti da dbijem zdravstven bezbedne prizvde uz čuvanje agreksistema. Osim dbre prakse u prizvdnji, u cilju ispunjavanja savremenih zahteva ptršača, naši prizvđači treba da se psvete kntrli, pakvanju i uvđenju standarda kvaliteta i na taj način pstanu knkurentni, a njihvi prizvdi traženi i prepznatljivi. Literatura: [1] Prf. dr Mihail Đurvka, 2008, Pljprivredni fakultet, Nvi Sad, Gajenje pvrća na tvrenm plju 8
FOSFOR U ISHRANI BILJAKA Gran Drbnjak Izvd : Ishrana biljaka je važan de u tehnlgiji biljne prizvdnje. Mineralni elementi kji se kriste u ishrani imaju raznvrsne ulge u živtu biljaka. Psredn ili nepsredn ni učestvuju u svim živtnim prcesima. Fsfr spada u grupu nephdnih makrelemenata.t znači da je ptreban biljkama u većim kličinama i da bez njega biljka ne mže da završi svj rast i razviće. Ključne reči: fsfr, nedstatak i suvišak, đubrenje, analiza zemljišta PHOSPHORUS USED FOR NUTRITION OF PLANTS Abstract: Nutritin f plants is imprtant part in technlgy f plant prductin. Mineral elements which are used in nutritin have gt varius rles in a plant life. Directly r indirectly they participate in all life prcesses. Phsphrus belns t the grup f macrelements. That means that plant needs it in large amunt and withut it plant can't finish its grwth and develpment. Keywrds: phsphrus, fertlizatin, sil analysis Značaj fsfra Usvajanje fsfra Nedstatak fsfra Fsfr u suvišku Ishrana biljaka fsfrm Sadržaj fsfra u zemljištu na pdručju PSS Ruma Zaključak Literatura ZNAČAJ FOSFORA Mngbrjne značajne fizilšk-bihemijske reakcije u živim rganizmima ne mgu prteći bez učešća različitih fsfrnih jedinjenja. [1] Fsfr ima značajnu ulgu u izgradnji brjnih jedinjenja ćelije. Ulazi u sastav nukleinskih kiselina i u sastav kenzima kji ubrzavaju mnge prcese u biljkama. Optimalna bezbeđenst fsfrm smanjuje štetan uticaj nedstatka vde (Gutierrez-Bem i Thmas, 2001. ). Fsfr specifičn utiče na brazvanje i aktivnst krenskih kvržica kd sje. [2] On ubrzava cvetanje i dprinsi ranijem sazrevanju pldva.kd šećerne repe pvećava kličinu šećera. USVAJANJE FOSFORA Fsfr se u zemljištu najvećim delm nalazi u bliku nerganskih jedinjenja.biljka ga usvaja iz zemljišng rastvra u vidu jna rtfsfrne kiseline.pristupačnst fsfra za biljke je različita u raznim tipvima zemljišta.u kiselim zemljištima veliki de fsfra je u bliku fsfata aluminijuma i gvžđa,tak da va zemljišta nemaju dvljn pristupačng fsfra za nrmalnu ishranu biljaka.zemljišta neutralne i slab alkalne reakcije imaju veće kličine rastvrljivg i biljkama pristupačng fsfra. [3] Niska temperatura, suša ka i nedstatak kisenika mgu takđe, značajn da smanje usvajanje fsfra u biljkama. [1] Fsfr u biljkama je dbr pkretljiv u svim pravcima. Pri nedstatku se premešta iz starijih u mlađe listve tak da se znaci nedstatka prv javljaju u starijim listvima. 9
NEDOSTATAK FOSFORA Pred tga št je ulga i značaj fsfra u živtnim prcesima biljaka višestruka i važna, njegv nedstatak izuzev akutng, sim št smanjuje njihv rastenje čest ne izaziva specifične,lak učljive prmene.t je snvni razlg zbg čega se njegv nedstatak tešk mže vizueln tkriti. Prvi vidljivi znak nedstatka fsfra je prestanak rasta. U pčetku listvi imaju tamnzelenu bju i prestaju da rastu, pšt je deba ćelija usprena,a sinteza hlrfila se nastavlja skr istim intenzitetm.ka rezultat tga pvećava se ude hlrfila u listvima.vremenm akutni nedstatak mže sličn ka i nedvljna ishrana aztm i magnezijumm izazvati gubljenje zelene bje.kasnije se javljaju brnzane,mrke pa sve d tamnmrke,purpurne pege kje se šire d ivice liske prema sredini.zatim se javljaju nekrtične pege na listvima,listvi se pstepen suše i padaju.prvi simptmi se uvek javljaju na najstarijim listvima,pšt se fsfr iz njih premešta u mlađe rgane.nvbrazvani listvi u pčetku bičn imaju nrmalan,zdrav izgled s tim št su nešt manji,tanji i nežniji.krenv sistem se slabije razvija,kraći je i manje razgranat. [1] Cvetanje i pldnja su slabiji. Akutni nedstatak kd sje smanjuje aktivnst bakterida u kvržicama (Cassman i sar., 1980).Nedstatak fsfra vidljiv smanjuje i prast stabla sje kje pstaje nežn i netprn. [2] Žitarice u pčetku svg razvja,ak nemaju dvljn fsfra, imaju sivzelen lišće kje je usk i stji uspravn.zrn se slab razvija i staje štur. [3] Nedstatak fsfra nepvljn utiče ne sam na rastenje i razviće biljaka,već i na prins i kvalitet prizvda. Smanjuje se tehnlška vrednst krena šećerne repe,tj.sadržaj šećera.nedstatak fsfra,sličn suvišku azta nepvljn utiče na brazvanje ćelijskg zida.stga se kren repe prizveden u uslvima nedvljne bezbeđensti fsfrm slabije čuva. [1], Tešk učavanje simptma nedstatka fsfra nameće za ptrebu vršenja analize zemljišta ili biljng materijala da bi se nedstatak na vreme tkri. FOSFOR U SUVIŠKU Suvišak fsfra u biljkama se retk javlja,pšt se njegvi jni u zemljištu brz vezuju i pstaju nepristupačni biljkama.međutim, preteran viska kncentracija fsfata u hranljivmj pdlzi dvdi d smanjenja prasta biljaka.pri njegvm suvišku na listvima se javljaju tamn mrke pege kje se šire u bazalnm pravcu.ekstremn viske kncentracije fsfata izazivaju prevremen dumiranje i padanje listva.viska kncentracija fsfra u tkivima biljaka pdstiče prcese starenja i,s tim u vezi skraćuje vegetacini perid i ubrzava nastupanje faze cvetanja i pldnšenja. Uptreba većih dza fsfrnih đubriva mže da smanji i usvajanje i transprt gvžđa u biljkama.sličn nepvljn dejstv fsfr ima i na snabdevanje biljaka cinkm,manganm,bakrm i brm.u takvim slučajevima mže se pjaviti hlrza i druge mrflške i anatmske prmene u biljkama za kje je svjstven nedstatak jedng ili više nephdnih mikrelemenata. [2] ISHRANA BILJAKA FOSFOROM Đubrenje fsfrm mra biti zasnvan na analizi zemljišta. Na snvu sadržaja fsfra u zemljištu i ptreba biljke dređuje se ptrebna kličina đubriva.cilj je da se stvare viski prinsi uz državanje ili pstizanje ptimalng sadržaja vg elementa u zemljištu. Za dređivanje ptreba biljke važn je pznavati iznšenje fsfra prinsm. Iznšenje fsfra prinsm za najvažnije ratarske kulture 1 tna prinsa ( sa sprednim prizvdima) iznsi iz zemljišta: pšenica...13,5 kg kukuruz...13,5 kg šećerna repa...1,5 kg sunckret...16-30 kg sja...15 kg 10
Tabela 1. Niv fsfra u zemljištu i ptrebe đubrenja fsfrm za njivske kulture (S. Manjlvić, 1986 ) Ocena niva bezbeđensti Sadržaj P2O5 u zemljištu mg/100 g Ptreba đubrenja vrl nizak manji d 5 meliracin đubrenje (100-200% veće d iznšenja) nizak 5-10 vema pvećan đubrenje (30-50 % veće d iznšenja) srednji 10-15 umeren pvećan đubrenje (10-30 veće d iznšenja) ptimalan 15-25 sam đubrenje državanja ( vraćaju se sam dnete kličine) visk 25-40 umeren umanjen đubrenje (vraća se 20-30% manje d dnšenja) vrl visk 40-50 ne pstji ptreba đubrenja (đubrenje se izstavlja 1-3 gdine) štetan prek 50 ne pstji ptreba đubrenja za duži perid. SADRŽAJ FOSFORA U ZEMLJIŠTU NA PODRUČJU PSS RUMA U agrhemijskj labratriji PSS Ruma u 2014. gdini je urađen 715 uzraka na snvnu pldnst.analizirani uzrci su sa pdručja pština Ruma,Irig i Inđija.Sadržaj fsfra je bi sledeći: Tabela 2. Sadržaj fsfra u zemljištu mg u 100g Ocena niva bezbeđensti Brj uzraka % manje d 5 vrl nizak 89 12,44 5-10 nizak 150 20,98 10-15 srednji 153 21,40 15-25 ptimalan 133 18,60 25-40 visk 60 8,39 40-50 vrl visk 19 2,66 prek 50 štetan 111 15,53 UKUPNO 715 100,00 Na snvu vih rezultata učljiv je da jedna trećina analiziranih parcela zahteva pjačan đubrenje fsfrm (vrl nizak i nizak niv bezbeđensti). Na skr 50 % uzraka knstatvan je sadržaj fsfra d srednjeg d viskg niva. Zabrinjavajući pdatak je 15% uzraka sa štetnim sadržajem fsfra gde ne pstji ptreba za đubrenjem duži perid i gde mže dći d blkade mikr elemenata. Dbijeni rezultati nameću ptrebu da se na št većem brju parcela uradi analiza da bi prizvđači znali na km nivu se nalazi fsfr u zemljištu i da bi dredili pravu nrmu za đubrenje. 11
