Odeljenje za Makroekonomske Politike i Međunarodnu Finansijsku Saradnju Kvartalni Ekonomski Bilten Januar- Mart, 2019 Kvartalni ekonomski bilten daje

Транскрипт

1 Odeljenje za Makroekonomske Politike i Međunarodnu Finansijsku Saradnju Kvartalni Ekonomski Bilten Januar- Mart, 2019 Kvartalni ekonomski bilten daje ažuriranje o nekim od ključnih razvoja u pojedinim sektorima ekonomije. Bilten takođe opisuje fiskalna kretanja za državu, kao i ažurirane projekcije odeljenja. Bilten je dizajniran da bude i informativan i dostupan svim čitaocima. Bilten se može koristiti za naučne radove ili svrhe prezentacije, samo uz navođenje izvora. 1 Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

2 Sadržaj Kretanja Spoljne Ekonomije... 3 REALNI SEKTOR... 4 Ekonomski rast... 4 Inflacija... 5 SPOLJNI SEKTOR... 7 Tekući račun... 7 Finansijski račun... 8 FINANSIJSKI SEKTOR... 8 Tržište Rada... 9 Klima Poslovanja... 9 Nivo Poslovanja u 4TM Anketa Privredne Komore Kosova 1TM Javne Finansije Ostale informacije: Uticaj takse od 10 na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

3 Kretanja Spoljne Ekonomije Očekuje se da će se svetski ekonomski rast u 2019 god. usporiti, ali da će se stabilizovati u srednjoročnom periodu. 1 Svetski rast je usporen, kao rezultat tekućih trgovinskih tenzija i povećanja nesigurnosti u nekim oblastima (kao što su zaštitne mere, slabosti u Kini, krajnji rezultat Brex-ita i protok ekonomskih politike u Italiji). Revidiranja rasta 2 za Evropsku Uniju odražavaju povećane trgovinske tenzije i nesigurnosti u cjelini. Pored toga, uticaj na domaću potražnju kao rezultat novih standarda za emisiju goriva za vozila u Nemačkoj i suvereni i finansijski rizici u Italiji odigrali su ulogu u ekonomsko usporavanje. Inflacija u evrozoni tokom marta 2019 godine bila je 1.4% 3, sa sa največim doprinosom od komponenta energije(oko p.p.), slijede usluge (oko +0.51p.p.), i prehrambeni kompnenti, alkoholna piċa i duvan (oko p.p) Niže stope infalcije zabeležene su u Portugal(0.8%) i Grčka(1.), dok su največe stope inflacije su se zabeležile u Rumaniju (4.2%), Mađarska (3.8%) i Nizozemska (2.9%). Pored toga, u prvom kvartalu 2019 godine, ekonomski rast u evrozoni i EU se ubrzao. Realni BDP sezonski prilagođen je rastao za 1.2% u evrozoni i 1.5% u EU28, u odnos na isti kvartal prošle godine 4. Italija tokom ovog kvartala je izašla iz ekonomske recesije, Francuska i Španija imale su veći rast od očekivanog. Tabela 1. Osnovni pokazatelji svetske ekonomije g-n-g, %, ako nije drugačije navedeno Svetski BDP (FMN WEO April) Inflacija, prosečne potrošačke cene (FMN WEO April) BDP u evro zoni (ECB Prognoziranja, Mart 2019) Inflacija u evro zoni (ECB Prognoziranja, Mart 2019) Veći deo cena energije, metala, minerala i poljoprivrednih proizvoda zabeležile su rast u prvom kvartalu 2019 godine. Niske cene energije, metala i minerala krajem 2018 godine sugerisale su sporiji globalni rast, naročito u Kini zbog tržišnih napetosti. Međutim, zbog nastavka tržišnih pregovora između SAD i Kine i fiskalnog podsticaja u nekim zemljama, očekivanja za rast su se poboljšali i doveli do rasta cena. Tabela 2. Cene roba TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM Indeks cena za sve robe (MMF cene roba) Indeks cena za hranu i piće (MMF cene roba) Bruto cena nafte, Brent (SB Pink Sheet) Nikal, $ po tona (SB Pink Sheet) 10,273 8,232 10,532 11,601 13,284 14,470 13,239 11,463 12,412 1 WEO April WEO i Evropska Komisija 3 Eurostat 4 Ovo revidiranje rasta zasniva se na procene objavljenim od Eurostata, Kancelarija za statistike EU. 3 Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

