Vlada Republike Kosova Ministarstvo Financija Makroekonomski Pregled Oktobar-Decembar Makroekonomski pregled se objavljuje od strane Ministarstva fina

Транскрипт

1 Vlada Republike Kosova Ministarstvo Financija Makroekonomski Pregled Oktobar-Decembar Makroekonomski pregled se objavljuje od strane Ministarstva finansija svaka tri meseca i ima za cilj da informiše o kvartalnim ekonomskim kretanjima na Kosovu. Realni Sektor Bruto Domača Proizvodnja Prema zadnjim podacima obavljenim od KASa, ekonomija Kosova tokom trečeg tromesečja 218 prikazao je realni rast od 3.4% i nominalni rast od 1.9% u odnosu sa istim periodom prethodne godine. Ekonomski rast tokom trečeg tromesečja 218 pripisuje se privatne potrošnje ( sa doprinosom od 5 procentnih poena) i ukupnim investicijama (sa 6.8 procentnih poena). Dok vladina potrošnja i neto izvozi prikazali su negativan doprinos na ekonomski rast sa.53 pp i 8.44 pp, respektivno. (Grafikon 1) Grafikon 1. Doprinos komponenta na realnom rasu BDP Prema ekonomskim aktivnostima podaci KASa za T3 218, pakuzuju da građevinski sektor je imao najveċi doprinos na realnom rastu, za 1.1 pp, što znaċi da je zabeležila veċi doprinos od prva dva kvartala 218 godine. Takođe doprinos sektora za usluge je bio pozitivan, oko 1.6 pp, dok doprinos poljoprivrede nastavlja se da ima pozitivan rast oko.14pp. U međuvremenu sektor industrije na treċem kvartalu je bio negativan za.3 pp.(grafikon 2) Grafikon 2. BDP po ekonomskim aktivnsotima T1 218T2 218T3 Privatna potrošnja Javna Potrošnja Ukupne investicije Izvoz robe I usluga Uvoz robe I usluga Stopa realnog rasta BDP Usluge Poljoprivreda Građevinstvo Industrija U odsustvo podataka od KAS o ekonomskom rastu za ċetvrti kvartal 218 godine, indirektni i predviđački pokazatelji za agregatnu potražnju svedoċe o ubrzanom poboljšanju ekonomskog rasta tokom ovog kvartala. Očekuje se da ċe ovo poboljšanje biti uveliko podržano od investicija(privatnim i javnim). Iako se očekuje da ċe privatna potrošnja rasti sporije nego u treċem kvartalu, a trgovinski bilans biti pogoršan. Rast privatne potrošnje tokom četvrtog kvartala 218 godine podržan je kretnjima indirektnih pokazatelja u odnosu na prethodnu godinu: - Poveċanje uvoza robe široke potrošnje za 2.7%(g-n-g) - Poveċanje kompenzacije radnika za 11.5%(g-n-g) - Poveċanje doznake za 5.6%(g-n-g) - Dok se realocirani krediti za namanjene potrošnje usporio za 9.8%(g-n-g) Poveċanje ukunih investicija tokom četvrtog kvartala 218 godine uglavnom je rezultat javnih i privatnih investicija, kapitalni rashodi su zabilježili rast od 24.% u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine. Očekuje se da ċe poboljšanje privatnih nvesticija tokom T4 pripisati uglavnom: 1 M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a Okt o b a r - D e c e m b a r 218

