USLOVI ZA REGRESIRANJE REPROMATERIJALA

Транскрипт

1 Цара Лазара Крагујевац тел: 034/ фаx: 034/

2 воћарство Избор земљишта за подизање засада трешње и вишње ратарство Аргументи за и против органске пољопривреде Сетва кукуруза сточарство Држање нерастова заштита биља Црвена палеж, црвенило лишћа винове лозе(pseudopeziza tracheiphila)

3 Трешња, а нарочито вишња нису велики пробирачи земљишта. Најбоље успевају на дубоким, растреситим, пропусним, умерено влажним и плодним земљиштима. Најпогоднији типови земљишта за њихово гајење су гајњаче, алувијална земљишта, карбонатни чернозоми и лакше смонице. Захтеви трешње и вишње према земљишту зависе од подлоге на којој су калемљене сорте. Дивља трешња захтева дубока, растресита, умерено влажна и плодна земљишта, док магрива подноси и сува, карбонатна и мање плодна земљишта. Трешња и вишња не подносе тешка, збијена и влажна земљишта као ни земљишта на којима долази до забаривања На тешка земљишта више је осетљива трешња од вишње, а од подлога најосетљивија је магрива, затим дивља трешња, док су нешто мање осетљиве подлоге које потичу од вишње. За гајење трешње и вишње најпогоднија су земљишта слабо киселе или неутралне реакције. Оптимална ph вредност је 5,5-7,5. Земљишта са већим садржајем физиолошки активног креча ( изнад 10%) нису погодна, јер се на њима може јавити хлороза услед блокаде неких микроелемената (гвожђе, магнезијум, манган). На кречним земљиштима као подлогу треба користити магриву. Пожељно је да земљишта за гајење трешње и вишње садрже најмање 2% хумуса, као и 7 mg P 2 О 5 и 20 mg К 2 О на 100g ваздушно сувог земљишта. Трешњу и вишњу не треба садити на свежим крчевинама, на којима су предходно гајене ове две врсте воћака, посебно ако се користи иста подлога. На таквим земљиштима постоји опасност од заразе патогеним гљивама, бактеријама и паразитним нематодама. Снешка Новковић 3

4 С обзиром на то да је овај систем пољопривредне производње релативно нов, потпуно је очекивано да наилази и да ће наилазити на неодобравање разних групација и појединаца, струковних удружења, а посебно великих и моћних корпорација, које своје финансијско упориште управо имају у производњи и дистрибуцији хемијских средстава заступљених у пољопривредној производњи. Најчешће се, тако, могу чути тврдње да је органска пољопривреда неисплатива, да захтева много ангажовања појединаца, а да оно не резултира адеквтаним резултатима, да је тржиште недовољно снабдевено средствима и препаратима, чија је примена у органској пољопривреди дозвољена, те да је њихова цена висока и неприхватљива, као и цена, органским системом гајења, добијених производа, да је то, заправо, враћање точка развоја уназад и поновно успостављање традиционалне пољопривреде итд. Објективни прилаз овој тематици захтева реално и свеобухвтано сагледавање свих аргумената једнако, без обзира са које се стране износе. Приноси у органској пољопривреди су, посебно на почетку успостављања овог система производње, заиста ниски и, вероватно, недовољни да надоместе улагања и ангажовање произвођача. Са стицањем одређених вештина и успостављањем целовитог система, који подразумева изузетну повезаност биљне и сточарске пољопривредне производње, након неколико година посвећености том послу, постижу се сасвим задовољавајући приноси и добијају производи посебног квалитета, који могу донети значајан профит произвођачу. Ако се свему томе додају и сви други остварени ефекти, који долазе са свешћу да се оваквим системом производње значајно допринело здравственој безбедности хране, очувању екосистема, очувању биодиврезитета и успостављању еколошке равнотеже и социјалној одговорности, сваки покушај тумачења органске пољопривреде као неисплативе губи на значају. На исти начин се може посматрати и аргумент о високој и, куповној моћи нашег становништва, непримереној цени органских пољопривредних производа.у прилог томе иду и позитивна искуства произвођача, сертификованих за органску пољопривреду. За постизање таквих ефеката неопходно је, наравно, овладавање многим техникама и савременим знањима из различитих и, пољопривреди, сродних области, информисаност и контакти са другим произвођачима, путем семинара и едукација, што побија тврдњу да је органска пољопривреда застарели и назадни модел производње, те је квалификује као један врло активан, отворен, иновативан и модеран систем. Недостатак органског сертификованог семена и сточног фонда, средстава и препарата, дозвољених за употребу, недовољна ефикасност природних препарата у случајевима интензивнијих епидемија и напада проузроковача болести и штеточина јесу неки од озбиљнијих проблема са којима се органски произвођачи сусрећу. Тој листи се морају додати и недостатак стручних и едукованих кадрова и недовољни материјални подстицаји, што је, већ, све тема за озбиљнија разматрања на нивоу државне политике и релевантних институција. Без обзира на објективно присутне тешкоће у обављању и унапређењу, газдинства на подручју централне Србије би могла озбиљније да се заинтересују за органску пољопривреду, из више разлога. Уситњени поседи, а таква је најчешће слика овог подручја, су, управо, предност 4