4 REALNI SEKTOR Ekonomski rast Makroekonomski učinak 2018 U četvrtom kvartalu 2018 god. Kosovska ekonomija je porasla za 3.8% (g-n-g) u realnim termima i sa 4.5% (g-n-g) u nominalnim termima. Realna stopa rasta u četvrtom kvartalu 2018 god- se uglavnom pripisuje ukupnoj investiciji (sa doprinosom od oko 2.58 p.p) i privatnoj potrošnji (sa 2.17 p.p) i javnu potrošnju (sa 0.17 p.p); dok doprinos neto izvoza robe i usluga i dalje nastavio da bude negativan (oko 1.12 procentnih poena); Na osnovu podjele po ekonomskim aktivnostima, sektor usluga ima najveći doprinos na realni rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2018 god.(oko 1.9 p.p), a zatim u građevinskom sektoru sa 0.43 p.p i sektor poljoprivrede sa 0.17 procentnih poena; dok industrija nastavlja da ima negativan doprinos sa 0.33 p.p. Figure 1. Doprinosi u BDP Figure 2. Realni BDP po aktivnostima g-n-g, % v-m-v, % Agriculture Services Industry Construction Imports of Goods and Services Exports of Goods and Services Total Investment Public Consumption Private Consumption Q1 2018Q2 2018Q3 2018Q4 Na osnovu preliminarnih kvartalnih podataka iz Kosovske Agencije za Statistike (KAS), realni rast BDP-a tokom 2018 god. iznosio je 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu istorijskih podataka, godišnje publikacije za ekonomski rast su obično veće nego one kvartalne 5. Stoga, sudeći na osnovu revidiranja ekonomskog rasta od KAS i kretanja izvora potrošnje i finansiranja investicija i tržišni bilans očekuje se da će godišnji realni rast za 2018 biti veći, oko 4.3%. 5 Za 2016 i 2017 godinu, realni ekonomski rast zasnovan na kvartalne podatke bio je 3.4% i 3.7%, respektivno, koji su revidirani naviše u godišnje publikacije na 4.1% i 4.2%, respektivno. 4 Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

5 Očekivanja za makroekonomska kretanja za 1TM 2019 o U nedostatku zvaničnih podataka iz KAS za BDP u prvom kvartalu 2019, indirektni pokazatelji agregatne potražnje daju pomešane signale. o Rast privatne potrošnje u prvom kvartalu 2019 godine podržava se od: i) povećanja uvoza robe potrošnje sa 8.9%; ii) rast naplate PDV-a od 7.4%; iii) poboljšanje poslovne klime u sektoru maloprodaje i veleprodaje; i iv) povećanje doznaka sa 4.4%. o Javna potrošnja 6 je rasla za 3.9% u prvom kvartalu 2019 god (g-n-g). o Rast privatnih investicija u ovom kvartalu se podržava od: i) rasta uvoza kapitalnih roba od 14.8%; i ii) rasta direktnih stranih investicija za više od 5. S druge strane, indeks poslovne klime u 2019T1 je poboljšan u odnosu na prethodni kvartal (2018 T4). o Javne investicije u prvom kvartalu su niža nego one u prvom kvartalu prošle godine, zbog kasnog usvajanja budžeta za 2019 god. o Trgovinski bilans u prva dva mjeseca 2019 godine smanjen je za 6,7% na godišnjem nivou. Najnoviji ekonomske prognoze Ministarstvo Finansija objavila je najnovije makroekonomske prognoze u aprilu, kao deo SOR Ove prognoze, zajedno sa onima iz drugih institucija su navedene u tabeli ispod. Tabela 3. Prognoze drugih institucija Rast BDP % Datum publikacije Prognoziranja Ministarstvo Finansija April MMF April Svetska Banka Mart n/a n/a MMF BDP nominalan u mln evra MF BDP nominalan u mln evra April 2019 April , , , , , , , ,392.2 Inflacija 6 Javna potrošnja obuhvata dve kategorije rashoda "plate i dnevnice" i "robe i usluge" 7 SOR World Economic Outlook Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

