Godišnji izveštaj 2018.

Транскрипт

1 Godišnji izveštaj 2018.

2 Godišnji izveštaj 2018.

3 Sadržaj Najznačajniji finansijski pokazatelji 7 Pismo predsednika Upravnog odbora 8 Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10 Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor 12 Elementi strategije i planiranog razvoja Banke 22 Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom 26 Poslovanje sa privredom 32 Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 36 Društveno odgovorno poslovanje 40 Sistem upravljanja rizicima 46 Događaji nakon datuma bilansa stanja 52 Finansijski izveštaj 54 Organizaciona struktura 200 Mreža ekspozitura 202

4 Najznačajniji finansijski pokazatelji Banca Intesa Beograd BILANS USPEHA Neto dobitak po osnovu kamata Neto dobitak po osnovu naknada i provizija Dobitak pre oporezivanja Porez na dobit ( ) ( ) Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza Dobitak posle oporezivanja BILANS STANJA Gotovina i sredstva kod centralne banke Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Krediti i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija i komitenata Investicije u zavisna društva Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema, investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva Ukupna aktiva Finansijske obaveze po osnovu derivata Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim komitentima Rezervisanja Ostale obaveze i tekuće poreske obaveze Ukupno obaveze Kapital Ukupna pasiva POKAZATELJI POSLOVANJA Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva 2,32% 2,30% Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital 12,41% 10,93% Prihodi od kamata / Ukupna aktiva 4,09% 4,04% Rashodi od kamata / Ukupna pasiva 0,50% 0,64% Koeficijent adekvatnosti kapitala 19,76% 20,77% Ukupna aktiva po zaposlenom 190, ,522 Broj zaposlenih 2,995 2,934 7

5 Pismo predsednika Upravnog odbora Dame i gospodo, U uslovima potvrđene makroekonomske stabilnosti, rasta BDP-a, koji je premašio očekivanja, niske inflacije i stabilnog dinara, Narodna banka Srbije (NBS) je nastavila sa opreznim ublažavanjem svoje monetarne politike. Referentna kamatna stopa je tokom godine snižena u dva navrata na istorijski minimum od 3,0%, dok je od početka relaksacije monetarne politike sredinom godine smanjena za ukupno 875 baznih poena. Uz niske kamatne stope na međunarodnom tržištu, jaku konkurenciju među bankama i snažan ekonomski rast, ovaj trend je podstakao ukupnu kreditnu aktivnost koja je tokom prvih devet meseci godine povećana za 6,1%. Rast kredita bio je predvođen plasmanima fizičkim licima, koji su povećani za 10,2%, u velikoj meri zahvaljujući rastu gotovinskih i stambenih kredita. U isto vreme, kreditna aktivnost u sektoru privrede uvećana je za 4,9%, uz vidljivi rast investicionih kredita. Tokom prva tri kvartala godine porasli su i ukupni depoziti koji su uvećani za 5,6% zahvaljujući visokom nivou poverenja koje građani i privreda imaju u bankarski sektor. U isto vreme, započeli smo i program transformacije poslovne mreže i uvođenja novog servisnog modela kako bismo preselili najveći deo transakcija na samouslužne uređaje i digitalne kanale i stavili akcenat na izgradnju dugoročnih odnosa sa klijentima. Uspeli smo da povećamo efikasnost poslovanja i smanjimo operativne troškove, sa pokazateljem odnosa troškova i prihoda koji je na kraju godine snižen na 45,6%. U isto vreme, dodatno smo poboljšali kvalitet aktive u skladu sa kretanjima na tržištu i održali snažnu kapitalnu bazu i visoku likvidnost koja se ogleda u pokazatelju odnosa kredita i depozita od 83,9%. Naši napori da ojačamo fokus na klijente, unapredimo efikasnost i povećamo obim poslovanja u svim ključnim oblastima omogućili su nam da ostvarimo dobre finansijske rezultate i uvećamo dobit nakon oporezivanja za 6,4% međugodišnje, sa 11,8 milijardi dinara u godini na 12,6 milijardi dinara u godini. Naši odlični poslovni rezultati ne bi bili ostvareni bez predanog rada zaposlenih, kojima zahvaljujem na posvećenosti i zalaganju. Pred kraj svog mandata želeo bih da zahvalim i svim članovima Izvršnog i Upravnog odbora na uspešnom radu i izuzetnoj saradnji svih ovih godina, kao i da istaknem da mi je bila velika čast da obavljam funkciju predsednika Upravnog odbora, čime se veoma ponosim. Uveren sam da će Banca Intesa nastaviti da beleži rast poslovanja u narednim godinama i da pruža važan doprinos privredi i građanima Srbije, oslanjajući se na snažne osnove, svoje zaposlene i svoju matičnu Grupu. S poštovanjem, Giovanni Boccolini, predsednik Upravnog odbora Godina za nama označila je deceniju od početka globalne ekonomske krize koja je snažno potresla finansijska tržišta i privrede širom sveta. Deset godina kasnije, svetska privreda se u velikoj meri oporavila, a bankarski sektor povratio stabilnost. Vodeće svetske banke su ojačale svoje kapitalne baze i poboljšale finansijske pokazatelje pod pojačanim nadzorom i kontrolom nadzornih tela. Banke su u samo središte poslovanja stavile upravljanje rizikom i usklađenost poslovanja i posvetile se ulaganjima u digitalizaciju i savremene tehnologije kako bi povećale efikasnost, bolje odgovorile na očekivanja klijenata i obezbedile održiv poslovni uspeh na duge staze. Na desetu godišnjicu od izbijanja krize, bankarski sektor u Srbiji je stabilan, otporan i karakteriše ga visoka likvidnost i dobra kapitalizacija koja se ogleda u pokazatelju adekvatnosti kapitala od 22,8% na kraju trećeg kvartala. Profitabilnost se povećala, uglavnom po osnovu nižih troškova rezervisanja, dok je ukupna aktiva porasla za 5,8% od početka godine na 30,1 milijardu evra u septembru godine. Posebno je važno to što je nivo problematičnih kredita nastavio da opada zahvaljujući sprovođenju Strategije za rešavanje problematičnih kredita, unapređenju regulatornog okvira i naporima banaka da očiste svoje bilanse od loših kredita. Kao rezultat toga, udeo problematičnih kredita u ukupnim plasmanima u septembru godine bio je na istorijskom minimumu od 6,4%. Poslujući u takvom ambijentu, Banca Intesa je sa uspehom odgovorila na izazove tržišnog okruženja i još jednom potvrdila svoju stabilnu poziciju lidera u bankarskom sektoru po svim ključnim pokazateljima uspešnosti poslovanja ukupnom kapitalu, aktivi, kreditima i depozitima klijenata. Uspeh dugujemo stabilnim osnovama koje se ogledaju u snažnoj likvidnosti i kapitalizovanosti, kao i u spremnosti da ulažemo u razvoj poslovanja i da se menjamo u skladu sa izmenjenim navikama klijenata i zahtevima modernog poslovanja. Nastavili smo da se fokusiramo na potrebe klijenata kroz dalje jačanje ponude proizvoda i usluga, što nam je omogućilo da ojačamo svoju vodeću poziciju u ukupnim kreditima sa udelom od 15,8% na kraju trećeg kvartala. U isto vreme, veliko poverenje klijenata omogućilo nam je da potvrdimo vodeću poziciju i u ukupnim depozitima sa učešćem od 16,9%. Osim toga, proširili smo poslovanje i na tržište upravljanja sredstvima i građanima i privredi Srbije stavili na raspolaganje bogato iskustvo Intesa Sanpaolo grupe. Takođe, oslanjajući se na snažnu podršku matične Grupe, stavili smo poseban akcenat na dalju transformaciju i prelazak na digitalni poslovni model u skladu sa tehnološkom revolucijom koja je u toku i novim zahtevima naših klijenata. Modernizacija CORE sistema postaviće temelj za našu održivu budućnost i omogućiti nam da poboljšamo korisničko iskustvo i klijentima ponudimo inovativne proizvode i usluge. 8 9

6 Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora Poštovani, Zadovoljstvo mi je da vas u ime Izvršnog odbora obavestim da je bila još jedna godina dobrih poslovnih rezultata za Banca Intesa. I pored činjenice da u izazovnom okruženju sprovodimo transformaciju našeg poslovnog modela prateći zahteve digitalnog doba i potrebe klijenata, i protekle godine uspeli smo da ostvarimo strateške ciljeve, održimo lidersku poziciju na tržištu i kreiramo vrednost za naše klijente, akcionare i zaposlene. Zadovoljstvo i lojalnost klijenata vidimo kao potvrdu postignutog uspeha, na koji upućuju i nagrade za najbolju banku u Srbiji koje su nam dodelili ugledni svetski magazini The Banker i Global Finance. Posmatrano u celini, prethodna godina ostaće upamćena po snažnom privrednom rastu, najvećem od izbijanja svetske ekonomske krize pre deset godina. Tokom godine dodatno je potvrđena makroekonomska stabilnost, uz očuvanu stabilnost dinara, nisku stopu inflacije i rast stranih direktnih investicija. Osim toga, zabeleženi su pozitivni trendovi na tržištu rada, a javne finansije su ojačane zahvaljujući uspesima na planu sprovođenja fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu. U prilog ostvarenom ekonomskom napretku govori i novi program saradnje potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) sredinom godine. Ovakav makroekonomski ambijent pogodovao je daljoj relaksaciji monetarne politike NBS-a. Snižavanje referentne kamatne stope centralne banke i povoljne okolnosti na međunarodnom tržištu podstakle su rast kreditiranja kako građana tako i privrede. S druge strane, ostvareno je i uvećanje ukupnih depozita, što pokazuje da građani i privreda i dalje imaju veoma visok nivo poverenja u domaći bankarski sektor. Takođe, nastavljen je i trend smanjenja udela problematičnih kredita koji su dostigli najniži nivo u poslednjih deset godina, čime je dodatno ojačana stabilnost bankarskog sektora i povećan kreditni potencijal banaka. Za našu Banku protekla godina bila je pre svega obeležena dinamičnim aktivnostima koje smo preduzeli na planu promene našeg poslovnog modela, stvarajući modernu, digitalizovanu banku koja prati tehnološki napredak i izmenjena očekivanja svojih klijenata. Projekat modernizacije CORE bankarske platforme Constellation Srbija, na koji smo se fokusirali godine, postaviće čvrstu bazu za naš održiv rast u budućnosti i omogućiti nam da klijentima ponudimo još savremenije proizvode i još jednostavniju interakciju sa Bankom u skladu sa njihovim potrebama i očekivanjima. Uporedo sa digitalizacijom, pokrenuli smo i proces transformacije poslovne mreže kroz implementaciju distributivnog modela naše matične Grupe. Cilj nam je da unapredimo uslužni model Banke kroz uvođenje novog koncepta rada sa klijentima, koji će dodatno da poboljša njihovo korisničko iskustvo. U segmentu poslovanja sa stanovništvom nastavili smo da unapređujemo ponudu proizvoda i usluga, što nam je omogućilo da ostvarimo rast klijentske baze i ojačamo vodeću tržišnu poziciju u pogledu kako kredita tako i depozita. Posebno dobre rezultate zabeležili smo u plasmanu stambenih i gotovinskih kredita, čemu je doprinela i činjenica da smo klijentima omogućili kompletnu online realizaciju gotovinskih kredita i brzu dostupnost sredstava, bez potrebe odlaska u banku. Ipak, svesni da najveći broj klijenata u okviru digitalnog iskustva želi da ostvari i ličnu interakciju sa našim zaposlenima, omogućili smo im da posredstvom virtuelne ekspoziture dobiju operativnu i savetodavnu podršku na online kanalu. Takođe, na tržište smo doneli Visa Infinite i Visa Platinum premium debitne kartice, koje pružaju korisnicima niz specijalnih pogodnosti i personalizovanu uslugu najvišeg nivoa. U delu poslovanja sa korporativnim klijentima ostali smo posvećeni pružanju podrške ekonomskom rastu, potvrđujući naše tržišno liderstvo u kreditiranju privrede, kao i u depozitnom poslovanju sa privrednim subjektima. Posebno bih izdvojila aktivnu realizaciju COSME i InnovFin programa EU podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a od prethodne godine i WB EDIF garantne šeme koja će preduzećima dodatno da olakša pristup finansiranju kroz niže kamatne stope, relaksirana sredstva obezbeđenja i duže rokove dospeća. Osim toga, pokrenuli smo i novu mobilnu aplikaciju za pravna lica, usmerenu pre svega na potrebe preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, koja im omogućava da svoje poslovanje obavljaju jednostavno i u pokretu, gde god da se nalaze. Takođe, svesni da privredi i građanima u uslovima niskih kamatnih stopa nedostaju adekvatne investicione alternative za uvećanje vrednosti sredstava, uz podršku matične Grupe osnovali smo društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i ponudili im najbolju internacionalnu praksu i iskustvo koje Intesa Sanpaolo ima na ovom planu. O ispravnosti odluke da uđemo na tržište investicionih fondova govori trend kontinuiranog rasta sredstava kojima upravljaju Intesa Invest fondovi. Naravno, kao i prethodnih godina, značajne materijalne i ljudske resurse stavili smo u funkciju podrške društvenoj zajednici, usmeravajući ih u pravcu rešavanja važnih socijalnih i ekoloških pitanja. Pružili smo finansijsku pomoć brojnim projektima iz oblasti umetnosti i kulture, kao i inicijativama od socijalnog i humanitarnog značaja, uz istovremeno jačanje kulture korporativnog volonterstva i promociju vrednosti i principa Etičkog kodeksa među zaposlenima. Na kraju želim da zahvalim svim zaposlenima na nesebičnom zalaganju i posvećenosti našim klijentima, jer su dobri poslovni rezultati koje iz godine u godinu ostvarujemo zasnovani pre svega na njihovom znanju, timskom radu, stalnom usavršavanju i svesti da svake godine moramo biti uspešniji i bolji. Takođe, upućujem zahvalnost našim akcionarima i članovima Upravnog odbora na podršci koju su dali realizaciji naših poslovnih planova. Posebno zahvaljujem predsedniku odbora Đovaniju Bokoliniju, čije su veliko iskustvo i znanje imali značajnu ulogu u razvoju naše Banke, kao i Ignasiju Žakotou, koji je na poziciji direktora Divizije internacionalnih banaka članica pružio jedinstven doprinos uspehu koji naša Divizija i cela Grupa beleže svih ovih godina. S poštovanjem, Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora 10 11

7 Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor Najveći rast privrede u poslednjoj deceniji, delimično pod uticajem jednokratnih faktora Stabilna i niska inflacija, uz uravnoteženu fiskalnu politiku omogućava dalje smanjenje javnog duga Nepovoljan uticaj relativno visokog rasta domaće tražnje, kao i rasta cena energenata i jačanja dinara, na spoljnotrgovinsku poziciju Ekonomski trendovi u Srbiji u toku godine bili su u načelu povoljni. Ostvareni privredni rast ubedljivo je najveći od izbijanja svetske krize godine i predstavlja znatno ubrzanje u odnosu na godinu kada je iznosio svega 2,0%. Ipak, značajan deo ostvarenog rasta BDP-a u godini duguje se poređenju sa niskom bazom prethodne godine kada su poljoprivreda i proizvodnja električne energije zabeležili slabe rezultate usled nepovoljnih vremenskih uslova. Postignuta makroekonomska stabilnost dodatno je učvršćena u godini. Inflacija je održana na niskom i stabilnom nivou, a zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima, učešće javnog duga u BDP-u nastavilo je da opada, spustivši se na održiviji nivo. Zabeleženo je i umereno poboljšanje na tržištu rada, uz pad stope nezaposlenosti, kao i blago povećanje zarada koje je najvećim delom ipak generisano zahvaljujući rastu plata u javnom sektoru. Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji javne finansije su znatno poboljšane u prethodnom periodu, a rezultati Vlade na sprovođenju bazičnih strukturnih reformi pozitivno su ocenjeni od strane MMF-a kroz uspešan završetak trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u februaru godine. Novi savetodavni aranžman sa MMF-om (Instrument za koordinaciju politika PCI) potpisan je u julu godine u trajanju od 30 meseci s ciljem ubrzanja započetih strukturnih reformi koje bi trebalo da doprinesu postizanju visokih i održivih stopa privrednog rasta uz očuvanje postignute unutrašnje i spoljne ravnoteže. Prioriteti su borba protiv sive ekonomije, završetak reformi sistema zapošljavanja i zarada, reformisanje ili iznalaženje trajnog rešenja za javna i državna preduzeća. Iako je dosadašnji napredak u reformama doprineo smanjenju fiskalnih rizika, za dugoročnu održivost postignutih rezultata i veće stope ekonomskog rasta neophodne su dalje institucionalne reforme, jačanje administrativnih kapaciteta države, kao i povećanje obima i efikasnosti javnih investicija. Po Indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je zauzela 65. mesto, popravivši svoju poziciju za pet mesta u odnosu na godinu. Bolja ocena nego prošle godine zabeležena je u gotovo svim oblastima osim na polju funkcionisanja institucija. S druge strane, na novoj Doing Business listi Svetske banke, koja rangira zemlje po lakoći poslovanja, Srbija se našla na 48. mestu, što je pad u poređenju sa prošlom godinom kada je bila na 43. mestu, pri čemu je i dalje najbolje pozicionirana u oblasti pribavljanja građevinskih dozvola (na 11. mestu), a najslabije je ocenjena oblast priključenja na elektromrežu (104. mesto). Dalji napredak u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji (EU) ostvaren je kroz otvaranje četiri nova poglavlja, čime je ukupan broj poglavlja dostigao 16 od ukupno 35, od kojih su dva privremeno zatvorena. Uzimajući u obzir do sada postignute rezultate, rejting agencija Standard and Poor s potvrdila je krajem godine kreditni rejting Srbije na nivou BB i popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne ukoliko se nastavi snažan privredni rast, uz smanjenje javnog duga i očuvanje spoljne održivosti. U narednoj godini očekuje se nešto sporiji privredni rast prvenstveno zbog poređenja sa visokom bazom ove godine, koji će biti baziran na daljem jačanju privatne potrošnje i investicijama. Konkretni rezultati zavisiće kako od okolnosti u međunarodnom ekonomskom okruženju tako i od uspešnosti u rešavanju strukturnih problema i unapređenju privrednog i institucionalnog ambijenta. Makroekonomsko okruženje Ekonomska aktivnost Kad je u pitanju ekonomska aktivnost, Srbija je u godini ostvarila bolji rezultat od prvobitno očekivanog. Nakon skromnog rasta u godini, prosečan rast BDP-a u prva tri kvartala godine je bio među najvišim u Centralnoj i Istočnoj Evropi, na šta su dobrim delom uticali privremeni faktori imajući u vidu da je visoka stopa rasta poljoprivrede i sektora građevinarstva ostvarena zahvaljujući poređenju sa niskom bazom iz godine. Nakon snažnog rasta od 4,9% u prvoj polovini godine, privredna aktivnost očekivano je usporila u trećem kvartalu, ostvarivši međugodišnji rast od 3,8%. NBS i MMF revidirali su naviše projekciju rasta BDP-a sa 13

8 prvobitnih 3,5% na 4,2% u godini. Posmatrano sa rashodne strane, pozitivan doprinos rastu potekao je, pre svega, od privatne potrošnje i investicija, dok je doprinos neto-izvoza ostao negativan zbog bržeg rasta uvoza od izvoza. Na strani ponude, rast karakteriše značajno povećanje aktivnosti u građevinarstvu i većini uslužnih sektora, uz odlične rezultate poljoprivrede u godini. Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a (u %) Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope (u %) u oktobru godine kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu bile su na nivou od 5,1%, odnosno 10,1% respektivno. U skladu sa Programom monetarne politike za godinu, NBS je nastavila da sprovodi režim plivajućeg deviznog kursa, a intervencije na deviznom tržištu imale su cilj da smanje prekomerne oscilacije deviznog kursa i očuvaju cenovnu i finansijsku stabilnost. godini, uz postepeno iščezavanje apresijacijskih pritisaka. S obzirom na to da se očekuje nastavak vođenja restriktivne monetarne politike u SAD i izlazak Evropske centralne banke iz programa kvantitativnih olakšica, to bi moglo negativno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama poput Srbije, pa u narednoj godini nisu isključeni ni depresijacijski pritisci.. Kretanje kursa dinara Za godinu NBS projektuje rast BDP-a od 3,5%, imajući u vidu visoku bazu ove godine, pri čemu će snažnija domaća tražnja ostati glavni faktor rasta. Očekivani rast zarada, kao i zaposlenosti u privatnom sektoru nastaviće pozitivno da deluje na ličnu potrošnju. Najavljeni nastavak intenzivnog ulaganja u infrastrukturu i dalji oporavak tržišta nekretnina trebalo bi da, uz stabilan priliv stranih direktnih investicija, doprinese rastu investicija i u narednoj godini. Inflacija Dinamika kretanja inflacije tokom godine bila je relativno stabilna, u proseku na nivou od oko 2,0%, uz zabeležene oscilacije u određenim mesecima (u martu i aprilu, zbog visoke baze iz prethodne godine, čak je pala ispod donje granice ciljnog koridora). U najvećem delu godine međugodišnja inflacija se pak kretala ispod centralne vrednosti inflacionog cilja NBS-a (3,0% ± 1,5%), pri čemu su na rast potrošačkih cena najviše uticali porast cena neprerađene hrane, naftnih derivata i duvanskih proizvoda. Bazna inflacija (inflacija bez volatilnih kategorija poput energije, hrane, alkohola i cigareta) imala je u toku godine međugodišnji rast u rasponu od 0,8% (najniži od kada se inflacija u Srbiji meri indeksom potrošačkih cena) do 1,2%, ukazujući na prisustvo niskih inflatornih pritisaka. U decembru godine međugodišnja inflacija bila je na nivou od 2,0%, koliko iznosi i njena prosečna vrednost za celu godinu. Očekuje se da će inflacija u naredne dve godine nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 ± 1,5%. Prema projekciji NBS-a, do kraja godine kretaće se ispod centralne vrednosti cilja od 3,0%, s tim da će joj se privremeno približiti u prvim mesecima naredne godine zbog efekta niske baze s početka godine. U srednjem roku, očekuje se da jačanje agregatne tražnje bude glavni faktor inflacije, čemu će u znatnoj meri doprineti labavija fiskalna politika. Dezinflatorni pritisci po osnovu apresijacije dinara postepeno će slabiti, uz predviđeni veći rast regulisanih cena u godini. U suprotnom smeru delovaće visoka baza kod cena voća i povrća kao i naftnih derivata, dok će u kratkom roku dezinflatorno delovati i niski troškovi u proizvodnji hrane zbog uspešne poljoprivredne sezone Monetarna politika U decembru godine obeleženo je deset godina od primene strategije ciljanja inflacije kao zvaničnog režima monetarne politike NBS-a. U periodu od januara godine do decembra godine, ciljana stopa inflacije bila je određena u visini od 3,0% sa dozvoljenim odstupanjem ±1,5 procentnih poena, dok je Memorandumom o ciljanim stopama inflacije do godine, koji je usvojen krajem godine, ciljana stopa inflacije (sa dozvoljenim odstupanjima) zadržana na istom nivou. Monetarnu politiku u godini obeležilo je dalje oprezno ublažavanje monetarnih uslova. Usporavanje bazne inflacije početkom godine, usidrena inflatorna očekivanja, kao i apresijacijski pritisci na dinar, koji su prisutni od sredine prethodne godine, omogućili su NBS-u dodatnu relaksaciju monetarne politike. Referentna kamatna stopa smanjena je u dva navrata za po 25 baznih poena i od aprila se nalazi na nivou od 3,0%, što je istorijski najniži nivo. U ciklusu ublažavanja monetarne politike, koji je pokrenut u maju godine, centralna banka snizila je referentnu kamatnu stopu za ukupno 875 baznih poena. U uslovima niske inflacije, ublažavanje monetarnih uslova omogućilo je dalje snižavanje kamatnih stopa na kredite u dinarima, što je podsticajno delovalo na oživljavanje kreditne aktivnosti banaka. Prema podacima NBS-a, Stopa obavezne rezerve ostala je nepromenjena od početka godine, kada je poslednji put smanjena u cilju podrške oporavku kreditne aktivnosti (na 20% i 13% za obaveze ročnosti do dve godine i preko dve godine, respektivno). Osim domaćih makroekonomskih kretanja, veliki uticaj na buduće odluke u oblasti monetarne politike imaće dešavanja na međunarodnim robnim i finansijskim tržištima, pa se očekuje da će NBS nastaviti da pažljivo prati sva kretanja kako bi pravilno procenila jačinu uticaja svih relevantnih faktora inflacije. Naglašene neizvesnosti na međunarodnom tržištu su i dalje prisutne i prevashodno se odnose na trgovinske tenzije, kretanje cena primarnih proizvoda na globalnom nivou (posebno cene nafte), kao i monetarne politike vodećih centralnih banaka. Ako inflacija nastavi da se kreće kako je trenutno očekivano a kurs ostane relativno stabilan, sledeća promena referentne stope verovatno će biti pod uticajem dešavanja u međunarodnom okruženju, prevashodno promene u monetarnoj politici Evropske centralne banke. Kurs dinara Dinar je u godini nominalno ojačao prema evru za 0,2% i oslabio prema dolaru za 4,1%, dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu pretežno na kupovnoj strani, kupivši miliona evra i prodavši 255 miliona evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa. Tokom većeg dela godine preovladavali su apresijacijski pritisci na domaću valutu prevashodno kao rezultat makroekonomske stabilizacije i povoljnije percepcije rizika zemlje koja je dovela do većeg interesovanja stranih investitora za ulaganje u državne hartije od vrednosti, kao i značajnog priliva stranih direktnih investicija. Takođe, nastavak rasta izvoza kao i porast valutno indeksiranog kreditiranja privrede pozitivno su uticali na veću tražnju za dinarima. Povremeni blaži depresijacijski pritisci u toku godine bili su uglavnom posledica povećane tražnje za devizama uslovljene delovanjem sezonskih faktora na početku godine, kao i isplatom dividendi u finansijskom sektoru u drugom delu godine. NBS je godinu završila kao neto-kupac evra na deviznom tržištu, čime su devizne rezerve zemlje dodatno povećane. Očekuje se da dinar ostane relativno stabilan u Mesečne promene kursa (u %) Deficit tekućeg računa i spoljni dug Iako je izvoz roba i usluga u toku godine konstantno beležio solidan rast, spoljnotrgovinski bilans zemlje je pogoršan kao posledica nepovoljnog trenda znatno bržeg rasta uvoza od izvoza, koji je uspostavljen još tokom druge polovine godine. Snažno povećanje deficita na računu razmene roba bio je i glavni faktor pogoršanja deficita tekućeg računa, koji je samo delimično kompenzovan rastom suficita u razmeni usluga, smanjenim deficitom na računu primarnog dohotka kao i većim prilivom doznaka. Apresijacija dinara od februara meseca svakako nije imala povoljan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu. S druge strane, nastavljen je stabilan priliv stranih direktnih investicija koji je bio više nego dovoljan za pokriće tekućeg deficita, dok je priliv po osnovu doznaka bio osetno viši nego u istom periodu godine. Prema projekciji NBS-a, deficit tekućeg računa će na kraju godine biti na približno istom nivou kao i u prethodnoj godini i iznosiće oko 5,2% BDP-a. U narednoj godini NBS očekuje da će deficit tekućeg 14 15

9 računa biti na nivou od oko 5,0% BDP-a. Neto priliv stranih direktnih investicija biće više nego dovoljan da u celosti pokrije deficit tekućeg računa, smanjujući potrebu za eksternim finansiranjem. Deficit tekućeg računa (u % BDP-a) Spoljni dug Spoljna trgovina Znatno brži rast uvoza od izvoza u godini negativno je uticao na bilans spoljnotrgovinske razmene. I pored činjenice da je izvoz nastavio da raste po solidnoj stopi, deficit u robnoj razmeni je povećan za oko 34% kao posledica snažnih pritisaka na strani uvoza uslovljenih jačanjem domaće tražnje, rastom cene nafte, kao i jačeg dinara, a delom su opredeljeni i potrebama investicionog ciklusa. S druge strane, račun usluga nastavlja da beleži suficit koji je u prvih devet meseci godine bio viši za oko 19% u poređenju sa realizacijom u istom periodu prethodne godine. Spoljnotrgovinska razmena (u milionima evra) Spoljni dug Srbije je na kraju trećeg kvartala godine iznosio 26,5 milijardi evra ili 63,2% BDP-a, i nalazio se ispod dozvoljene granice visoke zaduženosti od 80% BDP-a, koju je propisala Svetska banka. Održivost trenutnog nivoa duga dodatno je podržana povoljnom ročnom strukturom, budući da dugoročne obaveze preovlađuju sa učešćem od 98%. U odnosu na kraj godine, spoljni dug je povećan za oko 930 miliona evra kao posledica zaduživanja preduzeća i banaka, a delom i kao rezultat nepovoljnog uticaja valutnih promena (jačanje dolara). Posmatrano po sektorima, primetan je rast zaduženosti privatnog sektora, uz blago povećanje duga javnog sektora. Zbog blagog porasta zaduženosti, indikator eksterne solventnosti (racio spoljnjeg duga prema izvozu robe i usluga) zabeležio je skromno poboljšanje, spustivši se sa 132,5% u godini na 128% na kraju trećeg kvartala godine. Po ovom kriterijumu, Srbija se sada nalazi u kategoriji manje zaduženih zemalja. Indikator eksterne likvidnosti, odnosno učešće otplate duga u izvozu robe i usluga, takođe je zabeležio poboljšanje sa 22% u godini na oko 18% na kraju trećeg kvartala godine. Prema projekciji MMF-a, objavljenoj u izveštaju povodom usvajanja prve revizije novog aranžmana, Srbija bi trebalo da ostvari dalji silazni trend ukupnog spoljnog duga, uz očekivanje da na kraju godine padne na nivo od 61,3% BDP-a, dok se za godinu predviđa da pokazatelj padne ispod nivoa od 60%. Strane direktne investicije U periodu januar-septembar godine ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija od oko 1,8 milijardi evra, što je za oko 2% više nego u istom periodu prethodne godine, dok je projekcija neto priliva stranih direktnih investicija na godišnjem nivou revidirana naviše od strane NBS i iznosi 2,6 milijardi evra, odnosno 6,2% BDP-a. Posmatrano po sektorima, struktura stranih direktnih investicija je u poslednjih nekoliko godina poboljšana zahvaljujući relativno većem prilivu stranih direktnih investicija u razmenjive sektore, uz dobru diversifikovanost unutar prerađivačke industrije, što deluje podsticajno na izvoz, doprinoseći njegovom daljem rastu. Prema podacima NBS-a, u okviru prerađivačke industrije najveći priliv stranih direktnih investicija registrovan je u proizvodnji osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, auto-industriji, proizvodnji hemijskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike, podstičući rast proizvodnje i izvoza ovih grana industrije. NBS očekuje da će biti zadržan stabilan priliv stranih direktnih investicija i u narednoj godini, podržan postignutom makroekonomskom stabilnošću, poboljšanjem poslovnog ambijenta, napretkom u procesu evrointegracija i sveukupno boljom percepcijom rizika zemlje od strane investitora. Strane direktne investicije (u milionima evra) Spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu od januara do novembra godine iznosila je oko 35,1 milijardu evra, odnosno 11,2% više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe imao je vrednost od 15,05 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,6%, dok je uvoz povećan za 13,3%, odnosno na oko 20,03 milijarde evra. Kao rezultat, ukupan trgovinski deficit uvećan je za 33,9%, dostignuvši nivo od 4,98 milijardi evra. Električne mašine i aparati su postali najznačajniji izvozni proizvodi sa učešćem od 10,6%, potisnuvši drumska vozila na drugo mesto prvi put od dolaska kompanije Fiat u Srbiju. Uprkos padu izvoza, Fiat je ostao najveći srpski izvoznik sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 700 miliona evra u prvih devet meseci godine, dok je Hesteel bio na drugom mestu sa vrednošću izvoza od 695 miliona evra, što je porast od 42% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u istom periodu iznosila je oko 4,1 milijardu evra, odnosno oko 27% ukupnog izvoza. Osim dobrih izvoznih rezultata kompanije Hesteel, koji se ogledaju u značajnom povećanju izvoza baznih metala, pozitivan doprinos rastu izvoza nastavili su da daju i hemijski proizvodi, proizvodi od gume i plastike, tekstilni proizvodi, nameštaj itd. Zbog slabe poljoprivredne sezone u godini i nekonkurentnih cena, izvoz poljoprivrednih proizvoda je smanjen u kratkom roku, što je delom i doprinelo pogoršanju trgovinskog deficita. Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije bilo je usmereno ka zemljama EU, dok su zemlje CEFTA bile drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner sa kojim je ostvaren visok suficit u razmeni sa raciom pokrivenosti uvoza izvozom od 315%. Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,88 milijardi evra), Nemačka (1,81 milijardu evra) i Bosna i Hercegovina (1,19 milijardi evra), a u uvozu Nemačka (2,69 milijardi evra), Italija (1,89 milijardi evra) i Kina (1,68 milijardi evra). Spoljnotrgovinska razmena sa glavnim partnerima (u milionima evra) Fiskalna politika Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji sprovedenoj u periodu od godine do godine, javne finansije su stabilizovane a budžet izbalansiran. Izvršenje budžeta u prva tri kvartala godine premašilo je očekivanja, pa je suficit ostvaren u prvih devet meseci iznosio 49,3 milijarde dinara, dok je Zakonom o budžetu za godinu bio planiran deficit u iznosu od 28,6 milijardi dinara. Suficit na nivou opšte države u istom periodu dostigao je nivo od 54,3 milijarde dinara što predstavlja oko 1,5% BDP-a. Ukupni prihodi zabeležili su umeren rast od 5,9% u odnosu na isti period prethodne godine, najvećim delom zahvaljujući povećanju poreskih prihoda. Ukupni rashodi na nivou opšte države porasli su za 8,3% kao posledica povećanja rashoda za zarade, roba i usluga, kao i snažnog rasta kapitalnih rashoda koji je posledica većeg ulaganja u infrastrukturu ali i u vojnu opremu