2 214T1 214T2 214T3 214T4 215T1 215T2 215T3 215T4 216T1 216T2 216T3 216T4 217T1 217T2 217T3 217T4 218T1 218T2 218T3 218T4 - Poveċan uvoz kapitalnih roba za 2.6%(g-n-g) - Poveċanje novog kredita odobrenog za investicije za 82%(g-n-g) - Poboljšanje indikatora poslovne klime tokom T4; Realni rast za prva tri tromjesečja 218(januarseptembar) varira oko 3.9%. Naše projekcije za 218 godinu variraju oko 4.3%, upravljen od privatnih ulaganja i potrošnje. Procenjuje se da poseban doprinos ovom rastu ekonomske aktivnosti je rezultat fiskalnih reforma, kao i strukturnih reforma poduzete tijekom 218 godine. Indeks Potrošačkih Cena Tokom izveštajnog perioda, indeks potrošačkih cena (IPC) priakzao je trend rasta kao rezultat rasta svetskih cena hrane i prenosa ovih inflatornih pritisaka u zemlji, posebno tokom perioda oktobardecembar. Grafikon 3. Indeks Potrošaćkih Cene 4% 3% 2% 1% % -1% -2% Hrana i piće IPC Osnovni IPC (bez hrane i transporta) Konkretnije, godišnja inflacija je iznosila 1.5%, 2.1% i 2.9% u oktobar, novembar i decembra. U prosjeku prosečna stopa inflacije za četvrti kvartal 218, godine kretala se oko 2.2%, dok se za cijelu godinu ova stopa inflacije se kretala oko 1.1%(grafikon 3). Ovaj ubrzani rast inflacije u četvrtom kvartalu pripisuje se ne samo sezonskom stanju na kraju godine, veċ i rastuċim svjetskim cenama hrane i nafte u izvještajnom periodu, koje se dalje prenose na domaċe cene, uglavnom kategorije hrana i transport Grafikon 4. Trgovinska i netrgovinska inflacija pp ne-trgovinski trgovinski Inflacija(desni os) Čak i kategorizacija ukupne inflacije od strane trgovinskog i ne-trgovinskog podržava činjenicu da su kretanja cena na međunarodnim tržištima dominirala performansom indeksa potrošačkih cena na Kosovu. Kao šsto pokazuje grafikon 4, trgovinska inflacija je pridonela u, dok ne-trgovinska inflacija koja potiče iz domaċe ekonomije, zanemarljiva. Registar biznisa i poslovna klima Prema podacima ARBK(tablica 1) primeċujemo da je na Kosovo u četvrtom kvartalu 218, registrovano ukupno 2,41 novih preduzeċa, u odnosu na isti period prethodne godine, 48 više preduzeća, dok u ovom periodu 44 preduzeća je deregiostrovano ili 12više nego u istom periodu prošle godine. Tabela 1. Broj registrovanih preduzeċa po ekonomskim aktivnostima Sektor registracije biznesa Poljoprivreda, šunarstvo i ribolov Proizvodnja Građevinstvo Trgovina na veliko i malo Smeštaj i prehrambene usluge Profesionalne aktivnosti Ostalo Ukupno 1,921 2,41 Pošto su očekivanja i procene lokalnih preduzeća o ekonomskim očekivanjama i poslovanju važni indikatori za ekonomski učinak, u nastavku su predstavljeni podaci iz Privredne Komore Kosova koji održavaju položaj sektora prema procenama poslovanja M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a Okt o b a r - D e c e m b a r 218

3 Grafikon 5. Klima biznisa 218, trenutno stanje Podaci četvrtog kvartala za 218 pokazuju da je trenutna situacija veċine preduzeċa koja su povezana sa poslovnom klimom pozitivna. Međutim, procenjuje se da ova pozitivna klima se pogoršava sektor maloprodaje i sektor usluga. Dok je za ostala tri sektora(veleprodaja, građevinstvo i prerada), pozitivna klima ostala praktiċno nepromenjeno(grafikon 5). U poređenju sa istim periodom prethodne godine, poslovna klima je značajno poveċala za sve kategorije poslovanja. Grafikon 6. Klima biznisa u 218, opšta očekivanja Pozitivna, ali se pogoršava klima Pozitivna, poboljšanje klime Negativan, pogoršanje klime Negativan, ali poboljšanje klime Maloprodaja Prodaja na veliko Konstrukcija Proizvodnja Usluge Positivna, ali se pogorsava klime Positivna, proboljsanje klime Maloprodaja Prodaja na veliko Konstrukcija Proizvodnja Usluge