5 када је овај вид пољопривреде у питању, с обзиром да се на таквим површинама не може организовати конкурентна конвенционална пољопривреда. Популарисањем и ширењем органске пољопривреде даје се значајан стимуланс развоју села, сеоског и свих других типова савременог туризма, а тако и укупном привредном развоју подручја. Наша држава је, готово, континуирано, пролазила кроз разне кризне периоде, што није могло заобићи ни пољопривредну производњу, напротив утисак је да су неповољни ефекти, управо, ту врло видљиви. Неспремност наших произвођача, услед таквог стања, да интензивно и неконтролисано примењују ђубрива, хемијска и синтетичка средства имала је један важан, позитиван ефекат да смањи изворе контаминираности наших ресурса и допринесе бољем стању наших земљишта и вода у односу на остатак Европе. То запажање да је наша конвенционална пољопривреда често на, само, корак до органске би требало да буде додатни импулс озбиљнијем сагледавању наших потенцијала са овог аспекта и разматрању могућности изласка на домаће и страно тржиште и уласка у велике трговинске ланце, чији захтеви расту и чија је, већ или ће ускоро бити, обавеза да употпуне понуду производима органског порекла. Драгана Јелић, мастер менаџер 5

6 Сетва кукуруза је врло значајна операција пре свега одабир хибрида за одређено подручје, треба одредити густину усева у зависности од примењених агротехничких мера и агроеколошких услова гајења, као и одредити време и дубину сетве јер је све веома важно за постизање високих приноса. Семе за сетву треба да има минималну клијавост 90%, чистоћу 99%, влажност мању од 15% и да је незаражено. Дорада семена кукуруза обавља се у савременим дорадним центрима где се поред сепарације и калибрације обавља и примарна заштита односно третман семена заштитним средствима. Стандардно семе се третира фунгицидима а по потреби може бити третирано и инсектицидима и ђубривима. Третирано семе исте калибраже се пакује у џакове у којима се налази по семена за једну сетвену јединицу. Сетву кукуруза би требало отпочети када се земљиште на дубини сетвеног слоја загреје на око Ц што уз повољну влажност омогућава ницање за 10 - так дана. У већем делу нашег производног подручја оптимални рокови сетве су између 10 и 25. априла. У појединим рејонима сетва кукуруза је могућа и у првој декади априла што омогућава раније клијање и ницање, боље коришћење зимске влаге, раније метличење, свилање, цветање и оплодња па се избегавају високе температуре и сув ваздух у најосетљивијим фазама развоја кукуруза. Све то утиче да се постигну високи приноси, уз ранију бербу са мањим процентом влаге, а и да се обрада и припрема земљишта за пшеницу обави на време. Ранија сетва носи и одређене ризике јер постоји опасност од касних пролећних мразева. У нормалним условима влажности површинског слоја земљишта дубина сетве кукуруза треба да износи 5-7 цм, на лакшим земљиштима 6-8 цм. Сетву треба обавити пнеуматским сејалицама које обезбеђују високу униформност сетве на уједначеној дубини са правилним растојањем у реду и густином сетве у складу са особинама хибрида који се сеју. Високи приноси кукуруза се могу остварити само уз постизање оптималне густине односно оптималног броја биљака по јединици површине. Одговарајућа количина семена омогућава постизање планиране густине усева и директно зависи од неколико чинилаца: 1.Хибрида - у зависности од хибрида односно ФАО групе зрења примењује се и различита количина семена за сетву, а ранији хибриди се обично сеју у гушћем склопу, јер имају нижу и тању стабљику, мању лисну површину, слабије развијен коренов систем, па заузимају мањи вегетациони простор. Каснији хибридиимају дужу вегетацију и већу биљну масу, па се сеју у мањој густини склопа. 2.Климатских фактора у условима суве климе треба применити мање сетвене норме, јер је потребно остварити мањи број биљака у односу на влажнију (хумидну) климу. Међутим, ако се у условима суве климе врши наводњавање, онда је потребно остварити већу густину по јединици површине, односно утрошити више семена за сетву. 6