10 Imajući u vidu povoljna fiskalna kretanja, očekuje se da fiskalni bilans na kraju godine bude u blagom plusu. Prema projekciji Ministarstva finansija, suficit će biti na nivou od 0,6% BDP-a u odnosu na planirani deficit od 0,7% BDP-a prema budžetu za godinu. U planiran je deficit opšte države od oko 0,5% BDP-a, koji je konzistentan sa daljim smanjenjem učešća javnog duga u BDP-u za oko 2,5 procentnih poena godišnje. Konsolidovani budžetski deficit (u % BDP-a) Zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima i manjim potrebama države za zaduživanjem kao i rastu privredne aktivnosti, u godini nastavljen je pozitivan trend pada javnog duga. Na kraju novembra godine javni dug iznosio je 24,1 milijardu evra dok je pokazatelj učešća javnog duga u BDP-u iznosio 56,2%. Nivo duga sada se nalazi ispod Mastriškog limita od 60%, ali je i dalje znatno iznad zakonski propisanog limita od 45% BDP-a. Zbog nepovoljne valutne strukture javni dug Republike Srbije i dalje je izrazito osetljiv na promene deviznih kurseva, imajući u vidu da je oko 75% javnog duga denominovano u stranoj valuti, pri čemu dolarske obaveze čine oko 29%, a obaveze u evrima oko 39% u novembru godine. Srbija je početkom decembra otplatila evroobveznicu u vrednosti od oko milijardu dolara, čime će dug na kraju godine biti dodatno snižen na oko 54% BDP-a, a ova transakcija će se povoljno odraziti i na valutnu strukturu duga budući da će učešće duga u dolarima biti niže nego na kraju novembra. Javni dug (u % BDP-a) Fokus fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće na očuvanju fiskalne stabilnosti, koja omogućava nastavak silazne putanje duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu. Usvojena Fiskalna strategija za period godine predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP-a koji bi trebalo da omogući pad javnog duga ispod nivoa od 50% BDP-a u godini. Što se tiče očekivanja za godinu, privredni rast bi trebalo da ostane solidan, vođen daljim jačanjem lične potrošnje uz podršku umereno labavije fiskalne politike, dok će očekivani nastavak rasta investicija i izvoza i dalje pozitivno delovati na rast. S druge strane, rast BDP-a bi mogao biti slabiji od trenutno projektovanog u slučaju prelivanja negativnih efekata prouzrokovanih dešavanjima na regionalnim tržištima i na globalnom tržištu, koja mogu da prouzrokuju veću averziju prema riziku kad su u pitanju tržišta u razvoju. Kad je reč o domaćim faktorima, neophodno je nastaviti sa bržim sprovođenjem reformi i intenzivirati aktivnosti na poboljšanju poslovne klime u zemlji, što uključuje i završetak reforme javne administracije, smanjenje sive ekonomije kao i reformu upravljanja u državnom sektoru. Bankarski sektor U godini, bankarski sektor u Srbiji je činilo 28 banaka, od kojih je 20 bilo u stranom vlasništvu, čineći tri četvrtine ukupne bilansne aktive bankarskog sektora. Nastavljen je trend smanjenja broja ekspozitura kao i broja zaposlenih u bankarskom sektoru. Promene na tržištu, koje su se desile tokom godine, potvrdile su nastavak očekivane konsolidacije bankarskog sektora u Srbiji. U prvoj polovini godine, Direktna banka je preuzela Piraeus banku, preuzevši 100% vlasništva. Ubrzo posle toga, banke su otpočele poslovanje pod istim imenom Direktna banka, putem proširene mreže ekspozitura. U skladu sa odlukom NBS-a kojom je Jugobanci a.d. Kosovska Mitrovica oduzeta licenca za rad, Banka Poštanska štedionica je preuzela svu imovinu i obaveze pomenute banke koja se nalazila u državnom vlasništvu. Ukupna aktiva bankarskog sektora je od početka godine povećana za 5,8%, dostignuvši iznos od 3,6 biliona dinara (30,1 milijardu evra) u trećem kvartalu. Da bi održala inflaciju u planiranom okviru, NBS je u godini snizila referentnu kamatnu stopu dva puta na rekordno nizak nivo od 3,0%. Ublažavanje monetarne politike, smanjenje referentne kamatne stope kao i niska kamatna stopa na međunarodnom tržištu, podržani jakom konkurencijom između banaka, doveli su do povećanja tražnje za kreditima. U novembru, odnos kredita i bruto domaćeg proizvoda iznosio je 41,8%, što ukazuje na postojanje tržišnog potencijala za dalji rast. Poboljšana kreditna aktivnost rezultirala je nominalnim rastom ukupnih plasmana od 148 milijardi dinara u odnosu na kraj prošle godine, na nivo od 2,1 bilion dinara (17,5 milijardi evra) u trećem kvartalu godine. Valutna struktura plasmana je skoro ista kao i prethodne godine. Učešće plasmana u domaćoj valuti neznatno je povećano, na 31,2% (+0,1 p.p.), pretežno zbog dinarskih kredita stanovništva koji su zabeležili povećanje, dostignuvši nivo od 55,6% u septembru. Kada je reč o kreditima u stranoj valuti, najveći deo čine evroindeksirani krediti i krediti u evrima. U segmentu privrede, ovi krediti su zabeležili rast u odnosu na prethodnu godinu, dok je u segmentu stanovništva njihov udeo smanjen. U septembru, ukupni krediti su povećani za 7,7% u odnosu na kraj godine. Ovaj rast proizlazi kako od većeg iznosa kredita odobrenih privredi (+4,1%) tako i fizičkim licima (+12,3%), uprkos značajnim otpisima i prodaji problematičnih kredita. Povećano zaduživanje zabeleženo je u svim sektorima, osim u transportu, što ukazuje na to da je oporavak kreditiranja privrede primetan u skoro svim industrijama. Najveći udeo u novoj produkciji odnosio se na plasmane za obrtna sredstva (52,3%), koji su činili većinu ukupnih kredita privredi (49,0%). Dodatno, pozitivan signal je povećanje učešća investicionih kredita u novoodobrenim kreditima (24,7% u trećem kvartalu), što je povoljno uticalo na produženje ročnosti kreditnog portfolija. Krediti stanovništvu nastavili su da rastu, uglavnom zahvaljujući gotovinskim i stambenim kreditima, koji su činili 40,1% i 38,1% ukupnih kredita stanovništvu respektivno, na kraju trećeg kvartala. Povoljni uslovi na tržištu nekretnina kao i kontinuirano smanjenje kamatnih stopa na stambene kredite uticali su na povećanje potražnje za ovim kreditima. Povećanje odobrenih stambenih kredita pretežno se odnosi na nova zaduživanja, iako postoji i trend refinansiranja postojećih. Naime, stambeni krediti su činili 16,2% nove produkcije, dok su gotovinski krediti imali dominantno učešće od 59,9% (uključujući kredite za refinansiranje). Zahvaljujući uspešnom sprovođenju Strategije za rešavanje problematičnih kredita, kao i rastu kreditne aktivnosti, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje pokazuje opadajući trend. Od početka godine do septembra godine, stanje problematičnih kredita je smanjeno za više od 67%, što je rezultiralo poboljšanjem kvaliteta portfolija banaka. Banke su otpisale 172,9 milijardi dinara i prodale 87,2 milijarde dinara loših kredita. Shodno tome, bankarski sektor je zabeležio do sada najniži nivo učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima (6,4%). Na kraju trećeg kvartala, bruto problematični krediti u sektoru privrede iznosili su 89,9 milijardi dinara, a od početka godine zabeležili su pad od 57,4 milijarde dinara (ili 38,9%), dok su u sektoru stanovništva (uključujući preduzetnike) opali za 4,6 milijardi dinara (odnosno 8,6%) i iznosili su 48,4 milijarde dinara. Depoziti klijenata i dalje predstavljaju primarni izvor finansiranja banaka u Srbiji i čine 70,2% ukupnih obaveza u trećem kvartalu godine. Osim depozita klijenata, dodatni izvor finansiranja su depoziti primljeni od banaka i drugih finansijskih institucija. Na kraju septembra stanje ukupnih depozita poraslo je za 5,6% zbog povećanja depozita u domaćoj i stranoj valuti. Makroekonomska stabilnost, niska i stabilna inflacija i relativna stabilnost deviznog kursa doveli su do dinarske štednje koja je do kraja septembra činila 31,5%. Više od dve trećine depozita klijenata je denominirano u stranoj valuti, a rast je prvenstveno zasnovan na štednji stanovništva. Što se tiče strukture depozita prema ugovorenoj ročnosti, u septembru godine, depoziti po viđenju su bili dominantna kategorija sa 62,2% učešća, kratkoročni depoziti su učestvovali sa 30,3%, dok se najmanji deo (7,3%) odnosio na dugoročne depozite. Depoziti privrede su zabeležili rast od 1,2%, dok su depoziti stanovništva porasli za 6,0%. Takođe, korišćenje sredstava od banaka, drugih finansijskih organizacija i NBS-a u istom periodu poraslo je za 9,4%. Tokom godine bankarski sektor Srbije je zabeležio značajan rast profitabilnosti, pre svega na osnovu nižih troškova rezervisanja. Naime, otpuštanje rezervacija je imalo pozitivan efekat na rezultat u 18 19

11 prvoj polovini godine, imajući u vidu da su prihodi po osnovu otpuštanja rezervisanja bili veći od troškova rezervisanja. Na kraju trećeg kvartala 25 banaka je ostvarilo pozitivan rezultat. S obzirom na to da je kreditna aktivnost banaka porasla, neto kamatni prihod je u trećem kvartalu godine viši za 1,1 milijardu dinara nego u istom periodu prethodne godine. Ovaj efekat je najviše uzrokovan relaksiranom monetarnom politikom, smanjenom referentnom kamatnom stopom koja je posledično snizila kamatne stope u lokalnoj valuti, što je dodatno podstaknuto padom kamatnih stopa na međubankarskom tržištu. U istom periodu neto prihodi od naknada i provizija veći su za 1,1 milijardu dinara, što je pozitivno uticalo na neto dobit. Dobit pre oporezivanja na kraju septembra iznosila je 53,9 milijardi dinara, što je za 0,4 milijarde više nego u septembru prethodne godine. Na kraju trećeg kvartala prinos na aktivu (ROA) je blago pao na 2,1%, kao i prinos na kapital (ROE) na 10,7% u odnosu na septembar godine (11,0%). Bankarski sektor u Srbiji je dobro kapitalizovan i visoko likvidan. Banke posluju sa pokazateljima adekvatnosti kapitala znatno iznad regulatornog minimuma, što potvrđuje da je finansijski sistem stabilan, a depoziti klijenata sigurni. Na kraju trećeg kvartala stopa adekvatnosti kapitala bankarskog sektora iznosila je 22,8%, što je povećalo poverenje u finansijsko tržište u celini. U godini, na kraju trećeg kvartala, Banca Intesa je ojačala svoju vodeću poziciju sa dominantnim tržišnim učešćem u ukupnoj aktivi (16,1%), plasmanima (15,8%) i depozitima klijenata (16,9%). Osim toga, Banka zauzima vodeće mesto u poslovima sa platnim karticama i platnom prometu, sa bazom od oko 1,4 miliona klijenata. Banka svoje poslovanje ostvaruje preko rasprostranjene mreže koja se sastoji od 154 ekspoziture, uz podršku najveće mreže bankomata i POS terminala na tržištu

12 Elementi strategije i planiranog razvoja Banke Elementi strategije i planiranog razvoja Banke Banca Intesa Beograd nastoji da učvrsti vodeću poziciju u bankarskom sektoru Srbije, kroz obezbeđivanje stabilnog i održivog kreiranja i distribuiranja vrednosti, pri čemu ostaje posvećena aktivnoj podršci ekonomskom oporavku Srbije. U periodu od do godine strateški ciljevi Banke bi trebalo da obezbede jaču tržišnu poziciju vođenu digitalnom transformacijom, rastom prihoda kroz korišćenje novih poslovnih mogućnosti, uz istovremenu posvećenost kvalitetu kreditnog portfolija i održavanju troškovne discipline kroz pojednostavljenje i povećanje efikasnosti. Ostvarenje ciljeva Banke je sumirano kroz sledećih pet inicijativa: I Sprovođenje procesa digitalne transformacije kroz reviziju uloge fizičke mreže Korišćenje punog potencijala digitalizacije je jedan od glavnih pokretača stvaranja vrednosti i rasta prihoda u narednim godinama. Prihvatanjem digitalizacije, Banka namerava da poboljša usluge kroz pružanje pogodnosti klijentima uz istovremenu uštedu vremena. Banka će raditi na daljem razvoju online proizvoda, usluga i iskustava i unaprediće digitalne odnose sa klijentima kroz nadogradnju mobilnih i online aplikacija i uvođenje novih platformi za korporativne klijente. Istovremeno, Banka će raditi na optimizaciji fizičke mreže i unapređenju digitalnih procesa. II Povećanje prihoda uprkos velikoj konkurenciji uz istovremeno povećanje učešća prihoda od naknada U okolnostima veoma konkurentnog okruženja, Banka će se fokusirati na kreditnu aktivnost i izgradnju kvalitetnog portfolija, dok će istovremeno težiti povećanju prihoda kroz korišćenje novih poslovnih mogućnosti. Planirano je nekoliko aktivnosti koje bi podržale ovu inicijativu, kao što su jačanje odnosa sa aktivnim klijentima i proaktivni pristup prodaji. Štaviše, Banka će unaprediti unakrsnu prodaju korišćenjem proizvoda Intesa Sanpaolo i poslovne saradnje sa Grupom, a s ciljem da dalje unapredi promociju proizvoda hedžinga i struktuiranih finansijskih proizvoda i zajedničkog pristupa tržištu kapitalnog duga. Korišćenjem COSME i InnovFin garantnih šema sa EIF, Banka će nastaviti da uspešno odgovara na jaku tržišnu tražnju za proizvodima sa elementima podele rizika. U predstojećim godinama Banka će izgraditi nove izvore prihoda bazirane na naknadama kroz širenje na tržište upravljanja imovinom putem novoosnovane kompanije za upravljanje imovinom Intesa Invest, kao i kroz proširenje asortimana proizvoda osiguranja i korišćenjem rastućeg tržišnog potencijala za prodaju proizvoda životnog osiguranja. III Poboljšanje troškovne discipline Imajući na umu posvećenost da unapredi efikasnost i pojednostavi poslovni model, Banka će nastaviti proces optimizacije troškova kroz reviziju organizacije i procesa. Naime, Banka će težiti maksimiziranju efikasnosti Poslovne mreže kroz analizu organizacije mreže i automatizaciju poslovnih procesa, standardizaciju aplikacija i racionalizaciju. U vezi sa revizijom procesa, ovaj ICT projekat će omogućiti automatizaciju i digitalizaciju poslovnih operacija i procesa s ciljem povećanja efikasnosti, uštede vremena i garantovanja većeg kvaliteta usluge i istovremeno smanjenje aktivnosti koje ne dodaju novu vrednost. IV Poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija Banka će nastaviti sa poboljšanjem kvaliteta kredita putem proaktivnog upravljanja kreditnim portfoliom i pravovremenim inicijativama za smanjenje NPL-a. Banka će raditi na unapređenju upravljanja kreditnim rizikom uz usklađivanje sa metodologijama Grupe, kao i na internim modelima kreditnog rejtinga u svrhe približavanja standardima naprednih pristupa merenju kreditnog rizika. Osim toga, Banka će nastaviti implementaciju ECA (electronic credit application) alata kako bi se uskladila sa praksom Grupe i povećala efikasnost. Štaviše, Banka će unaprediti upravljanje kreditima. Procesi za identifikaciju ciljnih industrija biće unapređeni zarad usklađivanja kvaliteta kredita i komercijalnih napora, posebno u segmentu malog biznisa i malih i srednjih preduzeća, uzimajući u obzir kreditni potencijal i pozitivne izglede poslovanja u ovom segmentu. Takođe, biće sprovedena i automatizacija redizajniranog, revidiranog i poboljšanog kreditnog procesa i procesa plasiranja za klijente malog biznisa i SME segmenta, koji imaju za cilj širu upotrebu internih rejtinga unapređenih kreditnim kriterijumima, diferenciranjem vrste kreditnih procesa i povećanjem opsega klijenata koji će se obraditi. Proaktivno upravljanje kreditnim portfoliom i upravljanje NPL-om će se dodatno ojačati, dok će dalje smanjenje problematičnih izloženosti doći kao rezultat redovnog čišćenja portfolija u okviru zakonskih i poreskih ograničenja, globalnog revidiranja svih klijenata i daljeg promovisanja planova restrukturiranja sa proaktivnijim pristupom prema klijentima. 23

13 V Jačanje operativnog modela Grupe u ključnim oblastima Banka će se fokusirati na jačanje veze sa matičnom Grupom kroz nekoliko inicijativa. U narednim godinama, jedan od glavnih ciljeva koji se odnosi na integraciju sa Grupom biće implementacija strateških projekata koji će omogućiti adekvatnu infrastrukturu za potrebe rastućeg poslovanja i u skladu sa erom digitalizacije. Ovi projekti će poboljšati upravljanje i praćenje u oblastima poslovanja i kontrole i podrške, kao i dalji razvoj standardizacije i ekonomije obima u IT Operacijama. Prepoznat kao najvažniji deo Banke i jedan od glavnih pokretača za ostvarivanje Poslovnog plana, dalji razvoj zaposlenih biće podržan od strane nekoliko inicijativa Grupe. Banka će razvijati sredstva za podršku učinaka kroz novu procenu upravljanja učincima sa unapređenim procesom evaluacije zaposlenih i novim sistemom nagrađivanja, i nastojati da potvrdi posebnost zaposlenih

14 Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom Segment klijenata fizičkih lica Krediti stanovništvu (u milionima dinara) Značajne stope rasta svih komercijalnih i finansijskih pokazatelja uz jačanje tržišnog učešća i aktivne klijentske baze Uvođenje novih proizvoda i usluga kao potvrda tržišnog liderstva u inovacijama Kontinuirani razvoj digitalnih kanala uz održavanje kvaliteta usluge na svim tačkama interakcije sa klijentima Strategijska orijentacija Banca Intesa ka kontinuiranom razvoju kvaliteta usluga i transparentnosti poslovanja sa težnjom unapređenja zadovoljstva svojih korisnika ogleda se kroz rast primarne klijentske baze na međugodišnjem nivou od 2,3%. Posledično, u toku godine, Banka je potvrdila i dodatno ojačala lidersku poziciju na tržištu izraženu kroz tržišna učešća u svim ključnim proizvodima koje ima u ponudi za klijente segmenta stanovništva. Tržišno učešće Banke u kreditima stanovništvu Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom Prethodnu godinu obeležio je značajan rast svih komercijalnih i finansijskih pokazatelja, a najdinamičniji rast ostvaren je u delu komercijalnog kreditiranja stanovništva. Sudeći po ostvarenim stopama rasta u svim segmentima poslovanja, Banca Intesa uspela je da i u protekloj godini savlada izazove koje nameće dinamično tržište. Kroz brojne novine i unapređenja koja u fokusu imaju zadovoljstvo klijenata, kao i transparentnu komunikaciju cenovnih i necenovnih elemenata, ostvaren je rekordan obim plasmana gotovinskih kredita u iznosu od 370 miliona evra (43,7 milijardi dinara), što je za 17,3% više u poređenju sa godinom. Ovakvi poslovni rezultati doprineli su daljem rastu tržišnog učešća Banke u gotovinskim kreditima sa 13,3%, koliko je iznosilo tržišno učešće na kraju godine, na 14,0% u godini, dok je istovremeno broj klijenata sa gotovinskim kreditima u korišćenju porastao za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. Kada je u pitanju stambeno kreditiranje stanovništva, ostvaren je porast plasmana od 18,9% u poređenju sa godinom i dostignut nivo od 124 miliona evra (14,6 milijardi dinara). U godini nastavljen je trend rasta tržišnog učešća sa 16,9% na kraju godine na 17,9%. Takođe, zabeležen je i rast u broju klijenata sa stambenim kreditom za 10,5% u odnosu na prethodnu godinu. Da klijenti cene visok nivo usluge i orijentaciju u poslovnoj politici usmerenu na klijenta i njegove stvarne potrebe, kao i negovanje principa transparentnosti u poslovanju, najbolje govori podatak o višegodišnjem ostvarenom rastu aktivnih bankarskih poslova u delu poslovanja sa stanovništvom. Imajući u vidu obaveze prema klijentima, Banka je ostvarila višegodišnji rast depozita stanovništva iznad tržišnog proseka. Depoziti stanovništva uvećani su za 23,5 milijardi dinara u godini, uz ostvaren rast od čak 10,3% u odnosu na prethodnu godinu. Dinamičniji rast depozita stanovništva od tržišnog proseka doprineo je porastu tržišnog učešća u ovom segmentu poslovanja sa 18,9% u decembru godine na 19,2% u decembru godine. Depoziti stanovništva (u milionima dinara) 27

15 Tržišno učešće Banke u depozitima stanovništva Banka je u okviru Društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest dodatno proširila obim alternativnih vidova ulaganja za stanovništvo i pravna lica u protekloj godini. U uslovima niskih kamatnih stopa kreirane su nove investicione prilike za klijente pokretanjem dva investiciona fonda. Osim mogućnosti ostvarivanja adekvatnog prinosa, stalne raspoloživosti sredstava, smanjenog rizika ulaganja i profesionalnog upravljanja sredstvima, klijentima je omogućena jedinstvena ekspertiza na tržištu, što je doprinelo tome da je u prvih 6 meseci samo u segmentu stanovništva prikupljeno 11,3 miliona evra sredstava. Prateći globalne trendove i u težnji ka kontinuiranom poboljšanju kvaliteta usluga, u godini započet je sveobuhvatan, višegodišnji proces edukacije klijenata u oblasti digitalnog bankarstva, čiji je krajnji cilj unapređenje zadovoljstva klijenata u poslovanju sa Bankom. Poslovanje platnim karticama Banca Intesa je i tokom godine zadržala lidersku poziciju u segmentu kartičnog poslovanja, sa tržišnim učešćem od 21% u broju izdatih platnih kartica, 27% u broju POS terminala, 55% u broju internet POS terminala i 25% u ukupnom broju ostvarenih platnih transakcija u zemlji i inostranstvu. Broj transakcija obavljenih platnim karticama Banca Intesa bio je u porastu i godine. Transakcije obavljene u zemlji povećane su za 24% u poređenju sa prethodnom godinom, a transakcije obavljene u inostranstvu ostvarile su rast od 31%. Kada je obim poslovanja POS terminalima u pitanju, broj transakcija povećan je za 3%, dok je obim prometa povećan za 7,8% u odnosu na prethodnu godinu. Osim toga, Banca Intesa je nastavila sa unifikacijom i usavršavanjem prihvatne mreže, konstantno šireći broj novih korisnika. Kao rezultat, gotovo cela mreža POS terminala podržava beskontaktno plaćanje. Takođe, Banka je održala kontinuitet u širenju prodajnih mesta na kojima je omogućena prodaja kreditnim karticama na rate, uz ostvaren rast učešća prodaje na rate u ukupnom prometu. Broj transakcija je povećan za 9,5% u odnosu na prethodnu godinu, dok je obim prometa porastao za 12,4%. U godini su nastavljene aktivnosti u cilju povećanja potrošnje kreditnim karticama na internetu i širenja mreže e-commerce trgovaca. Ovo je uslovilo rast ostvarenog prometa u mreži Bančinih e-commerce trgovaca od 44% u poređenju sa prethodnom godinom. Takođe, nastavljene su i aktivnosti usmerene ka zajedničkom nastupu Banke i trgovaca koji su korisnicima Banca Intesa platnih kartica obezbedili značajne popuste i pogodnosti. Ove aktivnosti rezultirale su povećanjem prometa kreditnih kartica Banca Intesa kod izabranih partnera za više od 30% u odnosu na godinu. Promet kreditnim karticama Banke na prodajnim mestima u zemlji ukupno je porastao za 23,8% u odnosu na prethodnu godinu. U godini Banca Intesa je obogatila ponudu platnih kartica debitnim karticama namenjenim fizičkim licima, Visa Infinite i Visa Platinum, kao i Visa Business Platinum debitnom karticom koja je namenjena poslovnim klijentima. Banca Intesa je prva na tržištu Srbije ponudila ove premijum kartične proizvode, koji klijentima obezbeđuju niz specijalizovanih pogodnosti, privilegovan tretman i personalizovane usluge najvišeg nivoa, a sve u skladu sa potrebama i očekivanjima klijenata i njihovog životnog stila. Direktni kanali i e-servisi Tokom godine Banka je uvela značajan broj inovacija i unapređenja na digitalnim kanalima, znatno uvećala bazu korisnika digitalnih usluga i na taj način potvrdila vodeću poziciju u stvaranju inovacija na domaćem tržištu. Rast korisnika digitalnih platformi u segmentu i fizičkih i pravnih lica ukazuje na to da je Banka tokom godine uspela da stvori digitalno iskustvo na osnovu kojeg klijenti percipiraju korišćenje digitalnih kanala i usluga kao najbrži i najjednostavniji način za izvršenje svakodnevnih bankarskih transakcija. Banca Intesa je prva na tržištu omogućila online realizaciju gotovinskih kredita i dozvoljenog prekoračenja (EndToEnd proces), bez dodatne dokumentacije i dolaska u ekspozituru. Ceo proces, od podnošenja zahteva do realizacije, moguće je završiti za 15 minuta. Uvođenje EndToEnd procesa, sa fokusom na akviziciju novih i edukaciju postojećih klijenata, dovelo je do značajnog porasta učešća online zahteva u ukupnom broju podnetih zahteva na nivou Banke, pa je tako u decembru 48,1% zahteva za dozvoljeno prekoračenje bilo podneto preko online kanala, kao i 11,8% zahteva za gotovinske kredite. Takođe, Banka je uvela i mogućnost podnošenja zahteva za kreditne kartice preko online aplikacije za fizička lica, čime je omogućeno klijentima da u ekspozituru dođu samo jednom da preuzmu i aktiviraju karticu. Integracija online i mobi aplikacije sa CRISP aplikacijom i uvođenje kataloga proizvoda na ovim kanalima omogućilo je proaktivni prodajni pristup kroz kreiranje personalizovanih kampanja i prikupljanje lidova na osnovu iskazanog interesovanja klijenata. U cilju povećanja zadovoljstva klijenata, Banka je razvila dodatne online funkcionalnosti za fizička lica, unapređujući nivo samostalnog upravljanja proizvodima i uslugama direktno na kanalima, bez potrebe odlaska u ekspozituru. Dodatno, Banka je redizajnirala On-line aplikaciju i implementirala novi kanal podrške klijentima kroz chat, video i audio konverzaciju u virtuelnoj ekspozituri. Ukupan broj aktivnih korisnika Intesa On-line kanala iznosi blizu 115 hiljada. U decembru godine ukupan iznos transakcija izvršenih na Intesa On-line aplikaciji iznosio je nešto više od 5 milijardi dinara, dok je broj transakcija u istom mesecu dostigao 444 hiljade. Broj i obim online transakcija ukazuje na stabilan trend rasta kako u ukupnom obimu tako i po vrstama transakcija, odnosno plaćanju, prenosu sredstava i menjačkim poslovima. U isto vreme, ukupan broj aktivnih korisnika Intesa Mobi aplikacije dostigao je180 hiljada. Iznos transakcija u decembru godine bio je oko 9 milijardi dinara, dok je njihov broj dostigao 710 hiljada. U poređenju sa prethodnom godinom, broj transakcija porastao je za 38%. Poslovna mreža Pod okriljem matične Grupe, tokom godine prvi put je pokrenuta zajednička inicijativa na polju razvoja poslovne mreže koja prati savremene tehnološke trendove i dovodi ih na domaće tržište, a sve to pod uticajem ubrzane digitalizacije poslovanja. S ciljem unapređenja korisničkog iskustva, poslovna mreža Banca Intesa dobija novi izgled i ulogu, a klijenti novi i unapređeni servisni model u skladu sa strateškim planom Grupe. Tokom godine nastavljeno je modernizovanje ekspozitura elementima novog standarda kao što su infopult na ulasku u ekspozituru, dnevna soba sa bibliotekom, digitalni ekrani i tableti, samouslužne zone sa novim ATM uređajima a uveden je i ATS uređaj za uplatu pazara klijenata pravnih lica. Učinjeni su značajni napori na polju optimizacije poslovne mreže u smislu teritorijalne pokrivenosti. Na kraju godine poslovnu mrežu Banke čine 154 ekspoziture, 7 prodajnih mesta za stambene kredite i 1 prodajno mesto Banca Intesa u krugu fabrike FCA SRBIJA d.o.o. Kragujevac. Kao ključne razvojne i organizacione promene u godini izdvajaju se inicijativa ukrupnjavanja poslovnih jedinica spajanjem portfolija manjih ekspozitura, osnivanje centra za stambene kredite u regionalnom centru Kragujevac s obzirom na veliki potencijal prepoznat u ovom delu zemlje, i formiranje virtualne ekspoziture u okviru kontakt centra, s ciljem pružanja podrške klijentima korisnicima usluga elektronskog bankarstva. Osim toga, prateći potrebe klijenata registrovanih poljoprivrednih gazdinstava osnovan je Intesa Farmer Centar kako bi se omogućilo efikasno upravljanje prodajnim procesom i unapredila saradnja sa ovom grupom klijenata. U skladu sa trendom digitalizacije u delu transakcionih aktivnosti, tokom godine razvijena je i implementirana transakcija uplate pazara na ATS (Cash IN) uređaju. ATS uređaji tokom godine postavljeni su u 26 ekspozitura i sklopljeno je oko ugovora sa klijentima, čime je čak 30% uplata pazara u periodu od 6 meseci migrirano sa šaltera na ATS uređaj. Tokom godine intenzivno se radilo i na smanjivanju vremena čekanja na najprometnijim lokacijama, posebno u regionalnim centrima Beograd i Novi Sad. U tom pravcu su razvijeni novi sistemi izveštavanja, donete opšte smernice poslovanja u transakcionom segmentu i maksimalno afirmisano korišćenje QMS sistema uz primenu dinamičkog koncepta poslovanja. Na nivou poslovne mreže, prosečno vreme čekanja svedeno je na ispod 8 minuta. Ekspoziture koje su bile pod direktnim monitoringom ostvarile su čak 20% bolji rezultat od proseka mreže. Kontakt centar Banke se tokom godine susreo sa značajnim povećanjem broja dolaznih poziva i upita. Takođe, uvedeni su novi kanali komunikacije chat&video chat i društvene mreže. Segment klijenata malog biznisa i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava Savremena procesna unapređenja u cilju zadovoljavanja potreba klijenata Nastavljena saradnja sa renomiranim finansijskim institucijama Zabeležen rast u svim segmentima poslovanja sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima U segmentu malog biznisa koji obuhvata poslovanje sa pravnim licima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, je bila godina kada je Banka posebnu pažnju usmerila ka korisničkom iskustvu, sa željom da kvalitetom proizvoda i nivoom usluge opravda ulogu tržišnog lidera. Svojim zalaganjem koje podrazumeva visok nivo profesionalnosti i kvaliteta proizvoda i usluge, Banka je potvrdila vodeću poziciju kada je reč o broju klijenata. Tržišno učešće u segmentu pravnih lica i preduzetnika povećano je za skoro 2 procentna poena u poslednjih godinu dana, dostignuvši učešće od 24%. U segmentu poljoprivrede tržišno učešće je takođe povećano, na nivo od preko 14%