Na grafikonu 6 su predstavljena očekivanja poslovne klime za narednih 6 mjeseci, gde se predstavlja da na svim sektorima prevladava pozitivna klima sa poboljšanjem, na odnosu sa trenutnom stanju. Grafikon 7 predstavlja očekivanja za zapošljavanje anketiranih preduzeċa za narednih šest mjeseca. Treba istaknuti da su poslovna očekivanja generalno pozitivna, osim u sektoru građevinstva, čija su očekivanja u zapošljavanju neznatno negativna u narednih šest meseci, a samim time i ne odgovaraju očekivanjima ovog sektora za poslovnu klimu. Grafikon 7. Oċekivanja za zapošljavanje u 218 za narednih šest mjeseci Trgovinski Bilans Pozitivna, ali se pogoršava klima Negativan, pogoršanje klime Pozitivna, Negativan, ali poboljšanje klime Maloprodaja Prodaja na veliko Konstrukcija Proizvodnja Usluge Uvoz robe tokom četvrtog kvartala 218 godine nastavio je da raste, što predstavlja poveċanje od 6.8% u odnosu na isti period prethodne godine. Tabela 2 prikazuje četri grupe proizvoda koje čine više od polovine uvoza robe. Rast uvoza u četvrtom kvartalu pripisuje se rastu svih uvoznih kategorija, izuzev kategorije pripremljena hrana, piċa i duvan, koja je zabeležila godišnje pad oko 3.5%. Tabela 2. Uvoz po proizvodima, u euro Kategorija Hrana,piċe, duvan 12,149 98,565 Mineralni proizvodi 12, ,42 Bazni metali i proizvodi od 82,869 92,15 njih Mašine, mehanička i električna oprema 15,95 113,838 Ostalo 419, ,973 Ukupno 83,19 886,811 U tabeli 3 prikazana je struktura uvoza po zemljama, gde se primeċuje da u četvrtom kvartalu 218 godine, podaci uvoza po zemljama pokazuju da zemlje sa najvećim uvoznim udelom su Nemačka, Turska, Kina slede Albanija, Makedonija i Srbija. U međuvremenu, u istom periodu prethodne godine Srbija je bila zemlja sa najveċim učešċem uvoza robe na Kosovu. Godišnji pad uvoza porijeklom iz Srbije od 51% u četvrtom kvartalu 218 godine je neutraliziran poveċanjem uvoza porjeklom iz drugih zemlja kao: Slovenija rast od 11%, Alnaija 54%, Turska 22% Kina 15% i Makedonija sa 17%. 3 M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a Okt o b a r - D e c e m b a r 218

4 Tabela 3. Uvoz po zemljama na euro Država Nemačka 18,21 13,149 Albanija Turska Makedonija Kina Srbija Slovenija Ostala Ukupno 39,299 6,522 77,39 94,688 41,441 48,497 76,174 87, ,845 58,687 18,54 36,35 347, ,955 83,19 886,81 Što se tiče izvoza tokom ćetvrtog kvartala 218 godine, porasle su se u odnos sa istim periodom prethodne godine. Izvoz robe u ovom periodu iznosio je preko 12 miliona evra, što je u procentima rastao za 9.5%. Izvoz prema kategorijama po tabeli 4 pokazuje da izvoz osnohnih metala i izvoz plastike i gumenih proizvoda u četvrtom kvartalu 218 porastao za 17.7% i 26.7% respektivno. Dok izvoz minerarnih proizvoda zabilježila je pad od 32.7%, tijekom izvještajnog perioda. Tabela 4. Izvoz po proizvodima, në euro Mineralni proizvodi Bazni metali i proizvodi od njih Plastika,guma i artikli od njih Otalo Ukupno ,229 1,253 34,1 4,13 9,891 12,529 34,56 39,68 93,627 12,475 Tokom ćetvrtog kvartala 218 godine 71.2% kosovskih izvoza je destiniran u zemljama CEFTA i EU. Tabela 5 pokazuje se da izvozi u Srbiji i Crnoj Gori su se smanjili, dok je izvoz u ostale zemlje posebno u Albaniji, Indiji, Njemačku i Švajcarsku porastao