ПРИЛОГ: Табеле

Транскрипт

1 САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ /број 6/12 од године/ Београд, јул година

2 Савез самосталних синдиката Србије Одељење за економска и социјална питања Приказ, број 6 /12, Приказ основих макроекономских показатеља у Републици Србији у и години Ред.бр. ПОКАЗАТЕЉИ ПЕРИОД ВРЕДНОСТ Просечне бруто зараде Мај дин 2. Просечне нето зараде Мај дин - Делатност удружења -II дин - Државна управа и обавезно соц. осигурање -II дин - Осигурање, реосигурање и пензијски фондови -II дин - Здравствена и социјална заштита -II дин - Образовање -II дин - Прерађивачка индустрија -II дин 3. Минимална (нето) зарада 3.1. Минимална зарада нето по радном часу Јан/Дец ,00 дин II- Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун 2011/ Март ,00 дин II- Април 2012/ Фебруар ,00 дин 3.6. Месечни износ минималне зараде 174 ч. Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун 2011/ Март ,00 дин II- Април 2012/ Феб ,00 дин 4. Запосленост 4.1. Укупан број запослених Фебруар Број запослених у јавном сектору, просек периода Стопа неформалне запослености Анкета о РС Април ,0% 5. Запослени према старости Анкета о РС Април од 15 до од 25 до од 35 до од 45 до од 55 до од 65 и више г Незапосленост Април Број незапослених лица Број лица која траже запослење, крај периода Стопа незапослености подаци НСЗ Фебруар % 6.4. Стопа незапослености подаци Анкета о РС Април ,5% Новембар 2011 (15-64) 7. Незапослени према старости Анкета о РС Април од 15 до од 25 до од 35 до од 45 до

3 7.5. од 55 до од 65 и више г Стопа незапослености, по регионима Април Анкета о РС 8.1. Београдски регион 22,7% 8.2. АП Војводина 27,2% 8.3. Регион Шумадије и Западне Србије 24,9% 8.4. Регион Јужне и Источне Србије 26,9% 9. Стопа незапослености, по старосној доби Април Анкета о РС г. 50,9% г. 33,2% г. 22,2% г. 20,7% г. 19,1% г. 26,1% и више година 2,1% 10. Стопа незапослености, по образовном новоу Април Анкета о РС Без школе 16,8% Нижи 24,1% Средњи 28,6% Високи 17,9% 11. Индекс потрошачких цена Јун 12/Мај 12. Јун 12/Јун Република Србија 101,1 105,5 12. Потрошачка корпа - нова Мај Просечна ,59 дин Минимална ,66 дин Просечна потрошачка корпа - децембар година ,56 дин година ,29 дин година ,34 дин година ,33 дин Минимална потрошачка корпа- децембар година ,49 дин година ,46 дин година ,50 дин година ,08 дин 13. Најнижа месечна основица доприноса за од обавезно социјално осигурање до год ,00 дин 14. Спољни дуг Април Укупан спољни дуг ,8 мил евра - Јавни сектор ,1 мил евра - Приватни сектор ,7 мил евра 14.a. Јавни дуг, крај периода Укупан јавни дуг ,1 мил.евра - Укупан јавни дуг, у % БДП 44,5% - Унутрашњи јавни дуг 5.675,8 мил.евра - Спољни јавни дуг 8.672,2 мил.евра 15. Бруто-друштвени производ год. (процена Министарства финансија) 3

4 БДП, текуће цене, млрд динара 3.550,8 БДП, мил. евра ,3 БДП, per capita, у еврима БДП, реалан раст, у % 1,5 16. Пензије Мај Број корисника пензија (укупно) Број корисника пензија - запослени Број запослених на једног пензионера 1, Просечна пензија за запослене ,00 дин Просечна пензија за самосталне делатности ,00 дин Просечна пензија за пољопривреднике 9.706,00 дин Најнижи износ пензије - запослени април12/сеп ,26 дин Највиши износ пензије (нови Закон) -II ,65 дин % учешћа просечне пензије у просечној заради година 67,89% година 66,79% година 61,76% година - запослени Децембар 56,00% година - запослени -II- 59,05% година - запослени -II- 56,10% година - запослени Јануар 65,34% Фебруар 62,54% Март 62,11% Април 59,65% Мај 66,29% Јун 59,61% Јул 59,89% Август 61,03% Септембар 60,45% Октобар 62,13% Новембар 61,79% Децембар 54,00% година запослени (са професионалним војним лицима) Јануар 66,4% Фебруар 60,8% Март 59,9% Април 59,5% Мај 62,1% 4