16 U nastojanju da bude pouzdan poslovni partner svojim klijentima na putu poslovnih izazova, tokom godine Banka je privredu uspešno podržala kroz nove plasmane segmentu malog biznisa u iznosu od 225 miliona evra, koji su za 8% veći u odnosu na prethodnu godinu, odnosno sa 57 miliona evra segmentu poljoprivrede, što je za 18% iznad prošlogodišnjih rezultata. Ovakav trend nove produkcije uslovio je i rast broja finansiranih klijenata. Dok se na tržištu beleži stagnacija, pa i blagi pad kada je reč o broju kreditiranih klijenata, segment malog biznisa i poljoprivrede zabeležio je rast od 8% tokom Posledično, kreditni portfolio zabeležio je rast od 20% u segmentu malog biznisa, odnosno 6% u segmentu poljoprivrede. Segment malog biznisa Tokom godine Banka je uvela niz procesnih unapređenja sa željom da izađe u susret potrebama klijenata, koje se razlikuju u zavisnosti od faze razvoja u kojoj se trenutno nalaze, ali i nivoa i dužine saradnje sa Bankom. Imajući u vidu da savremena tehnološka rešenja menjaju tradicionalne modele poslovanja, posebna pažnja je usmerena ka digitalizaciji servisa uvođenjem ATS sistema za uplatu pazara, kao i nove digitalne platforme za ovaj segment poslovanja u vidu BizMobi aplikacije za mobilno bankarstvo. Kao prva banka na srpskom bankarskom tržištu, Banca Intesa je svojim klijentima promovisala premijum biznis kartice. Na jednom mestu, u okviru nove, ekskluzivne Visa Platinum Business platne kartice objedinjene su pažljivo kreirane usluge, kao što su putno zdravstveno osiguranje, besplatno korišćenje biznis salona na aerodromima, pomoć na putu, koje će zadovoljiti potrebe i očekivanja klijenata u smislu kvaliteta i servisa, zatim olakšati sprovođenje poslovnih aktivnosti, uštedeti vreme i omogućiti bolje upravljanje novcem. U nastojanju da privredi stavi na raspolaganje prestižne investicione opcije i tokom godine, Banka je nastavila saradnju sa renomiranim finansijskim institucijama. Kao rezultat saradnje sa Evropskim investicionim fondom (EIF), Banca Intesa od decembra godine, kao prva banka na domaćem tržištu, privredi stavlja na raspolaganje COSME kredite. Navedeni tip kredita za finansiranje nabavke obrtnih sredstava odlikuje se povoljnom kamatnom stopom, produženim rokovima otplate, kao i relaksiranim uslovima u delu obaveznih sredstava obezbeđenja. Zahvaljujući ovakvim karakteristikama ukupno je plasirano više od 126 miliona evra kredita u okviru navedene linije. Takođe, u saradnji sa EIFom, drugu godinu za redom, u ponudi Banca Intesa se nalaze i InnovFin krediti namenjeni ulaganju u inovativne poslovne poduhvate, koji se može koristiti za finansiranje nabavke obrtnih sredstava i investicija, bez obavezne hipoteke i zaloge, uz pojednostavljenu proceduru odobravanja i povoljnu kamatnu stopu. Kroz ovaj tip kredita podržano je više od 70 inovativnih poslovnih modela kroz 7 miliona evra novih plasmana. Verna svom opredeljenju da pruži aktivnu podršku rastu i razvoju ženskog preduzetništva, već 4 godine za redom, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Banka ženama u biznisu stavlja na raspolaganje posebnu kreditnu liniju praćenu nizom dodatnih pogodnosti u oblasti platnog prometa, lizinga i elektronskog bankarstva. Ženama u biznisu je pružena podrška kroz više od plasmana u ukupnom iznosu od 12,7 miliona evra. Segment poljoprivrede Tokom godine zabeležen je rast u svim segmentima poslovanja sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Dobre rezultate omogućili su povoljni izvori finansiranja obezbeđeni kroz KfW kreditnu liniju, dalje širenje inovativnog kreditnog modela Agroprotekt, kao i aktivno učestvovanje u finansiranju klijenata kroz program subvencionisanog kreditiranja u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde je Banca Intesa učestvovala sa oko 20% u ukupnom iznosu i više od 30% u ukupnom broju odobrenih kredita. Nastavljena je i saradnja sa Garancijskim fondom AP Vojvodine kroz finansiranje poljoprivrednika kreditima iz ugovorenih kreditnih linija sa ovom institucijom. Kao rezultat svih preduzetih aktivnosti, ukupan portfolio je uvećan za oko 7% u odnosu na godinu, a ukupan broj kredita isplaćenih u godini povećan je za oko 26%. Tokom godine uvedena su mnoga unapređenja u aplikativnom i sistemskom smislu, koja su omogućila kvalitetniju i bržu analizu kreditnih zahteva, što je dovelo do brže realizacije kredita i bržeg odgovora na zahteve klijenata. Ovim unapređenjima Banka je uspela da podigne nivo zadovoljstva klijenata zbog bržeg rešavanja njihovih zahteva, kao i zbog kvalitetnije usluge koja se pruža poljoprivrednicima. Poslednji kvartal godine obeležio je i početak rada Intesa Farmer centra, kao specijalizovane ekspoziture za poslovanje sa većim klijentima u segmentu finansiranja poljoprivrednih gazdinstava. Intesa Farmer centar pomera fokus poslovanja u ovom segmentu s ciljem da se omogući kvalitetnija usluga i time podigne prepoznatljivost Banke u finansiranju većih poljoprivrednika, ukazujući na svoju posvećenost jednom od najkvalitetnijih delova domaće privrede

17 Poslovanje sa privredom Poslovanje sa privredom Zadržana vodeća tržišna pozicija Primena globalnog iskustva na lokalnom tržištu Fokusirani na mišljenje klijenata u cilju unapređenja kvaliteta usluga Kretanja relevantnih makroekonomskih pokazatelja u godini ukazuju na činjenicu da je u poređenju sa prethodnom godinom očuvana stabilnost ekonomskog okruženja, kao i da je obezbeđen značajan rast privredne aktivnosti. Rast privredne aktivnosti doprineo je budžetskom suficitu i stabilnoj inflaciji koja je bila u skladu sa očekivanjima. Došlo je do značajnog rasta spoljnotrgovinske razmene i rasta državnih investicija, a kurs dinara u odnosu na glavne valute je bio stabilan. Sve navedeno doprinelo je poboljšanju ukupnog poslovnog okruženja, rastu profitabilnosti i generisanju stabilne poslovne klime. Takođe, u prethodnoj godini država je očuvala regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija, što je dodatno doprinelo pozitivnom imidžu zemlje, izvoznom potencijalu i rastu poslovne aktivnosti. U stabilnom poslovnom okruženju, NBS je nastavila da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, u skladu sa niskim inflatornim pritiscima, monetarnom politikom Evropske centralne banke, kao i potrebom da se monetarnom politikom doprinese rastu investicione i privredne aktivnosti u zemlji. Vlada Republike Srbije i NBS nastavile su da donose mere i aktivnosti za povećanje dinarizacije i smanjenje deviznog rizika, stimulišući banke da u većoj meri koriste dinarske izvore sredstava i rast dinarskih kredita u ukupnim kreditima, što je rezultiralo daljim smanjenjem razlika u kamatnim stopama između dinarskih i deviznih kredita. Izrazito konkurentni uslovi na finansijskom tržištu, na kojem posluje veliki broj poslovnih banaka, značajno su uticali da bankarski proizvodi budu veoma pristupačni i da na taj način privrednim subjektima bude omogućen lakši i povoljniji pristup dodatnim finansijskim sredstvima kako iz sopstvenih izvora banaka tako i iz različitih kreditnih linija koje domaće poslovne banke obezbeđuju u saradnji sa inostranim kreditorima. U skladu sa pozitivnim tržišnim trendovima, Divizija za poslovanje sa privredom je i u godini poslovala stabilno i zabeležila rast kreditnog portfolija od 13,9% u odnosu na prethodnu godinu, obezbedivši tržišno učešće u ukupnim kreditima odobrenim privredi od 15,9% na kraju godine. Godišnji rast stanja kredita, kao i nove produkcije kreditnih proizvoda, bio je iznad proseka bankarskog sektora, što je doprinelo ostvarenju liderske pozicije Banke u segmentu poslovanja sa privredom. Kada je u pitanju oblast poslovanja koja se odnosi na depozite privrednih subjekata, Banka tradicionalno već dugi niz godina ima dominantnu lidersku poziciju, a tome u prilog govori i činjenica da ostvareno tržišno učešće u depozitima privrede iznosi 14,1% na kraju godine. Takođe, u delu dokumentarnih poslova, koji se odnosi na izdate bankarske garancije i akreditive, zabeležen je izuzetan rast volumena od 32,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Krediti privredi (u milionima dinara) Tržišno učešće Banke u kreditima privredi 32 33

18 Depoziti privrede (u milionima dinara) Tržišno učešće Banke u depozitima privrede Klijentska baza Divizije za poslovanje sa privredom i dalje je najveća na tržištu, a to je potvrđeno i u različitim eksternim istraživanjima bankarskog sektora, i broji više od aktivnih klijenata, što predstavlja više od tri četvrtine ukupne klijentske baze raspoložive na tržištu, od čega je jedna polovina klijenata finansirana. Jedan od prioriteta Banke je da svoju strategiju razvoja bazira na unapređenju kvaliteta usluge i odnosa sa korporativnim klijentima, i s tim u vezi uvodi nove načine kako da glas klijenata bude prisutan i uvek relevantan u donošenju budućih odluka. Zahvaljujući jakoj klijentskoj bazi i izuzetnim odnosima koje Banka ima sa svojim klijentima, a u želji da od klijenata dobije objektivnu povratnu informaciju kada su u pitanju proizvodi, usluge, kao i posvećenost i kompetentnost prodajne mreže, iniciran je projekat Instant Voice of Customer. Ova inicijativa je, za sada, usmerena na istraživanje zadovoljstva klijenata iz segmenta malih i srednjih preduzeća, s namerom da se na osnovu njihovih odgovora i komentara dodatno unapredi ponuda, proces i kvalitet prodajne mreže, kako bi očekivanja bila ispunjena a poslovne potrebe klijenata zadovoljene. U skladu sa očekivanjima i planovima, potražnja malih i srednjih preduzeća za dodatnim izvorima finansiranja nastavila je da raste, tako da je, u okviru Divizije za poslovanje sa privredom, najznačajniji rast i rezultat ostvaren u Sektoru za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima. U ovom segmentu, u poređenju sa krajem prethodne godine, zabeležen je rast kreditnog portfolija od 14%, dok rast vanbilansnih plasmana iznosi čak 31,3%. Značajan rast u segmentu malih i srednjih preduzeća je, između ostalog, i rezultat prepoznate potrebe klijenata za što efikasnijim i jednostavnijim kreditnim procesom kroz unapređenje poslovnih procesa, kao i atraktivnih kreditnih linija koje su obezbeđene u saradnji sa inokreditorima (EBRD, EIB...). U Sektoru za poslovanja sa velikim i institucionalnim privrednim subjektima očuvana je stabilnost i zabeležen je rast od 9,3% u segmentu kredita, dok je u delu vanbilansnog poslovanja očuvana stabilnost. Baza aktivnih klijenata uvećana je za 7%, a finansiranih klijenata za 9%. Sektor za poslovanje sa međunarodnim privrednim subjektima ostvario je značajan kreditni rast i profitabilnost u poređenju sa prethodnom godinom kroz akviziciju novih klijenata i povećanu kreditnu aktivnost postojećih klijenata. Zabeležen je rast od 17,4% u segmentu kredita i 93,3% u delu vanbilansnog poslovanja, dok je baza aktivnih klijenata uvećana za 6% a finansiranih klijenata za 16%. U toku prethodnog perioda primetan je trend smanjenja udela problematičnih potraživanja, a očekivanja za ubuduće su da će se ovaj trend nastaviti i da će celokupan rast biti baziran na odgovornoj i opreznoj politici kada su u pitanju rizici kojima je Banka izložena u svakodnevnom poslovanju. Transakciono bankarstvo Klijentima Banke omogućena je sveobuhvatna ekspertiza lokalnog tima i pristup globalnom transakcionom bankarstvu preko Intesa Sanpaolo grupe. Pružajući klijentima usluge veće vrednosti, Banka nastavlja da produbljuje odnose sa istaknutim korporativnim klijentima, istovremeno promovišući različite usluge transakcionog bankarstva. Banka nastavlja sa unapređenjem usluge Payment Factory, što je dovelo do povećanja broja vodećih multinacionalnih korporacija koje su se odlučile za poslovanje sa Banca Intesa, oslanjajući se na nove usluge, široku globalnu mrežu i bogato iskustvo. Ova usluga, koja omogućava centralizaciju plaćanja, naplata i izveštavanja, i dalje je jedinstvena na domaćem tržištu. Banka je i dalje posvećena zadovoljavanju specifičnih potreba svoje raznovrsne baze klijenata u izvozno/ uvoznom poslovanju, s ciljem da osigura nesmetano obavljanje relevantnih trgovinskih poslova i poslova finansiranja. Povećanje volumena od oko 32,9% u dokumentarnom poslovanju u odnosu na prethodnu godinu pokazuje uspešnu realizaciju postavljenih ciljeva u ovom segmentu poslovanja. Garancije i ostale preuzete obaveze (u milionima dinara) Faktoring Faktoring, kao značajan način finansiranja kratkoročnih finansijskih potreba klijenata, kroz sagledavanje individualnih potreba, dostigao je nivo od 124 miliona evra prometa u godini. Ostvaren je rast od 41% u odnosu na prethodnu godinu, što je rezultiralo u povećanju tržišnog učešća Banke i potvrdilo opredeljenost ka holističkom pristupu u pružanju usluga klijentima. Uz planirane i realizovane prodajne aktivnosti, nastavljene su i aktivnosti u delu tehničkih unapređenja i sistema podrške. Strukturno finansiranje Oslanjajući se na snagu lokalnog tima i iskustvo Intesa Sanpaolo grupe, Banca Intesa je pouzdan partner koji pruža podršku klijentima u projektnom finansiranju, prvenstveno finansiranju nekretnina i obnovljivih izvora energije, i drugim oblicima strukturnog finansiranja prilagođenog odgovarajućim karakteristikama rizika. Banka nastoji da dodatno poveća svoju profitabilnost i prisutnost na tržištu kroz nove projekte koji proizlaze iz tržišnog potencijala i nadogradnje odnosa sa investitorima, preduzimačima, kao i međunarodnim savetnicima za nekretnine prisutnim na tržištu. Dodatno, Banka u svom poslovanju postupa u skladu sa Ekvatorskim principima koji obezbeđuju adekvatno upravljanje rizicima pri finansiranju transakcija povezanih sa obnovljivim izvorima energije. EU desk Tokom godine, uz podršku EU deska, Banka je nastavila da razvija i implementira proizvode koji su direktno ili indirektno povezani sa EU predpristupnim fondovima (IPA), kao i sa ostalim EU programima koji su dostupni pravnim licima u Republici Srbiji. Banca Intesa, u svojstvu finansijskog intermedijara, učestvuje u više konkretnih EU programa, kroz koje je klijentima Banke omogućeno da pristupe finansiranju pod povoljnijim uslovima. Kao lider na domaćem tržištu i po pitanju implementacije EU programa, Banca Intesa je uzela učešće u još jednom od navedenih programa WB EDIF garantnoj šemi kojom upravlja Evropski investicioni fond (EIF), a kroz koju je dodatno unapređena ponuda proizvoda namenjenih segmentu malih i srednjih preduzeća. Dodatno, u oktobru godine potpisan je i novi Ugovor o kreditnoj liniji sa EBRD u okviru WeBSEFF II programa koji je namenjen za finansiranje projekata iz oblasti održive energije. Osim toga, omogućen je i pristup informacijama i u delu mogućnosti za preferencijalno finansiranje određene grupe klijenata, kao i proceduralna asistencija gde je potrebno

19 Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo Vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću Najpovoljniji tržišni kurs na raspolaganju klijentima putem elektronskog bankarstva Edukacija klijenata u oblasti savremenih bankarskih usluga s ciljem pravovremenog upravljanja deviznim rizikom Dalje snižavanje referentne kamatne stope tokom godine kao i istorijski niske kamatne stope na novčanom tržištu Srbije doveli su do smanjenja prinosa na hartije od vrednosti, koje su emitovane na domaćem tržištu, kao i na produženje ročnosti obveznica. U protekloj godini Ministarstvo finansija plasiralo je putem primarnih aukcija 226 milijardi dinara i 0,565 milijardi evra, što predstavlja rast zaduženja obveznica u lokalnoj valuti od 9,33%, odnosno pad zaduženja obveznica u valuti EUR od 52,78% u odnosu na vrednosti iz godine. U godini Ministarstvo finansija je isplatilo Eurobond u nominalnoj vrednosti od 1 milijarde dolara. U poslednjem kvartalu godine Uprava za javni dug prvi put je organizovala aukcije otkupa državnih hartija od vrednosti i prevremeno otkupila 20 milijardi dinara trogodišnjih obveznica koje dospevaju u februaru godine. Od pojedinačnih hartija emitovanih godine, najveći obim emisije imale su petogodišnje i desetogodišnje dinarske obveznice koje su posredstvom primarnih aukcija prodate u ukupnom iznosu od 202 milijarde dinara. Posmatrajući aktivnosti na sekundarnom tržištu, interesovanje investitora je bilo više usmereno na dinarske obveznice. Promet na sekundarnom tržištu u obe valute (RSD i EUR) prevazišao je iznos primarno emitovanih obveznica. I tokom godine Banca Intesa je kontinuirano učestvovala za svoj račun i za račun klijenata u primarnim i sekundarnim aukcijama državnih hartija od vrednosti Republike Srbije, aktivno podržavajući razvoj ovog ključnog segmenta tržišta obveznica i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa u okviru celog bankarskog sektora uočeno je pojačano interesovanje domaćih i institucionalnih klijenata za ulaganjem u hartije od vrednosti kao alternative depozitnim poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o mogućnostima investiranja u državne obveznice i stavila na raspolaganje svoje brokerske usluge svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima. Tokom godine portfolio Banke ostao je diversifikovan, tako da ga osim dužničkih hartija od vrednosti, koje su emitovane na domaćem tržištu u Republici Srbiji, čine i obveznice sa međunarodnog tržišta, kao što su obveznice Republike Italije u evrima i Evroobveznice Republike Srbije u dolarima. Nakon dostizanja rekordno niskog nivoa početkom godine, premija rizika Srbije je i dalje među najnižim u regionu. Dok su rast protekcionizma, geopolitičkih tenzija i volatilnosti na svetskim finansijskim tržištima u prethodnim mesecima doveli do rasta premije rizika zemalja u usponu kao grupe, domaći faktori višegodišnje smanjenje unutrašnje i spoljne neravnoteže i povoljni izgledi rasta omogućili su da premija rizika Srbije ostane na relativno niskom nivou. U decembru rejting agencije popravile su izglede kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne i zadržale i potvrdile kreditni rejting Srbije na nivou BB, navodeći kao faktore snažan ekonomski rast i rezultate monetarne politike u pogledu očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti. Banca Intesa je i u godini bila vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću. Klijentima, pre svega investicionim investitorima, koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik, na raspolaganju su valutni swap ugovori i obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima. U segmentu poslova kupoprodaje deviza sa klijentima, Banca Intesa je u godini zadržala lidersku poziciju sa tržišnim učešćem od 14,50%. Banka je svojim klijentima omogućila korišćenje EUR-NET kursa evra koji se primenjuje u transakcijama putem Intesa Mobi i Intesa On-line servisa elektronskog bankarstva i predstavlja najpovoljniji tržišni kurs budući da u realnom vremenu prati dešavanja na međubankarskom deviznom tržištu. U toku godine ostvareno je povećanje obima EUR- NET transakcija za 12,43%. Kupoprodaja deviza (u milionima evra) Privreda Stanovništvo Druge banke NBS Ukupno

20 Učešće klijenata u kupoprodaji deviza Banka je nastavila sa edukacijom klijenata u oblasti savremenih bankarskih usluga, kao i sa promocijom proizvoda koji imaju za cilj da omoguće pravovremeno upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, pre svega deviznim rizikom

21 Društveno odgovorno poslovanje Društveno odgovorno poslovanje Nastavljena implementacija najviših standarda društveno odgovornog poslovanja Doprinos razvoju lokalne zajednice kroz brojne inicijative i aktivnosti podrške Kontinuirane edukacije za zaposlene kroz niz specifičnih programa Rastuće potrebe društvene zajednice nalažu kompanijama da svoje resurse više nego ikada do sada stave na raspolaganje široj zajednici, usmeravajući ih u pravcu podrške rešavanju važnih pitanja kako ekonomskih tako i društvenih i ekoloških. Iz tih razloga, Banca Intesa je i u godini potvrdila strateško opredeljenje da konstantno unapređuje svoje društveno odgovorne prakse. Banka je pružala podršku zajednici kroz veliki broj projekata korporativne filantropije, jačanje kulture korporativnog volonterstva, povećanje stepena finansijske inkluzije i razvoja finansijske pismenosti različitih društvenih grupa, ali i putem direktne finansijske podrške projektima iz oblasti kulture i očuvanja kulturne baštine, kao i inicijativama od socijalnog i humanitarnog značaja. Osim toga, na potrebe klijenata Banka je i u godini odgovarala plasiranjem proizvoda sa socijalnim i ekološkim značajem, vodila je brigu o njihovom zadovoljstvu i istovremeno nastojala da kroz napredni sistem upravljanja socio-ekološkim rizicima u kreditnom procesu umanji negativan uticaj svog poslovanja na životnu sredinu. Ključni preduslov za ostvarenje strateških ciljeva i dobrih poslovnih rezultata jesu i motivisani zaposleni a njihovo zadovoljstvo jedna je od ključnih tema u poslovnom planu Grupe Intesa Sanpaolo i Banca Intesa. Imajući to na umu, Banca Intesa ulaže kontinuirane napore u dalje jačanje zajedničke korporativne kulture, negovanje otvorene komunikacije, pružanje jednakih mogućnosti za razvoj i napredovanje, stvarajući na taj način važan osećaj pripadnosti Banci i celoj Grupi. Banca Intesa je i u godini nastavila sa sveobuhvatnom analizom nivoa implementacije najviših standarda društveno odgovornog poslovanja, u različitim regulatornim temama. Višemesečna procena stepena integracije sprovodila se prema međunarodnom standardu ISO 26000, koji je Intesa Sanpaolo usvojila za aktivnosti redovnog praćenja primene vrednosti i principa Etičkog kodeksa u poslovnoj praksi. Ovaj proces sprovođen je uz podršku najvišeg menadžmenta Banke a procena će omogućiti Grupi, a samim tim i Banci da još bolje razume područja praktične primene vrednosti Etičkog kodeksa i međunarodnih standarda odgovornog upravljanja koje je neophodno dodatno afirmisati u narednom periodu. Društvena zajednica Korporativno volonterstvo Od godine, od kada je pokrenula program korporativnog volontiranja Intesa od srca, Banka ima za cilj da doprinese zajednici stavljajući na raspolaganje vreme, talenat i znanje svojih zaposlenih. U okviru ovog programa, Banca Intesa je i u godini organizovala Volonterski dan, najveće godišnje okupljanje volontera Banke. Oko 150 zaposlenih posetilo je Dom za lica sa intelektualnim smetnjama Veternik i tom prilikom uredili su njihov životni prostor kao i sportska igrališta, uz organizovanje kreativnih i sportskih radionica. Jedna od novina jeste i to što je prvi put, zajedno sa volonterima Banke, i veliki broj štićenika učestvovao u aktivnostima. Tokom juna godine, zaposleni Banke su osmi put zaredom bili deo najveće nacionalne volonterske inicijative Naš Beograd, u okviru koje su realizovali ekološki projekat čišćenja obala i priobalja Velikog ratnog ostrva. Učešćem u volonterskoj akciji Banca Intesa se pridružila Intesa Sanpaolo grupaciji u obeležavanju međunarodnog dana zaštite životne sredine (World environment day), koji se širom sveta realizovao pod sloganom Pobedimo zagađenje plastikom (Beat the plastic polution). Osim toga, Banka je i godine ohrabrivala zaposlene da kroz program individualnog volonterstva tokom čitave godine pružaju podršku inicijativama sa društvenim značajem. U saradnji sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih nacija i NBS-a organizovana je inicijativa Bankarski službenik, a sa Udruženjem banaka Srbije obeležavanje Evropske nedelje novca. Korporativna filantropija Kraj godine obeležila je najmasovnija humanitarna inicijativa zaposlenih u Banci pod nazivom Zapakuj poklon, izmami osmeh. Naime, kupovinom ulaznica za veliku novogodišnju žurku, zaposleni Banke iz cele Srbije donirali su finansijska sredstva koja su se kao i devet godina ranije koristila za realizaciju programa podrške deci. Osnovna ideja inoviranog koncepta započetog godine jeste da atraktivnim muzičkim nastupima i adekvatnim konceptom novogodišnjih proslava Banka 41