6 U 1019god., Indeks Potrošačkih Cena (IPC) je rastao za 3.2% na godišnjim nivou. Ova stopa je znatno veća od stope inflacije registrovane u istom periodu prošle godine (oko nula) i iznad prosečne stope za celu 2018 god. (1.1%). Podkategorije IPC koje su pokazale najveći rast, bile su: - Kategorija hrane sa 2.51 p.p (uglavnom iz cena hleba i žitarica, ''povrće i meso dok voće su imala negativan doprinos); - Kategorija alkoholna pića i duvan sa 0.19 p.p; - Prevoz sa 0.40 p.p. (uglavnom iz kategorije opreme za lični prevoz ) Osnovna inflacija u prvom kvartalu 2019god., mereno isključujući kategoriju Hrana i bezalkoholna pića i ''prevoz beležili su godišnji rast od 0.6%, što je niža nego ukupna inflacija (3.2%), ali veći od prosečne vrednosti, registrovane u 2018god (-0.1%). Figure 3. Inflacija i osnovna inflacija Figure 4. Doprinos tržišne i ne tržišne inflacije 4.0 y-o-y, % Headline_Inflation Inflation_excl.Food&Transport p.p non-tradable tradable inflation, y-o-y, % Kao što je prikazano na grafikonu 4, komponenta tržišne inflacije nastavlja da definiše ponašanje ukupne inflacije i procenjuje se da doprinosi oko 2.9 procentnih poena, dok doprinos netržišnih komponenti je veoma nizak. Tabela 4. Doprinosi glavnih kategorija u godišnjoj inflaciji Glavne pod-kategorije IPC sred. sred. 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM Hrana i bezalkoholna pića Od kojih: Hrana Hleb i žitarice Voće Povrće Alkoholna pića i duvan od kojih : Duvan Korišćenje opreme za lični prevoz IPC (g-n-g, %) Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