7 3.Особина земљишта уколико је земљиште повољних физичких и хемијских особина, односно има добру производну способност пожељно је повећати сетвену норму. 4.Циља производње већа густина биљака је потребна уколико се кукуруз гаји за силажу или се скида у зрну), 5.Начина сетве сетвом механичком сејалицом утроши се више семена у односу на пнеуматску,која је далеко прецизнија. 6.Нивоа агротехнике квалитетнија обрада земљишта, интензивно ђубрење, ефикасна заштита усева, наводњавање омогућавају повољније услове за гајење биљака па и повећану сетвену норму. Густина усева, односно број биљака по ха може утицати и на топлотни режим земљишта, што је гушћи склоп нижа је температура земљишта, јер је смањено испаравање воде са површине земљишта. У прегустом склопу биљке немају довољно вегетацијског простора, па се појављује лоша оплодња, јаловост, слабија чврстина стабљике, повећан напад болести, а све то смањује принос. Нове генерације хибрида кукуруза омогућавају знатно гушће склопове јер су селекционери успели да повећају отпорност на стрес, повећају чврстину стабла и корена. Љиљана Вуксановић Број нерастова мора да одговара броју приплодних крмача. По правилу један нераст долази на крмача. Због тога газдинство са малим бројем крмача не мора да има нераста, међутим присуство нераста у близини крмача веома позитивно утиче на њихов еструс као и утврђивање најповољнијег момента за припуст. Зато се препоручује држање нерастова и тамо где је мали број крмача, па и тамо где се врши вештачко осемењавање. Површина бокса треба да буде најмање 6 м квадратних. За старије нерастове је најбоље обезбедити 9 м квадратних, ако то услови омогућавају. Висина ограде бокса треба да је најмање 120 цм, а пожељно је да ограда буде од поцинкованих цеви и да се те цеви поставе вертикално. Исхрана треба да је оброчна и зато се обавља ручно. За исхрану се користе корита. Пожељно је у оброке за нераста повремено додавати сирова јаја и мркву. Најбоље је ако је под пун и са довољно простирке. Често се праве и полурешеткасти подови. Најчешће је бокс за нераста и место где се врши оплодња. Пожељно је да тај бокс буде окружен неоплођеним крмачама јер лакше долази до полног жара. Треба планирати да крмача остане у близини нераста 4 недеље. Тако је сигурније проверити да ли је она супрасна. То практично значи да капацитет смештаја у близини нереастова треба да буде око једне петине укупног броја крмача. Уколико се крмаче држе везаним системом, потребно је да под буде довољно храпав да се не клизају. 7

8 После прашења крмаче се доводе у близину нераста на једно од слободних места да се оплоде и тамо остају 3 недеље, док не прође период контроле. Ако се крмаче држе у кавезима, оплођавање мора да се обавља у боксу за нераста, а у сваком случају подлога мора да буде храпава. Горан Јоксић У нашој земљи се спорадично јавља, али тамо где се јавља може изазива значајне штете Симптоми болести се испољавају на на лишћу, ластарима и гроздовима. Почетне пеге на листу белих сорати су жућкасте и светлоцрвене а код црних соти су црвеномрке. Некроза листа се јавља у центру пеге и лист постаје тамно црвен, због чега захваћени делови лиске изгледају као да су спржени. Пеге су неколико цм у пречнику, ограничене већим нервима и ивицом листа. Слична појава на листу јавља се у јесен при нормалном сазревању лозе, што је потребно разликовати од симптома које изазива овај патоген. Заразе на ластарима се јављају, од појаве првог до шестог листа. Патоген може заразити и цваст пре или у време цветања, што доводи до трулежи и његовог пропадања.за разлику од сиве трулежи, ова болест зарази само петељку бобице а не напада шепурину. При јаком нападу ове болести, бобице пропадају, па настају рехуљави гроздови. Губици могу бити велики. 8

9 Патоген презимљава у опалом лишћу, расејава се ветром и у пролеће врши инфекцију младог лишћа. Мере заштите: Сузбија се фунгицидима на бази бакра, цимоксанила, фолпета, каптана и другим препаратима регистрираним за сузбијање пламењаче. Прво прскање се изводи пре него што листови достигну величину 5цм, Ддруго у фази 7-9 листова и Треће у фази од листова. Бранивоје Анђелић 9