22 okupi i motiviše što veći broj zaposlenih da kupovinom ulaznica udružuju sredstva za pomoć ugroženim kategorijama dece širom Srbije. Na humanitarnoj proslavi u decembru okupljeno je blizu zaposlenih koji su omogućili da se prikupi više od dinara za podršku organizaciji NURDOR, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koji će sredstva iskoristiti za projekat nove roditeljske kuće u Beogradu. Ovogodišnja inicijativa inovirana je mogućnošću da sami zaposleni daju predloge i biraju organizaciju koju će Banka podržati. Za primenjeni model uključivanja i senzitivisanja zaposlenih za pitanja osetljivih društvenih grupa kao i za realizovane projekte, inicijative i volonterske akcije tokom prethodne godine, Banca Intesa je nagrađena priznanjem za korporativnu filantropiju VIRTUS 2018, nagradom koja se dodeljuje poslovnim subjektima koji su na najdelotvorniji, najdugoročniji i najefektniji način podržali neprofitne akcije ili organizacije od opšteg dobra i interesa. Konstantno prateći potrebe zajednice, Banca Intesa je godine za filantropske svrhe odvojila više od 9,3 miliona dinara i usmerila ih za podršku realizaciji projekata iz oblasti kulture i očuvanja kulturne baštine, kao i inicijativama od socijalnog i edukativnog značaja. Među najznačajnijim inicijativama izdvajaju se aktivnosti podrške izložbama Muzeja savremene umetnosti, obnova Crkve Svetog Nikolaja u Vrlici povodom 4 veka postojanja, podrška projektu izgradnje vrtića, pomoć u sanaciji posledica požara koji je oštetio Kragujevačku gimnaziju početkom godine, kao i učestvovanje u humanitarnim akcijama putem prikupljanja sredstava za lečenje sa partnerskim organizacijama poput BELHospice-a. Učešće u inicijativama od značaja za unapređenje obrazovanja realizovano je kroz podršku programa Fondacije za mlade talente grada Beograda, zatim pomoć u realizaciji dogradnje zgrade Fakulteta političkih nauka, kao i kroz podršku Matematičkoj gimnaziji za učešće učenika na takmičenjima. Osim toga, Banka je nastavila da pomaže kreiranje stabilnog i nezavisnog finansijskog mehanizma podrške Paraolimpijskom komitetu Srbije putem kojeg je godine Paraolimpijski komitet podržala sa 3,8 miliona dinara. Tržište Finansijska inkluzija Finansijska inkluzija bila je i godine važan element strategije društveno odgovornog poslovanja Banca Intesa. Tako je, na primer, prilikom kreiranja i plasiranja proizvoda i usluga, Banca Intesa uzimala u obzir i specifične potrebe različitih društvenih grupa kako bi povećala dostupnost finansijskih proizvoda osetljivim kategorijama mladima, starima, ženama, ugroženim grupama. Tokom godine, Banka je takođe nastojala da finansijske usluge učini jednako dostupnim i u ekonomski nerazvijenim delovima naše zemlje. Prilikom renoviranja i otvaranja novih ekspozitura, Banca Intesa posvećivala je posebnu pažnju pristupačnosti objekata, odnosno njihovom prilagođavanju za pristup osobama sa invaliditetom, trudeći se da broj prilagođenih ekspozitura neprestano uvećava. Banka je takođe ostala posvećena i širenju znanja o ekonomskim i finansijskim pitanjima, kao i promovisanju kulture informisanog izbora za svoje klijente, kao i za širu zajednicu. I godine se, između ostalih inkluzivnih proizvoda, izdvaja podrška programu razvoja ženskog preduzetništva, u okviru koje je Banka nastavila sa realizacijom projekta Žene u biznisu, odnosno plasiranja sredstava iz kreditne linije EBRD. Tokom godine su odobrena 372 nova kredita u ukupnom iznosu od oko 3,3 miliona evra. U segmentu finansijske edukacije godinu je obeležio projekat podrške osnaživanju žena. Obeležavajući Svetsku nedelju štednje, naša Banka je pod pokroviteljstvom matične grupacije Intesa Sanpaolo i Muzeja štednje u Torinu i u godini nastavila program finansijske edukacije i podizanja svesti o značaju finansijske pismenosti kroz seriju edukativnih seminara pod nazivom Rizik? To je ženski posao, namenjenih ženama preduzetnicama. Seminari su održavani tokom Nedelje štednje, od 31. oktobra do 5. novembra godine u sva četiri regionalna centra Banke u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Strаteški cilj projekta bio je da se kroz seriju direktnih susreta i interaktivnih radionica dodatno edukuje, odnosno društveno i ekonomski osnaži što više žena preduzetnica, vlasnica preduzeća, direktorki socijalnih preduzeća, odnosno startap kompanija širom Srbije. Predavanja su okupila više od 200 žena, vlasnica ili direktorki preduzeća. Projekat Rizik?To je ženski posao deo je šire inicijative grupe Intesa Sanpaolo pod nazivom Umetnost štednje, koja se drugu godinu zaredom sprovodi širom Italije i na tržištima banaka članica ISBD divizije. Životna sredina Zaštita životne sredine predstavlja jedan od stubova održivosti kojem je Banca Intesa već godinama posvećena. Sa jednakim intenzitetom kao i prethodnih godina, i su obeležili napori u smanjenju potrošnje resursa u redovnom poslovanju. Na planu primene principa odgovornog finansiranja, a imajući u vidu direktne i indirektne uticaje koje Banka ostvaruje na okruženje finansijskom podrškom društvu i pojedincima, kao i potencijalne rizike koji mogu nastati narušavanjem socijalne ili ekološke ravnoteže, Banca Intesa je i tokom godine nastavila sa primenom savremenog sistema upravljanja socio-ekološkim rizicima u procesu kreditiranja klijenata. Takođe, tokom godine Banka je svoju privrženost očuvanju životne sredine potvrdila i učešćem na skupovima koji promovišu neophodnost primene modela cirkularne i zelene ekonomije za održivi opstanak društva. Radna sredina Razumevajući značaj i važnost privatnosti kao i sve većih regulatornih zahteva u oblasti poverljivosti i zaštite informacija, Banka je prepoznala potrebu za jačanjem nivoa znanja i svesti zaposlenih o profesionalnim standardima u poslovnom ponašanju, sa posebnim fokusom na pozicije koje ostvaruju saradnju sa klijentima. U junu godine pokrenuta je inicijativa pod nazivom HR Tour, u formi edukativnih radionica kreiranih po meri zaposlenih iz poslovne mreže koji imaju najčešće kontakte sa klijentima. Cilj radionica bio je da se reafirmišu i ojačaju opšta znanja o korporativnim vrednostima i principima Etičkog kodeksa Banca Intesa i cele Intesa Sanpaolo grupe, kao i ključnim elementima Poslovnog kodeksa Banke. CSR funkcija je u sinergiji sa kolegama iz Odeljenja za ljudske resurse i organizaciju, Odeljenja za upravljanje zadovoljstvom klijenata i Odeljenja za prevenciju zloupotreba predstavila ključne aspekte Etičkog i Poslovnog kodeksa zaposlenima u poslovnoj mreži. Na jednostavan i interaktivan način, radionice su naglasile važnost integracije etike u dnevne poslovne aktivnosti, sa posebnim fokusom na poverljivost i zaštitu podataka, sukob interesa, sprečavanje prevara i proces rešavanja prigovora klijenata. Istovremeno, projekat HR Tour je takođe prepoznat kao inovativno sredstvo za podsticanje saradnje u Banci i mogućnost promovisanja zajedničkih korporativnih vrednosti i kulture. Sve aktivnosti vezane za razvoj i edukaciju zaposlenih u godini proizašle su iz razvojnih potreba zaposlenih kako bi profesionalizam, stremljenje ka izvrsnosti, razvijanju inovativnog načina mišljenja uz stalni fokus ka klijentima i dalje ostali strateško usmerenje Banke. U proseku, zajedno sa mentorstvima koja se organizuju za svakog novozaposlenog, izvedeno je više od 12 dana obuke po zaposlenom. Sprovedeno je preko dana obuke u učionici, kao i više od dana mentorskog rada. Svaki zaposleni je pohađao u proseku 2,5 programa na e-learning platformi, a učenje putem e-learning sistema je izvedeno kroz 12 različitih e-learning programa. Nastavljeno je sa programima razvoja zaposlenih, od kojih su najznačajniji programi kontinuirane edukacije za zaposlene u Centrali kroz razvoj menadžerskih veština, komunikacije i timskog rada, kao i program povezivanja i razvoja kolega koji se bave biznis inteligencijom u okviru Banke. Osim toga, nastavljen je i niz specifičnih programa za različite strukture zaposlenih koji su razvijeni prethodnih godina, uključujući inovativni program SBA akademija za edukaciju zaposlenih koji se bave ili će se baviti malim biznisom koji je prepoznat kao najbolja praksa u domenu ljudskih resursa u okviru Intesa Sanpaolo divizije internacionalnih banaka (ISBD). Ovaj program je u godini dobio i poseban deo posvećen iskusnim kolegama koji se bave malim biznisom pod nazivom SBA professional. Takođe, tokom godine nastavljeno je i sa aktivnostima dva talent programa internacionalnog talent programa u okviru Intesa Sanpaolo grupe u kojem odabrani zaposleni tokom tri do pet godina stiču i međunarodno iskustvo, kao i dodatna znanja na obukama koje izvode najeminentniji svetski stručnjaci, kao i programa Banke koji je usmeren na razvoj liderstva prepoznatih menadžera pod nazivom Treasure Leadership Talent Program (TLT). Ovaj program karakteriše specifičan pristup razvoju talenata, baziran na individualnim profilima i karijernim ciljevima. Takođe, pružena je mogućnost sticanja prvih korporativnih iskustava studentima završnih godina fakulteta u okviru druge generacije Junior programa koji se zasniva na mentorstvu, konkretnim radnim zadacima, rotacijama i obukama mladih kolega. Prošlogodišnja prva generacija je bila veoma uspešna, i 90 odsto mladih koji su bili polaznici ovog programa zaposlilo se u Banci. Osim toga, Banka je i godine podsticala internacionalni razvoj karijere svojih zaposlenih, kao i sticanje novih profesionalnih znanja i razmenu iskustva sa kolegama iz Grupacije. Osim ulaganja u profesionalni razvoj zaposlenih, Banka je nastavila i da prepoznaje njihove lične potrebe, pa je za sve stalno zaposlene u Grupi uvedeno zdravstveno osiguranje koje podrazumeva lečenje u inostranstvu u slučajevima težih bolesti.. Projekti za decu zaposlenih Banca Intesa je godine, 14. put zaredom, omogućila da oko 50 dece zaposlenih u Banci tokom dve nedelje letuju u Italiji. Takođe, kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu Intercultura, Banka je i godine podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu. Sportska takmičenja deo su redovnih aktivnosti koje Banka i Grupa Intesa Sanpaolo sprovode s ciljem međusobnog upoznavanja dece zaposlenih i jačanja timskog duha. Tim povodom, tokom godine na petodnevnom italijanskom fudbalskom kampu, internacionalnoj ISBD dečijoj olimpijadi, košarkaškom kampu Miloša Teodosića i drugim sportskim događajima učestvovalo je više od 160 dece zaposlenih 42 43

23 Obrazovna, starosna i polna struktura Temelj poslovnog uspeha Banke i u godini činila je kohezija energije novopridošlih i mladih kolega s jedne strane, kao i iskustva u radu starijih kolega s druge strane Stepen stručne spreme do 30 godina Obrazovni nivo zaposlenih godina godina preko 60 godina godina Ukupno I 1 1 II 1 1 III IV V VI VII/ VII/ VIII Ukupno Polna struktura zaposlenih Aktivnosti istraživanja i razvoja Muškarci Žene Upravljanje zadovoljstvom klijenata Iz perspektive zadovoljstva klijenata, godina je predstavljala nastavak strateškog opredeljenja Banca Intesa da kroz program Slušamo Vas 100% u potpunosti bude posvećena istraživanju, u cilju unapređenja iskustva i zadovoljstva svojih klijenata. Shodno tom opredeljenju, u toku godine Banca Intesa je nastavila istraživanja zadovoljstva i lojalnosti klijenata u skladu sa naučno ispitanim i afirmisanim pristupom baziranim na modelu Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca (ECSI). Dobijeni rezultati potvrdili su visoke indekse zadovoljstva i lojalnosti klijenata, kao i svih pratećih indikatora, pre svega indikatora namere za preporukom (Net Promoter Score). U cilju unapređenja kvaliteta usluge, u poslovnoj mreži Banke nastavljeno je istraživanje po metodologiji tajnog kupca (Mystery Shopper). Ovo istraživanje je značajno, između ostalog, i zbog toga što pruža mogućnost da svaka ekspozitura bude sagledana kao zasebna celina, te da se na bazi dobijenih rezultata iniciraju i sprovedu aktivnosti koje unapređuju kvalitet pružene usluge i da se, posledično, direktno utiče na iskustvo i zadovoljstvo klijenata koji te ekspoziture najčešće posećuju. Zahvaljujući uspehu primene Instant Feedback pristupa u analizi korisničkog iskustva i posledičnog zadovoljstva klijenata, a sa kojim je započeto u godini za segment malog biznisa, Banca Intesa je isti pristup primenila i za segment magnifica klijenata, kao i za segment malih i srednjih preduzaća. Specifičnost ovog pristupa u istraživanju korisničkog iskustva ogleda se u načinu sprovođenja, pre svega brzini. Naime, klijent biva kontaktiran neposredno nakon interakcije sa zaposlenima u Banci, tako da se povratne informacije dobijaju dok je doživljeno iskustvo još uvek sveže, a što posledično omogućava i brzu reakciju Banke u pogledu otklanjanja potencijalnih uzroka nezadovoljstva, ali i unapređenje zadovoljstva svakog pojedinačnog intervjuisanog klijenta. U narednom periodu ova vrsta istraživanja biće, putem sveobuhvatne platforme, primenjena i na ostale segmente klijenata, s ciljem da se pokriju sve relevantne tačke dodira između klijenata i Banke. U skladu sa trendom ubrzanog tehnološkog razvoja i očekivanja klijenata u tom smislu, fokus je, u toku godine, između ostalog, bio na unapređenju digitalnih kanala komunikacije, konkretno kreiranju procesa korišćenja usluga i proizvoda Banke, s tim što nema potrebe za odlaskom u ekspozituru. Definisanjem već pomenutog end to end procesa u apliciranju i odobravanju kreditnih proizvoda putem platforme za internet bankarstvo, kao i razvojem i implementacijom aplikacije BizMobi koja omogućava klijentima, pravnim licima, korišćenje usluga dinarskog platnog prometa, Banka je omogućila klijentima da efikasnije upravljaju svojim novcem i vremenom. Naravno, nisu zanemarene potrebe klijenata koji preferiraju ličnu posetu Banci, te je i tokom godine nastavljen sveobuhvatan proces unapređenja kvaliteta usluga u poslovnoj mreži. Rezultati istraživanja zadovoljstva klijenata u godini potvrdili su da je Banca Intesa izgradila čvrstu vezu sa svojim klijentima, te da su oni postali i ostali aktivni učesnici razvoja, svojevrstan motor koji, između ostalog, snažno utiče na unapređenje proizvoda i usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Razvoj proizvoda i usluga U godini Banka je nastavila da ulaže u digitalnu infrastrukturu, gradeći prilagodljive i digitalno pripremljene poslovne modele u cilju podsticanja efikasnosti, upravljanja rizikom i postizanja održivog rasta. Na taj način Banka je dodatno razvijala i poboljšavala svoje usluge i proizvode, u nastojanju da obezbedi razne pogodnosti klijentima. Kako bi privukla nove klijente i osvojila nove tržišne niše, Banka je poboljšala digitalne odnose sa klijentima preko internet i mobilnog bankarstva. Tako je za klijente iz segmenta pravnih lica kreirana posebna aplikacija za mobilno bankarstvo BizMobi. Ova aplikacija omogućava klijentima uvid u stanje po računima i karticama, kao i obavljanje svakodnevnih transakcija korišćenjem mobilnog telefona. Uslugu je aktiviralo više od klijenata, pretežno iz segmenta malog biznisa. Broj transakcija realizovanih putem BizMobi aplikacije beleži trend rasta od 9% nedeljno. Samo u decembru putem ove aplikacije izvršeno je preko transakcija, u iznosu od oko 800 miliona dinara. Kada je reč o podršci pravnim licima, broj trgovaca na Nest Pay e-commerce platformi iznosio je 470. E-commerce transakcije učestvovale su sa 3,7% u ukupnom broju transakcija, odnosno sa 5,4% u ukupnom iznosu transakcija obavljenih na e-commerce platformi i POS terminalima na kraju godine. Takođe, u cilju podsticanja prodaje van okvira ekspozitura i pružanja bankarskih usluga na mestu nastanka potrebe, razvijena je aplikacija za prodaju kreditnih proizvoda na prodajnim mestima poslovnih partnera Banke. Osim toga, u toku je razvoj aplikacije za velike trgovce, kroz koju će klijentima biti omogućen još jedan vid plaćanja na prodajnom mestu, i to preko mobilne aplikacije, korišćenjem Near Field Comunication (NFC) tehnologije ili skeniranjem QR koda na POS terminalu. Rešenje je deo šire inicijative koja će omogućiti ostvarenje saradnje sa partnerima iz različitih oblasti poslovanja, kao što su trgovci ili tehnološke kompanije, kroz koncept otvorenog bankarstva

24 Sistem upravljanja rizicima Sistem upravljanja rizicima Značajno smanjenje učešća problematičnih kredita zahvaljujući pravovremenom i proaktivnom upravljanju kreditnim rizicima. Obim i odnos problematičnih kredita je značajno smanjen u poređenju sa prethodnom godinom. Upravljanje problematičnim kreditima (NPL) je čak prevazišlo ambiciozna očekivanja definisana u Kreditnoj strategiji, Budžetu i NPL planu. Smanjenje nivoa NPL-a je posledica konzistentne primene efikasne work-out strategije, poboljšanja odobravanja kredita i procesa preuzimanja rizika, korišćenja kreditnog rejtinga i sistema ranog upozorenja kao i proaktivnog upravljanja pogoršanim kreditnim pozicijama Povećanje kvaliteta kreditnog portfolija potvrđeno je boljom distribucijom rejtinga i većom pokrivenošću portfolija rezervisanjima i kolateralima Uspešna implementacija MSFI 9 standarda dalje poboljšava metodologiju rezervisanja i prudencijalno vrednovanje aktive Banke Banca Intesa kontinuirano identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike u skladu sa Zakonom o bankama i ažuriranim podzakonskim aktima NBS-a, regulativom za upravljanje rizicima, koja je definisana od strane Evropske bankarske agencije i drugih međunarodnih regulatora, i smernicama Intesa Sanpaolo grupe, obezbeđujući integralni, obazriv i dosledan sistem upravljanja rizicima. Upravni odbor Banke je svojim aktima uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola, koji takođe uključuje i superviziju tog sistema od strane nadležnih organa Banke Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Komiteta za problematične plasmane (PAC), Komiteta za upravljanje kreditnim rizikom (CRGC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). Funkcionisanje sistema je uređeno politikama i procedurama usvojenim pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika. Tokom godine Banka je napravila izmene u organizaciji upravljanja rizicima. Formirana je pozicija direktora za upravljanje rizicima u okviru Izvršnog odbora, čije su odgovornosti sve pozicije i organizacione jedinice za upravljanje rizicima u Banci. Delokrug rada direktora za upravljanje rizicima (CRO) obuhvata upravljanje kreditima (kreditna analiza, rana naplata, upravljanje potraživanjima u docnji, kreditna administracija), upravljanje rizicima i interna validacija. Dodatno, Banka je formirala dva nova komiteta koji će imati značajne uloge u koordinaciji upravljanja rizicima: Komitet za upravljanje operativnim rizikom i Komitet za koordinaciju interne kontrole. Prvi komitet će upravljati svim temama vezanim za operativne rizike, dok će drugi biti odgovoran za koordinaciju svih funkcija i aktivnosti interne kontrole. U cilju održavanja sistema koji je usklađen sa najvišim standardima kvaliteta i podržavanja procesa donošenja odluka od strane organa upravljanja, tokom godine sprovedena su njegova unapređenja. Unapređeni sistem upravljanja rizicima i dalje se oslanja na aksiome nezavisnosti funkcije upravljanja rizicima od centara za preuzimanje rizika, pravovremenosti tokova informacija koji podržavaju proces donošenja odluka, kao i transparentnosti i ispravnosti dostavljenih informacija. Glavni ciljevi procesa upravljanja rizicima odnose se na zaštitu kapitala Banke i njegovu optimalnu alokaciju, uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, praćenje limita rizika i/ili mera rizika za sve identifikovane rizike. Postojeći sistem limita, definisan u Okviru sklonosti ka riziku (Risk Apettite Framework RAF), daje najviši prioritet nadgledanju minimalnih zahteva koji se odnose na adekvatnost kapitala, likvidnost i operativne rizike. Dodatno, RAF sistem prati limite kreditne koncentracije, limite izloženosti riziku kamatne stope i limite izvora finansiranja. Indikatori stabilnosti profita, makroekonomske stabilnosti i kreditnog kvaliteta Banke uvedeni su kao dodatne RAF mere godine. Banka obezbeđuje usklađenost strateških smernica definisanih poslovnom strategijom, planom kapitala, operativnim planom budžetom i planom oporavka sa rizičnim profilom Banke definisanim u RAF sistemu. Kroz MSFI 9 projekat Banka je razvila i implementirala novu metodologiju i modele za dodeljivanje nivoa i obračun očekivanog kreditnog gubitka (obezvređenje aktive). U skladu sa predloženim metodološkim pristupom od strane matične Grupe, Banka je primenila poslovni model i SPPI testove na sve bilansne pozicije da bi pravilno klasifikovala aktivu i pasivu. IT rešenja za klasifikaciju i rezervisanja su srazmerno poboljšana. Projekat implementacije AIRB (Advanced Internal Ratings-Based), čiji je cilj da razvije i implementira napredni interni sistem merenja kredita, sproveden je pod nadzorom matične Grupe. Tokom razvoja, modeli su podvrgnuti procesu odobrenja koji se sastojao iz više koraka (formalizovanih kroz predefinisane prekretnice), kontrolisane od strane Intesa Sanpaolo Sektora za 47

25 upravljanje rizicima stranih banaka. Banka je već pokrila većinu kreditnog portfolija internim sistemom kreditnog rejtinga (privreda, mali biznis, stanovništvo, banke). Trenutni fokus je na razvoju LGD i EAD modela, čija će implementacija Banci omogućiti kompletnu sliku i prijavu za odobrenje supervizora za korišćenje modela i za regulatorne svrhe. Politike i procedure koje uređuju oblast upravljanja rizicima izmenjene su i ažurirane radi njihove harmonizacije sa značajnim promenama domaće i međunarodne (EU) regulative, kao i sa izmenjenim smernicama i politikama matične Grupe, preporukama i nalazima Interne revizije Banke, Interne validacije i NBS-a. Kreditni rizici Kreditni rizik se prati na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita, praćenjem redovnog izmirenja njihovih obaveza i kreditne sposobnosti tokom čitavog životnog veka kredita, kao i naplatom i upravljanjem dospelih potraživanja. Tokom godine Banka je sprovodila redovni monitoring i aktivnosti izveštavanja, godišnjeg revidiranja internih akata koja uređuju oblast kreditnog rizika i aktivnosti u sklopu podrške organa upravljanja u procesu donošenja odluka. Glavna dostignuća i rezultati u oblasti upravljanja kreditnim rizikom u godini su: Primena MSFI 9 standarda za obračun klasifikacije sredstava. Kroz MSFI 9 projekat Banka je razvila i implementirala novu metodologiju i modele za dodeljivanje nivoa i obračun očekivanih kreditnih gubitaka, odnosno obezvređenje sredstava, sprovela poslovni model i SPPI testove za sve pozicije bilansa stanja u cilju adekvatnog klasifikovanja imovine i obaveza, i stavila u produkciju unapređeno IT rešenje za potrebe primene MSFI 9; Značajno smanjenje racija problematičnih kredita (NPL). Obim i pokazatelj problematičnih kredita su značajno smanjeni i u skladu su sa nivoima očekivanim i definisanim Kreditnom strategijom, budžetom i NPL planom. NPL plasmani su smanjeni sa EUR 200 mln na EUR 163 mln, što predstavlja smanjenje od 18,5%. Racio NPL plasmana je smanjen sa 7,5% na 5,4%, odnosno smanjen je za 2,1 procentni poen. Smanjenje nivoa problematičnih kredita predstavlja rezultat dosledne primene efektivnih strategija naplate (prodaja portfolija, prebacivanje na vanbilans, naplata, povraćaj NPL u performing), unapređenog procesa odobravanja kredita, korišćenja kreditnog rejtinga i sistema ranog upozorenja, kao i proaktivnog upravljanja problematičnim kreditnim pozicijama; Značajno unapređenje prvog i drugog nivoa kreditnih kontrola, koje sprovode Odeljenje za monitoring i kontrolu kvaliteta kredita, Sektor za analizu i administraciju kreditnog portfolija i Rejting desk; Značajne promene u internoj proceni adekvatnosti kapitala su u vezi sa primenom zahteva supervizora definisanih u Dijagnostičkom on-site ispitivanju NBS-a iz godine. Banka je unapredila različite aspekte procesa s ciljem da pregleda sve rizike kojima je izložena, njihov značaj i materijalnost, kao i metode korišćene za internu procenu kapitala. Neka od glavnih poboljšanja su: interna procena kreditnog rizika je pomerena sa standardnog pristupa na pristup internog rejtinga. Izveštaj ICAAP u godini dodatno pokriva procenu promene kapitala za rizik zemlje i izloženost riziku druge ugovorne strane, i procenu rizika kamatne stope za HTCS portfolio kao deo celokupne izloženosti riziku kamatne stope bankarske knjige, konsolidovani ICAAP izveštaj je urađen prvi put; Završeno je prvo dijagnostičko ispitivanje kreditnog rizika u segmentu privrede. NBS je sprovela dijagnostičko ispitivanje u segmentu pravnih lica. Cilj ovog ispitivanja je procena spremnosti Banke za primenu FIRB modela za segment privrede u skladu sa dolazećim pravilima validacije EU. Supervizor je izdao preporuke u vezi sa određenim neusklađenostima sa modelima standarda validacije EU, tako da Banka može da ih reši pre formalne primene i procesa validacije. Banka je usvojila Akcioni plan kako bi odgovorila na preporuke Regulatora, specificirajući aktivnosti koje je potrebno preduzeti, rokove, kao i nadležne organizacione jedinice koje su zadužene za njihovo sprovođenje; Proces supervizorske procene (Supervisory Review Evaluation Process SREP) potvrdio je adekvatan nivo rizične aktive i kapitala, kao i metodologiju i nivo interne procene adekvatnosti kapitala, i adekvatnu strukturu i nivo kako kapitala tako i likvidnosti. Sveukupna procena rizika utvrđena je kao srednje niska; Unapređenje Plana oporavka u skladu sa preporukama Regulatora. Plan oporavka je u potpunosti uključen u plan oporavka matične Grupe; Uvođenje novih indikatora/limita u Plan oporavka i RAF. Novi indikatori pokrivaju tri aspekta rizika: stabilnost prihoda, kvalitet aktive i makroekonomske i tržišne rizike; Značajno unapređenje RADAR projekta koji ima za cilj da uskladi agregaciju internih podataka o rizicima i sistem izveštavanja sa standardom BCBS 239 Principi za efikasnu agregaciju i izveštavanje o rizicima ; Usvajanje nove regulative vezane za rizik koncentracije, kao i dopunu regulative vezane za obračun adekvatnosti kapitala i obračun klasifikacije potraživanja. Glavne izmene su: ukidanje potrebne rezerve za kreditne gubitke, skraćivanje maksimalne ročnosti gotovinskih kredita sa 10 na 8 godina, i maksimalnog nivoa zaduženosti od 60% za fizička lica. U toku godine nastavljeno je unapređenje kvaliteta kreditnog portfolija kroz smanjenje učešća problematičnih kredita, održan je nivo pokrivenosti portfolija rezervisanjima za kreditne gubitke a diversifikacija portfolija je povećana. Kvalitet kreditnog portfolija po klasama (bilansna i vanbilansna izloženost) Uz značajno smanjenje problematičnih plasmana, Banca Intesa je ostvarila i snažno povećanje nove produkcije. Rast kreditnog portfolija nije postignut po cenu višeg kreditnog rizika, već je ostvareno poboljšanje kvaliteta portfolija mereno distribucijom rejtinga, usled dosledne primene Kreditne strategije i Kreditne politike. Klijenti sa niskom stopom rizika predstavljaju 45%, klijenti sa srednjom stopom rizika predstavljaju 48%, dok klijenti sa visokom stopom rizika predstavljaju 7% klijenata kojima je dodeljen interni rejting. Kvalitet kreditnog portfolija po internim rejting zonama Distribucija portfolija po segmentima Distribucija portfolija po industrijama Distribucija kreditnog portfolija po industrijama ukazuje na relativno dobru diversifikovanost. U skladu sa zvaničnom klasifikacijom industrija (NACE standardi), najveće učešće u kreditnom portfoliju imaju sektor trgovine na veliko i malo (20%), građevinarstvo (12%) i prehrambena industrija (8%). Tokom cele godine Banka je poslovala u okvirima preuzete visine rizika definisane RAF-om od strane Upravnog odbora, kao i u okviru regulatornih limita definisanih od strane NBS-a. Iskorišćenost limita se redovno prati i o tome se izveštavaju poslovne jedinice, matična Grupacija i nadležni odbori Banke. Banca Intesa je godine nastavila razvoj internih modela za kreditni rejting u svrhu približavanja naprednim standardima merenja kreditnog rizika. Prethodnih godina Banka je razvijala PD modele (procena parametra rizika za ulazak u status neizmirenja obaveza) za većinu klijenata iz poslovnog segmenta, ažuriran je novi model za mala i srednja preduzeća i velike privredne subjekte, a uveden je i PD 2015 model za segment fizičkih lica u kreditni proces kreditnih aplikacija. Oba modela su validirana i testirana tokom godine. Dodatno, Odeljenje za internu validaciju je testiralo SB-SE model i SB- DE model, koji se koriste za upravljačke svrhe. Osim toga, Banka je godine nastavila da radi na LGD modelima (procena parametra rizika za gubitak u slučaju ulaska u status neizmirenja obaveza) za pravna lica i počela da radi na LGD modelu za fizička lica

26 Tržišni rizici Glavni izvori tržišnog rizika kojima je Banca Intesa izložena u svom poslovanju jesu kamatni i devizni rizik. Opšti principi upravljanja tržišnim rizikom definisani su u skladu sa regulatornim pravilima, standardima grupe Intesa Sanpaolo, najboljim međunarodnim praksama i standardima, kao i internim aktima. Sistem limita tržišnog rizika, definisan u koordinaciji sa relevantnim strukturama matične Grupe i odobren od strane Upravnog odbora, operacionalizuje proces praćenja tržišnog rizika. Sistem limita je u skladu sa strateškim ciljevima Banke, RAF sistemom i regulatornim zahtevima. O iskorišćenosti limita tržišnih rizika izveštavaju se relevantne funkcije Banke na dnevnom nivou, dok se ALCO odboru izveštaj podnosi na mesečnom nivou ili češće, ukoliko je potrebno. ALCO prati izloženosti tržišnom riziku na strateškom nivou i daje smernice za opšte upravljanje bilansom stanja Banke u okviru svoje nadležnosti. Tokom protekle godine izloženost deviznog rizika bila je značajno ispod maksimalnog nivoa propisanog od strane regulatora. Interno uspostavljeni limiti za otvorenu deviznu poziciju i devizni VaR nisu revidirani. Limiti su prekoračeni u nekoliko navrata (pre svega zbog isplate dividendi u martu i oktobru), što je posledica unapred odobrenih i dogovorenih poslovnih akcija koje zahtevaju da otvorena devizna pozicija ne bude zatvorena neposredno, već u roku od nekoliko dana. Kretanje izloženosti deviznom riziku Kretanje izloženosti kamatnom riziku Rizik likvidnosti Tokom godine nivo likvidnosti Banca Intesa bio je iznad minimalno zahtevanog nivoa, a viškove likvidnih sredstava Banka je plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Republike Italije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni pokazatelji i pokazatelji koje je definisala Grupa, bili su konstantno u okviru postavljenih limita. Kretanje regulatornih pokazatelja likvidnosti izloženosti operativnom riziku. Podaci o operativnim rizicima/gubicima analiziraju se na mesečnom nivou, dok se proces procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različita scenarija i procenjuje mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najgori mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu nivoa upravljanja faktorima rizika, utvrđivanje potencijalnih kritičnih operativnih pitanja i aktivnosti ublažavanja predloženih s ciljem smanjivanja izloženosti operativnom riziku i analizu ICT rizika, koji se odnosi na infrastrukturne servise, IT upravljanje, aplikacije Banke, informacionu sigurnost i kontinuitet poslovanja. Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima/ gubicima i rezultata takve procene, matična Grupacija izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika. Nivo operativnih rizika u godini viši je nego prethodne godine. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za godinu utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici na istom nivou kao prethodne godine, u skladu sa veličinom Banke i tipom poslovnog modela. Što se tiče kamatnog rizika, knjiga trgovanja bila je konstantno u okviru definisanih limita: limit pozicije, VaR limit, limit duracije. Kada je reč o bankarskoj knjizi, pozicija je bila ispod propisanih limita tokom godine. Principi kamatnog rizika, koji se primenjuju u procesu praćenja, revidirani su kroz ažuriranu Politiku upravljanja kamatnim rizikom bankarske knjige (IRRBB) i implementaciju novih regulatornih zahteva i zahteva Intesa Sanpaolo grupe. Operativni rizici Upravljanje operativnim rizicima sprovodi se u skladu sa metodologijom matične Grupe, prema modelu podržanom odgovarajućim informacionim rešenjima, koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o operativnim rizicima. Banca Intesa je usklađena sa zahtevima koji se odnose na regulatorni kapital definisanim od strane NBS i primenjuje standardizovani pristup za merenje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i matičnu Grupu o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje. Utvrđivanje, procena i monitoring operativnog rizika sprovode se kroz proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima/gubicima i kroz proces procene 50 51

27 Događaji nakon datuma bilansa stanja Nije bilo značajnih događaja nakon datuma izveštajnog perioda koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za godinu. Događaji nakon datuma bilansa stanja 53

28 IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima Banca Intesa a.d. Beograd Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka ), koji se sastoje od pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar godine, pojedinačnog bilansa uspeha, pojedinačnog izveštaja o ostalom rezultatu, pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene. Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu pojedinačnih finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Finansijski izveštaj Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, s ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja. Mišljenje Po našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji daju istinit i pošten pregled nekonsolidovanog finansijskog položaja Banke na dan 31. decembar godine, nekonsolidovanog rezultata njenog poslovanja i nekonsolidovanih tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Ostala pitanja Pojedinačni finansijski izveštaji Banke na dan i za godinu završenu 31. decembra godine bili su predmet revizije drugog revizora, koji je izrazio pozitivno mišljenje na te pojedinačne finansijske izveštaje dana 14. februara godine. Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima Banka je odgovorna za sastavljanje priloženog pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevom Zakona o računovodstvu Republike Srbije. Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o usklađenosti pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za poslovnu godinu. U vezi s tim, naši postupci se sprovode u skladu sa primenljivim revizorskim standardom Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, koji su ograničeni samo na ocenu usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima. Po našem mišljenju, pojedinačni godišnji izveštaj o poslovanju je usklađen sa pojedinačnim finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije. Beograd, 13. februar godine KPMG d.o.o. Beograd (MP.) Katarina Kecko Nikola Đenić, partner ovlašćeni revizor 55