5 16. Индекси индустријске производње, по подручјима, април = 100 V 2012 I-V 2012 IV V I-V V2011 I-V 2011 РЕПУБЛИКА СРБИЈА Индустрија- укупно 1) 94,0 96,8 91,2 96,9 95,7 Енергија 88,4 80,1 94,8 84,2 93,1 Интермедијарни производи 97,2 104,1 88,6 98,9 92,7 осим енергије Капитални производи 89,8 93,0 95,0 91,3 92,4 Трајни производи за широку 97,9 107,3 86,6 112,8 102,7 производњу Нетрајни производи за широку производњу 95,9 104,8 89,7 106,3 101,7 Рударство 98,7 76,3 93,0 85,6 97,5 Прерађивачка индустрија 96,3 104,1 89,6 101,4 96,4 - Производња прехрамбених 96,1 103,5 91,4 105,8 102,0 производа - Производња основних 86,3 90,7 86,0 98,9 98,6 фармацеутских произввода и препарата - Производња рачунара, 47,0 64,6 114,1 88,3 107,5 електрон. и оптичких произв. Снабдевање ел.енер.,гасом, паром и климатизација 83,4 77,0 96,5 82,6 92,5 1) За мај године урађена је оцена индустријске производње малих предузећа која се не обухватају редовним статистичким истраживањем индустрије. Оцена је урађена на основу узорка. Кад би се укључила оцена индустријске производње за мала предузећа, тада би индекс индустријске производње мај године/просек године за укупну индустријску производњу износио 96,7 а за прерађивачку индустрију тај индекс износио би 103,9. 5

6 17. Резултати приватизације предузећа Метод приватизације I-II Укупно Број продатих предузећа Тендери Аукције Тржиште капитала УКУПНО: Број запослених Тендери Аукције Тржиште капитала УКУПНО: у мил. евра Приход од продаје Тендери Аукције Тржиште капитала 200,7 594,7 11,2 67,2 62,3 28,8 50,5 3,8 0,5 1,0 0, ,7 35,1 177,2 90,7 146,5 98,6 181,1 103,5 34,5 6,7 0,1 0,0 873,0 83,0 67,8 52,2 125,2 70,1 162,1 91,7 10,5 11,6 17,9 2,2 694,4 УКУПНО: 318,8 839,7 154,1 338,0 231,0 372,0 245,7 48,8 18,8 19, ,1 Инвестиције Тендери Аукције Тржиште капитала 303,2 271,1 63,6 51,3 87,3 13,1 55,3 15,6 0,0 4,3 0,0 864,9 10,9 48,7 33,5 28,3 28,2 27,6 6,5 9,0 1,2 0,0 0,0 194,0 5,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,9 УКУПНО: 320,1 319,8 97,1 79,6 115,6 40,7 61,8 24,6 1,2 4,3 0, ,8 Социјални програм Тендери Аукције Тржиште капитала 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 УКУПНО: 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 6