Slika 1. Raspdela mineralng đubriva ZAKLJUČAK Ostvarivanje viskih prinsa je mguće sam pri ptimalnj ishrani biljaka. Značaj fsfra ka nephdng makrelemanta u ishrani biljaka je velik. Tešk učavanje simptma nedstatka i suviška fsfra nameće za ptrebu vršenja analize zemljišta.na snvu analize i ptreba biljke mgu se praviln drediti nrme đubrenja i stvariti viski prinsi uz smanjenje trškva prizvdnje i čuvanje živtne sredine. Literatura [1] R.Kastri, N. Petrvić, L. Kvačev Neparazitne blesti i štećenja šećerne repe,, [2] Sja -Jegr Miladinvić,Milica Hrustić,Milš Vidić, Mineralna ishrana sje-ivana Maksimvić,Nvica Petrvić [3] Ishrana i zaštita bilja,,,zrka Šabac, 12
ZNAČAJ ZELENE REZIDBE U VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA Lazar Klještanvić Izvd: Praviln i na vreme izvedena zelena rezidba mže dsta da utiče na diferanciranje i razvj cvetnih pupljaka za narednu gdinu, blju bjenst i kvalitet pldva i efikasniju zaštitu u tekućj gdini. Kd zasada u punj rdnsti, zelenm rezidbm se vrši uklanjanje vdpija i letrasta kji zagušuju kršnju. Prevremena zelena rezidba mže dvesti d kretanja nvih prirasta iz adventivnih ili spavajućih pupljaka, prekasna neće uticati na razvj nvih rdnih pupljaka za sledeću gdinu. U zasadima vinve lze, pd zelenm rezidbm se smatra :lačenje, zalamanje, deflijacija, prstenvanje i prređivanje. Ključne reči: zelena rezidba, zalamanje, prstenvanje, prređivanje THE IMPORTANCE OF GREEN PRUNING FOR PERRENIAL PLANTINGS Abstract: Prper an n time perfrmed green pruning can effect n differencing and develpment f flwer buds fr the next year, better clratin and gruit quality and mre efficient prtectin in the current year. At the full prductivity plantings, the use f green pruning prvide remving f chicry and shts which cngest treetp. T early green pruning can lead t t a mvement f new grwth frm the adventitius r drmant bud, and if it is dne t late it will nt affect the develpment f newfruitful buds fr the next year.when we talk abut grapevines, green pruning is cnsidered as healing sessin, tearing, defliatin, ringing and thinning. Keywrds: green pruning, tearing, ringing, thinning Uvd Razlzi izvđenja zelene rezidbe Zelena rezidba u mladim zasadima Zelena rezidba vinve lze Zaključak Literatura UVOD Zelena rezidba je vrl važna pmtehnička mera kja se sve više uvdi u praksu. Psebn je značajna kd frmiranja uzgjng blika u mladim zasadima i kd bujnih vćnih vrsta i srata kje se nalaze u punm rdu. U zavisnsti d cilja i vćne vrste, zelena rezidba mže da se radi pre cvetanja, pa sve d psle berbe. Zelenm rezidbm vrši se bnavljanje i blje brastanje rdng drveta. Praviln i na vreme izvedena zelena rezidba mže dsta da utiče na diferanciranje i razvj cvetnih pupljaka za narednu gdinu, blju bjenst i kvalitet pldva i efikasniju zaštitu u tekućj gdini.zelenm rezidbm u mladim zasadima brže i lakše se frmira uzgjni blik i zasad pre ulazi u perid pldnšenja. RAZLOZI IZVOĐENJA ZELENE REZIDBE Kd zasada u punj rdnsti, zelenm rezidbm se vrši uklanjanje vdpija i letrasta kji zagušuju kršnju i t pre neg št isti u snvi ne drvene ( kad su mladari dugi 10-15 cm). Na taj način smanjuje se besptrebn tršenje vde i hranljivih materija, a dbijam blju svetljenst i prvetrenst kršnje. Intezitet zelene rezidbe zavisi d bujnsti vćne vrste i srte. Kd slab bujnih vćnih vrsta i srata se ne prepručuje, a kd bujnih zavisi d kndicije i mgućnsti zalivanja zasada. 13
Zelenm rezidbm breskve se uklanjaju letrasti kji zagušuju krunu i ptencijalne vdpije, a vrši se i prređivanje pldva, kak bi se dbila ptimalna krupnća i dbra bjenst. Brj pldva na mešvitj rdnj grani zavisi d njene dužine ka i krupnće pldva. Rastjanje između dva plda na jednj rdnj grani treba da je 15-20 cm. Kd jabučastg vća zelena rezidba se treba baviti psle završetka aktivng rasta (kraj juna - pčetak jula ),kad dlazi d diferencijacije cvetnih pupljaka za narednu seznu. Prevremena zelena rezidba mže dvesti d kretanja nvih prirasta iz adventivnih ili spavajućih pupljaka,a prekasna neće uticati na razvj nvih rdnih pupljaka za sledeću gdinu. Zelenm rezidbm se ne prekraćuju jedngdišnji letrasti, sem ak ne želim da na tm mestu pdstaknem bujnst ili dbijem prevremene grane. U zasadu kajsije u punm rdu, zelena rezidba se radi psle berbe u julu ili avgustu, kada je najintezivnija kambijalna aktivnst pa rane brže zarastaju. Rezidbm se uklanjaju blesne,suve i plmljene grane ka i sve ne kje zagušuju krunu. ZELENA REZIDBA U MLADIM ZASADIMA U mladim zasadima i kd frmiranja uzgjng blika zelenm rezidbm se smatra: Rvašenje vrši se zasecanjem kre na 2-3 mm iznad pupljka kd kjeg se želi isprvcirati prast. Rvašenjem se sprečava gljavanje vdilice. Mže se raditi makazama, nžem ili testerm. U pslednje vreme dsta se primenjuje u zasadima trešnje. Slika 1. Rvašenje Izlacija vrha uklanjaju se svi letrasti kji su p svm plžaju i bujnsti knkurentni vdilici. Uklanjanje svih grana kje su deblje d 1/3 debljine vdilice. Uklanjanje krenvih izdanaka i prasta ispd prvih skeletnih grana. Prređivanje cvetva i pldva Pvijanje i razvđenje letrasta Vrši se u fazi intenzivng prasta dk su letrasti jš zeleni i nedrvenjeni (plastični dbjnici, kanap, čačkalice... Tegvi se ne prepručuju zbg čestg čenjavanja) ( slike 3 i 4 ). U zavisnsti d bujnsti biljke buduće skeletne grane se razvde pd uglm d 60 90 u dnsu na vdilicu (bujnije biljke veći uga) Pvijanje i razvđenje jedn i dvgdišnjih grana Vrši se pred sam pčetak vegetacije (kad krenu skvi). Ovm pmlškm merm smanjuje se bujnst i pdstiče razvj cvetnih pupljaka. (slika 2). 14
Slika 2. Pvijanje i razvđenje grana Slika 3.Pvijanje mladara čačkalicama Slika 4. Razvđenje mladara pmću dbjnika Pinsiranje letrasta Privremen zaustavljanje rasta mladara vrši se dstranjivanje njegvg vršng dela i time se njegv rast zaustavlja na 15-20 dana. Ovaj zahvat se mže pnviti neklik puta u tku vegetacije. - Prekraćivanje letrasta dbijaju se prevremene grane i brže se frmira uzgjni blik. Kd frmiranja ktlaste krune kd kajsije, zelenm rezidbm ( prekraćivanjem letrasta) dbijam veliki brj dbr braslih skeletnih grana pd ptimalnim uglm grananja. Kd frmiranja uzgjng blika Španski grm kd trešnje, zelena rezidba je nephdna pmtehnička mera. 15
ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE U zasadima vinve lze, pd zelenm rezidbm se smatra : Lačenje ( plevljenje ) mladih lastara Lačenje predstavlja krekciju snvne rezidbe kjm se nrmira ukupan brj lastara, cvasti i grzdva na čktu. Utiče na visinu prinsa i kvalitet gržđa. Izvdi se dva puta u kratkm vremenskm peridu pre cvetanja vinve lze,prvi put kada su lastari dugi 10-15 cm,a drugi put kada su lastari dugi 20-25 cm. Zalamanje ( skraćivanje ) mladih lastara. Izvdi se 4-5 puta gdišnje. Prv zalamanje se radi psle cvetanja, a pslednje u fazi sazrevanja gržđa i lastara. Zalamanjem se stavlja 8-12 listva iznad grnjeg grzda na lastaru. Zalamanje zaperaka Zaperci se mgu zalamati na 2-4 lista ili ptpun uklanjati. Prv zalamanje se bavlje psle cvetanja vinve lze, a pslednje pre šarka. Deflijacija vrši se psle šarka. uklanjanjem se 3-4 dnja lista. Deflijacijm se ppravlja svetljenst, prvetrenst i sunčanst grzda, št utiče na njegv brže zrenje i blju bjenst Prstenvanje, prređivanje grzdva i bbica Primenjuje se uglavnm kd stng gržđa. Utiče na blji kvalitet, veću i ujednačenu krupnću i bjenst bbica. Slika 5. Deflijacija ZAKLJUČAK Zelena rezidba je neizstavna mera u višegdišnjim zasadima. Praktičn je kmbinacija sa zrelm rezidbm i uklik se sprvede u pravj meri i na pravi način, u zimskm peridu se sam izvrši krekcija. Cilj svake rezidbe je da se dbiju kvalitetni pldvi, da se pripremi rd za iduću gdinu i da se dbije dgvarajući vegetativni prast. Svaki prizvđač kji želi da ima kvalitetne prizvde kje traži savremen tržište, treba da primenjuje sve mere nege kji za rezultat imaju knkurentan prizvd i uspešnu prizvdnju. Literatura: [1] Savremene pmtehničke mere u intenzivnj prpizvdnji jabuke, Prf. dr Dragan Radivjević 16