7 yoy % % of GDP SPOLJNI SEKTOR Tekući račun Trgovinski deficit robe u prvom kvartalu godine i dalje je visok i dostiže vrijednost od 635,2 miliona evra. o Uvoz robe tokom prvog kvartala 2019 godine beleži rast od 8.6% u odnosu na isti period prethodne godine, uglavnom zbog povećanja uvoza transportnih vozila (17.3% g-n-g); uvoz i mineralni proizvodi (8.5%, g-n-g) i uvoz plastike (14.4%, g-n-g). o Izvoz robe u prvom kvartalu 2019 godine povećan je za 5.1% u odnosu na isti period prethodne godine. Ovakvo povećanje je značajno poboljšanje u odnosu na slabe rezultate izvoza u 2018 godini (godišnji pad od 2.8%) usled usporavanja izvoza osnovnih metala i mineralnih proizvoda. Rast izvoza roba u prvom kvartalu 2019 godine bio je uglavnom vođen povećanjem izvoza mineralnih proizvoda (22.2%, g-n-g); izvoz plastike (17.7% g-n-g); i izvoz mašinske opreme (53.8% g-n-g). Takođe, na rast izvoza robe uticalo je povećanje cena robe na međunarodnim tržištima u 2019 godini, nakon pada na kraju 2018 godine. Trgovinski suficit usluga za prva dva meseca godine iznosi 55.5 miliona evra i oko 1.6% je niži od bilansa u prva dva meseca 2018 godine. To odražava niži uvoz i izvoz usluga. Figure 5. Trgovina roba I usluga Q Q Q Q Q Q Q Q4 Export of Services (yoy %) Export of Goods (yoy %) Import of Services (yoy %) Import of Goods (yoy %) 2019 Q1 o Izvoz usluga za prva dva meseca 2019 godine bio je 3.3% niži nego u istom periodu prošle godine, uglavnom zbog nižih usluga putovanja. o Uvoz usluga je bio 4.6% niži od onog u istom periodu prošle godine zbog pada "ostalih poslovnih "usluga i "putovanja"". Kao rezultat kretanja ukupnog uvoza i izvoza, trgovinski bilans robe i usluga u periodu januarfebruar godine je za 6,7% manji u odnosu na isti period prethodne godine. Bilans primarnog dohotka za prva dva mjeseca 2019 godine je smanjen, dosegnuvši vrijednost od 11,3 miliona eura u odnosu na 25,0 miliona u istom periodu 2018 godine, uglavnom kao rezultat najnižeg prihoda iz kategorije kompenzacije. radnika. 10 Podaci o uslovnoj trgovini su raspoložive samo za januar-februar Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

8 Bilans sekundarnog dohotka za prva dva meseca 2019 godine iznosio je miliona evra, što je za 3% više od stanja u istom periodu prethodne godine. Ovo povećanje je uglavnom rezultat povećanih neto doznaka (7.3%, g-n-g). Kao rezultat razvoja trgovinskog bilansa roba i usluga, bilansa primarnog i sekundarnog dohotka, deficit tekućeg računa za prva dva mjeseca 2019 godine iznosi -93,5 miliona eura, što se ogleda u saldu tekućeg računa od -67,7 miliona eura Finansijski račun Figure 6. Direktne Strane Investicije u miln. evra o Bilans finansijskog računa za prva dva mjeseca godine poboljšan je za oko 30 miliona eura. Ovo odražava rast neto rezervnih sredstava, dok je stanje hartija od vrijednosti smanjeno. o Tokom prva dva meseca 2019 godine, ukupni prilivi DSI iznosili su oko 44.7 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od oko 55%. o Oko 65% ukupnih Direktnih Stranih Investicija tokom januara i februara 2019 godine apsorbovano je nepokretnom imovinom i zakupnina. o Finansijsko posredovanje sledi kao drugi najveći apsorber DSI, što čini 25.8% ukupnih DSI. FINANSIJSKI SEKTOR Mining and quarrying Manufacturing o Novi depoziti tokom prvog kvartala 2019 godine porasli za 0.8% u odnosu na prvi kvartal 2018 godine. Zabeleženo je povećanje nefinansijskih korporativnih depozita za 59.1% i smanjenje depozita domaċintva za 10.5%. o Novi krediti u prvom kvartalu bili su za oko 5% niži u odnosu na prvi kvartal 2018 godine, odražavajući pad potrošačkih kredita za 15.7% i pad investicionih kredita za 6.4%; dok su hipotekarni krediti porasli za 9.9%; o Efektivna kamatna stopa na nove kredite za prvi kvartal 2019 godine iznosila je prosek od 6.7%, dok je u prvom kvartalu prethodne godine iznosila 6.9%. Ovaj pad se uglavnom odrazio na odobrene kredite domaćinstvima, dok kamate za kredite ne-finansijskim korporacijama ostale su relativno iste. o Kamatna stopa na nove depozite iznosila je prosek od 1.5% u prvom kvartalu 2019 godine u odnosu na 1.1% u istom periodu 2018 godine, što se odražava gotovo u svim dospećima Financial intermediation 29.1 Real estate, renting and business activities Others Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