7 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОСНОВНА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 1. ЗАРАДЕ Просечна зарада исплаћена у мају године у Републици Србији износи динара. У односу на просечну зараду исплаћену у априлу године, номинално је мања за 3,9%, а реално је мања за 5,2. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у мају године у Републици Србији износи динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у априлу године, номинално је мања за 4,2%, а реално је мања за 5,5%. Мај Просечна зарада исплаћена у мају године у Републици Србији, у односу на просечну зараду исплаћену у мају године, номинално је већа за 14,6%, а реално је већа за 10,3%. - Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у мају године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у мају године, номинално је већа за 14,4%, а реално је већа за 10,1%. Јануар мај Просечна зарада исплаћена у периоду јануар мај године у Републици Србији, у односу на просечну зараду исплаћену у периоду јануар мај године, номинално је већа за 10,8%, а реално је већа за 6,5%. - Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар мај године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар мај године, номинално је већа за 11,0%, а реално је већа за 6,7%. 2. ИНФЛАЦИЈА Индекси потрошачких цена се дефинишу као мера просечне промене малопродајних цена робе и услуга које се користе за личну потрошњу. Цене ових производа и услуга у јуну године, у односу на мај године, у просеку су повећане за 1,1%. Потрошачке цене у јуну године, у односу на исти месец године, повећане су за 5,5%, док су у односу на децембар године повећане за 5,2%. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње у јуну године, у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен је у групама Рекреација и култура (3,3%), Намештај, покућство и текуће одржавање стана (1,8%), Храна и безалкохолна пића (1,6%), Транспорт (1,4%), Ресторани и хотели (0,8%), Стан, вода, 7

8 електрична енергија, гас и друга горива (0,5%) и Алкохолна пића и дуван и Одећа и обућа (за по 0,2%). Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале. Цене хране и безалкохолних пића порасле су за 2,0%, готово у целини услед раста цена непрерађене хране (7,5%). У оквиру те групе, највећи допринос расту дале су цене свежег воћа и поврћа и јаја. Виши раст цена јаја од сезонски уобичајеног резултат је изузетно хладног времена, раста цена сточне хране и примене нових прописа у Европске уније због којих увозом није био надокнађен пад понуде. Цене прерађене хране су у првом томосечју (као што је очекивано) смањене за 0,7%, захваљујући углавном снижењу цена производа чије су марже ограничене уредбом Владе РС. Цене индустријских производа без хране и енергије повећане су за 2,1%. У оквиру њих, највећи раст су забележиле цене путничких аутомобила (које се индексирају девизним курсом) и цене цигарета (услед редовног усклађивања акциза са инфлацијом). У оквиру групе енергије, највеће повећање имале су цене горива и мазива и угља. Због раста цена нафте на светском тржишту и курса динара према долару, нафтни деривати су поскупели 8,9%. Хладно време у фебруару утицало је да цене угља порасту за 5,1%. На раст цена услуга (1,1%) највише је утицао раст цена закупа стана (које се индексирају девизним курсом). Повећане су и цене транспортних услуга и цене воде и изношења смећа. Регулисане цене су повећане за 1,3%, као резултат повећања цена цигарета и комуналних услуга. Допринос ове категорије цена укупној инфлацији у првом кварталу био је скроман (0,3 п.п.). На међугодишњем нивоу њихов раст је успорен на 6,9%. 3. ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА Индустријска производња у Републици Србији у мају2012. године мања је за 3,1% у односу на мај2011. године, а у односу на просек године мања је за 3,2%. Индустријска производња у периоду јануар мај године, у односу на исти период године, мања је за 4,3%. Посматрано по секторима, у мају године, у односу на исти месец године забележена су следећа кретања: сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 17,4%, сектор Рударство пад од 14,4%, и сектор Прерађивачка индустрија раст од 1,4%. Подаци о индустријској производњи по наменским групама, у мају године, у односу на мај претходне године, показују да je дошло до пада у производњи: енергије за 15,8%, 8