METODE GAJENJA I KORIŠĆENJA SOLITARNIH PČELA Sanda Klještanvić Izvd: U prcesu sakupljanja plena slitarne pčele vrše ukršten prašivanje, št mgućava kvalitetniji i veći rd vća. Sve aktivnsti u živtu slitarnih pčela bavljaju pjedinačne pldne ženke kje su ujedn i matice i radilice. Zasnivaju svja gnezda u šupljinama barske trske kjm su se nekad pkrivali krvvi kuća. Slitarna pčela leti u krug 200-250 m d svg gnezda-kućice. Stga je za efikasn prašivanje vćnjaka raspred kućica d velike važnsti. Važn je da budu pstavljene u vćnjaku nedelju dana pre pung cvetanja, jer prv izleću mužjaci, pa tek neklik dana kasnije ženke, kje imaju važnu ulgu u prašivanju. Kada psmatram praktičnu stranu krišćenja slitarnih pčela u ukrštenm prašivanju vćaka, mram imati u vidu razliku u intenzitetu i načinu vćarske prizvdnje. Ključne reči: prašivanje, slitarne pčele, trska,vćnjak METHODS OF GROWING AND USING SOLITARY BEES Abstract: In the prcess f cllecting pllen slitary bees carry ut crss pllinatin which prvides better quality and higher yield fruit. All activities in the life f slitary bees perfrm a single fertile females which are als the nuts ane the wrker bees. They make their nests in the hllws f the pnd reed which is previusly used fr rf cver. Slitary bee flies in a circle 200-250 m frm its hive. Because f that fr efficient pllinatin f rchads is imprtant the shedule f hives. It is imprtant fr hives t be set in rchard ne week befre the full blssming, first fly ut males and then after few days fly ut females which have an imprtant rle in pllinatin. When we bserve the practical side f using slitary bees in crss pllinatin f fruit trees, we must see the difference in the intensity and way f fruit prductin. Keywrds: pllinatin, slitary bees, pnd reed, rchard Uvd Živtni ciklus Sakupljanje i nega inicijalne ppulacije Primena slitarnih pčela Značaj slitarnih pčela u vćarstvu Zaključak Literatura UVOD U prcesu sakupljanja plena slitarne pčele vrše ukršten prašivanje, št mgućava kvalitetniji i veći rd vća. Najveću krist d pčela imaju ne vćne vrste i srte kje su sambespldne i autinkmpatibilne, ali i ne kje su sampldne ili su sklne partenkarpiji. U pslednje vreme se sve više radi na alternativnim prašivačima vćaka, njihvj dmestifikaciji i primeni.ov se u najvećj meri dnsi na slitarnu pčelu Osmia crnuta. 17
Slika 1. Pčela ka prašivač na cvetu jabuke, rganski zasad Irig ŽIVOTNI CIKLUS SOLITARNE PČELE Sve aktivnsti u živtu slitarnih pčela bavljaju pjedinačne pldne ženke kje su ujedn i matice i radilice. Ulga mužjaka je sam da pldi ženke. Svaka ženka tkm aktivne sezne živi sama i pjedinačn zasniva gnezd u kjem stavlja ptmstv nakn čega ugine. T znači da nikad ne dčekaju svje ptmstv kje će se razviti naredng prleća, dnsn imaju jednu generaciju gdišnje, univltne su. Ne prizvde med ni vsak. Odrasle jedinke pjavljuju se u ran prleće sa pjavm kraćeg ili dužeg perida tplg vremena i bimnijih cvetanja biljaka, pre svega vća. Mužjaci prvi napuštaju gnezd, nedelju dana pre i i staju u njegvj blizini čekajući ženke. Oplđene ženke skladište spermu u spermatekama. Prilikm prlaska krz reprduktivni trakt jaja se plde. Iz plđenih jaja se razvijaju ženke, a iz neplđenih mužjaci. Nakn parenja mužjaci uginu,a ženke kreću u ptragu za dgvarajućim mestm za gnežđenje. Traženje gnezda traje d jedan d dva dana, ali u tm peridu ženke intenzivn psećuju cvetve radi spstvene ishrane i tm prilikm se mgu značajnije daljiti d mesta izleganja. Na taj način jedan de ženki se raziđe p širj klini, tj.izgube se iz iznete ppulacije i t se naziva disperzija. Disperzija se masvn javlja uklik ženke nemaju dvljn cvetva na kjima će se psle parenja hraniti ili uklik nemaju pgdan materijal za zasnivanje gnezda Osmije se gnezde u već pstjećim šupljinama u drvetu, ne kpaju same tunele. Zasnivaju svja gnezda u šupljinama barske trske kjm su se nekad pkrivali krvvi kuća, u šupljinama starg drveća, u puktinama i tvrima starih drvenih ili nemalterisanih kuća.kad ženka slitarne pčele iz rda Osmia sp.nađe tunel pgdan za zasnivanje gnezda, a zatim na dnu tunela napravi pregradu d blata. Ženke dnse plen i nektar u gnezd i na tu masu plažu jaja, zatvaraju ćeliju vlažnm zemljm, a zatim grade nvu ćeliju u nizu. [2] Na ulazu u tunel stavi 2 cm slbdng prstra za uletanje i izletanje i na kraju tvr zatvri debelim čepm d blata. U dgvarajućem tunelu pčela mže da izgradi 6-8 ćelija, a mže izraditi i d 15 ćelija, zavisn d dužine tunela. Najpgdniji je tunel dužine k 15 cm, a najpgdniji je prmer ( širina) tvra 8-10 mm. Mgu da se gnezde jedne pred drugih, svaka za sebe, u manjim ili većim ppulacijama,ali bez ikakve međusbne kperacije ili 18
antagnizma.ova sbina se naziva gregarnst. Iz jaja se u zavisnsti d temperature, za neklik dana izlegne larva kja se aktivn hrani. Kad ptrši hranu, zrela larva se ulutkava u kkn. D kraja avgusta u kknima su drasle jedinke kje ka takve hiberniraju tkm zime i gnezd napuštaju u prleće. [2] SAKUPLJANJE I NEGA INICIJALNE POPULACIJE Kućicu sa cevčicama trske smestiti u sredinu vćnjaka, tak da divlje pčele kje lete 200-250 metara mgu prašivati sve vćke. Ulaz u kućicu zaštititi mrežm d žice, kak bi sprečili ksve i druge ptice da uništavaju kkne u trskama.pčele su setljive na pesticide, pa ak nije rganski vćnjak,treba napraviti kućicu kja se mže zatvriti i tretmane vršiti uveče, kada pčele ne lete. Pnekad pčele treba mal prihraniti medm, narčit ak izlaze, a u blizini nemaju dvljn rascvetalih vćaka i drugih biljaka. Svake gdine treba na vreme ddavati nve cevčice trske, a staru trsku tstranjivati. U blizini staništa za pčele pstaviti pesak i vdu, da ne gube vreme na traženje materijala za zidanje ćelija u trsci. Inicijaln legl pčela u kknima se čuva u frižideru, na niskj temperaturi d 4 C, dk vćke ne budu nedelju dana pred cvetanje. Slika 2. Pstavljanje trske sa kknima pre cvetanja PRIMENA SOLITARNIH PČELA U većim vćnjacima, pstavljaju se snpvi sa trskm na svakih 30 m. Slitarna pčela leti pri nižim dnevnim temperaturama neg mednsna pčela. Efikasnst pri prašivanju vćaka jedne ženke slitarne pčele mže se usprediti sa efikasnšću 120 mednsnih pčela. Za prašivanje jedng hektara kmercijalng zasada jabuke ptrebn je 500 ženki slitarne pčele, ili tri kšnice mednsnih pčela s ukupn 60.000 radilica. Psebn treba istaći njenu krist u prašivanju kruške. Cvet kruške luči miris amin kji mednsna pčela ne vli, pa se mraju pdvrgnuti dresuri. Slitarne pčele ne biraju vrstu, bitn je da je vćka blizu, te su pgdnije za prašivanje zasada kruške. 19
Slitarna pčela leti u krug 200-250 m d svg gnezda-kućice. Stga je za efikasn prašivanje vćnjaka raspred kućica d velike važnsti. Kućice mgu biti d barske trske, izbušenih drvenih blkva, sipreks-blkva i šupljikave cigle. U blizini vćnjaka dbr je pstaviti natkrivena staništa d drveta, gde treba pstaviti barsku trsku, zemlju, pesak i vdu ili gtve kupljene kućice. Slitarne pčele nisu u kmpeticiji sa mednsnm pčelm ili bumbarima. Naprtiv, njihvim zajedničkim radm pvećaće se brj zametnutih pldva u vćnjacima. Slitarne pčele se primenjuju i u rganskim zasadima arnije i drugih vćnih vrsta. Važn je da budu pstavljene u vćnjaku nedelju dana pre pung cvetanja, jer prv izleću mužjaci, pa tek neklik dana kasnije ženke, kje imaju važnu ulgu u prašivanju. Pstavljene kućice ili staništa za slitarne pčele ne treba pmerati, dk se ne završi ciklus razvja larve u lutku. U peridu, kada vćnjak precveta, a ženke jš uvek nisu završile sa zatvaranjem kmra u kje su snele jaja i stavile plen za ishranu, pčele treba prihranjivati ili staviti cvetni pjas k zasada. Stanište ne treba pmerati, jer larve nisu pkretne unutar ćelija, pa pstji pasnst da spadnu sa plena i ne završe razvj. Slika 3. Pstavljanje slitarnih pčela u rganskm zasadu arnije, Grabvci ZNAČAJ SOLITARNIH PČELA U VOĆARSTVU Kada psmatram praktičnu stranu krišćenja slitarnih pčela u ukrštenm prašivanju vćaka, mram imati u vidu razliku u intenzitetu i načinu vćarske prizvdnje. Razlikujem plantažne knvencinalne zasade u kjima se kriste hemijska sredstva za zaštitu d blesti i štetčina i zasade na manjim pvršinama, gde je zastupljena rganska ili tradicinalna prizvdnja, bez uptrebe sredstava kja su tksična za pčele.ulga pčela u bil kjem bliku i bimu prizvdnje je ista, da prenese plen i na taj način izvrši prašivanje. [1] Značaj slitarnih pčela na malim parcelama se gleda u tme da dlazi, najčešće d spntang prašivanja, jer se ne kriste preparati kji smanjuju njihvu brjnst. 20