9 % o Nekvalitetni krediti tokom prvog kvartala 2019 godine iznosili su 2.6% ukupnih kredita, što pokazuje poboljšanje u odnosu na prvi kvartal 2018 godine, koji je imao omjer nekvalitetnih kredita od 3.. Tabela 5. Indikator Finansijskog sektora TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM Novi depoziti % Δ Novi krediti% Δ Efektivna kamatna stopa na nove kredite Efektivna kamatna stopa na nove depozite Nenaplativi krediti TRŽIŠTE RADA Anketa Radne Snage 2018 Grafikon 7. Indikatori tržišta rada o Zadnji podaci o tržištu rada pokazuju da je stopa zaposlenosti na kraju 2018 godine bila je 28.8%, sa 29.8% na kraju 2017 godine. o Stopa učešća u radnoj snazi pala je na 40.9% u 2018 godini sa 42.8% na kraju 2017 godine. o Dok, stopa nezaposlenosti za 2018 god palo na 29.6 od 30.5 na kraju 2017 god. o Ovaj razvoj se uglavnom pripisuje odlivu radnika iz radne snage Papunësimi (mijëra) Punësimi (mijëra) Shkalla e pjesëmarrjes në fuqinë punëtore KLIMA POSLOVANJA Nivo poslovanja u 4TM 2018 o Broj novih preduzeća u četvrtom kvartalu 2018 godine je 2,401 što je za 24.9% veći od broja registrovanih preduzeća u četvrtom kvartalu 2017 godine. o 561 novih biznisa je registrovano u kategoriji trgovine, 280 novih biznisa u kategoriji proizvodnje, 252 nova biznisa u kategoriji smeštaj i usluge za hranu, 244 nova preduzeća u izgradnji i ostali deo u drugim kategorijama. 9 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

10 Balanca Balanca Anketa Privredne Komore Kosova 1TM 2019 o Rezultati indeksa poslovne klime za prvi kvartal 2019 godine pokazuju da preduzeća imaju ukupne pozitivne izglede za poslovnu klimu, a indeks poslovne klime se poboljšao sa 38 u poslednjem kvartalu 2018 godine na 39 tokom ovog kvartala. o Svi sektori imaju pozitivna očekivanja u pogledu zaposlenosti u narednih šest meseci. o Proizvodnja, veleprodaja i uslužni sektor procenjuju klimu kao pozitivnu i poboljšanu, dok sektor maloprodaje i građevinarstva procenjuju poslovnu klimu kao pozitivnu, ali sa pogoršavanju. Grafika 8 Indeks klime preduzeća Grafikon 9 Očekivanja za Zapošljavanje 80 Grafikon 10 Očekivnaja posslovne klime Pozitivna klima,, ali sa pogoršanjem Pozitivna klima sa poboljšanjem Pozitivna klima, ali sa pogoršanjem Pozitivna klima sa poboljšanjem Negativna klma, sa pogoršanjem Negativna klima, ali sa pobolj#3anjem razlika u procentim poenima Shitja me pakice Shitja me shumice Ndertimtari Perpunim Sherbime Negativna klima, sa pogoršanjem Negatiivna klima, ali sa poboljšanjem Razlika 20u procentmin40poen Shitja me pakice Shitja me shumice Ndertimtari Perpunim Sherbime JAVNE FINANSIJE Fiskalni podaci o Opšti prihodi u periodu januar-mart 2019 godine iznosili su miliona, što je godišnji rast od 10.4% ili 36.5 miliona evra u odnosu na kraj marta 2018 godine. Ova naplata predstavlja stopu realizacije od 99.2% od iznosa predviđenog za ovaj period. o Poreski prihodi za ovaj period iznosili su miliona evra ili povećanje od 10.2% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi prihodi su dostigli 99.1% predviđenog prihoda za ovaj period. o Ne poreski prihodi za ovaj period iznosili su 45.8 miliona evra ili 11.4% više u odnosu na prethodnu godinu. Ovi prihodi su dostigli 10 predviđenog prihoda za ovaj period. o Budžetski rashodi do kraja marta 2019 godine iznosili su vrednost od miliona evra i bili su za 15.4% niži od projekcija, ali su dostigli stopu izvršenja sličnu prošlogodišnjim periodu januar-mart. 10 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