tijekom izvještajnog perioda. Tabela 5. Izvoz prem državama, na euro Država ,858 7,299 Nemačka Švajcarska 5,622 7,448 Albanija 16,388 19,657 Makedonija Srbija Indija Crna Gora 1,37 1,776 11, 7,684 14,27 17,479 5,113 4,94 Ostalo 25,6 27,228 Ukupno 93,627 12,475 Dostupni podaci o uspješnosti trgovinskog bilansa usluga su djelomični i pokrivaju kretanja samo za oktobar i novembar 218. U tom periodu izvoz usluga povećao se za 12.7% u odnosu na isti period prethodne godine, uglavnom kao rezultat građevinskih usluga, poslovnih usluga; kompjuterske i informacivne usluge i usluge prijevoza, dok putničke usluge su se smanjile. Uvoz usluga takođe bilježi godišnji rast u periodu oktobar-novembar 218 godine za oko 18.1% kao rezultat povec anih poslovnih usluga, računalnih usluga, informacija i telekomunikacija i transportnih usluga. Kao rezultat kretanja uvoza i izvoza roba i usluga, trgovinski bilans u periodu oktobar-novembar 218 godine iznosio je miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine saldo iznosio miliona evra (Grafikon 7). Grafikon 7. Trgovinski bilans 1,2 1, Fiskalni Sektor Uvoz Izvoz Trgovinski Bilans Ukupni prihodi budžeta pokazuju rast u četvrtom kvartalu 218 godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo povećanje obeležava stopu od 5.7% gde su direktni poreski prihodi veći za 24.9%, a indirektni za.2%, dok ne- 1 Podaci o fiskalnim pokazateljima za decembar 218, su preliminarni. 4 M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a Okt o b a r - D e c e m b a r 218

5 poreski prihodi sa 12.5%(grafikon 8). Ovo povećanje novčanih tokova proizlazi iz povećane ekonomske aktivnosti u zemlji, što pokazuju indikatori za ojav kvartal, povećanja obima troškova privatnog i javnog sektora, poboljšanje poslovnog okruženja i efikasnost agencija za prikupljanje kao rezultat strukturnih reformi. Grafikon 8. Prihodi, na milion euro Direktni porezi Indirektni porezi Ukupan prihod I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV U međuvremenu, što se tiče ukupnih troškova, zabeležili su povećanje od 1.2% u odnosu na isti period prošle godine. Izraženiji rast u tekućim troškovima od 3.4%, dok su kapitalni troškovi veči za 24.% u odnosu na isti period prošle godine. Grafikon 9. Rashodi, na milion euro Kapitalni izdaci Ukupan rashod Tekući rashodi I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV Kao rezultat povećanja prihoda i izvršenja kapitalnih troškova za ovaj period, primarni deficit prema grafikonu 1 pokazuje povečanje u odnosu na isti period prošle godine. Grafikon 1. Primarni deficit, na milion euro Bankarski Sektor Bankarski sektor na Kosovu i dalje je dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan. Ovo je rezultat jačanja konzervativnih procedura protiv kreditnog rizika. Na osnovu podataka Centralne Banke Kosova, depoziti su povećani za 8.8% u odnosu na isti period prethodne godine. Sa druge strane, rast kredita je još veći, dostigavši stopu od 1.9%. Ukupna aktiva povećana je za 7.9% i dostigla 4.18 milijardi evra na kraju izveštajnog perioda. Odnos nekvalitetnih kredita u ukupnom iznosu smanjen je na 2.7% na kraju četvrtog kvartala 218 godine u odnosu sa 3.1% u istom periodu prošle godine. Kosovo je i dalje zemlja sa najnižom stopom loših kredita u regionu Tabela 6. Depoziti i krediti na finansijskom sektoru, kumulativni, kraj perioda (u milion euro) Depoziti 3,92 3,365 Krediti 2,485 2,755 Ukupno Aseti 3,877 4,184 Nekvalitetnih krediti 3.1% 2.7% Trend smanjenja kamatne stope na nove kredite nastavljen je tokom ćetvrtog kvartala 218 godine, sa 6.8% u četvrtom kvartalu 217 godine, stope su u četvrtom kvartalu 218 godine su se smanjile na 6.