Kd intenzivnih zasada je važn zabraniti uptrebu bil kakvih hemijskih tretmana u peridu dk vćke cvetaju. Pstje dva načina da se bezbede pčele ka prašivači u vćnjaku: 1.Iznajmljivanje uz nadknadu 2.Nabavka i nega spstvenih pčela Iskustva iz drugih zemalja su da pčelari imaju ugvre sa vćarima iznajmljivanju pčela u peridu cvetanja i time bezbeđuju značajnu zaradu. U našj zemlji je najčešće dgvr izmađu pčelara i vćara zajedničkim interesima, pčele imaju ispašu, a vćari prašene cvetve. Slitarne pčele nisu mednsne, ne žive u kšnicama, ne rje se i ne zahtevaju psebnu brigu. Za vćare su izuzetn krisne, jer prašuju d 95% psećenih cvetva, čak i p lšim vremenskim uslvima. Tabela 1.Pređenje efikasnsti slitarne i mednsne pčele Slitarne pčele prašuju 95% psećenih cvetva Mednsne pčele prašuju 5-10% psećenih cvetva staln sakupljaju plen d većine vćnih vrsta pvremen sakupljaju plen selektivn za 1 ha jabuka ptrebn je 300 ženki lete na temperaturi d 9c, p različitim vremenskim uslvima radijus kretanja 20-500 m d kšnice mala ulaganja sredstava za sklnište krist d prašivanja aktivne su tkm prleća u peridu cvetanja tprnije su na pesticide, ptmstv je zaštićen u kknima za 1 ha jabuka ptrebn je 3-5 kšnica sa 100 000 radilica prag aktivnsti d +13c p sunčanm vremenu radijus kretanja 3000 m d kšnice velika ulaganja sredstava u nabavku i državanje kšnica sim prašivanja, med i drugi pčelinji prizvdi aktivne su tkm cele gdine, sim zimi setljive su na pesticide, indikatri zagađenja kline ZAKLJUČAK Suština vćarske prizvdnje je dnegvati zdravu biljku d perida pldnšenja. Svi saveti iz vćarstva se dnse na mere nege, pmtehniku, zaštitu d blesti, štetčina, grada i mraza. Uptrebljavaju se zaštitne mere, razni pbljšivači kvaliteta zemljišta, bje, veličine i ukusa plda. Sve t nema smisla ak ne bezbedim u peridu cvetanja, bez bzira na nepgdne vremenske uslve, da se izvrši ukršten prašivanje, narčit kd sambespldnih vćnih vrsta, ka št je jabuka. Jedn d rešenja je infrmisanje prizvđača prednstima krišćenja slitarnih pčela, njihvj ppularizaciji i masvljenju, čime dajem prednst čuvanju prirde u dnsu na nekntrlisanu uptrebu hemijskih sredstava. 21
Literatura: [1] Vćarstv, Begrad 2011. Prf. dr Petar Mišić i saradnici [2] Insekti prašivači, Begrad 2006. Prf.dr Ljubiša Stanisavljević 22
CRNA TRULEŽ GROŽĐA Grica Kzbarić Izvd: Crna trulež gržđa je jedna d najznačajnijih blesti vinve lze u SAD, Kanadi i Francuskj. Uklik se stvare uslvi, a ne suzbija se, mže da izazve značajne eknmske gubitke u prizvdnji gržđa. Prvi simptmi se javljaju u prleće i pčetkm leta na svim vegetativnim delvima vinve lze. P literaturnim pdacima, maksimalna zaraza bbica se stvaruje u punm cvetanju. Najveća pasnst za lzu d crne truleži je d juna, pa sve d prve plvine jula meseca, tj. u fazama pred cvetanje, za vreme i p završetku cvetanja dk bbice ne pčnu da šaraju. U našj zemlji nema zvaničn bjavljenih radva suzbijanju vg pruzrkvača blesti, pa se mram slanjati na iskustva iz drugih zemalja i nekih naših zapažanja iz prethdnih gdina. Ključne reči: crna trulež, vinva lza, suzbijanje BLACK MOLD OF GRAPES Abstract: Black mld f grapes is ne f the mst imprtant grapevine diseases in the USA, Canada and France. If the cnditins are achieved, and they are nt suppressed, it can caused significant ecnmic lss in grapevine prductin. The first symptms ccur in spring and early summer at all vegetative parts f grapevine. Accrding t literature data, the maximum berry infectin is carried ut in full blssming. The mst dangerus thing t grapevine frm black mld is frm June untill the first half f July, i.e. in phases f blssming, during and at the end f blssming until the berries begin t pierce. In ur cuntry there are n fficialy published papers n suppressin f this cause f disease, s we have t rely n the experience frm ther cuntries and sme ur bservatins frm previus years. Keywrds: black mld, grapevine, suppressin Uvd Simptmi i ciklus razvića Uslvi za razvj patgena u 2015. gdini na terenu PSS Ruma Mere brbe Zaključak Literatura UVOD Guignardia bidwellii je preklm iz SAD i u Evrpu je dspela pdlgama vinve lze tprnim na filkseru. Gljiva parazitira biljne vrste iz familije Vitaceae, a Vitis vinifera (vinva lza) je među najsetljivijim biljkama, mada pstje razlike među srtama. Uklik se stvare uslvi, a ne suzbija se, mže da izazve značajne eknmske gubitke u prizvdnji gržđa. Pslednjih neklik gdina intenzivn se pdižu nvi zasadi vinve lze u Sremu. Crna trulež gržđa- pruzrkvač Guignardia bidwellii (ELL.) Viala i Ravz, anamrf: Phyllsticta ampelicida (Engelman) Van der Ar. [1] je jedna d najznačajnijih blesti vinve lze u SAD, Kanadi i Francuskj. U našu zemlju je intrdukvana iz SAD-a. Zadnjih gdina njen značaj staln raste. Slični simptmi mgu nastati usled žegtina d sunca. Ovu gljivu treba pratiti d prleća pa d pčetka zrenja gržđa i p ptrebi hemijski suzbijati. Uklik se stvare uslvi za infekciju, a patgen se ne suzbija, ce grzd mže biti zahvačen blešću [2], pa mže da izazve značajne eknmske gubitke u prizvdnji gržđa. 23
SIMPTOMI I CIKLUS RAZVIĆA Prvi simptmi se javljaju u prleće i pčetkm leta na svim vegetativnim delvima vinve lze. Na lišću se frmiraju sivkast-mrke pege, kje su ivičene tamn-mrkim prstenm. Pege su sitne i nepravilng blika, veličine 2-10 mm (sl.1.). Centar pege pbeli u njemu se nalaze pldnsni rgani parazita (piknidi). Sl.1. Simptmi na listu Pege na peteljci kje se javljaju mgu je prstenvati zbg čega se liska suši. Na šepurini grzda javljaju se mala udubljenja, kja brz pcrne. Pege na lastarima su izdužene i nastaju rak-rane. Zaraza na bbicama se ispljava u vidu sitnih tačkastih pegica (1 mm), kje su graničene crvenkast mrkim prstenm kji se mže prširiti i d 1 cm u tku jedng dana. Bbica se suši, smežura i za neklik dana pstaje trvda, tamn plava mumija. Ce grzd mže biti zahvaćen blešću. [2] Mumificiran zrn ne pada dmah, već kasnije zajedn sa drugim zrnima ili delvima grzda. Zrele bbice i razvijen lišće ne pdležu napadu(sl.2.). 24
Sl.2. Simptmi na bbicama Parazit prezimljava u mumificiranim bbicama dakle se u prleće vetrm, kišnim kapima i insektima prensi, prv na lišće, a zatim na grzdve. U prleće se slbađaju askspre kje vrše infekciju zelenih delva vinve lze. Maksimalna zaraza lista asksprama javlja se kad su lastari k 10-20 cm dugi i traje d pčetka frmiranja bbica. Mada bbice mgu biti zaražene d precvetavanja pa d pčetka zrenja, maksimalna zaraza bbica se javlja u punm cvetanju [1]. USLOVI ZA RAZVOJ PATOGENA U 2015. GODINI NA TERENU PSS RUMA Guignardia bidwellii - pruzrkvač crne truleži gržđa u pjedinim gdinama (ak se ne suzbija), mže ce grzd inficirati i izazvati značajne eknmske gubitke u prizvdnji gržđa. Na brncima Fruške Gre 2012. gdine je izazvala zbiljne štete. D infekcije dlazi ak je list vlažan 6 časva na 26,5 C, 24 časa na 10 C i 12 časva na 32 C [1] Inkubacija traje 22 d 28 dana nakn čega se pjavljuju prvi piknidi. Psle prvih kiša dlazi d sekundarnih zaraza kje ptiču d piknida. Inkubacija u vm slučaju je nešt kraća i traje d 13 d 18 dana. Za širenje patgena je ptrebna vlaga. P literaturnim pdacima, maksimalna zaraza bbica se stvaruje u punm cvetanju. Kd napada na starije bbice nastaju žućkaste pege kje pdsećaju na žegtine d sunca, št je bila masvna pjava u 2015. (sl.3.). Ove pege se šire zahvatajući čitavu bbicu kja se isušuje, smežura i pprimi tamnplavu ili tamnljubičastu bju. Na tim bbicama frmiraju se brjne crne kuglice - piknidi, p čemu se i razlikuju simptmi prisustva patgena d žegtina. 25