11 Opšti budžetski bilans o Opšti budžetski bilans (prema fiskalnom pravilu) za prvi kvartal iznosio je 1.6 miliona evra ili blizu nule kao procenat BDP-a. o Bankarski bilans (prema fiskalnom pravilu) za ovaj kvartal iznosio je miliona evra ili 6.3% BDP-a. o Očekuje se da će ukupni budžetski bilans za 2019 godinu dostići deficit od miliona evra ili 2. BDP-a, dok će se za bankarski bilans predvideti 340 miliona evra ili 4.8% BDP-a. Grafikon 11. Doprinosi budžetskih rashoda 20. Main contributor on Government Expenditure Grafikon 12. Doprinosi na budžetske prihode 20. Main contributors of budget revenues Interest payment Capital Expenditure Recuring Expenditure Expenditure and interest y-o-y % Direct taxes Reimbursement Budget revenues, y-o-y % Indirect taxes Non-tax revenues Ostale informacije: Uticaj takse od 10 na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine Uticaj na uvoz Prema podacima CBK o uvozu po ekonomskim kategorijama i zemljama, za period pre oporezivanja (januar-oktobra 2018), rezultira da mineralni proizvodi su proizvodi koji se najviše uvezu na Kosovu (15%), sledejuċi od uvoza mašina, alata, električne opreme itd. (13%), pripremljene namirnice, pića i duvan (12%), te obične metale i proizvode od njih (12%). Prema poreklu uvoza, najveće učešće u ukupnom uvozu u istom periodu (januara- oktobar 2018 godine) dominira Srbija sa 13.3%, zatim Nemačka sa 11.7%, Turska sa 9.9%, Kina sa 9.2%, sledi Italija sa 6.2%, Albanija sa 6.1% i Makedonija sa 5% Najviše uvoznih proizvoda iz Srbije su mineralni proizvodi (24% od ukupnog uvoza iz Srbije), zatim hrana, pića i duvan (23%), osnovni metali (9%), povrće (oko 9%), hemijska industrija ili slične industrije (7%) i ostali proizvodi (28%). 11 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

12 2% 4% 3% 3% 5% 6% 19% 15% 12% 9% 7% 7% 9% 11% 1 11% 25% 14% 35% 18% 49% 25% 25% 25% 62% 1% 1% 4% 6% 5% 3% 7% 8% 6% 1% 3% 4% 1% 7% 8% 4% 9% 12% 8% 11% 8% 1 7% 13% 25% 23% 29% 47% 46% 6 Da bi se bolje analizirao efekat poreza na zamenjivanje uvoza na Kosovu, ključne kategorije uvoza iz Srbije analizirane su u dva vremenska perioda (pre 10 takse i posle takse), i fokusiranje na performanse ključnih država (i onima koji su imali koristi od dotične takse) prema kategorijama proizvoda (navedenih gore) tokom ova dva perioda. Sledeći grafikoni jasno pokazuju da je udio uvoza iz Srbije i Bosne zamijenjen uvozom iz drugih zemalja. Grafikon 13 (a,b,c,d,) Uvoz prema derzavama i kategorijama 5 a. Proizvodi od Povrča b. Pripremljene namirnice, pića i duvan % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2018) % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2019) % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2018) % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2019) 8 c. Mineralni proizvodi d. Osnovni metali i njihovi proizvod % 2 15% 1 5% % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2018) % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2019) Uticaj na carinske prihode % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2018) % ndaj total te kategorise (Dhjetor Mars 2019) Na osnovu carinskih podataka, redovni uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine u periodu januarapril 2019 godine smanjen je za više od 98%, odnosno 92%, u odnosu na isti period prošle godine. Na osnovu carinskih evidencija, za period januar-april 2019 godine carina je prikupila oko 1.03 miliona evra carinskih prihoda za vrednost uvoza poreklom iz Srbije 11, dok je u periodu prošle godine prikupljeno oko miliona evra. U međuvremenu, za vrijednost uvoza porijeklom iz Bosne i Hercegovine za period januar-april 2019 godine prikupljeno je oko 0.47 miliona eura, dok je u periodu prošle godine prikupljeno oko 6.9 miliona eura. Ukupno, u periodu januar-april 2019 godine, prikupljeno je oko 35.7 miliona evra manje od prošlogodišnjeg uvoza iz obe zemlje kao rezultat takse od Uvoz nafte i gasa čini 9,3% ukupnog uvoza iz Srbije za period januar-april godine, dok učešcé u prihodima od uvoza ovih dva proizvoda čini oko 5 ukupnih carinskih prihoda za uvoz iz Srbije. 12 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