29 POJEDINAČNI BILANS STANJA na dan 31. decembar godine POJEDINAČNI BILANS USPEHA u periodu od 1. januara do 31. decembra godine Napomena 31. decembar decembar AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke 16, ,962,607 82,851,636 Potraživanja po osnovu derivata 17, , ,299 Hartije od vrednosti 17, ,872, ,425,899 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 18, ,039,264 29,253,557 Krediti i potraživanja od komitenata 18, ,749, ,894,205 Investicije u zavisna društva 17, 2.7 1,199, ,496 Nematerijalna imovina 19, ,774,866 2,610,573 Nekretnine, postrojenja i oprema 20, ,951,099 7,871,143 Investicione nekretnine 20, ,995 51,251 Odložena poreska sredstva 14, , ,397 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 20, ,015 1,653,117 Ostala sredstva 21 4,315,623 7,330,005 UKUPNO AKTIVA 571,075, ,859,578 OBAVEZE Obaveze po osnovu derivata 22, ,497 4,847 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 23, ,746,761 32,375,037 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 23, ,175, ,705,235 Rezervisanja 24, 2.3 1,801,197 1,277,294 Tekuće poreske obaveze 14, , ,008 Odložene poreske obaveze 14, ,337 - Ostale obaveze 25 6,601,598 14,103,355 UKUPNO OBAVEZE 464,473, ,852,776 KAPITAL Akcijski kapital 26, ,748,469 41,759,627 Dobitak 26, ,080,705 28,220,984 Rezerve 26, ,772,012 49,026,191 UKUPNO KAPITAL 106,601, ,006,802 UKUPNO OBAVEZE I KAPITAL 571,075, ,859,578 Napomena Prihodi od kamata 3, ,371,120 22,840,992 Rashodi kamata 3, 2.4 (2,883,264) (3,592,295) Neto prihod po osnovu kamata 20,487,856 19,248,697 Prihodi od naknada i provizija 4, ,766,485 10,595,219 Rashodi naknada i provizija 4, 2.5 (4,574,927) (4,019,393) Neto prihod po osnovu naknada i provizija 7,191,558 6,575,826 Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata 5, , ,981 Neto dobitak po osnovu prestanka priznavanja finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti 6, , ,167 Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 7, 2.6 2,047,748 2,059,207 Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 8, 2.7 (3,257,274) (3,071,947) Ostali poslovni prihodi 9 234, ,551 Neto poslovni prihod 27,037,379 26,102,482 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 10, 2.23 (5,999,255) (5,701,726) Troškovi amortizacije 11, 2.17 (1,057,751) (987,173) Ostali prihodi 12 1,069, ,209 Ostali rashodi 13 (7,815,864) (7,316,034) Dobitak pre oporezivanja 13,234,169 13,011,758 Porez na dobitak 14, 2.24 (630,059) (1,164,064) Dobitak nakon poreza 12,604,110 11,847,694 Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para) 15 59,130 55,581 Beograd, 11. februar godine Beograd, 11. februar godine Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić, direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić, direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora 56 57

30 POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU u periodu od 1. januara do 31. decembra godine POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od 1. januara do 31. decembra godine Dobitak perioda 12,604,110 11,847,694 Komponente ostalog rezultata koje ne mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak: (Smanjenje)/povećanje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (10,523) 721,294 Negativni efekti promena vrednosti vlasničkih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (1,477) - Komponente ostalog rezultata koje mogu biti klasifikovane u dobitak ili gubitak: (Negativni)/pozitivni efekti promena vrednosti dužničkih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (1,057,906) 516,182 Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda - (108,194) Ukupan (negativan)/pozitivan ostali rezultat perioda (1,069,906) 1,129,282 Ukupan pozitivan rezultat perioda 11,534,204 12,976,976 Share capital and other equity Premium on issue of shares Reserves from profit and other reserves Revaluation reserves Profit Total Početno stanje na dan 1. januara godine 21,327,058 20,432,569 47,484, ,788 34,484, ,140,812 Pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju , ,182 Povećanje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava , ,294 Odloženi porezi knjiženi na teret kapitala (108,194) - (108,194) Dobitak tekuće godine ,847,694 11,847,694 Isplaćene dividende (18,110,986) (18,110,986) Stanje na dan 31. decembar ,327,058 20,432,569 47,484,121 1,542,070 28,220, ,006,802 Efekat prve primene MSFI ,727 (4,765,550) (3,949,823) Korigovano početno stanje na dan 1. januara godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 2,357,797 23,455, ,056,979 Smanjenje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (10,523) - (10,523) Negativni efekti promena vrednosti vlasničkih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (1,459) - (1,459) Negativni efekti promena vrednosti dužničkih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (1,057,924) - (1,057,924) Dobitak tekuće godine ,604,110 12,604,110 Isplaćene dividende (20,034,339) (20,034,339) Ostalo (11,158) ,500 44,342 Stanje na dan 31. decembar ,315,900 20,432,569 47,484,121 1,287,891 16,080, ,601,186 Beograd, 11. februar godine Beograd, 11. februar godine Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić, direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić, direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora 58 59

31 POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE u periodu od 1. januara do 31. decembra godine Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 37,901,073 35,518,800 Prilivi od kamata 22,711,654 21,310,170 Prilivi od naknada 11,936,263 10,692,838 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 3,110,935 2,724,267 Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 142, ,525 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (21,491,025) (20,757,238) Odlivi po osnovu kamata (2,693,726) (2,849,121) Odlivi po osnovu naknada (4,570,377) (4,062,104) Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (6,044,960) (5,940,716) Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (173,653) (260,155) Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (8,008,309) (7,645,142) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza 16,410,048 14,761,562 Smanjenje finansijskih sredstava i povećanje finansijskih obaveza 63,882,209 27,938,588 Smanjenje potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava koja nisu namenjena investiranju 37,634,473 - Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 26,247,736 27,938,588 Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1,920,814) (1,500,203) Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (1,920,814) (1,500,203) Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (422,947) (1,330,386) Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 74,849,000 13,111,001 Prilivi po osnovu uzetih kredita 74,849,000 13,111,001 Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (76,829,827) (12,325,998) Odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita (76,829,827) (12,325,998) Neto (odliv)/priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (1,980,827) 785,003 Svega prilivi gotovine 178,130,149 76,738,206 Svega odlivi gotovine (167,558,162) (93,242,920) Neto povećanje/(smanjenje) gotovine 10,571,987 (16,504,714) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine 49,358,882 67,541,230 Pozitivne kursne razlike 363, ,336 Negativne kursne razlike (503,501) (2,120,970) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (Napomena 16) 59,790,479 49,358,882 Povećanje finansijskih sredstava i smanjenje finansijskih obaveza (45,843,268) (39,691,672) Povećanje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata (45,838,421) (32,916,822) Povećanje potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava koja nisu namenjena investiranju - (6,773,522) Smanjenje drugih finansijskih obaveza (4,847) (1,328) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 34,448,989 3,008,478 Plaćeni porez na dobit (1,438,889) (856,821) Isplaćene dividende (20,034,339) (18,110,988) Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti 12,975,761 (15,959,331) Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 1,497, ,817 Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 1,486,687 4,220 Priliv od prodaje investicionih nekretnina 11, ,092 Beograd, 11. februar godine Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić, direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora 60 61

32 1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka ) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke Delta banke deoničkog društva, Beograd od 16. septembra godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke Delta banke deoničkog društva, Beograd. Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra godine, nakon čega je i počela sa radom. Na osnovu Odluke Generalnog direktora br od 7. novembra godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd. U toku godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banku a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene. U toku godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna godine. U toku godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna godine. Napomene uz pojedinačne finansijske izveštaje za period od do godine Nakon toga, u avgustu godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je jedan od manjinskih akcionara International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka je imala dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding International i Intesa Sanpaolo S.p.A. Skupština Banke je na bazi prethodno izvršene promene u akcionarskoj strukturi Banke, usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju Banke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 2238/2016 od 18. januara godine. U decembru godine, došlo je do nove promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima jednog akcionara, a to je Intesa Sanpaolo Holding International. Skupština Banke je na bazi prethodno izvršene promene u akcionarskoj strukturi Banke, usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju Banke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 37271/2017 od 5. maja godine. Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova, izdavanje platnih kartica, zatim za obavljanje poslova sa hartijama od vrednosti, izdavanja garancija i drugih oblika jemstva i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Takođe, Banka je ovlašćena i za obavljanje poslova prodaje investicionih jedinica kao i za poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 regionalna centra sa 154 ekspoziture. Banka je na dan 31. decembra godine imala zaposlenih (31. decembar godine: zaposlena). 63

33 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja Ovi pojedinačni finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS). U skladu sa Zakonom o računovodstvu, banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa prevedenim MSFI, dok je Zakonom o bankama, članom 50. stav 2, propisano da banke, pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene. (a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1. januara godine MSFI 9 Finansijski instrumenti stupio je na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine, i zamenio je prethodno važeći računovodstveni standard MRS 39. Značajni efekti koji proističu iz implementacije MSFI 9 obelodanjeni su u Napomeni Efekti prve primene MSFI 9, kao i u Napomeni Kreditni rizik. Primena sledećih standarda, tumačenja standarda (IFRIC) i izmena i dopuna postojećih standarda, koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1. januara nije imala za rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Banke, niti materijalno značajan efekat na priložene finansijske izveštaje Banke: MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa korisnicima i naknadne izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Njime se zamenjuju postojeće smernice u vezi sa priznavanjem prihoda, uključujući MRS 18 Prihodi i MRS 11 Ugovori o izgradnji i povezana tumačenja standarda. MSFI 15 obezbeđuje sveobuhvatni model za priznavanje prihoda na bazi principa pet koraka koji se primenjuje na sve ugovore sa klijentima. Banka je sprovela analizu prihoda sa aspekta novih zahteva standarda MSFI 15, sa posebnim fokusom na prihode od naknada i provizije. Na osnovu analize, zaključeno je da primena zahteva MSFI 15 ne zahteva promenu vremenskog momenta priznavanja prihoda i odgovarajućih iznosa. Izmena MSFI 2 Plaćanje akcijama pojašnjava računovodstveni tretman određenih tipova plaćanja akcijama. Izmene MSFI 4 Ugovori o osiguranju, obzirom na primenu MSFI 9 Finansijski instrumenti. Izmene MRS 40 Investicione nekretnine izmene se odnose na osnov reklasifikacije imovine na poziciju investicione nekretnine i obrnuto, a baziraju se na postojanju dokaza za reklasifikaciju, a ne na nameri. Godišnje unapređenje MSFI ciklus Izmene MSFI 1 Prva primena MSFI i MRS 28 Ulaganja u pridružene entitete i zajednička ulaganja. IFRIC 22 Transakcije u stranoj valuti i avansna plaćanja pojašnjava datum transakcije koji se koristi radi utvrđivanja valutnog kursa. Izmene konceptualnog okvira za izveštavanje, u primeni od 1. marta godine izmene najvećim delom imaju uticaja na to kako i kada dolazi do priznavanja i prestanka priznavanja sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima. (b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi u narednim izveštajnim periodima, kao i standardi koji nisu prevedeni: IFRIC 23 Neizvesnosti u vezi sa tretmanom poreza na dobit (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Izmene MSFI 9 Finansijski instrumenti karakteristike avansa sa negativnom kompenzacijom (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine) Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja (Nastavak) (b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke (Nastavak) MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). MSFI 16 definiše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. Standard definiše pojedinačni računovodstveni model, zahtevajući od zakupaca priznavanje sredstava i obaveza za sve lizinge, osim ukoliko lizing ima dospeće kraće od 12 meseci ili ukoliko je sredstvo male vrednosti. Zakupodavac nastavlja da klasifikuje zakup kao operativni ili finansijski u skladu sa smernicama za računovodstveno obuhvatanje lizinga iz MSFI 16 koji zamenjuje postojeće smernice za MRS 17 Lizing. Godišnja unapređenja MSFI, Ciklus MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23, objavljena od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde u decembru godine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Izmene MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate dugoročna ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). MSFI 17 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu. Rukovodstvo Banke smatra da će najznačajniji uticaj na finansijske izveštaje u narednom izveštajnom periodu imati MSFI 16 Lizing, koji stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine (uz dozvoljenu raniju primenu) i koji će Banka primeniti od 1. januara godine. Uticaj primene MSFI 16 Lizing na finansijske izveštaje Banke MSFI 16 Lizing (u daljem tekstu: MSFI 16) uvodi model priznavanja lizinga u bilansu stanja za korisnike lizinga. Korisnik lizinga priznaje pravo korišćenja sredstva i odgovarajuću obavezu za lizing plaćanja u bilansu stanja. Postoje izuzeci od ovog principa, koji se mogu primeniti za kratkoročne lizinge i lizing sredstva malih vrednosti. Računovodstveni tretman lizinga kod davaoca lizinga ne razlikuje se od trenutnih principa definisanih postojećim standardom MRS 17 Lizing (u daljem tekstu: MRS 17). Banka kao davalac lizinga nastavlja da klasifikuje lizing kao finansijski ili operativni. Banka kao korisnik lizinga Banka će priznati nova sredstva i obaveze u slučaju operativnog lizinga poslovnog prostora, automobila i IT opreme. Priroda troška operativnog lizinga se menja primenom MSFI 16 koji zahteva priznavanje troška amortizacije po osnovu prava korišćenja sredstva i priznavanje rashoda od kamata po osnovu povezane lizing obaveze. S druge strane, u skladu sa trenutnim standardom u primeni, MRS 17, Banka priznaje trošak operativnog lizinga na pravolinijskoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga, i priznaje sredstvo ili obavezu samo u slučaju kada postoji vremenska razlika između stvarnih lizing plaćanja i priznatog troška. Banka je sprovela inicijalnu procenu potencijalnog uticaja MSFI 16 na finansijske izveštaje. Stvarni uticaj primene MSFI 16 na finansijske izveštaje za period prve primene standarda zavisiće od budućih ekonomskih uslova, razvoja lizing portfolija Banke i opredeljenja Banke u vezi sa dozvoljenim izuzecima priznavanja. Na dan 31. decembar godine, procenjeno je da se iznos budućih minimalnih lizing plaćanja pod neraskidivim operativnim lizingom nalazi u opsegu od 1.8 milijardi RSD do 2.5 milijardi RSD, dok se odgovarajuća lizing obaveza nalazi u istom opsegu

34 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja (Nastavak) (b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke (Nastavak) U pogledu inicijalne implementacije MSFI 16, sledeće treba da bude uzeto u obzir: Prikazano vrednovanje je preliminarno jer nisu finalizirani svi zahtevi prelaznih odredbi, tako da su moguće korekcije; Novi standard zahteva da Banka revidira svoje računovodstvene procese i interne kontrole, a te promene nisu još u potpunosti sprovedene; Banka nije završila testiranje i vrednovanje kontrola nad obračunima. Posledično, prikazani preliminarni efekti, mogu biti izmenjeni kada se implementacija okonča; Sistemi i odnosne kontrole, uspostavljene u skladu sa novim zahtevima, nisu bile operativne tokom celog izveštajnog perioda; Nove računovodstvene politike, pretpostavke, prosuđivanja i tehnike vrednovanja u upotrebi su predmet promena dok Banka ne preda prve finansijske izveštaje koji uključuju i datum inicijalne primene. Banka će primeniti MSFI 16 Lizing počev od 1. januara godine korišćenjem modifikovanog retrospektivnog pristupa. Stoga će kumulativni efekat usvajanja MSFI 16 biti priznat kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti na dan 1. januar godine, bez korigovanja uporednih podataka. Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveza, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnih pravnih lica Intesa Leasing d.o.o. Beograd, i Intesa Invest koji su 100% u vlasništvu Banke. Prilikom vrednovanja ovih učešća, Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška. Ukupna aktiva zavisnog društva Intesa Leasing čini 2.82% a Intesa Invest čini 0.038% ukupne aktive Banke na dan 31. decembra godine. Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji izuzeta od sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, obzirom da najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.p.A., regularno sastavlja i objavljuje konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa MSFI odobrenim od strane EU. Ovi izveštaji se objavljuju na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo grupe: Iako je Banka, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, u obavezi da sastavlja godišnje konsolidovane finansijske izveštaje i iste dostavlja Agenciji za privredne registre, Banka koristi svoje pravo predviđeno odredbama Zakona o bankama, član 55, stav 4, da na bazi saglasnosti koje dobije od Narodne banke Srbije podređena društva ne uključi u godišnju reviziju svojih finansijskih izveštaja na konsolidovanoj osnovi. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidivoj budućnosti. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene Uporedni podaci Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za godinu izuzev promena u računovodstvenim politikama koje proizlaze iz primene MSFI 9. Banka je iskoristila priliku izuzeća kojom se dozvoljava da ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promena koje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, kao i obezvređenje po tom osnovu. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje proističu iz primene MSFI 9 u odnosu na period pre primene, priznate su u okviru kapitala odnosno pozicije neraspoređene dobiti, na dan 1. januara godine i to kao korekcija početnog stanja. Posledično, uporedni podaci prikazani za godinu ne odražavaju zahteve MSFI 9 i nisu uporedivi sa podacima prikazanim za godinu (Napomena 2.26.) Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Korišćenje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Politika u primeni od 1. januara godine Banka priznaje rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za finansijska sredstva koja se mere po amortizovanoj vrednosti ili za dužnička finansijska sredstva koja se evidentiraju po fer vrednosti kroz ostali rezultat za kreditne obaveze i izdate garancije. Knjigovodstvena vrednost finansijskih instrumenata koji se mere po amortizovanoj vrednosti, umanjuje se za iznos rezervisanja za očekivane kreditne gubitke. Pretpostavke i procene koje Banka koristi kao input u modelu vrednovanja očekivanih kreditnih gubitaka, kao i ocena o značajnom povećanju kreditnog rizika, obelodanjene su u Napomeni Kreditni rizik. Politike u primeni do 1. januara godine Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti

35 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (Nastavak) U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Klasifikacija finansijskih sredstava Banka procenjuje poslovni model u okviru kojeg se drže finansijska sredstva. Takođe, Banka procenjuje da li ugovoreni novčani tokovi finansijskih sredstava predstavljaju samo plaćanja kamate i glavnice (Napomena ). Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme ( osnovnih sredstava ) Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka redovno procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak) Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14(c)). Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni Prihodi od kamata i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Politika u primeni od 1. januara godine Prihodi i rashodi od kamata se priznaju u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta, na: bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva (amortizovana vrednost pre umanjenja za očekivane kreditne gubitke) ili amortizovanu vrednost finansijske obaveze. Prilikom obračuna efektivne kamatne stope za finansijske instrumente koji nisu POCI (nisu kreditno obezvređeni u momentu odobrenja niti su pretrpeli značajnu modifikaciju ugovorenih novčanih tokova kao kreditno obezvređeni), Banka procenjuje buduće novčane tokove uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta, ali ne uključujući očekivane kreditne gubitke. U slučaju kredita koji su POCI, obračunava se efektivna kamatna stopa usklađena za kreditni rizik, korišćenjem procenjenih budućih novčanih tokova koji uključuju očekivane kreditne gubitke. Prihodi od kamata priznaju se na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti kao i na dužničke instrumente koji se vrednuju preko ostalog rezultata. Rashodi od kamata priznaju se na finansijske obaveze koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i diskontuju metodom efektivne kamatne stope, tokom perioda trajanja kredita

36 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.4. Prihodi od kamata i rashodi od kamata (Nastavak) Politika u primeni do 1. januara godine Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta. Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i diskontuju tokom perioda trajanja kredita. Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja vrednosti. Banka nastavlja obračun kamate na obezvređene plasmane u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke. Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru vanbilansne evidencije Prihodi od naknada i provizija i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Prihodi od naknada i provizija po osnovu održavanja računa i servisiranja finansijskih instrumenata, priznaju se tokom vremena, kada je pružena usluga. Prihodi po osnovu transakcija priznaju se u trenutku kada se transakcija dogodi. Ugovor sa komitentom koji rezultira u priznavanju finansijskog instrumenta u finansijskim izveštajima Banke može biti delimično u opsegu MSFI 9, a delimično u opsegu standarda MSFI 15. Ukoliko je ovo slučaj, Banka prvo primenjuje MSFI 9 kako bi odvojila i vrednovala deo ugovora koji je u opsegu MSFI 9, a zatim primenjuje MSFI 15 na preostali deo ugovora Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza i koji objavljuje Narodna banka Srbije, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan i koji objavljuje Narodna banka Srbije (Napomena 32). 2.6 Preračunavanje stranih valuta (Nastavak) Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije neto prihoda/neto rashoda od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 7). Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije neto prihoda/(neto rashoda) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 7). Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja Finansijski instrumenti Početno priznavanje finansijskih instrumenata Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Kako bi se utvrdila klasifikacija i vrednovanje, sva finansijska sredstva, izuzev derivata i instrumenata kapitala, Banka analizira kroz kombinaciju poslovnog modela upravljanja finansijskim sredstvom sa jedne, i karakteristikama ugovorenih novčanih tokova sa druge strane Klasifikacija i Finansijska sredstva politika u primeni od 1. januara godine Na dan inicijalnog priznavanja, finansijsko sredstvo se klasifikuje u skladu sa jednim od sledećih načina vrednovanja: po amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI) ili po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL). Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ukoliko nije naznačeno kao FVTPL i ispunjava sledeće kriterijume: cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume. Dužnički instrument se vrednuje kao FVOCI samo ukoliko ispunjava oba sledeća kriterijuma i nije naznačen kao FVTPL: cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaja i ugovoreni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume. Dužnički instrumenti koji se drže radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaje sastoje se od državnih zapisa i obveznica Republike Srbije

37 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) Klasifikacija (Nastavak) Na dan incijalnog priznavanja instrumenta kapitala koji se ne drži u portfoliju radi trgovanja, Banka može neopozivo da izabere prezentovanje naknadnih promena u fer vrednosti kroz ostali rezultat (OCI), na nivou konkretnog instrumenta kapitala. Za učešća u kapitalu u stanju na dan 31. decembar godine, osim investicija u zavisna pravna lica, Banka se opredelila za računovodstveno evidentiranje kao FVOCI s obzirom da se radi o instrumentima koji nisu namenjeni trgovanju. Ovaj izbor sproveden je na bazi pojedinačnog instrumenta u momentu početnog priznavanja i ne može se opozvati. Takođe, na datum inicijalnog priznavanja, Banka može neopozivo da klasifikuje sredstvo kao FVTPL, iako ono zadovoljava zahteve vrednovanja po amortizovanoj vrednosti ili kao FVOCI, i to samo u slučaju kada za cilj ima eliminisanje ili značajno smanjenje računovodstvene neusklađenosti koja bi u suprotnom nastala. Procena poslovnog modela Banka analizi poslovnih modela pristupa na nivou portfolija finansijskih sredstava, budući da on najbolje odražava način upravljanja poslovanjem i informacijama koje se dostavljaju rukovodstvu. Informacije koje se razmatraju se odnose na politike i strategije vezane za portfolija, kao i primena istih u praksi. Konkretno, od značaja je da li je strategija rukovodstva zasnovana na zaradi ugovorenih kamatnih prihoda, usklađivanju perioda trajanja finansijskih sredstava i obaveza kojima se sredstva finansiraju, ili se strategija zasniva na realizaciji novčanih tokova kroz prodaju sredstava. Takođe, Banka razmatra informacije o načinu ocene i izveštavanja o performansama portfolija, zatim informacije o rizicima koji utiču na performanse portfolija i kako se njima upravlja. Pored toga, Banka sagledava učestalost, obim i vremenski trenutak prodaje finansijskih sredstava u proteklim periodima, razloge za prodaju i planove o prodaji finansijskih sredstava u budućem periodu. Finansijska sredstva kojima se upravlja sa ciljem trgovanja, i čije se performanse procenjuju na bazi fer vrednosti, vrednuju se kao FTVPL budući da se ne drže u portfoliju sa ciljem prikupljanja ugovorenih novčanih tokova niti se drže sa dvostrukim ciljem prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaje. Procena da li ugovoreni novčani tokovi predstavljaju samo plaćanja kamate i glavnice Za potrebe procene, glavnica predstavlja fer vrednost finansijskog sredstva na datum inicijalnog priznavanja. Kamata se definiše kao nadoknada za vremensku vrednost novca i za kreditni rizik povezan sa stanjem glavnice tokom konkretnog vremenskog perioda, kao i za ostale osnovne rizike kreditiranja (kao što je rizik likvidnosti, administrativni troškovi) i profitnu marginu. Prilikom procenjivanja da li ugovoreni novčani tokovi predstavljaju samo plaćanja kamate i glavnice (solely payment of principal and interest SPPI), Banka razmatra ugovorene uslove finansijskih instrumenata i da li isti sadrže odredbe koje bi mogle promeniti vreme ili iznos ugovorenih novčanih tokova, a koje bi rezultirale u fer vrednovanju instrumenata. Ključni ugovoreni uslovi koji se razmatraju prilikom procene su: karakteristike leveridža, opcija produžetka ili prevremene otplate, karakteristike koje ograničavaju pravo Banke na novčane tokove na iznos konkretnog sredstva kao i karakteristike koje dovode do modifikacije vremenske vrednosti novca, kao što je periodično usklađivanje kamatnih stopa kod finansijskih sredstava sa varijabilnom kamatnom stopom Finansijski instrumenti (Nastavak) Klasifikacija (Nastavak) Reklasifikacije Finansijska sredstva se reklasifikuju samo u slučaju promene poslovnog modela upravljanja tim finansijskim sredstvima. Reklasifikacija se vrši u skladu sa odredbama definisanim MSFI. Finansijske obaveze se ne reklasifikuju. ii Finansijska sredstva politika u primeni do 1. januara godine Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije (Napomena 2.9.): krediti i potraživanja raspoložive za prodaju koje se drže do dospeća po fer vrednosti preko bilansa uspeha, kroz kategorije: namenjenih trgovanju, ili naznačeni kao FTVPL Finansijske obaveze Banka je finansijske obaveze vrednovala po amortizovanoj vrednosti, osim derivata koje evidentira kao FTVPL sa efektima usklađivanja fer vrednosti kroz bilans uspeha Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Politika u primeni pre i nakon 1. januara godine Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko važi bilo koji od sledećih kriterijuma: došlo je do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva, Banka je prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu, Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pritom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži

38 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Nastavak) Pored pomenutih kriterijuma, implementacijom MSFI 9 od 1. januara godine specificirani su i dodatni kriterijumi koji dovode do prestanka priznavanja finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo prestaje da se priznaje otpisom potraživanja. Takođe, do prestanka priznavanja finansijskog sredstva dolazi ukoliko su se desile naknadne izmene ugovorenih uslova finansijskog sredstva, a koje dovode do značajnih modifikacija novčanih tokova finansijskog sredstva (Napomena 2.7.4). Implementacijom MSFI 9 od 1. januara godine, kada prestane priznavanje finansijskog sredstva, kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodno priznat u ostalom rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha u slučaju dužničkih hartija FVOCI na isti način kako i kod finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju do 1. januara Međutim, u slučaju akumuliranog dobitka/gubitka priznatog kroz ostali rezultat za instrumente kapitala koji se vrednuju kroz FVOCI, počevši od 1. januara godine, isti neće biti priznat kroz bilans uspeha prilikom prestanka priznavanja već preko kapitala. Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Pored pomenutih kriterijuma, implementacijom MSFI 9 od 1. januara godine Banka takođe prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su ugovoreni uslovi modifikovani, a novčani tokovi modifikovane obaveze značajno izmenjeni. U tom slučaju, nova finansijska obaveza se bazira na izmenjenim uslovima i priznaje se po fer vrednosti. Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i nove finansijske obaveze sa izmenjenim uslovima se priznaje kroz bilans uspeha Promena ugovorenih novčanih tokova Politika u primeni od 1. januara godine Finansijska sredstva Ukoliko su ugovoreni uslovi finansijskog sredstva naknadno izmenjeni, Banka procenjuje da li su novčani tokovi modifikovanog sredstva značajno drugačiji. Ukoliko jesu, ugovorena prava na novčane tokove originalnog finansijskog sredstva se smatraju isteklim. U ovom slučaju, prestaje se sa računovodstvenim priznavanjem originalnog finansijskog sredstva i novo finansijsko sredstvo se priznaje po fer vrednosti. Kada su originalno ugovoreni novčani tokovi finansijskog sredstva naknadno ugovorno izmenjeni, a takva modifikacija ne dovodi do prestanka priznavanja finansijskog sredstva, Banka ponovo obračunava bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva kao sadašnju vrednost reugovorenih budućih novčanih tokova, diskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom i priznaje, kao gubitak ili dobitak od modifikacije u bilansu uspeha, iznos koji je proistekao usled usklađivanja s novom bruto knjigovodstvenom vrednošću. Napred navedeni dobici ili gubici se amortizuju tokom preostalog vremenskog perioda modifikovanog finansijskog sredstva Promena ugovorenih novčanih tokova (Nastavak) Finansijske obaveze Banka prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su ugovoreni uslovi modifikovani, a novčani tokovi modifikovane obaveze značajno izmenjeni. U tom slučaju, nova finansijska obaveza se bazira na izmenjenim uslovima i priznaje se po fer vrednosti. Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i nove finansijske obaveze sa izmenjenim uslovima se priznaje kroz bilans uspeha. Politika u primeni do 1. januara godine Finansijska sredstva Ukoliko su ugovoreni uslovi finansijskog sredstva naknadno izmenjeni, Banka procenjuje da li su novčani tokovi modifikovanog sredstva značajno drugačiji. Ukoliko jesu, ugovorena prava na novčane tokove originalnog finansijskog sredstva se smatraju isteklim. U ovom slučaju, prestaje se sa računovodstvenim priznavanjem originalnog finansijskog sredstva i novo finansijsko sredstvo se priznaje po fer vrednosti. Finansijske obaveze Banka prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su ugovoreni uslovi modifikovani, a novčani tokovi modifikovane obaveze značajno izmenjeni. U tom slučaju, nova finansijska obaveza se bazira na izmenjenim uslovima i priznaje se po fer vrednosti. Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i nove finansijske obaveze sa izmenjenim uslovima se priznaje kroz bilans uspeha Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike Politika u primeni od 1. januara godine Priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka Banka priznaje rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za finansijska sredstva koja se mere po amortizovanoj vrednosti ili za dužnička finansijska sredstva koja se evidentiraju po fer vrednosti kroz ostali rezultat, kreditnih obaveza i izdatih garancija. Knjigovodstvena vrednost finansijskih instrumenata koji se mere po amortizovanoj vrednosti, umanjuje se za iznos rezervisanja za očekivane kreditne gubitke. Rezervisanja za očekivane kreditne gubitke kod dužničkih finansijskih sredstava koja se mere po fer vrednosti kroz ostali rezultat, priznaju se kroz ostali rezultat i bilans uspeha, i njima se ne sme umanjiti knjigovodstvena vrednost u bilansu stanja. Nakon početnog priznavanja, na svaki datum izveštavanja vrši se obračun rezervisanja za očekivane kreditne gubitke. Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, nivo obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI), osim učešća u kapitalu, kao i na ugovorna sredstva. Banka vrši procene obezvređenja na bazi forward-looking modela očekivanih gubitaka. Obezvređenje se vrednuje po jednom od sledećih osnova: 12-mesečni očekivani kreditni gubici ovo su očekivani kreditni gubici koji nastaju ukoliko nastupi status neizmirenja obaveza u toku 12 meseci nakon datuma izveštavanja i životni (lifetime) očekivani gubici navedeni kreditni gubici su posledica mogućih događaja neizmirenja obaveza tokom celog očekivanog života finansijskog instrumenta