Sl.3. Ožegtine d sunca U 2015. gdini na terenu kji pkriva PSS Ruma, prvi uslvi za stvarenje zaraze su se stvrili plvinm maja. U vingradima gde nije sprvedena zaštita u vm peridu, javili su se simptmi crne truleži na grzdvima. Najveća pasnst za lzu d crne truleži je d juna pa sve d prve plvine jula meseca, tj. u fazama pred cvetanje, za vreme i p završetku cvetanja dk bbice ne pčnu da šaraju. Dužina vlaženja lista kja je nephdna za stvaranje infekcije, zavisi d temperature. D infekcija mže dći već kd temperatura između 5 C d 10 C št ukazuje da d prve zaraze mže dći već u razdblju kretanja vinve lze. Za sekundarne infekcije, ptimalna temperatura je ispd 15 C u maju, 18 C u junu i 20 C u julu. Crna trulež je praćena u vingradima na teritriji pštine Irig. Praćenjem meterlških pdataka i faze vinve lze 15.05.2015. gdine, stekli su se uslvi za stvarenje primarnih infekcija d vg patgena (srednja dnevna temperatura je bila d 16,1 C, vlaženje lišća k 10 časva i vinva lza je imala razvijen lišće). U peridu d 19.05. d 27.05. u našem reginu je pal prek 100 mm/m² kiše, a prsečne temperature u tm peridu su bile d 14 d 23 C. S bzirm da su tada stvareni svi nephdni uslvi za infekciju (vinva lza ušla u setljivu fazu razvja, temperatura, vlaga) d 16-19.05.2015. se tretman nije sme izstaviti. Uslvi za sekundarnu infekciju crne truleži vinve lze su stvareni 10.06.2015. gdine. Pgdan perid za stvarenje sekundarne infekcije nastavljaju se i dalje tkm juna i 08.jula, kada je duže vlaženje lišća. Tkm juna vinva lza je u fazi cvetanja i precvetavanja, a stvareni su uslvi za infekcije, pa je zaštita intenzivna. MERE BORBE U nasj zemlji nema zvaničn bjavljenih radva suzbijanju vg pruzrkvača blesti, pa se mram slanjati na iskustva iz drugih zemalja i nekih naših zapažanja iz prethdnih gdina. Ptrebn je uklniti i spaliti blele lastare i grzdve, čime se u značajnj meri smanjuje zarazni ptencijal. Kasnim jesenjim ranjem se zaražen lišće i bbice dubk zaravaju čime se smanjuje ptencijal napada u narednj gdini. Sa primenm fungicida (uklik se stvare uslvi za primarne infekcije) treba tpčeti kada su lastari 10-15 cm dužine i traje d pčetka zrenja gržđa. Brj prskanja zavisi d više faktra, u prvm redu klimatskih, zatim setljivsti srte (setljive: Rajnski Rizling, Traminac, Pint Nir, Sauvignn blanc) i vrste fungicida i kvaliteta prskanja. 26
U gdinama pvljnim za razvj patgena d cvetanja je nephdn baviti 2-3 tretiranja. Zaštitm vinve lze d plamenjače i crvene paleži štiti se i d ve blesti. Običn se prv prskanje bavlja u fazi E (pjava prvih listva) d faze F (tri lista). Od pesticida kd nas imaju dzvlu fungicidi kji u sastavu aktivne materije sadrže: bakar, flpet ili kaptan. ZAKLJUČAK U mngim zemljama pruzrkvač crne truleži (Guignardia bidwellii ) u pjedinim gdinama mže izazvati zbiljne štete u prizvdnji gržđa. Pslednjih gdina njen značaj staln raste i kd nas. Ovu gljivu treba pratiti d prleća pa d pčetka zrenja gržđa i p ptrebi hemijski suzbijati. Slični simptmi mgu nastati usled žegtina d sunca. Uklik se stvare uslvi za infekciju ce grzd mže biti zahvaćen blešću. Detaljnim pregledm useva i labratrijskm analizm sušenih grzdva, uklik se mikrskpiranjem utvrdi prisustv peritecija, mže se sa sigurnšću ptvrditi da se radi gljivi pruzrkvaču crne truleži gržđa (Guignardia bidwellii), a ne žegtinama d sunca. Hemijskim merama suzbijanja vaj patgen se uspešn rešava. Literatura: [1] Ivanvić, M., Ivanvić, D. (2001): Mikze i pseudmikze biljaka. Begrad, Univerzitet u Begradu Pljprivredni fakultet, str. 241-242. [2] Ivanvić, M., Ivanvić, D. (2005): Blesti vćaka i vinve lze i njihv suzbijanje. Begrad, Univerzitet u Begradu Pljprivredni fakultet, str. 288-291. [3] Slike 1, 2 i 3; Grica Kzbarić 27
MOGUĆNOST KONTROLE JABUČNOG SMOTAVCA KORIŠĆENJEM SEKSUALNIH ZBUNJIVAČA Sanja Kuzmanvić Izvd: Metda seksualng zbunjivanja zasniva se na krišćenju specifičnih fermna u cilju metanja parenja.pstje dva mehanizma delvanja zbunjivača. Zajedn sa seksualnim zbunjivačima nephdn je kristiti i fermnske klpke kje su ključna kmpnenta u mnitringu jabučng smtavca. Kmbinacija vih alata, ka i pznavanje bilgije štetčine bezbeđuju puzdan metd kntrle i dnšenja dluke insekticidnm tretmanu. Zbg smanjene ptrebe za hemijskm zaštitm v je eklški prihvatljiv metd, te mže zadvljiti principe integralne, ali i rganske prizvdnje. Ključne reči: seksualni zbunjivači, fermni, jabučni smtavac THE ABILITY TO CONTROL APPLE MOTH USING MATING DISTRACTION Abstract: Methd f mating distractin is based n the use f specific phermnes in rder t interfere with mating. There are tw mechanisms which prvide functin f sexual cnfusin. Tgether with mating distractin it is necessary t use phermne traps which are a key cmpnent in mnitring apple mth. Cmbinatin f these tls, as well as knwledge f pest bilgy, prvide a reliable methd f cntrl and making a decisin abut insecticide treatment. Because f the reduced need fr chemical prtectin, this is an envirnmentally friendly methd, s it can satisfy the principles f intergrated, as well as rganic prductin. Keywrds: sexual cnfusin, phermnes, apple mth Uvd Mehanizmi delvanja zbunjivača Zaključak Literatura UVOD Metda seksualng zbunjivanja, krišćenje specifičnih fermna za metanje parenja ( mating disruptin ) je vid bilške kntrle štetčina kja ima sve širu primenu u svetu, a zasniva se na krišćenju sintetisanih seksualnih fermna ženke u cilju metanja parenja. Sam kncept seksualng zbunjivanja datira jš d ranih 70-tih gdina. Već gtv četiri decenije se intenzivn radi na razvju vg vida brbe prtiv najvažnijih štetčina u biljnj prizvdnji. Prema statističkim pdacima iz 2012. gdine razvijeni su prizvdi za prek 20 vrsta štetčina i kriste se na više d 750.000 ha širm sveta, sa tendencijm pvećanja pvršina i brja štetnih rganizama kji bi se kntrlisali na vaj način. U najvećj meri su zastupljeni prizvdi za različite vrste štetnih leptira (Lepidptera), ali se razvijaju i seksualni zbunjivači za štetne vrste tvrdkrilaca (Cleptera) [1] 28
Tabela 1. Neke d štetčina kje su prisutne i značajne na našem pdneblju, a mgu se kntrlisati na vaj način [1] Štetni rganizam Cydia pmnella -jabukin smtavac Adxphyes rana - jabukin savijač Cydia funebrana - šljivin smtavac Cydia mlesta - breskvin smtavac Anarsia lineatella - breskvin mljac Synanthedn spp. - staklkrilci Zeuzera pyrina - beli drvtčac Lbesia btrana - sivi grzdv smtavac Eupecilia ambiguella - žuti grzdv smtavac Plutella xylstella - kupusni mljac Tuta absluta - mljac paradajza Lymantria dispar - gubar Biljke dmaćini jabučast i kštičav vće vinva lza pvrće listpadne šume MEHANIZMI DELOVANJA ZBUNJIVAČA Jabučni smtavac (Carpcapsa pmnella), ka i drugi insekti, se slanja na hemijske signale u cilju prnalaženja i privlačenja ženki i mužjaka radi parenja. U prirdnim klnstima ženka slbađa izvesnu kličinu fermna kji privlače mužjaka. Mužjak prati taj trag leteći uz vetar, uspešn lcira ženku i dlazi d nesmetane kpulacije. Seksualni zbunjivači sadrže sintetičke seksualne fermne hemijski identične prirdnm fermnu ženke. Frmulisani su tak da bezbeđuju kntinuiran i kntrlisan emitvanje fermna tkm cele sezne. Prilikm primene zbunjivača u vazduh se slbađaju velika kličina fermna (jedan dispenzer emituje neklik hiljada puta veće kličine fermna d ženke), št za psledicu ima metanje nrmalng prcesa parenja. Pnašanje mužjaka se remeti, št težava prnalaženje ženke i nemgućava ili dlaže kpulaciju. [1] Slika 1. Leptir jabučng smtavca Dakle, pstje dva mguća mehanizma delvanja zbunjivača. Jedan d njih je inhibicija (nemgućavanje) dgvra mužjaka na fermn. Usled izlžensti viskim kncentracijama fermna u vazduhu pdiže se prag setljivsti mužjaka tak da n ne mže da seti malu kličinu fermna kju emituje ženka ili jednstavn dlazi d prezasićensti čula tak da mužjak upšte nije u stanju da seti miris fermna. Drugi mgući mehanizam delvanja je kmpeticija između fermna kje emituje ženka, dnsn zbunjivači. P vj teriji senzrni sistem mužjaka nastavlja da funkciniše nrmaln, ali je trag ženke maskiran, pa mužjak gubi značajn vreme i energiju prateći lažne tragve. U ba slučaja, šansa da mužjak lcira ženku je značajn redukvana, pa je kpulacija nemgućena ili se dlaže. 29