13 Tabela 6 Prihodi od uvoza i carina iz Srbije i BiH mln Euro Uvoz iz Serbie (iznos) Carina Akciza PDV Ostale (MP, MB i KK) Carinske prihode Januar-April Januar-April Razlika 2019/ mln Euro Uvoz iz BiH (iznos) Carina Akciza PDV Ostale (MP, MB i KK) Carinske prihode Januar-April Januar-April Razlika 2019/ U tabeli ispod prikazan je uvoz u vrednosti (EUR miliona) po glavnim zemljama koje su zabeležile najveći godišnji rast u periodu januar-april 2019 godine. Primećeno je da ukupan uvoz iz zemalja kao što su Turska, Grčka, Nemačka, Albanija, Sjeverna Makedonija i Slovenija su značajno porasle u periodu od januara do aprila 2019 godine, povećavajući se za 44.4% u odnosu na isti period prošle godine. Tabela 7 Uvoz iz drugih zemalja Uvoz Jan - April 2017 Uvoz Jan - April 2018 Uvoz Jan - April 2019 Actual Uvoz Jan - April 2019 Projek. Razlika u Uvoz (Actualproj.) mln Euro mln mln mln g-n-g, g-n-g, Euro Euro Euro g-n-g, mln Euro Turska % % % 19.5 Grčka % % % 25.0 Nemaċka % % Albania % Severna Makedonija % % % 21.4 Slovenia % % % 16.0 Ukupno % % % U cilju mjerenja uticaja takse od 10 za Bosnu i Hercegovinu i proizvode iz Srbije, procijenjen je scenario gdje bi uvoz predstavljenih zemalja slijedio rezultate rasta iz prethodne godine (2018). Izuzetak su one zemlje koje su u periodu januar-april 2018, zabeležile negativan rast i pretpostavile nulto povećanje za period januar-april 2019 godine. Prema ovom scenariju, ako bi ove zemlje porasle na pretpostavljenoj stopi rasta, ukupni uvoz tih zemalja bilo bi oko miliona eura manje od stvarnog uvoza. Uz pretpostavku efektivne poreske stope slične prethodnoj godini, prihodi od carina koji bi se poklopili sa uvoznom marginom iznosili bi oko 42.7 miliona eura. Kao rezultat ovih kalkulacija, uočeno je da je negativan efekat na carinske prihode od uvoza porijeklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine u iznosu od miliona eura nadoknađen povećanjem uvoza iz drugih zemalja, uz dodatni efekat na carinske prihode miliona eura. Shodno tome, 13 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

14 neto efekat na carinske prihode za ovaj period je oko 7 milion eura viši kao rezultat 10 primjene takse, samo iz uvoza analiziranih zemalja (što čini 5 ukupnog uvoza). 14 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019