39 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak) Priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka (Nastavak) Vrednovanje životnih očekivanih gubitaka primenjuje se ukoliko je kreditni rizik finansijskog sredstva na dan izveštavanja značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja tog sredstva, dok se u suprotnom primenjuje vrednovanje 12-mesečnih kreditnih gubitaka. Banka može da odredi da kreditni rizik finansijskog sredstva nije značajno povećan, ukoliko na dan izveštavanja sredstvo ima nizak kreditni rizik. Ipak, vrednovanje životnih očekivanih gubitaka se uvek primenjuje za potraživanja i ugovorna sredstva bez komponente finansiranja; Banka može da odluči da primenjuje ovu politiku i za potraživanja i ugovorna sredstva sa značajnom komponentom finansiranja. Otpis finansijskih sredstava se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet otpisa su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti. Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, PAC (Problem Asset Committee), a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora. Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Detalji u vezi sa politikom kreditnog rizika mogu se naći u Napomeni Kreditni rizik. Politika koja važi do 1. januara godine U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizlaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se dužnik suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja Finansijski instrumenti (Nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak) Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke. Otpis vrednosti nenaplativih potraživanja Otpis finansijskih sredstava se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet otpisa su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti. Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, PAC (Problem Asset Committee), a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora Reprogramirani krediti Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija i Krediti i potraživanja od komitenata (u daljem tekstu: krediti i potraživanja) Politika u primeni od 1. januara godine Pozicija krediti i potraživanja uključuje: Kredite i potraživanja koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Inicijalno priznavanje ovakvih kredita i potraživanja je po fer vrednosti uvećano za direktne transakcione troškove, dok se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope (Napomena 2.7.2) i Kredite i potraživanja koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, u skladu sa poslovnim modelom ili karakteristikama novčanih tokova. Na dan 31. decembar godine Banka nema u kreditnom portfoliju kredite i potraživanja koji ispunjavaju kriterijume vrednovanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha

40 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.8. Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija i Krediti i potraživanja od komitenata (u daljem tekstu: krediti i potraživanja) (Nastavak) Politika u primeni do 1. januara godine Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i potraživanja se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis Hartije od vrednosti Politike u primeni od 1. januara godine Pozicija hartija od vrednosti u bilansu stanja uključuje: Dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI). Za dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju kao FVOCI, dobici ili gubici se priznaju kroz OCI, osim prihoda od kamata, očekivanih kreditnih gubitaka i kursnih razlika koje se priznaju kroz bilans uspeha. Kada dođe do prestanka priznavanja dužničkih hartija koje se vrednuju kao FVOCI, akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat kroz ostali rezultat u kapitalu reklasifikuje se iz pozicije kapitala u bilans uspeha. Učešća u kapitalu koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat, i ne uključuju ulaganja u zavisne i pridružene entitete. Za učešća u kapitalu koja se računovodstveno evidentiraju kao FVOCI, promene u fer vrednosti nakon inicijalnog priznavanja prijavljuju se u kapitalu i nikada se ne mogu priznati kroz bilans uspeha, čak ni u trenutku prodaje. Akumulirani dobici ili gubici priznati u ostalom rezultatu prenose se na neraspoređenu dobit prilikom prestanka priznavanja ulaganja. Učešća u kapitalu koja se računovodstveno evidentiraju kao FVOCI nisu predmet obezvređenja. Dividende po osnovu učešća u kapitalu se računovodstveno evidentiraju u bilansu uspeha. Dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FTVPL). Za dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju kao FTVPL, dobici i gubici od usklađivanja sa tržišnom vrednošću se priznaju kroz bilans uspeha i nisu predmet obezvređenja. Akcije koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL). Za akcije koje se vrednuju kao FTVPL, dobici i gubici od usklađivanja sa tržišnom vrednošću se priznaju kroz bilans uspeha. Politike u primeni do 1. januara godine Prilikom inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti vrednovane su po fer vrednosti uvećanoj za, osim u slučaju hartija kojima se trguje, transakcione troškove. Naknadno su se hartije od vrednosti računovodstveno priznavale u zavisnosti od njihove klasifikacije, i to kao: finansijska sredstva koja se drže do dospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Hartije od vrednosti (Nastavak) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koja Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koja se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine diskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja. Banka na dan 31. decembra nema, niti je u godini ulagala u finansijske instrumente koji su klasifikovani u ovu kategoriju. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva koja su namenjena da se drže na neodređeni vremenski period, a koja mogu biti prodata usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili ceni kapitala, klasifikuju se kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica, državnih zapisa i obveznica Republike Srbije i Republike Italije. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koja se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti (haircut) za iznos umanjenja usled nelikvidnosti/ odsustva tržišta u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru rezervi fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok to sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani i učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije i Republike Italije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku kada se utvrdi pravo akcionara da prime isplatu

41 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.9. Hartije od vrednosti (Nastavak) U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi obezvređenja, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti (krediti i potraživanja). Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i značajan ili prolongiran pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital Potraživanja po osnovu derivata i obaveze po osnovu derivata (u daljem tekstu: derivati) Banka u svom portfoliju ima finansijske derivate koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti. Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno, a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih trgovanju usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao potraživanje po osnovu derivata, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza po osnovu derivata. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju. Usled činjenice da ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata. Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama organizacijama i centralnoj banci i Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci i Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, navedene finansijske obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope. U okviru navedene pozicije obaveze po primljenim kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove i naknadno se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po primljenim kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja Ostale obaveze Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti Prebijanje finansijskih instrumenata Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ( Službeni glasnik Republike Srbije, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017. i 114/2017). Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Dodatno, radi praćenja kvaliteta aktive, Banka svoju bilansnu aktivu i vanbilansne stavke klasifikuje ili u grupu problematičnih ili u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim, pri čemu svaka od ovih grupa obuhvata i podgrupu restrukturiranih potraživanja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun rezerve za procenjene gubitke, a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza, finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja

42 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Nastavak) Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenoj u Napomeni iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 8). Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke. Odlukom o adekvatnosti kapitala ( Službeni glasnik RS, br. 103/2016. i 103/2018) potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunavala se do 31. decembra godine, nakon čega prestaje njeno računanje i korišćenje u procesu obračuna kapitala. Banka je u toku procenjivanja efekata po ovom osnovu na obračun adekvatnosti kapitala Gotovina i sredstva kod centralne banke Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina). Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju softvera u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina). Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode: licence i slična prava 10% - 20% softveri 20% - 50% U poređenju sa godinom, nije bilo promena u procenjenom korisnom veku upotrebe nematerijalnih ulaganja. Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji (a) Nekretnine, postrojenja i oprema Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su materijalna sredstva: koja Banka drži za sopstvenu upotrebu, za pružanje usluga iz svoje registrovane delatnosti ili u administrativne svrhe, i za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog vremenskog perioda. Nekretnine, postrojenja i oprema se priznaju kao sredstvo: kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Banku i kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri. Pri početnom priznavanju, nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja odmeravaju ili po modelu revalorizacije/fer vrednosti ili po modelu nabavne vrednosti. Na dan 31. decembra godine po modelu revalorizacije/fer vrednosti odmeravaju se građevinski objekti, dok se ostala osnovna sredstva odmeravaju po modelu nabavne vrednosti. Revalorizacija se vrši dovoljno redovno kako bi se obezbedilo da se knjigovodstvena vrednost bitno ne razlikuje od vrednosti do koje bi se došlo korišćenjem modela fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda. (b) Investicione nekretnine Na dan 31. decembra godine Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina, kao i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. U skladu sa MRS 40, investicione nekretnine se priznaju kao sredstvo ako i samo ako: je verovatno da će entitet u budućnosti ostvariti ekonomsku korist od te investicione nekretnine i se nabavna vrednost investicione nekretnine može pouzdano odmeriti. Investiciona nekretnina se u početku odmerava po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja. Troškovi transakcije se uključuju u početno odmeravanje. Nakon početnog priznavanja investiciona nekretnina se odmerava po fer vrednosti. Dobitak ili gubitak koji proizlazi iz promene fer vrednosti investicione nekretnine se priznaje u bilansu uspeha za period u kome je nastao. (c) Amortizacija Na dan 31. decembra godine amortizacija se ravnomerno obračunava na revalorizovanu nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske periode: 82 83

43 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji (Nastavak) (c) Amortizacija (Nastavak) Građevinski objekti 3-%-5% 2.5% Kompjuterska oprema 20% 20% Nameštaj i druga oprema 7% - 25% 7% - 25% Korisni vek trajanja građevinskih objekata promenjen je u godini, kako bi isti bio usklađen sa novim kriterijumima Intesa Sanpaolo grupe. Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli. Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao. Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14(c)) Stalna sredstva namenjena prodaji U skladu sa MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom, a ne daljim korišćenjem. Imovina klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i njena prodaja mora biti verovatna. Da bi prodaja bila verovatna, rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili okolnosti koji su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana. Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti, ili fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju (Napomena 20) Obezvređenje nefinansijske imovine Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine. Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti Finansijski lizing Banka kao zakupac Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizlaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda kamata. Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama (Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan

44 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) Kapital Porezi i doprinosi (Nastavak) Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka. (a) Porez na dobit (Nastavak) Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja Primanja zaposlenih (a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. (b) Obaveze po osnovu restrukturiranja Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. (c) Obaveze po osnovu ostalih naknada U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 31. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Rezervisanje sredstava za otpremnine, kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24(c)) Porezi i doprinosi (a) Tekući porez Porez na dobit Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Tekući porez (Nastavak) Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike, na način kako je definisano poreskim propisima kroz poreski bilans koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju: statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva, kada se poreska prijava podnosi u roku od 60 dana od dana statusne promene; stečajnog dužnika ili pravnog lica u likvidaciji nad kojima je u toku godine obustavljen stečajni postupak usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, odnosno obustavljen postupak likvidacije poreska prijava podnosi se u roku od 15 dana od pravosnažnosti rešenja o obustavi stečajnog/likvidacionog postupka. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja goodwill-a ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja

45 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) Porezi i doprinosi (Nastavak) (a) Porez na dobit (Nastavak) Odloženi porezi (Nastavak) Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u dobitak perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala. Transferne cene Poreski bilans za godinu nije predat do dana finansijskih izveštaja Banke, s obzirom na to da je rok za predaju 180 dana od dana za koji se porez utvrđuje. Banka je obračunala poreske efekte na bazi Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka još uvek nije izvršila studiju transfernih cena, ali rukovodstvo smatra da po ovom osnovu neće imati materijalno značajne efekte na godinu jer do sada nije imala, ili je imala minimalne korekcije po osnovu transakcija sa povezanim licima, a u godini nije bilo značajnijih izmena u vrstama usluga u odnosu na prethodnu godinu. (b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda (Napomena 13) Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik Efekti prve primene MSFI 9 Neto knjigovodstvena vrednost POZICIJA AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju Portfolio Krediti i potraživanja MRS39 Metod merenja Amortizovana vrednost Nova klasifikacija po MSFI 9 Neto vrednost MRS 39 završeno stanje na dan Neto vrednost MSFI 9 početno stanje na dan Amortizovana vrednost - Efekat Reklasifikacija Ponovno vrednovanje Obavezno Opciono Sredstva namenjena trgovanju FVTPL FVTPL 1,555,694 1,555, Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha FVTPL FVTPL FVTPL 46,143 46, Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - vlasničke HOV Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - dužničke HOV Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija AFS AFS Krediti i potraživanja Fer vrednost kroz kapital FVOCI 18,567 18, Fer vrednost kroz kapital FVOCI 128,607, ,607,794* Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 29,253,557 29,217,399 36, Krediti i potraživanja od komitenata 301,894, ,944,391 3,949, Ostala sredstva Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 7,330,004 7,333,472 (3,468) Ukupno finansijska sredstva 551,557, ,575,096 3,982, Vanbilansne stavke koje se klasifikuje, neto Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 119,274, ,242,054 (32,682) *U skladu sa MSFI 9, efekat obezvređenja dužničkih hartija FVOCI priznaju se kroz ostali rezultat i bilans uspeha, i njima se ne umanjuje knjigovodstvena vrednost hartija u bilansu stanja. U okviru finansijskih obaveza nije bilo promene metoda merenja i reklasifikacije u skladu sa MSFI

46 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 3. PRIHODI OD KAMATA I RASHODI OD KAMATA Efekti prve primene MSFI 9 (Nastavak) Ispravka vrednosti POZICIJA AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - vlasničke HOV Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - dužničke HOV I Efekat prelaska na koncept očekivanih gubitaka finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (OCI) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Krediti i potraživanja od komitenata Ostala sredstva II Efekat prelaska na koncept očekivanih gubitaka finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti III Vanbilansne rezervacije Ukupno Efekat prelaska na koncept očekivanih gubitaka I + II + III Metod merenja po MRS 39 Amortizovana vrednost Nova klasifikacija po MSFI 9 Amortizovana vrednost MRS 39 krajnje stanje na dan MSFI 9 početno stanje na dan Efekat prelaska na koncept očekivanih kreditnih gubitaka FVTPL FVTPL FVTPL FVTPL Fer vrednost kroz kapital Fer vrednost kroz kapital Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost FVOCI FVOCI - 815,727* 815,727* - 815,727* 815,727* ,063 43,221 36,158 15,084,388 19,034,202 3,949,814 83,334 79,866 (3,468) 15,174,785 19,157,291 3,982, , ,503 (32,682) 16,076,970 20,842,519 4,765,549 * U skladu sa MSFI 9, efekat obezvređenja dužničkih hartija FVOCI priznaju se kroz ostali rezultat i bilans uspeha, i njima se ne umanjuje knjigovodstvena vrednost hartija u bilansu stanja. a) Prihodi od kamata i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi: Prihodi od kamata NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 662,455 1,020,905 Holding kompanije 1 - Preduzeća 5,183,261 5,551,206 Stanovništvo 12,380,666 10,551,961 Javni sektor 4,577,067 5,080,661 Strane banke i finansijske organizacije 79,318 59,521 Strana lica 187, ,999 Drugi komitenti 300, ,739 Ukupno 23,371,120 22,840,992 Rashodi kamata NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja (85,177) (101,785) Preduzeća (924,184) (1,074,774) Stanovništvo (415,245) (517,049) Javni sektor (1,066,729) (1,448,337) Strane banke i finansijske organizacije (271,469) (235,173) Strana lica (12,984) (95,453) Drugi komitenti (107,476) (119,724) Ukupno (2,883,264) (3,592,295) Neto prihod po osnovu kamata 20,487,856 19,248,697 Ukupni priznati prihodi od kamata na obezvređene kredite u toku godine iznose RSD 278,779 hiljada (2017. godina: RSD 525,912 hiljada). b) Prihodi od kamata i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi: Prihodi od kamata Po osnovu kredita 18,152,005 16,875,128 Po osnovu REPO poslova 195, ,252 Po obaveznoj rezervi 376, ,316 Po osnovu depozita 117, ,629 Po osnovu HOV 4,355,018 4,785,232 Po osnovu ostalih plasmana 174, ,435 Ukupno 23,371,120 22,840,992 Rashodi kamata Po osnovu kredita (313,113) (260,727) Po osnovu depozita (1,629,333) (2,180,380) Po osnovu HOV (940,120) (1,141,673) Ostali rashodi kamata (698) (9,515) Ukupno (2,883,264) (3,592,295) Neto prihod po osnovu kamata 20,487,856 19,248,

47 3. PRIHODI OD KAMATA I RASHODI OD KAMATA (Nastavak) 4. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA (c) Prihodi od kamata i rashodi od kamata po metodu vrednovanja prikazani su kako sledi: Prihodi od kamata Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti 19,016,102 18,055,760 Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat 4,324,397 - Finansijska sredstva raspoložive za prodaju - 4,749,849 Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 30,621 35,383 Ukupno 23,371,120 22,840,992 Rashodi kamata Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti (1,943,144) (2,450,623) Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (928,003) - Finansijska sredstva raspoložive za prodaju - (1,131,488) Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (12,117) (10,184) Ukupno (2,883,264) (3,592,295) Neto prihod po osnovu kamata 20,487,856 19,248,697 STANOVNIŠTVO Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: poslovi platnog prometa u zemlji 30,985 29,623 poslovi platnog prometa u inostranstvu 155, ,772 kreditni poslovi 109,385 91,011 poslovi sa platnim karticama 11, , , ,654 Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 171, ,330 Naknade za vođenje tekućih računa 1,870,569 1,654,431 Naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom 196, ,312 Ostale naknade i provizije 115, ,680 Ukupno 2,661,650 2,927,407 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: u zemlji (168,595) (16,542) u inostranstvu (11,222) (12,852) Naknade i provizije Narodne banke Srbije Troškovi Kreditnog biroa (164,027) (141,374) Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama - - Ostale naknade i provizije - - Ukupno (343,844) (170,768) Dobitak po osnovu naknada i provizija 2,317,806 2,756,

48 4. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA (Nastavak) 4. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA (Nastavak) KOMITENTI (osim stanovništva) Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: poslovi platnog prometa u zemlji 3,147,211 2,825,917 poslovi platnog prometa u inostranstvu 729, ,897 kreditni poslovi 44,758 68,078 poslovi sa platnim karticama 4,402,835 3,428,378 8,324,621 6,973,270 Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 599, ,806 Naknade za vođenje tekućih računa - - Naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom - - Ostale naknade i provizije 180, ,736 Ukupno 9,104,835 7,667,812 UKUPNO Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: poslovi platnog prometa u zemlji 3,178,196 2,855,540 poslovi platnog prometa u inostranstvu 885, ,669 kreditni poslovi 154, ,089 poslovi sa platnim karticama 4,413,840 3,929,626 8,631,992 7,738,924 Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 771, ,136 Naknade za vođenje tekućih računa 1,870,569 1,654,431 Naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom 196, ,312 Ostale naknade i provizije 296, ,416 Ukupno 11,766,485 10,595,219 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: u zemlji (14,594) (158,812) u inostranstvu (156,769) (144,086) Naknade i provizije Narodne banke Srbije (79,330) (59,995) Troškovi Kreditnog biroa - - Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (3,739,792) (3,249,667) Ostale naknade i provizije (240,598) (236,065) Ukupno (4,231,083) (3,848,625) Dobitak po osnovu naknada i provizija 4,873,752 3,819,187 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: u zemlji (183,189) (175,354) u inostranstvu (167,991) (156,938) Naknade i provizije Narodne banke Srbije (79,330) (59,995) Troškovi Kreditnog biroa (164,027) (141,374) Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (3,739,792) (3,249,667) Ostale naknade i provizije (240,598) (236,065) Ukupno (4,574,927) (4,019,393) Dobitak po osnovu naknada i provizija 7,191,558 6,575,

49 5. NETO DOBITAK PO OSNOVU PROMENE FER VREDNOSTI FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 6. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRESTANKA PRIZNAVANJA FINANSIJSKIH INSTRUMENATA KOJI SE VREDNUJU PO FER VREDNOSTI Prihodi od promene vrednosti - valutni swap 325, ,177 - forward 6,507 2,123 - finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha-hov 2,763 9,871 - zlato i srebro 7,642 5,727 - obaveza po osnovu kupljenih akcija Intesa Sanpaolo 521 2,333 Ukupno 342, ,231 Rashodi od promene vrednosti (20,908) (4,847) - valutni swap (589) - - forward - finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha-hov (15,309) 18,658 - zlato i srebro - obaveza po osnovu kupljenih akcija Intesa Sanpaolo (5,917) - Ukupno (384) (745) Total (43,107) (24,250) Dobici po osnovu prestanka priznavanja - finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat 38, ,711 Ukupno dobitak 38, ,192 Gubici po osnovu prestanka priznavanja - finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha - (483) - finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (5,087) (10,541) Ukupno gubitak (5,087) (11,025) Neto dobitak 33, ,167 Neto dobitak 299, ,

50 7. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE 8. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NE VREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 19,889,523 40,570,531 Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 2,834,849 3,188,459 Ukupno 22,724,372 43,758,990 Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (17,574,493) (29,635,623) Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (3,102,131) (12,064,160) Ukupno (20,676,624) (41,699,783) Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 2,047,748 2,059,207 (a) Pregled po klasama Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti 1,923,903 2,771,663 Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne stavke 329, ,053 Prihodi od naplaćenih otpisanih finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti 391, ,920 Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat 537,587 - Ukupno 3,181,699 3,309,636 Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti (5,583,180) (5,988,103) Rashodi obezvređenja za vanbilansne stavke (683,726) (244,622) Rashodi obezvređenja nenaplativih finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti (95,313) (148,858) Rashodi po osnovu ispravki finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (76,754) - Ukupno (6,438,973) (6,381,583) Neto gubitak po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (3,257,274) (3,071,947) 98 99

51 8. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NE VREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA (Nastavak) 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI (b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja za rizične vanbilansne stavke Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u i godini prikazane su u sledećim tabelama: Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u godini Krajnje stanje decembar godine 16,076,970 efekat prve primene IFRS9 3,949,823 Početno stanje - 1. januar godine 20,026,792 Povećanje rezervisanja u toku godine 6,266,906 Ukidanja rezervisanja u toku godine (2,253,073) Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 102,814 Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (122,011) Prenos na vanbilansnu evidenciju (2,365,887) Prenos sa vanbilansne evidencije - Prodaja (ustupanje) potraživanja (3,293,937) Prihodi od kamata na obezvređene kredite (278,779) Prihodi od zakupnina 35,814 68,578 Refundirani troškovi 12,394 18,261 Prihodi od dividendi i učešća 88, ,138 Prihodi po osnovu naknade od Kreditnog biroa-fizička lica 36,501 30,641 Prihodi po osnovu IT usluga od povezanih stranih banaka 25,459 31,149 Ostali prihodi 35,679 38,784 Ukupno 234, ,551 Stanje na dan 31. decembra godine 18,082,825 Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u godini Početno stanje - 1. januar godine 24,450,928 Povećanje rezervisanja u toku godine 6,232,724 Ukidanje rezervisanja u toku godine (3,142,767) Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 94,624 Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (602,314) Prenos na vanbilansnu evidenciju (4,683,846) Prenos sa vanbilansne evidencije 38,036 Prodaja (ustupanje) potraživanja (5,784,505) Prihodi od kamata na obezvređene kredite (525,912) Stanje na dan 31. decembra godine 16,076,

52 10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 11. TROŠKOVI AMORTIZACIJE Troškovi zarada 3,661,969 3,480,971 Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 448, ,993 Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 1,766,365 1,723,092 Troškovi naknada na ostale privremene i povremeneposlove 68,785 14,705 Ostali lični rashodi 34,483 22,704 Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja 19,354 18,261 Troškovi amortizacije: nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 463, ,555 osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 594, ,618 Ukupno 1,057, ,173 Ukupno 5,999,255 5,701,

53 12. OSTALI PRIHODI 13. OSTALI RASHODI Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 85, ,121 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 20,323 45,922 Viškovi 3, Dobici po osnovu prodaje kredita i plasmana 645, ,220 Ostali prihodi 315, ,676 Ukupno 1,069, ,209 Materijal i energija i rezervni delovi 476, ,898 Profesionalne usluge 1,320,187 1,286,283 Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 233, ,023 PTT i telekomunikacione usluge 328, ,108 Premije osiguranja 2,518,336 2,472,037 Održavanje osnovnih sredstava 295, ,573 Zakupnine 966, ,365 Naknade 209, ,793 Porezi i doprinosi 129, ,343 Fizičko-tehničko obezbeđenje 153, ,629 Opšti i administrativni troškovi 286, ,986 Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 38,889 1,824 Rashodi po osnovu rezervisanja obaveze 383,572 60,853 Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava, investicionih nekretnina i nematerijalnih ulaganja 82,096 - Gubici po osnovu prodaje kredita i plasmana 15, ,383 Ostali troškovi 377, ,936 Ukupno 7,815,864 7,316,034 Operativni lizing Operativni lizing (zakup) je najvećim delom ugovoren na period od 5 godina, uz mogućnost produženja ugovora voljom obeju ugovornih strana, kao i uz mogućnost raskida istih od strane Zakupca sa ugovorenim otkaznim rokom od 30 ili 60 dana kod većine ugovora. Na dan 31. decembra, buduća minimalna lizing plaćanja po osnovu ugovora o operativnom lizingu za planirani period zakupa, predstavljena su kao što sledi: Do 1 godine 34,908 18,624 Od 1 do 5 godina 1,084, ,633 Više od 5 godina 1,837,583 2,206,365 2,956,694 3,139,

54 14. POREZ NA DOBIT 14. POREZ NA DOBIT (Nastavak) (a) Komponente poreza na dobit Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza: Tekući porez na dobit 1,073,267 1,188,161 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (744,547) (24,309) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 301, Ukupno 630,059 1,164,064 (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope Dobitak pre oporezivanja 13,234,169 13,011,758 Porez na dobit po stopi od 15% 1,985,125 1,951,764 Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 3,129 7,639 Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (707,078) (815,721) Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe - privremene razlike 18,219 14,294 Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu - privremene razlike (85,136) 28,358 Poreski efekti prve primene MSFI 9 (142,966) - Ostalo (kapitalni dobici) 1,974 1,827 Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 1,073,267 1,188,161 (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope (Nastavak) Takođe, Banka je u skladu sa propisima, izvršila umanjenje poreske osnovice priznavanjem rashoda u iznosu jedne petine efekta prve primene MSFI 9 u iznosu od 953,100 hiljada RSD (od ukupnog efekta koji je iznosio 4,765,550 hiljada RSD, evidentiranog prethodno, na dan prve primene standarda: 1. januara godine, na teret Neraspoređene dobiti iz ranijih godina), što je rezultiralo poreskim efektom u iznosu od RSD 142,966 hiljada. U periodu godine, u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, vršiće se dalje srazmerno umanjenje poreske osnovice na isti način do punog iznosa pomenutih efekata prve primene MSFI 9. (c) Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12 Porezi na dobitak računaju na privremene razlike utvrđene između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, i privremene razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu. Najznačajniji efekti privremenih razlika utvrđenih u godini odnose se na smanjenje poreskih sredstava po osnovu priznavanja rashoda obezvređenja zemljišta BLOK 11 iz ranijih perioda, zbog vraćanja istog uz naknadu Direkciji za građevinsko zemljište grada Beograda u godini, u iznosu od RSD 141,480 hiljada, i na povećanje poreskih sredstava po osnovu priznavanja efekata prve primene MSFI 9, u neto iznosu od RSD 571,866 hiljada, kao i po osnovu rezervisanja za restrukturiranje u skladu sa MRS 37, u iznosu od RSD 16,577 hiljada. Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli: Stanje na dan 1. januara 153, ,494 Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 443,209 24,097 Efekat privremenih razlika evidentiran u okviru bilansa stanja - (108,194) Preknjižavanje sa sredstva na obavezu 108,194 - Efektivna poreska stopa 8.11% 9.13% Stanje na dan 31. decembra 704, ,397 Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Najznačajnija uvećanja poreske osnovice po osnovu trajno nepriznatih rashoda u ukupnom iznosu RSD 20,860 hiljada RSD (poreski efekat RSD 3,129 hiljada dinara), odnose se na trajno nepriznate rashode koji nisu nastali u poslovne svrhe u iznosu od RSD 10,734 hiljade (poreski efekat RSD 1,610 hiljada), kao i na trajno nepriznate rashode otpisa potraživanja u iznosu od 9,732 hiljade (poreski efekat RSD 1,460 hiljada). Dodatno, Banka je uvećala osnovicu za privremeno nepriznat rashod amortizacije u iznosu od RSD 121,460 hiljada (poreski efekat RSD 18,219 hiljada), nastao kao razlika između poreske i računovodstvene amortizacije. U skladu sa propisima, Banka je i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda, gde najznačajniji iznos predstavljaju prihodi od kamata ostvarenih od dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije, i isti su isključeni iz poreske osnovice u ukupnom iznosu od RSD 4,543,832 hiljade, što je rezultiralo poreskim efektom u iznosu od RSD 681,575 hiljada dinara, za godinu (31. decembar godine osnovica: RSD 5,130,021 hiljada; poreski efekat RSD 769,503 hiljade), od ukupno iskazanog trajnog poreskog efekta usklađivanjem prihoda, u iznosu od RSD 707,078 hiljada

55 14. POREZ NA DOBIT (Nastavak) 15. ZARADA PO AKCIJI (c) Odložena poreska sredstva (Nastavak) Banka ima i odložene poreske obaveze, iskazane u okviru revalorizacionih rezervi, nastale procenom fer vrednosti objekata izvršene u prethodnoj godini, a koje su prodajom dva objekta, poslovnog prostora u Novom Sadu, Maksima Gorkog br. 2 (investiciona nekretnina), i u Somboru, Venac Stepe Stepanovića br. 11 (funkcionalna nekretnina), tokom godine umanjene, tako da na dan 31. decembra godine iznose od RSD 106,337 hiljada. Promene na odloženim poreskim obavezama, prikazane su kako sledi: Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine. Na dan 31. decembra godine Banka nema prioritetnih akcija Dobitak (u hiljadama dinara) 12,604,110 11,847,694 Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213, ,159 Osnovna zarada po akciji u RSD (bez para) 59,130 55,581 Stanje na dan 1. januara - - Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha - - Efekat privremenih razlika evidentiran u okviru bilansa stanja (1,857) - Preknjižavanje sa sredstva na obavezu 108,194 - Stanje na dan 31. decembra 106,337 - Konačno utvrđen iznos tekuće poreske obaveze iskazan u bilansu stanja na dan 31. decembra godine iznosi RSD 21,386 hiljada (31. decembar godine: RSD 387,008 hiljada) i nastao je umanjenjem iznosa tekućeg poreza na dobit za iznos akontativne obaveze poreza na dobit za godinu, plaćene tokom godine

56 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak) (a) Gotovina i sredstva kod centralne banke U dinarima: Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u dinarima Žiro-račun 29,824,775 34,170,673 Gotovina u blagajni 9,122,225 5,767,453 Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 13,649 18,404 Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke - 3,583 U stranoj valuti: 38,960,649 39,960,113 Gotovina u blagajni 3,608,590 5,429,729 Ostala novčana sredstva 14,445 59,443 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 44,320,277 37,345,430 47,943,312 42,834,602 Zlato i ostali plemeniti metali 58,646 56,921 Stanje na dan 31. decembra 86,962,607 82,851,636 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/2018). (a) Gotovina i sredstva kod centralne banke (Nastavak) Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/2018), Banka je obračunala obaveznu deviznu rezervu koja je za 31. decembar godine bila po stopi od 20% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza, odnosno po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 13% za devizne obaveze, odnosno po stopi od 100% za dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom koje dospevaju u roku preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 62% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana kao i 70% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu. Na dan 31. decembra godine obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je EUR 303,795, (31. decembar godine: EUR 279,977,622.34) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje dospevaju u roku preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstava izdvaja na svoj žiro-račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom. Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, kao i po osnovu 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve. Na dan 31. decembra godine obračunata dinarska obavezna rezerva iznosila je RSD 28,077,247 hiljada (31. decembar godine: RSD 27,042,772 hiljade) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Kamatna stopa na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, na dan 31. decembra godine iznosila je 1.25% na godišnjem nivou

57 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak) 16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak) (b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke u bilansu stanja na dan 31. decembra godine: U dinarima: Bilans stanja Tokovi gotovine Razlika Žiro-račun 29,824,775 29,824,775 - Gotovina u blagajni 9,122,226 9,122,226 - Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i provizijupo osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 13,649-13,649 U stranoj valuti: 38,960,650 38,947,001 13,649 Gotovina u blagajni 3,608,590 3,608,590 - Ostala novčana sredstva 14,445 14,445 - Obavezna rezerva kod NBS 44,320,276-44,320,276 Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 17,140,307 (17,140,307) Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 21,490 (21,490) 47,943,311 20,784,832 27,158,479 c) Promene u obavezama po osnovu aktivnosti finansiranja, primljeni krediti U dinarima: Stanje na dan 1. januar 27,835,553 26,014,777 Prilivi po osnovu uzetih kredita 6,878,998 8,175,461 Izmirenje obaveza po osnovu primljenih kredita (8,006,827) (5,236,258) Efekat kursnih razlika (61,548) (1,118,427) Stanje na dan 31. decembar 26,646,176 27,835,553 Zlato i ostali plemeniti metali 58,646 58,646 - Stanje na dan 31. decembra 86,962,607 59,790,479 27,172,128 (b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke u bilansu stanja na dan 31. decembra godine U dinarima: Bilans stanja Tokovi gotovine Razlika Žiro-račun 34,170,673 34,170,673 - Gotovina u blagajni 5,767,453 5,767,453 - Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 18,404-18,404 Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 3,583-3,583 U stranoj valuti: 39,960,113 39,938,126 21,987 Gotovina u blagajni 5,429,729 5,429,729 - Ostala novčana sredstva 59,443 59,444 (1) Obavezna rezerva kod NBS 37,345,430-37,345,430 Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 3,840,262 (3,840,262) Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 34,400 (34,400) 42,834,602 9,363,835 33,470,767 Zlato i ostali plemeniti metali 56,921 56,921 - Stanje na dan 31. decembra 82,851,636 49,358,882 33,492,