%. Pozitivne promene je beležila i kamatna stopa novih depozita. U četvrtom kvartalu 218 godine zabeležen je rast sa 1.12% u četvrtom kvartalu 217 na 1.4%. Kao rezultat toga, jaz između kamatne stope na kredite i depozite smanjio se na 4.9% u četvrtom kvartalu 218 godine sa 5.7 pp u odnosu sa istim periodu prošle godine (Grafikon 11). Grafikon 11. Trend kamatnih stopa i depoziti % Ukupan prihod Ukupan rashod Primarni deficit % % % % I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV -1.5% -2.% Novi krediti Nefinanciske korporacije Krediti Depoziti Razlika Domačinstva 5 M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a Okt o b a r - D e c e m b a r 218

6 Tabelarni rezime Opis Jedinica REALNI SEKTOR Bruto DomaċI Proizvod konst.cene, razlika u % : IPC razlika u % Hrana i piċe razlika u % Cena uvoza razlika u % : Proizvodne cene razlika u % : TRŽIŠTE RADA Stopa zapošljavanja razlika u % : Stopa nezpošljavanja razlika u % : Broj registrovanih biznisa 1, ,237 2,215 1,921 2,556 2,636 2,212 2,41 Broj deregistrovanih biznisa 2, SPOLNI SEKTOR Uvoza robe c.i.f.,mil. Euro 2, Izvoz robe f.o.b.,mil. Euro Trgovinski bilans mil. euro -2, Uvoz robe i usluga mil. euro 3, , ,32 1, Izvoz robe i usluga mil. euro 1, mil. euro Bilans tekučeg racuna Bilans tekučeg racuna % BDP Strane direktna investicije bilans, mil. euro Doznake bilans, mil. euro FISKALNI SEKTOR Opšti prihodi mil. euro 1, od kojih: Prihodi od direktnih poreza mil. euro Prihodi od indirektnih poreza mil. euro 1, Opšti rashodi mil. euro 1, od kojih: Tekuči rashodi mil. euro 1, Kapitalni troškovi mil. euro BANKARSKI SEKTOR Depoziti mil. euro 2,898 2,912 2,888 3,47 3,93 3,74 3,86 3,21 3,365 Krediti mil. euro 2,23 2,295 2,391 2,47 2,485 2,534 2,661 2,681 2,755 Ukupna imovina bankarskog sektora mil. euro 3,637 3,67 3,671 3,811 3,876 3,873 3,891 4,33 4,184 Stopa kamata na kredite % Stopa kamata na depozite % Realna efektivna stopa razmene indeks Izvori: Kosovska Agencija za Statistike Centralna Banka Kosova Trezor Kosova (Ministarstvo Finansija) Privredna Komora Kosova ( : ) nema podataka: u ovim slučajevima, podaci su raspoloživi samo za kvartal kao celina,* podaci poduhvataju period oktobar-novembar, jer u vremena objavljivanja ove izjave podaci za decembar nisu objavljeni moguċa odstupanja sa drugim publikacijama jedinice dolaze kao posledice obrade podataka od CBK, praċena i istorijskom revizijom Korišċenje podataka iz ovog izdanja je dozvoljeno samo uz navođenje izvora. Pregled se obavljuje svakog kvartale i svaka ispravka vrši se na zvaniċnom sajtu. Za bilo koje razlike između verzija, prevladava verzija na albanskom jeziku. Odeljenje za makroekonomske politike i međunarodnu finanssijsku saradnju, divizija za makroekonomiju Februar M a k r o e k o n o m s k i p r e g l e d K o s o v a O k t o b a r - D e c e m b a r 2 1 8