S bzirm da se sa starenjem ženke smanjuje njena reprduktivna spsbnst, dlaganje kpulacije usled viskg niva metanja rezultira kntrlm plaganja fertilnih jaja i piljenja i na taj način nemgućava pjavu sledeće generacije. Mgućnst kntrle jabučng smtavca, ka najvažnije štetčine u prizvdnji jabuke ima veliki značaj. Metda seksualng zbunjivanja se kristi ka alternativna ili dpunska mera standardnj zaštiti. Ona mže bezbediti samstalnu kntrlu pri nižj brjnsti ppulacije. Št je veća brjnst, veće su i šanse da dđe d kpulacije u izvesnj meri, a samim tim i d plaganja jaja, piljenja i na kraju štećenja pldva. S tga, pri višj brjnsti ppulacije nephdn je kmbinvanje ve mere sa primenm insekticida. Da bi se pristupil planiranju kntrle jabučng smtavca primenm ve metde pželjn je pznavati istrijat prisustva ve štetčine u datm zasadu ka i u klnim zasadima, ili barem imati prcenu pritiska u prethdnj sezni. T se pstiže analiziranjem ulva u fermnskim klpkama, ka i analiziranjem infestacije (ubušenja). Uklik je u prethdnj sezni vema nizak (< 20 imaga; < 0,01% ubušenja) ili nizak pritisak (20-50 imaga; 0,01-0,4% ubušenja) zbunjivači se mgu kristiti samstaln, ili uz jedan tretman u prleće radi državanja niskg niva ppulacije. Uklik je pritisak srednji (50-100 imaga; 0,5 0,9% ubušenja) d visk (100-200 imaga; 1-4% ubušenja) prepručuje se primena zbunjivača uz redukvan ( light ) prgram zaštite. Ov važi za zasade u kjima je ppulacija u prvih gdinu - dve previska da bi se kntrlisala sam zbunjivačima. U slučaju vema viskg pritiska (>200 imaga; >5% ubušenja) prepruka je kmbinacija zbunjivača i pung prgrama zaštite kak bi se drastičn smanjila ppulacija u vćnjacima sa viskim nivm ppulacije i štećenja. Kada je u pitanju izbr insekticida, treba kristiti preparate na bazi aktivnih materija bez štetnih efekata ili sa slabim uticajem na krisne insekte (diflubenzurn, flufenksurn, tebufenzid, metksifenzid, spinsad, emamektin benzat, tiaklprid, hlrantraniliprl, hlrpirifs, fsmet, ), pri čemu treba izbegavati sintetičke piretride i rganfsfate kji su tksični za krisne insekte i zbg prblema rezistentnsti. Zajedn sa seksualnim zbunjivačima nephdn je kristiti i fermnske klpke kje su ključna kmpnenta u mnitringu jabučng smtavca. Osim u željenm zasadu pželjn ih je pstaviti i u susedni knvencinalni zasad, kak bi se mgl pratiti kretanje ppulacije. Fermnske klpke treba pstaviti 15-30 dana pre zbunjivača, a zbunjivače pre pčetka leta jabučng smtavca. Ravnmern se distribuira 500 zbunjivača p hektaru uz jačanje spljašnjih redva, zbg niže kncentracije fermna u vazduhu usled intenzivnijeg delvanja vetra na ivičnim delvima parcele. Slika 2.Fermnska klpka Slika 3. i 4. Ismate CTT zbunjivači Očitavanje klpki treba vršiti jednm nedeljn (p ptrebi češće), a čitavanje pldva (1000) na ubušenja jednm mesečn, nakn svake generacije i pri berbi (EPPO PP 1/007 (3)). Tretman se prepručuje uklik štećenja dstignu utvrđeni prag štetnsti: Tip kntrle Perid Brj ubušenih pldva/ 1000 pregledanih I generacija Jun 3 (0,3%) II generacija Jul 5 (0,5%) III generacija Avgust 8 (0,8%) 30
Kmbinacija vih alata, ka i pznavanje bilgije štetčine bezbeđuju puzdan metd kntrle i dnšenja dluke insekticidnm tretmanu. Ak zbunjivači funkcinišu, u fermnskim klpkama se ne čekuje ulv. Ak se uhvati čak i jedan leptir, pretpstavlja se da je mužjak u stanju da prati miris i prnađe ženku, št zahteva ddatnu strategiju. Primenm zbunjivača tretmani se mgu značajn redukvati, ili čak eliminisati. Krajnji ciljevi su: prevencija značajnijih štećenja, redukvanje brjnsti ppulacije, dnsn državanje niskg niva ppulacije, ka i pdizanje ppulacije krisnih insekata št vdi smanjenju brja tretmana i prtiv sekundarnih štetčina. Prvi cilj se prema iskustvima mže stvariti već tkm prve gdine primene zbunjivača, u slučaju niskg niva ppulacije i dsustva migracije štetčine iz susednih vćnjaka. Za druge ciljeve ptrebn je više gdina uzastpne primene (najmanje dve). Jednm kada se ppulacija jabučng smtavca redukuje, zbunjivači se mgu kristiti samstaln. Zbg smanjene ptrebe za hemijskm zaštitm v je eklški prihvatljiv metd, te mže zadvljiti principe integralne, ali i rganske prizvdnje. Reginalni centar Ruma je u kviru sistema Prgnzn-izveštajne služba zaštite bilja pstavi gled sa zbunjivačima (2014. i 2015.) u zasadu jabuke starm 3 gdine, sa niskim nivm ppulacije u prethdnim seznama, a u čijj se nepsrednj blizini nalazi sam jedan knvencinalni zasad jabuke. Prilikm čitavanja u vegetacinj sezni 2014. gdine na fermnskim klpkama nije bil ulva. Ne učava se prisustv jaja niti ubušenja sve d pred kraj jula meseca. Prva ubušenja se registruju u spljašnjim redvima ka psledica dletanja plđenih ženki iz susedng vćnjaka, ali i niže kncentracije fermna u vazduhu. Tkm vegetacije nije dstignut prag štetnsti tak da se nije ukazala ptreba za intervencijm prtiv jabučng smtavca, a urađena su sam tri tretmana prtiv lisnih vašiju. Očitavanjem nakn berbe ustanvljen je prcenat ubušenja manji d 0,1% (nizak pritisak) ZAKLJUČAK Ne mžem na snvu jedne gdine iskustva puzdan tvrditi da su vak dbri rezultati sam psledica primene zbunjivača, s bzirm da je u pitanju mlad zasad bez značajnijeg istrijata prisustva jabučng smtavca. On št mžem reći je da u vakvim i sličnim zasadima (prstrn izlvani i dbr državani, bez klnih zapuštenih zasada i jačeg pritiska štetčine) pstji mgućnst efikasne kntrle ppulacije i prevencije štećenja, a samim tim i redukvanja brja tretmana ili njihvg eliminisanja. Prepruke vezane za pstavljanje zbunjivača, fermnskih klpki, čitavanja i tretmane ptiču iz riginalng uputstva prizvđača Ismate tipa zbunjivača kje RC Ruma kristi na svjj glednj parceli. Literatura: [1] Prgnzn-izveštajna služba zaštite bilja, 31
DIREKTNA PRODAJA MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA Pera Markić Izvd:. Direktna prdaja vrši na pijacama, mada ima primera da se mlek prdaje i prek interneta, na kućnu adresu.veliki brj ptršača je sve usmereniji na kupvinu svežeg, dmaćeg i prirdng prizvda. Direktna prdaja mleka i mlečnih prizvda se već dvija u susednim zamljama u Mađarskj, Hrvatskj i Slveniji. Da bi mgućili takav vid prdaje, ve zemlje su prpisale niz zakna i pdzaknskih akata da bi izašle u susret prizvđačima i zaštitili ptršače. Jedan d načina direktene prdaje mleka sa gazdinstva je autmat za prdaju, mlekmat. Direktna prdaja bezbeđuje nezavisnst malih prizvđača d velikih kmpanija. Ključne reči: mlek, direktna prdaja,mlekmat DIRECT SALE OF MILK AND DIARY PRODUCTS Abstract: Direct sale n markets, althugh there are sme examples f milk sales using Internet when milk cmes t yur hme address. A large number f cnsumers are fcused n fresh, lcal and natural prducts. Direct sale f milk and diary prducts is already taken place in neighbring cuntries like Hungary, Cratia and Slvenia. T allw such kind f sale, these cuntries wrte a series f laws and regulatins t satisfy the needs f prducers and t prtect the cnsumers. One way f direct milk sale frm agricultural husehlds a vending machine, milk vending machine. Direct sale prvides the independence f small prducers frm big cmpanies. Keywrds: milk, direct sale, milk vending machine Uvd Zaknski kvir i zaštita ptršača Primeri direktne prdaje Zaključak Literatura UVOD Direktna prdaja prizvda sa gazdinstva je pstjala duvek. U takvj prdaji nema psrednika, neg prizvđač sam prdaje svje prizvde ptršaču. Važnst i blici vakve prdaje su se menjali krz vekve. Od sredine sedamdesetih gdina pršlg veka javlja se sve veći interes za vaj vid prdaje. Običn se jednm nedeljn išl na pijacu te su se nabavljale ptrebne namirnice za celu sedmicu. Pnekad se dešaval da su prizvđači prdavali svje mlek i mlečne prizvde na taj način št su ih ličn dstavljali na kućnu adresu kupaca. Veliki brj ptršača je sve usmereniji na kupvinu svežeg, dmaćeg i prirdng prizvda. Ddatni mtivi za kupvinu d prizvđača su: authtna prizvdnja, preglednst prizvdng pstupka, direktni kntakt sa prizvđačem, međusbn pverenje i itd. Osnvna ideja je da se prnađu rešenja direktne prdaje mleka i mlečnih prizvda, kja bi mgla biti primenjena kd nas. ZAKONSKI OKVIR I ZAŠTITA POTROŠAČA Na tržištu mleka i mlečnih prizvda se manifestuju razni prpusti u primarnj prizvdnji ka št je prisustv većih kličina štetnih rezidua, prisustv (GMO) sirvina, blesti krava i itd. Direktna prdaja mleka i mlečnih prizvda se već dvija u susednim zamljama u Mađarskj, Hrvatskj i Slveniji. Da bi mgućili takav vid prdaje ve zemlje su 32