58 17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA 17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak) (a) Potraživanja po osnovu derivata (b) Investicije u zavisna društva i hartije od vrednosti U dinarima: Finansijski derivati 331, , , ,299 Hartije od vrednosti koje vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Hartije od vrednosti koje vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat Investicije u kapital zavisnih društava Ukupno Stanje na dan 31. decembra 331, ,299 Akcije i učešća u kapitalu 42,880 43,062 1,199,472 1,285,414 Dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija 372,221 89,449,904-89,822,125 Razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija 2,715 2,663,496-2,666, ,816 92,156,462 1,199,472 93,773,750 Usklađivanje sa fer vrednošću (6,665) 304, ,207 Stanje na dan 31. decembra 411,151 92,461,334 1,199,472 94,071, Hartije od vrednosti namenjene trgovanju Hartije od vrednosti koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Investicije u kapital zavisnih društava Ukupno Akcije i učešća u kapitalu - 37,576 49, ,496 1,049,414 Dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija 717, ,331, ,049,039 Razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija 32,446-3,346,818-3,379, ,497 37, ,728, , ,477,717 Usklađivanje sa fer vrednošću 3,898, 8, , ,678 Stanje na dan 31. decembra 753,395 46, ,626, , ,388,

59 17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak) 17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak) (c) Hartije od vrednosti i investicije po entitetima (c) Hartije od vrednosti i investicije po entitetima (Nastavak) Investicije u kapital zavisnih društava: Intesa Leasing d.o.o., Beograd 100% udela 962,496 Intesa Invest, Beograd 100% udela 236,976 1,199,472 Hartije od vrednosti koje vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha INTESA SANPAOLO 42,880 OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 374,936 Usklađivanje sa fer vrednošću (6,665) 411,151 Hartije od vrednosti koje vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat KOSMAJ-MERMER 37 ALMA MONS 30 BANKOR CONSULTING 34 IMK 29. NOVEMBAR 15,073 VEEDA 29 PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,566 TRŽIŠTE NOVCA 564 OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 92,113,399 Usklađivanje sa fer vrednošću 304,872 92,461,333 Stanje na dan 31. decembra 94,071,956 Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica: Intesa Leasing d.o.o., Beograd 100% udela 962,496 Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha: ,496 INTESA SANPAOLO 37,576 OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 749,497 Odstupanje od nabavne vrednosti 12,465 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju: 799,538 KOSMAJ-MERMER 37 ALMA MONS 30 BANKOR CONSULTING 34 PAN TRGOVINA 466 IMK 29. NOVEMBAR 15,073 VEEDA 29 MENTA AD PADEJ U STEČAJU 5,814 PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD 1,566 TRŽIŠTE NOVCA 564 OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 124,111,152 OBVEZNICE REPUBLIKE ITALIJE 3,567,654 Usklađivanje sa fer vrednošću 898, ,626,361 Stanje na dan 31. decembra 130,388,

60 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak) (a) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija U dinarima Krediti po repo transakcijama 533,058 10,438,349 Potraživanja za obračunatu kamatu 5,061 2,523 Krediti po transakcionim računima Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 500,000 - Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 3,974,756 1,092,354 Investicioni krediti 6, ,724 Ostali krediti 990,539 1,059,685 Ostali plasmani 591,220 1,540,890 Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (9,663) (3,366) Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 5,798 1,543 Ukupno u dinarima 6,597,168 14,332,762 U stranoj valuti Devizni računi 17,143,725 3,841,323 Čekovi 21,490 34,400 Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - 710,836 Ostali krediti 2,709 1,440 Ostali nenamenski depoziti 6,912,526 3,080,290 Namenski depoziti dati u skladu sa propisima 4,728 4,739 Ostali plasmani 2,386,776 7,253,320 Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 14,215 1,510 Ukupno u stranoj valuti 26,486,169 14,927,858 Bruto plasmani 33,083,337 29,260,620 Minus: Ispravka vrednosti u dinarima (16,221) (836) u stranoj valuti (27,852) (6,227) (44,073) (7,063) Stanje na dan 31. decembra 33,039,264 29,253,557 (b) Krediti i potraživanja od komitenata U dinarima Potraživanja za obračunatu kamatu 2,142,985 2,141,545 Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju - 16 Krediti po transakcionim računima 5,835,607 5,907,087 Potrošački krediti 1,655,336 1,113,824 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 65,119,208 58,586,691 Investicioni krediti 93,825,015 81,359,452 Stambeni krediti 68,739,458 60,028,302 Gotovinski krediti 39,059,273 34,162,030 Ostali krediti 54,588,042 49,966,971 Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting - 43,610 Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 2,137,817 1,196,927 Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 350, ,597 Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 165, ,854 Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 2,114,156 2,499,502 Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (1,134,067) (1,021,205) Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 599, ,784 Ukupno u dinarima 335,198, ,029,987 U stranoj valuti Potraživanja za obračunatu kamatu 108,965 89,312 Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 16,704,146 15,192,415 Krediti za kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 17,506 18,777 Ostali krediti 4,229,026 4,505,206 Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 233, ,174 Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 47,571 56,264 Ukupno u stranoj valuti 21,340,864 19,981,149 Bruto plasmani 356,539, ,011,135 Minus: Ispravka vrednosti u dinarima (15,225,069) (14,052,490) u stranoj valuti (1,565,018) (1,064,440) (16,790,087) (15,116,930) Stanje na dan 31. decembra 339,749, ,894,205 Na dan 31. decembar godine Banka nema kredite i potraživanja od komitenata koji se vrednuju po fer vrednosti

61 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak) 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak) (c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Krediti i plasmani: NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 3,303,298 3,293,870 6,597,168 Holding kompanije Preduzeća 40,502, ,790, ,292,530 Stanovništvo 6,693, ,587, ,280,428 Javni sektor 38,646 7,760,764 7,799,410 Strane banke Strana lica , ,544 Drugi komitenti 620,339 7,987,089 8,607,428 Ukupno u dinarima 51,157, ,637, ,795,508 (c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana (Nastavak) Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Krediti i plasmani: NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 12,766, ,980 13,147,761 Holding kompanije Preduzeća 37,701, ,798, ,500,018 Stanovništvo 6,291, ,962, ,253,681 Javni sektor 276,217 8,462,067 8,738,284 Strane banke 1,185,000-1,185,000 Strana lica (16,983) 228, ,640 Drugi komitenti 421,669 8,904,434 9,326,103 Ukupno u dinarima 58,625, ,736, ,362,747 U stranoj valuti Krediti i plasmani: NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 4,252,614 2,709 4,255,323 Holding kompanije Preduzeća 102,100 14,711,179 14,813,279 Stanovništvo 43, , ,729 Javni sektor 3, , ,859 Strane banke 22,230,846-22,230,846 Strana lica 2,076,364 3,153,514 5,229,878 Drugi komitenti 1,185 8,615 9,801 Ukupno u stranoj valuti 28,710,142 19,116,889 47,827,031 U stranoj valuti Krediti i plasmani: NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 7,826, ,826,887 Holding kompanije Preduzeća 270,860 12,953,359 13,224,219 Stanovništvo 68, , ,327 Javni sektor 4, , ,892 Strane banke 7,100,972-7,100,972 Strana lica 1,980,191 3,555,578 5,535,769 Drugi komitenti 6, ,639 Ukupno u stranoj valuti 17,259,015 17,649,993 34,909,008 Bruto krediti i depoziti 79,868, ,754, ,622,539 Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (42,170) (1,903) (44,073) Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (2,829,327) (13,960,761) (16,790,088) (2,871,497) (13,962,664) (16,834,161) Bruto krediti i depoziti 75,884, ,386, ,271,755 Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (6,304) (759) (7,063) Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (2,357,980) (12,758,950) (15,116,930) (2,364,284) (12,759,709) (15,123,993) Stanje na dan 31. decembra 76,996, ,791, ,788,378 Stanje na dan 31. decembra 73,520, ,627, ,147,

62 18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak) 19. NEMATERIJALNA ULAGANJA c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 2.9% do 9.7% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 0.8% do 7.4% godišnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti. Kamatne stope na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 3% do 6.1%, a na dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretale su se u rasponu od 0.8% do 7.1% godišnje. Kratkoročni krediti bez valutne klauzule plasirani stanovništvu odobravani su uz godišnju kamatnu stopu od 5.00% do 15.00%. Kratkoročni krediti plasirani malom biznisu odobravani su uz kamatnu stopu od 4.5% do 14% godišnje bez valutne klauzule, odnosno od 2.4% do 10% godišnje sa valutnom klauzulom. Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 29.85% godišnje, a za mali biznis od 12.57% do 24% godišnje. Kratkoročni krediti plasirani registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima odobravani su uz kamatnu stopu od 6.5% do 9.9% godišnje bez valutne klauzule, odnosno od 5.5% do 6.5% godišnje sa valutnom klauzulom. Dugoročni krediti stanovništvu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1.38% do 7.25% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 4.24% do 15% godišnje bez valutne klauzule. Dugoročni krediti malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 10 godina uz kamatnu stopu od 2.2%+3m EURIBOR do 10% godišnje sa valutnom klauzulom. Dugoročni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima odobravani su kao namenski (krediti za osnovna sredstva) i nenamenski (sa rokom dužim od 12 i maksimalno do 24 meseca), za repromaterijal i obrtna sredstva. Kamatna stopa za kredite sa rokom otplate dužim od 24 meseca je bila u rasponu od 4.5% do 6.5%+6m EURIBOR za kredite indeksirane u evrima, odnosno od 6.5% do 9.9% za kredite sa rokom otplate od 13 do 24 meseca u RSD. Licence Softveri Nematerijalna ulaganja u pripremi Ukupno Stanje na dan 1. januara godine 483,323 2,506, ,676 3,512,263 Povećanja u toku godine - - 1,720,706 1,720,706 Prenosi - 503,564 (503,564) - Stanje na dan 31. decembra godine 483,323 3,009,828 1,739,818 5,232,969 Povećanja u toku godine - - 1,659,851 1,659,851 Prenosi - 411,286 (411,286) - Otuđenja i rashodovanja - (111,919) - (111,919) Stanje na dan 31. decembra godine 483,323 3,309,195 2,988,383 6,780,901 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara godine 447,665 1,717,176-2,164,841 Amortizacija (Napomena 11) 35, , ,555 Stanje na dan 31. decembra godine 483,305 2,139,091-2,622,396 Amortizacija (Napomena 11) , ,197 Otuđenja i rashodovanja - (79,558) - (79,558) Stanje na dan 31. decembra godine 483,323 2,522,712-3,006,035 Neotpisana vrednost na dan: 31. decembra godine - 786,483 2,988,383 3,774, decembra godine ,737 1,739,818 2,610,573 Nematerijalna ulaganja u pripremi se u celosti odnose na nabavku novog CORE sistema

63 20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak) (a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine NABAVNA/REVALORIZOVANA VREDNOST Zemljište i građevinski objekti Oprema i oprema uzeta u finansijski lizing Ulaganja u tuđa osnovna sredstva Osnovna sredstva u pripremi Ukupno osnovna sredstva Investicione nekretnine Stanje na dan 1. januara godine 4,553,849 3,960, ,976 2,999,533 12,252, ,549 Povećanja u toku godine , ,071 - Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 3,044, ,723 45,389 (3,353,231) - - Prenos objekta sa investicione nekretnine na objekte za vršenje delatnosti 4, ,138 (4,138) Prenos na stalna sredstva namenjena prodaji Otuđenja i rashodovanja (4,309) (235,554) (25,094) - (264,957) (180,579) Knjiženje procenjene fer vrednosti (839,404) (839,404) 34,419 Stanje na dan 31. decembra godine 6,758,393 3,989, ,271 18,373 11,524,112 51,251 Povećanja u toku godine , ,388 - Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 52, ,080 97,296 (570,036) - - Otuđenja i rashodovanja (12,558) (264,605) (39,475) (316,638) (11,018) Knjiženje procenjene fer vrednosti (9,238) Stanje na dan 31. decembra godine 6,798,495 4,144, , ,725 11,900,862 30,995 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara godine 1,305,088 2,983, ,184-4,853,545 27,402 Amortizacija (Napomena 11) 163, ,764 63, ,316 2,302 Prenos objekta sa investicione nekretnine na objekte za vršenje delatnosti 1, ,151 (1,151) Otuđenja i rashodovanja (1,542) (233,731) (25,093) - (260,366) (19,968) Knjiženje procenjene fer vrednosti (1,468,677) (1,468,677) (8,585) Stanje na dan 31. decembra godine - 3,049, ,663-3,652,969 - Amortizacija (Napomena 11) 237, ,923 70, ,554 - Otuđenja i rashodovanja (209) (258,076) (39,475) (297,760) - Stanje na dan 31. decembra godine 237,308 3,078, ,302-3,949,763 - Neotpisana vrednost na dan: 31. decembra godine 6,561,187 1,066, , ,725 7,951,099 30, decembra godine 6,758, , ,608 18,373 7,871,143 51,251 a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak) Na dan 31. decembra godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini. Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra godine iznosi RSD 2,044 hiljade (31. decembar godine: RSD 12,964 hiljade). U skladu sa izmenama računovodstvenih politika iz godine (prelazak sa modela nabavne vrednosti na model ponovnog određivanja vrednosti koji sledi nakon inicijalnog prikaza za funkcionalne nekretnine; za investicione nekretnine prelaz sa računovodstva troškova na računovodstveno obuhvatanje po fer vrednosti), matična Banka je angažovala ovlašćenu proceniteljsku kompaniju da izvrši ponovnu procenu fer vrednosti objekata na nivou Intesa Sanpaolo grupe, uključujući i Banca Intesa a.d. Beograd. Ovlašćeni procenitelj je na dan 31. decembra godine izvršio procenu fer vrednosti objekata koje Banca Intesa a.d. Beograd koristi za vršenje delatnosti, i utvrdio da cene nekretnina na tržištu nisu značajno oscilirale (od +/- 5 do 8%) u odnosu na aktuelne cene na dan 31. decembar godine, tako da za iste nije evidentirana nova procena na kraju godine. Da je Banka nastavila sa primenom modela nabavne vrednosti za građevinske objekte, neto sadašnja vrednost na dan 31. decembar godine iznosila bi 5,905,675 hiljada RSD. S druge strane, za investicione nekretnine, u skladu sa MRS 40, izvršena je ponovna procena fer vrednosti na dan 31. decembar godine, te su pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu, iskazani u okviru bilansa uspeha. Funkcionalne nekretnine (MRS 16), vrednovane primenom kriterijuma revalorizacije od godine, amortizuju se tokom korisnog veka trajanja. Investicione nekretnine (MRS 40) se ne amortizuju, već se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. (b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Kao što je obelodanjeno u Napomeni 2.17 (c), Banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju klasifikuje kao sredstva namenjena prodaji odmerava po nižem od sledeća dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti ili fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje Stalna sredstva namenjena prodaji 143,015 1,653,117 Stanje na dan 31. decembra 143,015 1,653,117 Na dan 31. decembra godine stalna sredstva namenjena prodaji odnose se u celosti na poslovni prostor površine m² na Novom Beogradu, Goce Delčeva 36, čija je knjigovodstvena vrednost svedena na tržišnu vrednost na osnovu procene koju je izvršila ovlašćena proceniteljska kompanija CBRE. Obezvređenje je knjiženo u okviru bilansa uspeha kao rashod, u iznosu RSD 38,024 hiljade. Početkom godine, Banka i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, raskinule su Ugovor o zakupu katastarske parcele broj 1005/14, i izvršeno je vraćanje placa BLOK 11a Novi Beograd, ugao Bulevar Mihajla Pupina i ulice Trešnjinog cveta, Direkciji, dok je Direkcija izvršila nadoknadu sredstava Banci, na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu neto knjigovodstvene vrednosti navedenog građevinskog zemljišta od RSD 1,472,078 hiljada. Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju

64 21. OSTALA SREDSTVA 22. OBAVEZE PO OSNOVU DERIVATA Potraživanja po osnovu prodaje Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod 86, ,000 Potraživanja od zaposlenih 4,916 4,871 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 475 1,323 Potraživanja po osnovu datih avansa 45, ,864 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 2,452,713 5,535,710 Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 332, ,395 Ostala sredstva 829, ,475 Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava: u dinarima Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava: u dinarima 163, ,680 u stranoj valuti 16,814 19,257 Razgraničeni rashodi kamata: u dinarima 579 1,279 u stranoj valuti - 27,341 Razgraničeni ostali troškovi: u dinarima 341, ,039 u stranoj valuti Ostala aktivna vremenska razgraničenja: u dinarima 134, ,530 u stranoj valuti Obaveze po osnovu derivata - swap 20,908 4,847 Obaveze po osnovu derivata - forward Stanje na dan 31. decembra 21,497 4,847 Ukupno ostala sredstva 4,408,362 7,413,339 Minus: Ispravka vrednosti (92,739) (83,334) Stanje na dan 31. decembra 4,315,623 7,330,005 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra godine iznose RSD 2,452,713 hiljada (31. decembar godine: RSD 5,535,710 hiljada), najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA i DINA u iznosu od RSD 1,620,621 hiljade (31. decembar godine: RSD 1,968,592 hiljade). Za poslovni prostor u ulici Palmira Toljatija broj 5, Novi Beograd, iskazanog u okviru Materijalnih vrednosti primljenih naplatom potraživanja, Banka je izvršila obezvređenje knjigovodstvene vrednosti na dan 31. decembar godine, u iznosu od RSD 34,603 hiljade, odnosno na iznos tržišne vrednosti navedenog objekta, utvrđen od strane proceniteljske kompanije CBRE. Iznos obezvređenja iskazan je kao rashod u okviru bilansa uspeha

65 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) a) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci U dinarima Transakcioni depoziti 1,327,326 1,788,777 Depoziti po osnovu datih kredita 13,454 18,045 Namenski depoziti 473,152 21,368 Ostali depoziti 1,408,365 1,785,474 Primljeni krediti - 853,000 Ostale finansijske obaveze 1,124,537 1,658,713 Obaveze po osnovu kamate 2,758 7,282 Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u dinarima 4,349,624 6,132,671 U stranoj valuti Transakcioni depoziti 657, ,981 Depoziti po osnovu datih kredita 948,393 2,843 Namenski depoziti ,380 Ostali depoziti 17,732,182 6,001 Primljeni krediti 24,777,007 23,858,565 Ostale finansijske obaveze 2,365,757 1,585,370 Obaveze po osnovu kamate 35,421 26,508 Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promenom efektivne kamatne stope (119,907) (120,673) Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u stranoj valuti 46,397,137 26,242,366 b) Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima U dinarima Transakcioni depoziti 107,136,250 96,948,702 Štedni depoziti 4,558,554 2,898,418 Depoziti po osnovu datih kredita 655, ,487 Namenski depoziti 2,872,204 2,382,296 Ostali depoziti 15,928,537 28,496,714 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 1,080, ,013 Obaveze po osnovu kamate 402, ,560 Ukupno u dinarima 132,633, ,349,190 U stranoj valuti Transakcioni depoziti 197,862, ,383,409 Štedni depoziti 57,218,806 65,288,066 Depoziti po osnovu datih kredita 5,270,750 5,524,134 Namenski depoziti 1,554,718 2,046,001 Ostali depoziti 6,923,988 9,326,960 Primljeni krediti 1,869,169 3,976,988 Ostale finansijske obaveze 1,448,955 3,285,991 Obaveze po osnovu kamate 392, ,496 Ukupno u stranoj valuti 272,541, ,356,045 Stanje na dan 31. decembra 405,175, ,705,235 Stanje na dan 31. decembra 50,746,761 32,375,

66 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ugovorenoj ročnosti U dinarima Kratkoročno (do godinu dana) Dugoročno (preko godinu dana) Ukupno Transakcioni depoziti 108,463, ,463,575 Štedni depoziti 3,809, ,588 4,558,554 Depoziti po osnovu datih kredita 294, , ,914 Namenski depoziti 3,034, ,801 3,345,357 Ostali depoziti 15,006,175 2,330,726 17,336,901 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 1,080,055-1,080,055 Primljeni krediti Ostale finansijske obaveze 1,124,536-1,124,536 Obaveze po osnovu kamate 405, ,098 Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u dinarima 133,218,904 3,764, ,983,022 c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ugovorenoj ročnosti (Nastavak) U dinarima Kratkoročno (do godinu dana) Dugoročno (preko godinu dana) Ukupno Transakcioni depoziti 98,737,479-98,737,479 Štedni depoziti 2,661, ,280 2,898,418 Depoziti po osnovu datih kredita 132, , ,532 Namenski depoziti 2,108, ,217 2,403,664 Ostali depoziti 26,178,163 4,104,025 30,282,188 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 551, ,013 Primljeni krediti 853, ,000 Ostale finansijske obaveze 1,658,713-1,658,713 Obaveze po osnovu kamate 604, ,841 Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u dinarima 133,485,550 4,996, ,481,860 U stranoj valuti Transakcioni depoziti 198,520, ,520,330 Štedni depoziti 43,870,409 13,348,397 57,218,806 Depoziti po osnovu datih kredita 4,770,470 1,448,673 6,219,143 Namenski depoziti 864, ,631 1,555,117 Ostali depoziti 24,270, ,427 24,656,170 Primljeni krediti - 26,646,176 26,646,176 Ostale finansijske obaveze 3,814,714-3,814,714 Obaveze po osnovu kamate 428, ,407 Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope - (119,907) (119,907) Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u stranoj valuti 276,539,559 42,399, ,938,956 U stranoj valuti Transakcioni depoziti 176,163, ,163,391 Štedni depoziti 49,966,360 15,321,706 65,288,066 Depoziti po osnovu datih kredita 3,891,896 1,635,081 5,526,977 Namenski depoziti 1,341, ,716 2,149,381 Ostali depoziti 9,166, ,537 9,332,961 Primljeni krediti - 27,835,553 27,835,553 Ostale finansijske obaveze 4,871,362-4,871,362 Obaveze po osnovu kamate 551, ,003 Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (120,673) - (120,673) Obaveze po osnovu naknada i provizija Ukupno u stranoj valuti 245,831,819 45,766, ,598,412 Stanje na dan 31. decembra 409,758,463 46,163, ,921,978 Stanje na dan 31. decembra 379,317,369 50,762, ,080,

67 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi U dinarima Kratkoročno (do godinu dana) Dugoročno (preko godinu dana) Ukupno NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 3,651, ,000 3,951,729 Holding kompanije 2,906-2,906 Preduzeća 70,236,244 2,656,952 72,893,196 Stanovništvo 45,604, ,140 46,360,220 Javni sektor 4,580,293 46,867 4,627,160 Strane banke i finansijske organizacije 397, ,892 Strana lica 532,371 3, ,631 Drugi komitenti 8,213, ,214,287 Ukupno u dinarima 133,218,902 3,764, ,983,021 d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak) U dinarima Kratkoročno (do godinu dana) Dugoročno (preko godinu dana) Ukupno NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 5,221, ,001 5,351,916 Holding kompanije 3,076-3,076 Preduzeća 71,336,455 4,617,153 75,953,608 Stanovništvo 35,083, ,858 35,331,851 Javni sektor 12,309, ,310,199 Strane banke i finansijske organizacije 780, ,756 Strana lica 359, ,033 Drugi komitenti 8,390, ,391,424 Ukupno u dinarima 133,485,551 4,996, ,481,863 U stranoj valuti NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 2,201,035 2,837 2,203,872 Holding kompanije Preduzeća 43,962,039 1,740,768 45,702,807 Stanovništvo 203,292,549 13,839, ,132,240 Javni sektor 999,171 1,871,551 2,870,722 Strane banke i finansijske organizacije 19,536,167 24,657,101 44,193,268 Strana lica 4,035, ,272 4,271,369 Drugi komitenti 2,513,148 51,178 2,564,326 Ukupno u stranoj valuti 276,539,559 42,399, ,938,957 U stranoj valuti NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 976,134 2, ,977 Holding kompanije Preduzeća 49,352,863 1,813,320 51,166,183 Stanovništvo 186,517,067 15,814, ,332,048 Javni sektor 1,556,118 4,011,116 5,567,234 Strane banke i finansijske organizacije 1,404,823 23,858,565 25,263,388 Strana lica 3,853, ,233 4,067,853 Drugi komitenti 2,171,000 51,534 2,222,534 Ukupno u stranoj valuti 245,831,817 45,766, ,598,409 Stanje na dan 31. decembra 409,758,461 46,163, ,921,978 Stanje na dan 31. decembra 379,317,368 50,762, ,080,

68 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak) 24. REZERVISANJA d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak) Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu do 75% referentne kamatne stope na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita. Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu do 3.2% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu. Na kratkoročne depozite fizičkih lica u dinarima plaća se kamata u rasponu od 0% do 3.60% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti iznosi od 0.00% do 0.30% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute. Dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 0.01% do 0.70% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Dugoročni depoziti fizičkih lica u dinarima deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 4.00% do 5.50% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kretanje na rezervisanjima za gubitke po rizičnim vanbilansnim stavkama Rezervisanja za gubitke po rizičnim vanbilansnim stavkama (a) 1,223, ,184 Rezervisanja za primanja zaposlenih: restrukturiranje (b) 112,388 23,525 dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore (c) 190, ,191 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30a) 275, ,394 Stanje na dan 31. decembra 1,801,197 1,277,294 Početno stanje 902,184 1,055,247 Efekat prve primene IFRS9 (32,682) - Ukidanje rezervisanja (337,594) (371,053) Ukidanje rezervisanja kurs (7,093) (31,728) Povećanje rezervisanja 683, ,621 Povećanje rezervisanja - kurs 14,459 5,097 Stanje na dan 31. decembra 1,223, ,184 Kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje Početno stanje 23, ,702 Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (22,850) (213,177) Povećanje rezervisanja 111,713 - Stanje na dan 31. decembra 112,388 23,525 Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore Početno stanje Povećanje rezervisanja 171, ,930 Stanje na dan 31. decembra 19,354 18,261 Balance as of 31 December 190, ,191 Kretanja na rezervisanjima za sudske sporove Početno stanje 180, ,637 Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (85,166) (168,121) Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (91,825) (20,975) Povećanje rezervisanja 271,859 60,853 Stanje na dan 31. decembra (Napomena 30) 275, ,

69 24. REZERVISANJA (Nastavak) 25. OSTALE OBAVEZE (a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizične vanbilansne stavke vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava. (b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restrukturiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započet i nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja zaposlenih koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti (Zakon o radu i Kolektivni ugovor). (c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 4% godišnje, što predstavlja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije i zapise trezora Ministarstva finansija Vlade RS. Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 4.3% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva. Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja. Kako shodno članu 114. Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su: prosečna bruto zarada u Banci, i broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora Obaveze za neto zarade i naknade zarada 252, ,579 Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 358, ,819 Obaveze prema dobavljačima 777, ,772 Obaveze po osnovu primljenih avansa 296, ,157 Ostale obaveze (a) 3,128,525 4,881,329 Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: 4,812,614 6,805,656 u dinarima 836 1,233 u stranoj valuti 12,970 8,109 Razgraničeni prihodi kamata: u dinarima 129,153 70,489 Razgraničeni ostali prihodi: u dinarima 112,557 86,033 u stranoj valuti 7,039 14,343 Ostala pasivna vremenska razgraničenja (b): u dinarima 455,301 4,577,456 u stranoj valuti 961,796 2,419,293 1,679,652 7,176,956 Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (c) 4,611 15,130 Ukupno 6,496,877 13,997,742 Ostale obaveze za porez 104, ,613 Stanje na dan 31. decembra 6,601,598 14,103,

70 25. OSTALE OBAVEZE (Nastavak) 26. KAPITAL a) Ostale obaveze u godini najvećim delom čine obaveze prema dobavljačima i prodaja deviza, dok u godini najveći iznosi se odnose na obaveze po platnim karticama. (b) Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u i godini najvećim delom čini stanje na računu ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza. (c) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra i godine prikazane su kako sledi: Minimalna lizing plaćanja Sadašnja vrednost Buduća vrednost Sadašnja vrednost Buduća vrednost Do 1 godine 3,646 4,003 10, Od 1 do 5 godina 965 1,186 4, Stanje na dan 31. decembra 4,611 5,189 15,130 1,278 (a) Struktura kapitala Banke Kapital Banke na dan 31. decembra godine obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda. Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli: Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900 21,315,900 Ostali kapital - 11,158 Emisiona premija 20,432,569 20,432,569 Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121 Rezerve fer vrednosti 1,287,891 1,542,070 Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 3,476,594 16,373,290 Dobitak tekućeg perioda 12,604,111 11,847,694 Stanje na dan 31. decembra 106,601, ,006,

71 26. KAPITAL (Nastavak) 26. KAPITAL (Nastavak) (a) Struktura kapitala Banke (Nastavak) /i/ Naziv akcionara Akcijski kapital Na dan 31. decembra godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra i godine je sledeća: Broj akcija Nominalna vrednost akcija (u hiljadama dinara) Učešće u % Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luksemburg 213,159 21,315, Ukupno 213,159 21,315, /ii/ Emisiona premija Emisiona premija koja na dan 31. decembra godine iznosi RSD 20,432,569 hiljada (31. decembar godine: RSD 20,432,569 hiljada), nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od RSD 2,989,941 hiljadu, kao i po osnovu 4, 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala. /iii/ Rezerve (b) Pokazatelji poslovanja Banke usaglašenost sa zakonskim pokazateljima Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni 31. decembar godine 31. decembar godine Kapital Minimum EUR 10 miliona EUR 608 miliona EUR 552 miliona Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala određen Banci Minimum 4,5% 19.76% 20.59% Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala određen Banci Minimum 6% 19.76% 20.59% Minimalni pokazatelj adekvatnosti određen Banci Minimum 8% 19.76% 20.59% Ulaganja Banke Maksimum 60% 11.12% 12.15% Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 62.14% 42.94% Pokazatelj likvidnosti Minimum Uži pokazatelj likvidnosti Minimum Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (LCR) Minimum Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 2.95% 0.88% Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 22.29% 16.34% Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0.02% 0.03% Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121 47,484,121 Gubici po osnovu vlasničkih instrumenata (1,478) (18) Dobici po osnovu dužničkih instrumenata 686, ,988 Revalorizacione rezerve po osnovu promene fer vrednosti osnovnih sredstava građevinski objekti 602, ,100 Stanje na dan 31. decembra 48,772,012 49,026,

72 27. VANBILANSNE POZICIJE 27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak) (a) Podela vanbilansnih stavki po klasifikaciji: Vanbilansne stavke Vanbilansne stavke koje se klasifikuju 140,473, ,274,736 Vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju 417,643, ,427,491 (b) Poslovi u ime i za račun trećih lica Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica - dugoročni 3,460,446 3,571,794 Stanje na dan 31. decembra 3,460,446 3,571,794 Stanje na dan 31. decembra 558,116, ,702,227 U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansnih stavki koje se ne klasifikuju. Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Neklasifiko-vane vanbilansne stavke Vanbilansne stavke 31. decembar Rezervisanja po vanbilansnim stavkama koje se klasifikuju Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - 3,460,446 3,460,446 - Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (c) 79,495,493 23,326, ,822,392 (1,152,707) Derivati (d) - 96,554,278 96,554,278 - Druge vanbilansne pozicije (e) 60,978, ,301, ,279,840 (70,294) Stanje na dan 31. decembra 140,473, ,643, ,116,956 (1,223,001) Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Neklasifiko-vane vanbilansne stavke Vanbilansne stavke 31. decembar Rezervisanja po vanbilansnim stavkama koje se klasifikuju Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - 3,571,793 3,571,793 - Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (c) 47,047,874 42,610,983 89,658,857 (902,122) Derivati (d) - 106,815, ,815,216 - Druge vanbilansne pozicije (e) 72,226, ,429, ,656,361 (13) Stanje na dan 31. decembra 119,274, ,427, ,702,227 (902,135)