9 капиталних производа, за 8,7%, и интермедијарних производа, осим енергије, за 1,1%, док је раст производње забележен у производњи: трајних производа за широку потрошњу, за 12,8%, и нетрајних производа за широку потрошњу, за 6,3%. Обим индустријске производње у мају године, у односу на мај године, бележи: пад код 14 области (учешће у структури индустријске производње 55%), раст код 15 области (учешће у структури индустријске производње 45%). Највећи утицај на пад индустријске производње у мају године, у односу на мај године, имале су: Производња електричне енергије, Производња основних метала, Експлоатација угља, Производња хемикалија и хемијских производа, и Производња осталих саобраћајних средстава. Десезонирани индекс индустријске производње за мај у односу на април године показује да је за индустрију укупно остварен пад индустријске производње од 0,9%, и да је за Прерађивачку индустрију остварен пад од 1,4%. Десезонирани индекс индустријске производње за мај године, у односу на просек године, за индустрију укупно показује да је остварен пад од 1,6%, а за Прерађивачку индустрију раст од 0,7%. Производња малих предузећа (број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у мају године, у односу на просек године, код укупне индустријске производње мања је за 3,3%, а код Прерађивачке индустрије већа je за 3,9%. 4. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар мај године износи: 12223,7 милионa долара пад од 3,9% у односу на исти период претходне године; 9345,2 милиона евра пораст од 2,8% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 4377,8 милиона долара, што чини смањење од 6,6% у односу на исти период претходне године, а увезено за 7845,9 милиона долара, што је за 2,3% мање у односу на исти период претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 3346,3 милиона, што чини смањење од 0,2% у односу на исти период претходне године. Увоз робе имао је вредност од 5998,9 милиона евра, што је за 4,5% више у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 3468,1 милион долара, што чини повећање од 3,8% у односу на исти период претходне године. Дефицит, изражен у еврима, износи 9

10 2652,6 милиона, што чини повећање од 11,1% у односу на исти период претходне године. Покривеност увоза извозом износи 55,8% и мања је од покривености у истом периоду претходне године од 58,4%. Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Републике Србије имао је Регион Војводине (38,7%); следе Београдски регион (24,5%), Регион Шумадије и Западне Србије (19,8%) и Регион Јужне и Источне Србије (15,3%), а око 1,6% извоза је неразврстано по територијама. Највеће учешће у увозу Републике Србије имао је Београдски регион (44,8%), следе Регион Војводине (31,0%), Регион Шумадије и Западне Србије (12,5%), Регион Јужне и Источне Србије (8,0%), а око 3,6% увоза је неразврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија. Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Републике Србије. У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 66,1%(2893,0 милиона долара), следе роба за широку потрошњу, 24,9% (1087,9 милиона долара), и опрема, 9,1% (396,4 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,4 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 61,5% (4824,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу, 19,1% (1498,8 милиона долара), и опрема, 12,1% (950,5 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 7,3% (572,2 милиона долара). У извозу, главни спољнотрговински партнери,појединачно, били су: Немачка (529,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (429,4 милиона долара), Италија (425,9 милиона долара) и Румунија (404,3 милиона долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери,појединачно, били су: Руска Федерација (1045,3 милиона долара), Немачка (842,7 милиона долара), Италија (677,2 милиона долара) и Кина (568,9 милиона долара). Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене. Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA споразума, са којима имамо суфицит у размени од 482,1 милион долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза разних готових производа и производа од метала. Кад је реч о увозу највише се увозе електричне машине, апарати и уређаји, гвожђе и челик, нафта и нафтни деривати, електрична енергија, као и камени угаљ, кокс и брикети. Извоз Србије, за посматрани период, износи 1100,5 милиона долара, а увоз је 618,4 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 178,0%. 10

11 Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама Црном Гором, Босном и Херцеговином и Македонијом. Од осталих земаља, у првих пет месеци, истиче се и суфицит са Румунијом и Словачком. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом, због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Следи дефицит са Кином, Немачкоми Мађарском. Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: житарице и производи од њих (384,3 милиона долара); електричне машине и апарати (317,3 милиона долара); обојени метали (275,8 милионa долара); гвожђе и челик (206,7 милиона долара) и производи од метала (201,9 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 31,7% укупног извоза. Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (773,8 милиона долара); природни гас (611,8 милиона долара); друмска возила (376,4 милиона долара); електричне машине, апарати и уређаји (330,6 милиона долара) и медицински и фармацеутски производи (267,8 милион долара), а њихов увоз чини 30,1% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, који чине роба на царинском складишту и војна роба, има учешће у укупном увозу 7,3%. У мају године извезено је робе у вредности од 972,4 милиона долара, што чини повећање од 0,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1637,4 милиона долара,што је мање за 5,2% у односу на исти месец претходне године. Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 754,7 милиона, што чини повећање од 12,8% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1272,3 милиона евра, што чини повећање од 6,4% у односу на исти месец претходне године. Десезонирани индекс мај 2012 / април године показује да извоз опада за 3,3% и увоз за 1,1%, рачунато у доларима. Десезонирани индекс (рачунато у еврима) мај 2012 / април године показује да извоз опада за 1,8%, а увоз расте за 0,5%. Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за пети месец: На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима кукуруз (71 милион долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове са 25 милиона долара; на трећем месту је извоз контејнера од алуминијума са 20 милиона долара; затим извоз делова за ротационе електричне машине са 20 милиона долара; следи извоз електричне енергије са 16 милиона долара; нове спољне пнеуматске гуме за аутомобил са 15 милиона долара,колико отпада и на отпатке и остатке од гвожђа и челика; следе лекови за малопродају са 14 милиона долара и шећер од шећерне репе, трске, чврст, рафинисан са 11 милиона долараколико отпада и на извоз малина, смрзнутих, без шећера. Листа првих 10 производа у увозу показује да је нафта и уља од битуминозних минерала, сирови са вредношћу од 122 милиона долара наш први увозни производ. Друга по значају су гасна уља са 61 милион долара. На трећем 11