prpisale niz zakna i pdzaknskih akata čime bi izašle u susret prizvđačima i zaštitili ptršače. U Mađarskj je 2009. gdine dnešena uredba vlade 210/2009. (IX 29.) O uslvima vršenja trgvačke delatnsti, a 2010. gdine uredba52/2010. (IV 30.) FVM O uslvima prizvdnje, prerade i plasmana prehrambenih prizvda malih prizvđača i Uredba 59/1999. (XI 26.) Uredba ministarstva zdravlja - O zdravstvenim prpisima, plasmanu i prdaji u trgvačkim, pijačnim i tržnim centrima. Svi vi zaknski akti se dnse na primarnu prizvdnju stčne hrane, zdravlje živtinja, kvalitet mleka (mra biti EKSTRA klase), smeštaj živtinja, dvjeni čisti i prljavi putevi na farmi, i itd. Pgni za preradu mleka izgrađuju se u skladu sa prpisima EU za prizvdnju zdravstven bezbednih prizvda. U te bjekte spadaju: prizvdne prstrije, deljenje za pranje, deljenje za ambalažu, kmra za zrenje sira, kmra za hlađenje, pakvanje i eksprt rbe. PRIMERI DIREKTNE PRODAJE Namensk vzil kje se kristi u evrpskim zemljama, za prdaju mleka i mlečnih prizvda, pseduje fružider u kji se stavljaju namirnice. Za vreme prdaje vdi se evidencija temperature kja ne sme preći 8 C. Vzil sa mlekm i stalim prizvdima ide na dređen lkalitet i vrši se direktna prdaja. Svaki prizvd je beležen (naziv prizvda, nutrutivna vrednst, rk uptrebe). Jš jedan d vidva direktne prdaje mleka je autmat za prdaju mleka, mlekmat. Sve je zastupljeniji širm Evrpe. Mlekmat je aparat u kji pljprivredni prizvđač sipa mlek kje je sam hlađen na 4 C bez ddataka i prerade. Investicija u mlekmat je u pčetku velika, ali se brz isplati, jer su ptršači spremni da kupuju prizvde prvereng kvaliteta. Jedan mlekmat mže da kristi jedn gazdinstv za prdaju sirvg mleka. [2] Slike 1,2 Dstavn vzil za prdaju mleka Slike 3,4 Mlekmat 33
ZAKLJUČAK Direktna prdaja je značajan kanal za realizaciju prizvdnje mleka i mlečnih prizvda iz namenskg dstavng vzila i mlekmata. Primenm jedng ili drugg blika direktne prdaje, stvaruje se svakdnevni prihd gazdinstva. Inspekcijske službe vrše stalni nadzr nad prcesm prizvdnje i ispunjenšću higijenskih uslva [1]. Sirv mlek se staln kntrliše u labratriji i mra biti E klase. Gtvi prizvdi se kntrlišu u labratriji. Direktna prdaja bezbeđuje nezavisnst malih prizvđača d velikih kmpanija. Kupci dbijaju kvalitetnije prizvde p nižj ceni. Rešenja za male prizvđače pstje, ali za realizaciju, sim investicija, treba bezbediti zaknski kvir i pjednstaviti prcedure registracije. Literatura: [1] Kvačić D. (2005): Izravna prdaja seljačkih prizvda, Terijska plazišta i praktična primena Agrarn savetvanje, Zagreb, 2005. [2] Kalit,Samir; Havrenek, Jasmina (2006): Registracija bjekta za prizvdnju sira na biteljskim gspdarstvima, 4. Gspdarski sajam sira, Glubišin plje 34
STRUKTURA I UNAPREĐENJE POLOŽAJA MALIH POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA Uglješa Trkulja Izvd: Mala pljprivredna seska gazdinstva, mada čest neprfitabilna iz perspektive biznis rijentisane farme, pstala su vremenm. U uslvima tranzicije i kreiranja nve agrarne strukture, njihv sci-eknmski plžaj je vema setljiv. Sa prastm eknmske snage pljprivrednih gazdinstava značajn se pvećava i pvršina krišćeng pljprivredng zemljišta(skraćen KPZ) p gazdinstvu. Odlučujuću ulgu u prcesu transfrmacije, dnsn diverzifikacije eknmskih aktivnsti imaju pdjednak kak nsici pljprivrednih gazdinstava, tak i država kja treba da prpiše pravila, dnsn da uspstavi sistem kak bi se struktura prihda prmenila u krist prihda d nepljprivrednih aktivnsti. Ključne reči: mala gazdinstva, pljprivreda, eknmske aktivnsti STRUCTURE AND IMPROVEMENT POSITION OF SMALL AGRICULTURAL HOLDINGS Abstract: Small agricultural hldings, althugh ften unprfitable frm the perspective f a business-riented farms, survived time.. In terms f the transitin and the creatin f new agrarian structure, their sci-ecnmic psitin is very sensitive. Due t the resurce limitatins, these husehlds are expsed t greater incme risk. With the grwing ecnmic pwer f agricultural hldings significantly increases the area f utilized agricultural land (abbreviated UAL) per a husehld. The crucial rle in the transfrmatin prcess, and diversificatin f ecnmic activities are equal t wners f agricultural hldings, as well as a cuntry that need t establish rules, r t set system t change incme structure in benefit f incme frm nn-agricultural activities. Keywrds: small agricultural hldings, agriculture, ecnmic activities Uvd Privredna struktura seske sredine Kncept ruralng razvja Eknmska snaga pljprivrednih gazdinstava Mdeli unapređenja malih pljprivrednih gazdinstava Zaključak Literatura UVOD Svi razlzi za pstanak malih pljprivrednih gazdinstava nisu jš u ptpunsti shvaćeni, ali pstji pšta saglasnst da su takva gazdinstva vekvima igrala važnu ulgu u bezbeđenju hrane i sklništa tkm eknmskih teškća za svje vlasnike i njihve rđake u gradu. PRIVREDNA STRUKTURA SEOSKE SREDINE Ruralna pdručja Srbije zahvataju 85% teritrije Srbije. U njima živi 55% stanvništva, i frmiraju 41% BDP zemlje.privredna struktura ruralnih pdručja Srbije visk je zavisna d primarng sektra i jš uvek zasnvana na iscrpljivanju prirdnih resursa. Ude u ukupnim prihdima ruralne ppulacije imaju zarade zapslenih, iza čega slede prihdi d pljprivrede. Diversifikacija aktivnsti (zapslensti) ruralne radne snage u Srbiji ukazuje da dminantan de aktivne ruralne ppulacije Srbije (45%) radi u pljprivredi. Ovak viskm zavisnšću ruralng stanvništva d zapslensti u pljprivredi, Srbija se svrstava u red najagrarnijih evrpskih zemalja. Hetergenst prirdnih ptencijala Srbije, vitalnst snvnih resursa, privatna svjina nad zemljištem i iskustv u pslvnm pvezivanju, ka neki d snvnih preduslva diversifikacije ruralne eknmije, nisu iskrišćeni u dvljnj meri. [1] 35
Mala ruralna dmaćinstva značajn su zastupljena u sci-eknmskj strukturi ruralnih dmaćinstava Srbije. U ruralnim pdručjima Srbije (definisanim prema OECD metdlgiji) ima 1.365 milina dmaćinstava, št je 54% d ukupng brja dmaćinstava u Srbiji. Gazdinstava veličine d 3 ha je 328 hiljada, ili 56% ukupng brja gazdinstva u ruralnim pdručjima. [2] U uslvima tranzicije i kreiranja nve agrarne strukture, njihv sci-eknmski plžaj je vema seljivnadležnsti u blasti ruralng razvja d 2005. gdine su u kmpetenciji Sektra za razvj sela i pljprivrede Ministarstva pljprivrede. KONCEPT RURALNOG RAZVOJA Strategijm razvja pljprivrede Srbije buhvaćena su snvna knceptualna pitanja vezana za plitiku ruralng razvja: 1. prjekti revitalizacije i izgradnje ruralne infrastrukture (reknstrukcija i prširenje lkalnih puteva, elektrifikacija, vdsnabdevanje i kanalizacija) 2. pdrška diversifikaciji ruralne eknmije (agr-ek-turizam, tradicinalni zanati i prerade hrane) 3. pdrška mladim pljprivrednicima 4. pdrška rganizvanju seskg stanvništva i 5. prmcija seskih sredina. Decentralizacija institucija, usvajanje i/ili usaglašavanje zakndavstva, unapređenje znanja ka i definisanje i krdinacija prgrama pdrške krz dmaće i strane fndve predstavljaju preduslv za efikasniju primenu prgrama pdrške ruralnm razvju. Da bi se mgućila aktivna pdrška ruralnm razvju mra da se intenzivira prcese decentralizacije na takav način da prces preuzimanja pjedinih nadležnsti bude prpraćen snažnm pdrškm na lkalnm nivu. Pravilnikm Ministarstva pljprivrede prpisuje se sadržina prgrama pdrške za sprvđenje pljprivredne plitike i plitike ruralng razvja na nivu AP ali i JLS(Jedinica Lkalne Samuprave) prek kjih mala pljprivredna gazdinstva mgu da utiču na dnšenje takvih prgrama pdrške kji u sebi mgu