12 месту увозне листе налази се природни гас у гасовитом стању са 47 милиона долара. Увоз лекова за малопродају износио је 30 милиона долара. Увоз дизел аутомобила преко 1500, али испод 2500 cm 3 био је 19 милиона долара. На увоз делова за ротационе електричне машине потрошено је 15 милиона долара. Лекова који садрже инсулин увезли смо за 13 милиона долара, колико износи и увоз железничких и трамвајских вагона, самоходних. На увоз држача алата и самоотварајуће главе за навоје потрошено је 12 милиона долара. Последње место заузима увоз полиетилен терефталата у примарном облику са 12 милиона долара. 5. ЗАПОСЛЕНОСТ Анкета о радној снази спроведена је у априлу године, на узорку од око 8000 домаћинстава, и то на подручју Републике Србије. Прикупљени су подаци о демографским обележјима за сва лица, а за лица која су стара 15 и више година и подаци о њиховој радној активности. Aнкетирано је укупно лица, а за лица прикупљени су подаци о њиховој радној активности. Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), у Републици Србији износила је 25,5%, и то 25,0% за мушко и 26,1% за женско становништво. Стопа незапослености у Београдском региону износила је 22,7%, а у АП Војводини 27,2%. У Региону Шумадије и Западне Србије стопа незапослености износила је 24,9%, док је у Региону Јужне и Источне Србије износила 26,9%. Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, и у априлу износила је 34,3%. Од тога је стопа запослености за мушкарце износила 41,5%, а за жене 27,7%. Највећа стопа запослености била је у Региону Шумадије и Западне Србије и износила је 36,0%, затим у Београдском региону 34,2. На претпоследњем месту је Регион Јужне и Источне Србије са стопом запослености од 33,7% а на последњем месту је Регион Војводине у којем стопа запослености износила 33,3%. Стопе незапослености и запослености у октобру 2010., априлу и новембру и априлу упоредни преглед Октобар 2010 Април 2011 Новембар 2011 Април2012 Стопа незапослености 19,2 22,2 23, Стопа запослености 37,7 36,2 35, Стопа неформалне запослености 19,6 19,9 17,

13 Стопа незапослености у априлу године порасла је за 3,3% у односу на април године, док је стопа запослености пала за 1,9%. Стопа незапослености у априлу године бележи раст од 1,8% у односу на новембар претходне године, док је стопа запослености пала за 1%. Стопа неформалне запослености у априлу године мања је за 0,8% него у новембру претходне године, и за 2,9% у односу на априли године. 6. ПЕНЗИЈЕ Просечно исплаћена пензија из категорије запослених, у периоду јануармај године, износила је Посматрано у еврима, просечно исплаћена пензија из категорије запослених у мају износила је 211,5 евра. Укупан број корисника пензије у мају године у односу на исти месец претходне године повећан је за 3,64%. Однос укупно регистрованог броја запослених и укупног броја пензионера у мају износио је 1,02:1, при чему је просечна пензија чинила 62,1% просечне нето зараде. 13