sadržati specifičnsti manje teritrije, skr da kažem i pjedinih naselja. Pristupni i tranzicini prgrami pmći (IPARD), psebnim merama pdržavaju prces transfrmacije vih dmaćinstava u tržišn rijentisana dmaćinstva sa drživim ptencijalm. Prblem zapslensti radne snage u ruralnim pdručjima Srbije svdi se na dva aspekta: 1.smanjenje stepena nezapslensti ruralne ppulacije sa jedne strane i 2.izmenu pstjeće strukture zapslensti u kjj je pljprivreda visk zastupljena sa druge strane. Osnvna lekcija iskustva drugih zemalja je da primarn dejstv na unapređenje ruralne eknmije imaju sledeći faktri: unapređenje niva znanja, ruralne fizičke infrastrukture, pristup finansijskm tržištu, tržištu zemljišta, i adekvatn pslvn kruženje. Uticaj lkalnih aktera (LEADER pristup) je važan i značaj ruralne nepljprivredne eknmije mra biti prepznat pre svega d strane kreatra i dnsica plitičkih dluka, a sve u cilju unapređenja plžaja malih pljprivrednih gazdinstava. EKONOMSKA SNAGA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA Analiza eknmske veličine pljprivrednih gazdinstava u Srbiji na snvu pdataka RZS Srbije (Ppis pljprivrede 2012.), prsečna eknmska veličina (snaga) pljprivredng gazdinstava u Srbiji u 2012. gdini iznsi 5.939 eura, a psmatran prema rganizacin pravnj frmi pljprivrednih gazdinstava, vaj indikatr iznsi: (a) na sektru prdičnih gazdinstava - 4.990 eura (b) na sektru pravnih lica i preduzetnika 204.755 eura. Vrednst prsečne eknmske veličine pljprivredng gazdinstava u Srbiji dminantn predeljuje sektr prdičnih pljprivrednih gazdinstava, s bzirm da vaj sektr učestvuje sa 99,5% u ukupnm brju pljprivrednih gazdinstava u Srbiji. P reginima psmatran, a u dnsu na prsečnu eknmsku vrednst pljprivredng gazdinstva u Srbiji (5.939 eura), eknmski sirmašnija (slabija) gazdinstva lcirana su u reginu Južne i Istčne Srbije i reginu Šumadije i Zapadne Srbije, eknmski snažnija gazdinstva lcirana u reginu Vjvdine, a eknmska vrednst gazdinstava u Begradskm reginu gtv je na nivu prsečne vrednsti za Srbiju. Najveću prsečnu eknmsku veličinu pljprivredng gazdinstva ima regin Vjvdine (12.032 eura), a najnižu (3.414 eura) regin Južne i Istčne Srbije. Prsečna eknmska snaga pljprivredng gazdinstva u reginu Vjvdine više d 2 puta, dnsn 3,5 puta iznad je prsečne eknmske snage pljprivredng gazdinstva u R. Srbiji, dnsn u reginu Južne i Istčne Srbije, respektivn psmatran. 36
Psmatran na nivu Srbije, d ukupng brja pljprivrednih gazdinstava (631.552) najveći brj pljprivrednih gazdinstava (njih 288.559 ili 45,7%) ima eknmsku vrednst gazdinstva manju d 2.000 eura. Istvremen, najmanji brj pljprivrednih gazdinstava (1.902 gazdinstva ili 0,3% d njihvg ukupng brja) evidentira se u eknmskj klasi d 100.000 i više eura. Ovakva zaknitst (najveći brj pljprivrednih gazdinstava u klasi najmanje eknmske vrednsti i najmanji brj gazdinstava u klasi najviše eknmske vrednsti) prisutna je i u blastima Srbija sever i Srbija jug, ka i na sektru prdičnih pljprivrednih gazdinstava. Međutim, na sektru pravnih lica i preduzetnika va zaknitst ne važi. [2] Psmatrajući eknmsku snagu pljprivrednih gazdinstava prema tipu pljprivredne prizvdnje, mže se učiti da na nivu R. Srbije najveću prsečnu eknmsku vrednst p gazdinstvu (10.828,6 eura) imaju gazdinstva specijalizvana u prizvdnji pvrća i cveća (iak je u vm tipu prizvdnje najmanji brj pljprivrednih gazdinstava), dk su na dnu lestice, p prsečnj eknmskj snazi, gazdinstva specijalizvana u prizvdnji vinve lze i vća (2.359,3 eura iznsi njihva prsečna eknmska veličina). Sa prastm eknmske snage pljprivrednih gazdinstva značajn se pvećava i pvršina krišćeng pljprivredng zemljišta(skraćen KPZ) p gazdinstvu. Ove relacije pstje i kada se psmatraju gazdinstva u ba sektra (sektr prdičnih pljprivrednih gazdinstava i sektr pravnih lica i preduzetnika), ka i kada se psmatraju blasti Srbijasever i Srbija-jug. Interesantn je primetiti da prdična pljprivredna gazdinstva u najvišj klasi eknmske vrednsti u blasti Srbija sever kriste k 3 puta više pljprivredng zemljišta u dnsu na sektr prdičnih pljprivrednih gazinstava u istj eknmskj klasi u blasti Srbija jug. U dnsu na izabrane zemlje EU7, Srbija zauzima pretpslednje mest prema prsečnj eknmskj vrednsti pljprivredng gazdinstva (na pslednjem mestu je Rumunija). Pri tme, prsečna eknmska vrednst pljprivredng gazdinstva u Hlandiji, Češkj i Nemačkj (prve tri zemlje rangirane p prsečnj vrednsti na gazdinstvu), u dnsu na Srbiju, veća je za k 44 puta, 28 puta, dnsn 23 puta, respektivn psmatran. U pređenju sa Srbijm, sam tri zemlje (Rumunija, Bugarska, Mađarska) imaju veće učešće pljprivrednih gazdinstava u eknmskj klasi 0-1.999 eura u ukupnm brju pljprivrednih gazdinstava. Zemlje u kjima mali brj gazdinstava pripada vj najnižj eknmskj klasi jesu Nemačka (0,5%) i Hlandija (0,2%). Srbija, sa učećem d 0,3% gazdinstava najviše eknmske klase u ukupnm brju gazdinstava, nalazi se na pretpslednjem mestu (na pslednjem mestu je Rumunija) u dnsu na izabrane zemlje EU. Visk učešće eknmski najsnažnijih gazdinstava u ukupnm brju gazdinstava imaju sledeće tri zemlje: Hlandija (53,8%), Nemačka (35,1%) i Francuska (31,1). MODELI UNAPREĐENJA MALIH POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA Unapređenje plžaja malih pljprivrednih gazdinstava mže se pstići na više načina: [1] 1. multifunkcinalna pljprivreda 2. diverzifikacija eknmskih aktivnsti 3. integralna i rganska pljprivreda 4. primena dbre pljprivredne prakse i 5. buka u ruralnm turizmu i agr-turizmu 6. pvezivanje sa drugim sličnim gazdinstvima 7. blje i kvalitetnije prikupljanje infrmacija. Pitanje kje se knstantn pstavlja je: Šta bi mgl pdstaći mala gazdinstva da pstanu prfitabilna ili da napuste pljprivredu? Takva kretanja bi ptpmgla strukturne prmene u pljprivrednm sektru i ruralnj eknmiji u celini. Brjne mere se dnse na vu temu i u kntekstu najnvijeg uvećanja EU uvedene su specijalne tranzicine mere za prmvisanje razvja najmanjih pljprivrednih gazdinstava u kmercijalne privatne farme. Da bi bil mguće smisliti adekvatnu plitiku ruralng razvja u Srbiji, d ključne važnsti je razumevanje malih seskih pljprivrednih gazdinstava. Isti mdel mžda ne bi bi dgvarajući za svaku priliku. Seski turizam je izvrn tržište za lkalnu pljprivredu na kme nema tlik knkurencije s stalim reginima i državama. Međutim, v tržište mra biti istražen pre neg št se iskristi. Ptrebn je znati čekivanja turista i kak se pnašaju u ptršnji i naravn, nephdn je ispuniti te ptrebe. T mže dalje značiti prmenu upravljanja gazdinstvm, načina prizvdnje ili marketinga prizvda. Jedn d najvećih graničenja je klevanje pljprivrednika da učestvuju u seskm turizmu ili njihv nedvljn ili nikakv iskustv s vim psebnim klijentima. Za marketing je nephdna saradnja s turističkim agencijama, htelima, 37
restranima i privatnim dmaćinstvima kja nude usluge u ruralnm turizmu. Druga pcija je pnuda spstvenih prizvda u ruralnm turizmu. Pslednja mgućnst je najblja, da mala gazdinstva direktn prfitiraju zahvaljujući šarmu regina ili sela, gstljubivsti dmaćina i leptama pejzaža, kje i sama kreiraju stvarajući jedinstveni prstr za plasman spstvenih pljprivrednih prizvda. S druge strane, lkalni akteri iz drugih pcija, kji nisu direktn uključeni u pljprivredu, treba da bezbede pdršku za državanje malih pljprivrednih gazdinstava ak su zainteresvani za ude u prihdu d ruralne turističke ptršnje. [3] Odlučujuću ulgu u prcesu transfrmacije, dnsn diverzifikacije eknmskih aktivnsti imaju pdjednak kak nsici pljprivrednih gazdinstava, tak i država kja treba da prpiše pravila, dnsn da uspstavi sistem kak bi se struktura prihda prmenila u krist prihda d nepljprivrednih aktivnsti. Sam taj sistem pdrazumeva kreiranje stabilnih pdsticajnih mera na snvu kjih se mže planirati razvj malih pljprivrednih gazdinstava. Kak će se taj prces dvijati, staje nam da pratim u narednm peridu. Slika 1. Prdaja rganskih prizvda u agrbiturizmu,veza između prizvđača i dmaćina kji se bave prihvatm i smeštajem turista 38