73 27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak) 27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak) (c) Garancije i ostale preuzete obaveze Plative garancije: u dinarima 7,782,591 7,742,986 u stranoj valuti 11,162,132 8,592,327 18,944,723 16,335,313 Činidbene garancije: u dinarima 23,230,871 17,918,946 u stranoj valuti 5,106,913 3,812,229 28,337,784 21,731,175 Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 823,060 1,705,612 Avali i akcepti menica Jemstva 23,502,914 18,234,681 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 31,211,215 31,648,705 Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,562 2,539 55,539,885 51,592,369 Stanje na dan 31. decembra 102,822,392 89,658,857 (d) Derivati Valutni SWAP ugovori 95,300, ,409,594 Valutni Forward ugovori 1,254, ,622 Stanje na dan 31. decembra 96,554, ,815,216 (e) Druge vanbilansne pozicije Loro garancije 49,277,602 48,018,240 Obveznice deponovane devizne štednje 175, ,854 Evidenciona kamata 4,167,136 5,800,527 Prenos iz bilansa - 6,288,627 Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 60,842,458 47,278,470 Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 571,150 10,458,150 Ostalo 240,245, ,635,493 Stanje na dan 31. decembra 355,279, ,656,

74 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarem i drugim povezanim licima. Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra i godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe, sa iznosima iskazanim u hiljadama dinara, prikazana su u sledećim tabelama: Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija, Engleska, SAD; Nemačka; Irska; Rumunija; Albanija; Group Service Privredna bank d.d., Zagreb, Hrvatska Intesa Leasing d.o.o., Beograd Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka Banka Koper d.d., Slovenija Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8,981,589 82,951 4,509,034 71,557 20,738 Krediti i potraživanja od komitenata Potraživanja po osnovu derivata 324, Ostala sredstva 40, , Ukupno potraživanja 9,346,771 83,768 4,610,388 71,710 20,763 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 19,891,045 1, , Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - Obaveze derivata namenjenih zaštiti od rizika 13, Ostale obaveze 217,225 17,020 4, Ukupno obaveze 20,121,739 18, , Prihodi od kamata 74,544-41,315 - Prihodi od naknada i provizija 36,738 3,115 1, Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata 324, Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 24, Ostali poslovni prihodi 25, , Ukupno prihodi 485,384 3, , Rashodi od kamata (9,510) (3,783) (2,849) Rashodi od naknada i provizija (110,996) (4,820) - (790) (2,353) Neto gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata (13,468) (206) Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (12,093) Ostali rashodi (532,570) (29,286) Ukupno rashodi (678,637) (38,095) (2,849) (790) (2,353) Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 46,250, , Vanbilansna pozicija garancije 3,265,060 21,493-1,818,757 - Ukupno 49,515, ,804-1,818, Bank of Alexandria, Egipat Intesa Sanpaolo Banka D.D. Bosna i Hercegovina CIB Bank, Mađarska Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luxemburg Banca IMI S.p.a Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 11, Krediti i potraživanja od komitenata Potraživanja po osnovu derivata Ostala sredstva Ukupno potraživanja - 11, Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima Obaveze derivata namenjenih zaštiti od rizika Ostale obaveze - - 2, Ukupno obaveze , Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule Ostali poslovni prihodi Ukupno prihodi Rashodi od kamata Rashodi od naknada i provizija - (704) - - Neto gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule Ostali rashodi - (2,127) - Ukupno rashodi - (704) (2,127) - - Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori Vanbilansna pozicija garancije 31,117-4, Ukupno 31,117-4,

75 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija, Engleska, SAD; Nemačka; Irska; Rumunija; Albanija; Group Service Privredna bank d.d., Zagreb, Hrvatska Intesa Leasing d.o.o., Beograd Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka Banka Koper d.d., Slovenija Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 310,129 13,048 2,747,787 4,675 13,968 Krediti i potraživanja od komitenata Potraživanja po osnovu derivata 800, Ostala sredstva 40, , Ukupno potraživanja 1,151,081 13,319 2,904,170 4,681 13,968 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 2,502,933 22, , Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima Obaveze derivata namenjenih zaštiti od rizika 4, Ostale obaveze 334,352 28,634 15,220 - Ukupno obaveze 2,842,123 50, , Prihodi od kamata 59,492-50,455 - Prihodi od naknada i provizija 55,312 2,570 2, Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata 795, Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 32, Ostali poslovni prihodi 31,148 19, Ukupno prihodi 974,147 2,570 72, Rashodi od kamata (8,478) (3,547) (4,932) - - Rashodi od naknada i provizija (82,776) (4,287) - (936) (3,035) Neto gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (711,762) (7) Ostali rashodi (499,268) (31,938) Ukupno rashodi (1,302,284) (39,779) (4,932) (936) (3,035) Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 53,636, Vanbilansna pozicija garancije 1,009,111 21,544-1,833,178 1,859,141 Ukupno 54,645,331 21,544-1,833,178 1,859, Bank of Alexandria, Egipat Intesa Sanpaolo Banka D.D. Bosna i Hercegovina CIB Bank, Mađarska Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luxemburg Banca IMI S.p.a Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 2, Krediti i potraživanja od komitenata Potraživanja po osnovu derivata Ostala sredstva Ukupno potraživanja - 2, Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima Obaveze derivata namenjenih zaštiti od rizika Ostale obaveze - 6, Ukupno obaveze , Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Neto dobitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule Ostali poslovni prihodi Ukupno prihodi Rashodi od kamata Rashodi od naknada i provizija - (677) Neto gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule Ostali rashodi - - (6,648) - (5,924) Ukupno rashodi - (677) (6,648) - (5,924) Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori Vanbilansna pozicija garancije 30,425-5,147 Ukupno 30,425-5,

76 28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA Prethodno prikazana stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa. (a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku i godine, prikazane su u sledećoj tabeli: Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra 284, ,290 Ukupno 284, ,290 (b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem osoblju Banke prikazani su u tabeli koja sledi: Plasmani 61, ,547 Ukupne ispravke vrednosti plasmana (41) (407) Stanje na dan 31. decembra 61, ,140 Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti Banke i profitabilnosti njenog poslovanja. Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja, riziku zemlje porekla i drugim rizicima. Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi. Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom odboru strategije i politike za upravljanje rizicima. Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja. Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom odboru. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika

77 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci Kreditni rizik (Nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak) Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. 31. decembar godine Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti bilansne aktive koja se klasifikuje Neklasifikovana bilansna aktiva Bilans stanja 31. decembar Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem. Maksimalna izloženost kreditnom riziku Prikaz maksimalnih izloženosti Banke kreditnom riziku sa stanjem na dan 31. decembra i 31. decembra godine dat je u sledećim tabelama: 31. decembar godine Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti bilansne aktive koja se klasifikuje Neklasifikovana bilansna aktiva Bilans stanja 31. decembar Gotovina i sredstva kod Centralne banke 63,028-82,788,608 82,851,636 Potraživanja po osnovu derivata , ,299 Hartije od vrednosti 95, ,330, ,425,899 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija: 16,539,114 (7,063) 12,721,506 29,253,557 - krediti i potraživanja od banaka 13,759,671 (6,249) - 13,753,422 - krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 2,779,443 (814) 12,721,506 15,500,135 Krediti i potraživanja od komitenata 317,011,135 (15,116,930) - 301,894,205 Investicije u zavisna društva , ,496 Nematerijalna imovina - - 2,610,573 2,610,573 Nekretnine, postrojenja i oprema - - 7,871,143 7,871,143 Investicione nekretnine ,251 51,251 Odložena poreska sredstva , ,397 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 1,653, ,653,117 Ostala sredstva 6,446,772 (50,842) 934,075 7,330,005 Gotovina i sredstva kod centralne banke 14,445-86,948,162 86,962,607 Potraživanja po osnovu derivata , ,839 Hartije od vrednosti 92,199,341 (355,985) 1,029,129 92,872,485 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 30,550,178 (44,072) 2,533,159 33,039,264 - krediti i potraživanja od banaka 26,019,208 (41,851) - 25,977,357 - krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 4,530,970 (2,221) 2,533,159 7,061,907 Krediti i potraživanja od komitenata 356,539,202 (16,790,088) - 339,749,114 Investicije u zavisna društva - - 1,199,472 1,199,472 Nematerijalna imovina - - 3,774,866 3,774,866 Nekretnine, postrojenja i oprema - - 7,951,099 7,951,099 Investicione nekretnine ,995 30,995 Odložena poreska sredstva , ,800 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 143, ,015 Ostala sredstva 3,281,821 (25,643) 1,059,445 4,315,623 UKUPNO AKTIVA 482,728,002 (17,215,788) 105,562, ,075,179 UKUPNO AKTIVA 341,808,651 (15,174,835) 238,225, ,859,578 Podela vanbilansnih stavki po klasifikaciji data je u okviru Napomene 27. Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji. Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke. U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke

78 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti (kreditnog rejtinga) i trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju. S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične Banke. Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita. Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizlazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite. Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne banke Srbije Kreditni rizik (Nastavak) Derivativni finansijski instrumenti (Nastavak) U skladu sa prethodno navedenim, Banka na dan 31. decembra i 31. decembra godine ima sledeće izloženosti prema drugim ugovornim stranama: Nominalna vrednost Ukupna izloženost Ukupno godina 47,976, ,237 Valutni (FX) Swap 47,476, ,094 Valutni (FX) Forward 500,455 11,142 Ukupno godina 52,735,082 1,328,312 Valutni (FX) Swap 52,685,524 1,327,032 Valutni (FX) Forward 49,558 1,280 Prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer vrednosti i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne banke Srbije. Iznosi prikazani u Napomeni 27(d) predstavljaju fer vrednost derivata u poslovnim knjigama Banke. Banka je sredinom godine počela da obračunava izloženost i kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA) ne samo za potrebe konsolidacije već i za regulatorne potrebe, u skladu sa novom Odlukom o adekvatnosti kapitala banke koju je objavila Narodna banka Srbije. Prilagođavanje kreditne izloženosti predstavlja iznos koji se obračunava samo za derivativne instrumente, po osnovu grupe transakcija sa drugom ugovornom stranom do iznosa njihove srednje tržišne vrednosti. Navedeno prilagođavanje odražava tržišnu vrednost kreditnog rizika ugovorne strane za Banku. Tokom godine izloženost riziku prilagođavanja kreditne izloženosti je bila zanemarljiva, tako da Banka na dan 31. decembra godine ima sledeće izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti: Rizici srodni kreditnom riziku Iznos izloženosti Ukupno godine 10,868 Valutni (FX) Swap - Valutni (FX) Forward 10,868 Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati

79 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom. Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, garancije države, garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik. U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Banka primenjuje model očekivanih gubitaka prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti preko ostalog rezultata (osim učešća u kapitalu), kao i na ugovorna sredstva. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR ) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja u materijalno značajnom iznosu duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje subjektivni dokazi o obezvređenju plasmana. Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Za obračun očekivanih gubitaka uvedena su različita scenarija (ponderisana verovatnoćom) za procenjene buduće novčane tokove, uz dodatnu korekciju koja uzima u obzir procenjeni makroekonomski uticaj (add-on). Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje. Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti Kreditni rizik (Nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka je za potrebe grupne procene obezvređenja finansijskih sredstava definisala kriterijume za svrstavanje finansijskih instrumenata u nivoe obezvređenja. Nivoi obezvređenja (1, 2, 3) razlikuju se u zavisnosti od stepena povećanja kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja. Predmet navedene klasifikacije su finansijski instrumenti koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, kao i finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI). U Nivo 2 svrstavaju se potraživanja kod kojih je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika (u odnosu na momenat inicijalnog priznavanja). Kriterijumi značajnog povećanja kreditnog rizika su: docnja preko 30 dana Forborne status PM (Proactive Management) status značajno povećanje PD-a (Probability of Default). Nivo 3 čine plasmani kod kojih postoji objektivni dokaz o obezvređenju (docnja preko 90 dana), odnosno subjektivni dokazi o postojanju statusa neizmirenja obaveza (stečaj, likvidacija, blokada tekućeg računa i slično). Različiti nivoi obezvređenja imaju za rezultat različite načine obračuna očekivanih kreditnih gubitaka: Nivo 1-12-mesečni očekivani kreditni gubici, Nivoi 2 i 3 - lifetime očekivani kreditni gubici. Banka je razvila internu metodologiju i obračunala parametre rizika (EAD, PD, LGD, CCF). Diskontna stopa koja se u obračunu koristi je efektivna kamatna stopa pojedinačnog ugovora. U kontekstu obračuna lifetime očekivanih kreditnih gubitaka, Banka je razvila metodologiju za utvrđivanje EAD-a (Exposure at Default) za sve periode do konačne ročnosti finansijskog instrumenta. Za proizvode koji se amortizuju i za koje su raspoloživi planovi otplate, budući EAD se utvrđuje na osnovu planova otplate. Za ostale proizvode koristi se EAD na datum izveštavanja korigovan faktorima kreditne konverzije. Faktori kreditne konverzije, u zavisnosti od vrste proizvoda i segmenta, mogu biti regulatorni ili interno obračunati na osnovu istorijskih podataka o korišćenju raspoloživih limita. Kao osnova za obračun lifetime PD parametra korišćeni su postojeći (Basel II) PD modeli usklađeni sa zahtevima MSFI 9: prelazak sa TTC (Through the cycle) na PIT (Point in time) koncept, uvođenje koeficijenata (kao korekcije PD-a) koji odražavaju makroekonomski uticaj na parametar za buduće periode, korišćenjem tri scenarija (najverovatniji, najpovoljniji, nepovoljan), lifetime projekcija (korišćen je Markovljev pristup). Za segmente koji nisu pokriveni PD modelima, kao aproksimacija PD-a koristi se odgovarajuća istorijska stopa default-a, uz dodatna (gore navedena) prilagođavanja. Za klijente/potraživanja koji su predmet kolektivne procene, LGD (Loss Given Default) parametar je obračunat na osnovu prosečnih istorijskih stopa gubitaka za definisane segmente, pri čemu se, dobijene vrednosti koriguju koeficijentima koji predstavljaju meru procenjenog makroekonomskog uticaja na visinu LGD-a za buduće periode. Za navedeno makroekonomsko prilagođavanje parametra koriste se tri scenarija (najverovatniji, najpovoljniji, nepovoljan). Diskontovanje tako dobijenog LGD-a sprovodi se korišćenjem efektivne kamatne stope pojedinačnog ugovora. Banka uključuje forward-looking informacije i u procenu značajnog povećanja kreditnog rizika od inicijalnog priznavanja i u merenje očekivanih kreditnih gubitaka

80 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti (Nastavak) Uključivanje forward-looking informacija vrši se kroz prilagođavanje vrednosti PD i LGD parametara kako bi se uvažila očekivanja njihovih promena vezana za makroekonomsko okruženje koje se mogu desiti u narednim godinama. Makro uslovljavanje je vršeno primenom EBA koeficijenata u nedostatku interno razvijenih modela. Pošto se EBA oslanja samo na Osnovne i Nepovoljne koeficijente, koeficijenti za Povoljan scenario su izračunati interno na osnovu metodologije Grupe napisane u ovu svrhu. Forward-looking elementi su izračunati za naredne 3 godine preostale ročnosti u odnosu na izveštajni datum, tako da su risk parametri Osnovnog scenarija prilagođeni za add-on koji uzima u obzir sva tri scenarija. Za izloženosti koje pripadaju segmentu Low Default Portfolio (države, lokalne samouprave i banke), koriste se parametri dobijeni internim modelima matične Banke, s obzirom na to da Banka u ovom delu portfolija nema dovoljno istorijskih podataka kako bi ih sama obračunala. Na osnovu gore navedenih pravila Banka je u januaru godine proknjižila efekat prve primene MSFI 9, na teret neraspoređene dobiti, koji je iznosio RSD 4,765,549 hiljada i rezultat je povećanja obezvređenja finansijskih sredstava za isti iznos. Pregled efekata prve primene MSFI 9 prema tipu plasmana. Izloženost Ispravke vrednosti i rezervisanja Efekat prve primene IFRS9 Ispravke vrednosti i rezervisanja Plasmani bankama 14,342,913 6,314 37,344 43,658 Plasmani stanovništvu 154,549,846 3,738,877 2,177,983 5,916,860 Plasmani privredi 292,190,628 12,331,779 1,734,495 14,066,274 Hartije od vrednosti 129,118, , ,727 Ukupno 590,201,571 16,076,9700 4,765,549 20,842,519 Pregled kretanja i stanja rezervisanja za očekivane kreditne gubitke prema tipu finansijskog instrumenta u godini: Loans and receivables Kretanja IFRS rezervisanja u Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Početno stanje ,185,395 2,718,517 15,122,880 20,026,792 Transfer u nivo 1 690,367 (600,281) (90,086) - Transfer u nivo 2 (155,088) 799,497 (644,409) - Transfer u nivo 3 (45,577) (366,099) 411,675 - Promene IFRS rezervisanja po osnovu promene vrednovanja (593,081) 672,210 1,342,296 1,421,425 Nova produkcija 1,310, ,442 2,247,906 4,027,018 Naplata (930,391) (801,228) (1,731,619) Prenos na vanbilans - - (2,366,320) (2,366,320) Prodaja (ustupanje) potraživanja - - (3,294,471) (3,294,471) Stanje ,462,295 2,891,057 12,729,427 18,082, Kreditni rizik (Nastavak) Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak) Pregled kretanja i stanja rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za kredite i potraživanja prema tipu klijenta u godini: Hartije od vrednosti (FVOCI) Kretanja IFRS rezervisanja u Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Početno stanje ,256 74, ,727 Transfer u nivo 1 (177,057) (30,227) - (207,284) Nova produkcija 126, ,798 Naplata (335,033) (44,244) - (379,277) Stanje na , ,964 Kretanja IFRS rezervisanja u Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Početno stanje , ,658 Banke Transfer u nivo (1) - Transfer u nivo 2 (1) Transfer u nivo Promene IFRS rezervisanja po osnovu promene vrednovanja (1) 2-1 Nova produkcija 22, ,575 Naplata (24,201) - 7 (24,201) Stanje na , ,043 Stanovništvo Kretanja IFRS rezervisanja u Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Početno stanje ,105,686 1,621,297 3,186,907 5,913,890 Transfer u nivo 1 503,553 (422,771) (80,782) - Transfer u nivo 2 (107,635) 193,486 (85,851) - Transfer u nivo 3 (35,543) (289,091) 324,634 - Promene IFRS rezervisanja po osnovu promene vrednovanja (434,694) 498, , ,531 Nova produkcija 520, , ,130 1,267,962 Naplata (350,709) (352,736) - (703,444) Prenos na vanbilans - - (1,419,886) (1,419,886) Stanje na ,201,191 1,608,563 3,121,298 5,931,

81 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak) Pregled kretanja i stanja rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za kredite i potraživanja prema tipu klijenta u godini: Privreda Kretanja IFRS rezervisanja u Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Početno stanje ,036,062 1,097,220 11,935,962 14,069,244 Transfer u nivo 1 186,813 (177,510) (9,303) - Transfer u nivo 2 (47,452) 606,010 (558,558) - Transfer u nivo 3 (10,034) (77,007) 87,041 - Promene IFRS rezervisanja po osnovu promene vrednovanja (158,386) 174, , ,893 Nova produkcija 767, ,142 1,860,949 2,736,471 Naplata (555,481) (448,492) - (1,003,973) Prenos na vanbilans - - (946,434) (946,434) Prodaja (ustupanje) potraživanja - - (3,294,471) (3,294,471) Stanje na ,218,901 1,282,492 9,608,336 12,109,730 Na osnovu procene rukovodstva Banke gubitak od modifikacije finansijskih sredstava u godini, a koja ne dovodi do prestanka priznavanja finansijskog sredstva, nije materijalno značajan, te isti nije računovodstveno evidentiran u bilansu uspeha. Takođe, u godini ne postoje finansijska sredstva koja su kreditno obezvređena, a kod kojih su ugovoreni uslovi značajno izmenjeni tako da dolazi do prestanka priznavanja originalnog sredstva i priznavanja novog finansijskog sredstva (POCI). Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita Kreditni rizik (Nastavak) (a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra i 31. decembra godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja: Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju* Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima i bankama Srbija 352,875,876 3,320, ,145,971 40, ,383,388 Evropa 11,617,617 21,623, , ,987 34,525,858 Amerika 4,146 1,020,422 1,279-1,025,847 Ostatak sveta 11,813 53,994 1,561-67,368 Ukupno 364,509,452 26,019, ,099, , ,002,461 Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju* Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima i bankama Srbija 322,439,433 6,640, ,549,397 39, ,668,287 Evropa 5,600,745 6,838, , ,540 13,090,250 Amerika 3, , , ,832 Ostatak sveta 4, ,904 31, ,018 Ukupno 328,048,980 13,759, ,691, , ,083,388 *Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene

82 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) (a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak) Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra i 31. decembra godine: Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima matične Banke. Sledeće tabele prikazuju kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra i 31. decembra godine: Privreda 206,684, ,690, ,374,911 Trgovina 43,907,565 25,312,191 69,219,755 Saobraćaj i veze 9,181,529 3,968,616 13,150,144 Građevinarstvo 18,541,503 23,836,616 42,378,119 Usluge, turizam iugostiteljstvo 3,005,315 4,128,815 7,134,130 Proizvodnja hrane i pića 20,904,603 5,458,826 26,363,430 Proizvodnja trajnih dobara 14,559,701 11,917,375 26,477,076 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 12,965,396 7,288,103 20,253,499 Ostalo 83,618,506 32,780, ,398,758 Banke 26,019, ,640 26,393,848 Lokalna samouprava 5,861,184 87,864 5,949,048 Plasmani stanovništvu 151,964,151 25,320, ,284,654 Stambeni krediti 67,789, ,789,954 Ostali 84,174,197 25,320, ,494,700 Ukupno 390,528, ,473, ,002,462 Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Privreda 190,869,716 93,703, ,573,333 Trgovina 39,397,908 21,936,403 61,334,311 Saobraćaj i veze 7,399,840 3,953,345 11,353,185 Građevinarstvo 16,567,471 22,028,002 38,595,473 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 2,165,258 4,065,662 6,230,920 Proizvodnja hrane i pića 18,736,468 3,891,453 22,627,921 Proizvodnja trajnih dobara 13,343,879 11,451,905 24,795,784 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 12,440,494 2,885,372 15,325,866 Ostalo 80,818,398 23,491, ,309,873 Banke 13,759, ,242 14,342,913 Lokalna samouprava 6,502,478 1,114,818 7,617,296 Plasmani stanovništvu 130,676,786 23,873, ,549,846 Stambeni krediti 58,835,334-58,835,334 Ostali 71,841,452 23,873,060 95,714,512 Plasmani komitentima Plasmani bankama Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Klase: Performing 451,616,515 31,325, ,019, Past Due , Unl.to Pay 0 0 8,933, Doubtful ,640, Ukupno 451,616,515 31,325,495 22,041,243 26,019, Ukupno Ukupno Plasmani komitentima i bankama Plasmani komitentima i bankama Klase: Performing 508,961, ,754,522 Past Due 467, ,937 Unl.to Pay 8,933,652 13,895,705 Doubtful 12,640,637 14,766,223 Ukupno 531,002, ,083,387 Ukupno 341,808, ,274, ,083,

83 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) Struktura ispravki vrednosti i rezervisanja, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra i 31. decembra godine, prikazana je kako sledi: Klase: Klase: Ispravke vrednosti i rezervisanja komitentima Loans to customers and banks Ispravke vrednosti i rezervisanja bankama Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Performing 2,420,092 2,891, , Past Due , Unlikely to Pay 0 0 4,257, Doubtful 0 0 8,280, Ukupno 2,420,092 2,891,054 12,729,636 42, Ukupno Ukupno Loans to customers and banks Performing 5,353,169 2,667,943 Past Due 191, ,254 Unlikely to Pay 4,257,324 4,658,711 Doubtful 8,280,827 8,478,062 Ukupno 18,082,824 16,076,970 Klase past due, unlikely to pay i doubtful predstavljaju non-performing plasmane (obezvređena potraživanja) Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) Analiza sredstava obezbeđenja Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembra godine i 31. decembra godine, prikazana je kako sledi: Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani pravnim licima: 206,684, ,690, ,374,912 Obezbeđeno garancijom države 3,878,400 1,026,260 4,904,660 Obezbeđeno hipotekom 34,634,348 5,738,952 40,373,300 Obezbeđeno depozitom 1,736, ,045 2,247,834 Neobezbeđeno kolateralom 166,434, ,414, ,849,118 Plasmani bankama: 26,019, ,640 26,393,848 Neobezbeđeno kolateralom 26,019, ,640 26,393,848 Plasmani lokalnoj samoupravi: 5,861,184 87,864 5,949,048 Obezbeđeno kolateralom 137, ,076 Neobezbeđeno kolateralom 5,724,108 87,864 5,811,972 Plasmani stanovništvu: 151,964,151 25,320, ,284,654 Obezbeđeno stambenom hipotekom 55,757,576-55,757,576 Obezbeđeno nestambenom hipotekom 2,535,060-2,535,060 Obezbeđeno depozitom 395, ,602 Neobezbeđeno kolateralom 93,275,913 25,320, ,596,416 Ukupno 390,528, ,473, ,002,461 Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz nedospelih i neobezvređenih plasmana na dan 31. decembra i 31. decembra godine, prezentovani su u sledećim tabelama: Plasmani komitentima i bankama Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Potraživanja bez docnje: 341,812,978 21,356,273 2,908, ,077,295 Potraživanja sa docnjom: 4,688,416 2,144,039 17,618,911 24,451, dana 4,688,416 1,343, ,483 6,412, dana - 553, , , dana - 246, , ,272 >90 dana ,660,398 16,660,398 Ukupno 346,501,394 23,500,312 20,526, ,528,

84 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) Analiza sredstava obezbeđenja (Nastavak) Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani pravnim licima: 190,869,716 73,703, ,573,333 Obezbeđeno garancijom države 7,388,416-7,388,416 Obezbeđeno hipotekom 45,560,754 6,022,223 51,582,977 Obezbeđeno depozitom 2,112,610 1,112,427 3,225,037 Neobezbeđeno kolateralom 135,807,936 86,568, ,376,902 Plasmani bankama: 13,759, ,242 14,342,913 Neobezbeđeno kolateralom 13,759, ,242 14,342,913 Plasmani lokalnoj samoupravi: 6,502,478 1,114,818 7,617,296 Obezbeđeno kolateralom 316, ,960 Neobezbeđeno kolateralom 6,185,518 1,114,818 7,300,336 Plasmani stanovništvu: 130,676,786 23,873, ,549,846 Obezbeđeno stambenom hipotekom 53,813,394-53,813,394 Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,412,745-1,412,745 Obezbeđeno depozitom 422, ,037 Neobezbeđeno kolateralom 75,028,610 23,873,060 98,901,670 Analiza obezvređenih plasmana Prikaz stanja i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (klase past due, unlikely to pay i doubtful) na dan 31. decembra i 31. decembra godine dat je u sledećim tabelama: Plasmani komitentima koji se klasifikuju Ispravka vrednosti i rezervisanja Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Pojedinačna procena 15,888,042-8,971,782-15,888,042 8,971,782 Grupna procena 6,153, ,757, ,153,261 3,757,873 Ukupno 22,041, ,729, ,041,302 12,729,655 Plasmani komitentima koji se klasifikuju Ispravka vrednosti i rezervisanja Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Pojedinačna procena 24,081,471-10,108,063-24,081,471 10,108,063 Grupna procena 5,247, ,300, ,247,395 3,300,963 Ukupno 29,328, ,409, ,328,865 13,409,026 Ukupno 341,808, ,274, ,083,388 Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za predmetnu nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine (osim u slučaju stambene nepokretnosti kod koje iznos preostalog potraživanja ne prelazi 40% njene vrednosti), da vlasnik nepokretnosti nije u stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim pravom prvenstva nije manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s docnjom ne dužom od 720 dana. Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembra i 31. decembra godine dat je u sledećoj tabeli: Stambeni LTV Stambeni LTV < 50% 16,345,916 < 50% 15,300,079 51%-70% 21,796,133 51%-70% 15,274,118 71%-90% 23,004,366 71%-90% 18,509,882 91%-100% 1,829,340 91%-100% 2,548,367 > 100% 4,814,199 > 100% 7,202,888 Ukupno 67,789,954 Ukupno 58,835,

85 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) (b) Kvalitet portfolija (Nastavak) Analiza reprogramiranih plasmana Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana na dan 31. decembra godine i 31. decembra godine dat je u sledećim tabelama: Reprogramirana potraživanja: Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima i bankama Stanje potraživanja 11,596, ,597,030 Ispravka vrednosti (5,536,334) - (1) - (5,536,335) Ukupno 6,060, ,060,695 Reprogramirana potraživanja: Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima i bankama Stanje potraživanja 15,492, ,492,398 Ispravka vrednosti (7,176,808) (7,176,808) Ukupno 8,315, ,315,590 Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja obaveza, kamatna stopa, i drugo. Analiza faktora kreditne konverzije Pregled faktora kreditne konverzije (CCF) za vanbilansne stavke u portfoliju na dan 31. decembra i 31. decembra godine, prikazan je kako sledi: CCF CCF Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani stanovništvu Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Ukupno Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani stanovništvu Plasmani komitentima i bankama 20% 53,749, ,749,052 26% 5,418, ,418,914 27% 1,676, ,676,554 41% 511, ,003 47% 1,811, ,811,348 48% ,998,494 17,998,494 50% 34,642, ,963 7,273,567 42,154, % 16,969, ,677 48,438 17,153,563 Ukupno 114,778, ,640 25,320, ,473,800 Plasmani komitentima i bankama 0% 47,023, ,023,874 20% 24, ,000 50% 32,171, ,242 23,873,060 56,611, % 15,599,441 16,000-15,615,441 Ukupno 94,818, ,242 23,873, ,274,

86 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane matične Banke, tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne banke Srbije. U godini, Banka je usvojila i implementirala pravila matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme, odnosno primenu regulativa Evropske unije CRR/CRD IV i Delegirana uredba (EU) 2015/61 od godine. Primena ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike upravljanja rizikom likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na lokalnom nivou. Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumevaju: projektovanje priliva i odliva gotovine; postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti; merenje i praćenje likvidnosti banke; praćenje pokazatelja krize likvidnosti; i pripremanje izveštaja za rukovodstvo. Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama: Regulatorni pokazatelji likvidnosti: pokazatelj pokrića likvidnom aktivom LCR (uključujući LCR po značajnim valutama), pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti. Pokazatelji likvidnosti izveštavanje prema matičnoj Banci: LCR (Liquidity Coverage Ratio) u skladu sa Delegiranom uredbom (EU) 2015/61 za praćenje kratkoročne likvidnosti; NSFR (Net Stable Funding Ratio) Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti; Stres test likvidnosti stresni LCR pokazatelj; LCR po značajnim valutama; Iznos i struktura rezerve likvidnosti; Rezerve likvidnosti za dnevne operacije; Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje; i Dodatni parametri za praćenje likvidnosti propisanih od strane Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA). Svi indikatori likvidnosti, kako regulatorni tako i indikatori definisani Politikom upravljanja rizikom likvidnosti su bili iznad propisanih limita tokom i godine. Regulatorni pokazatelj likvidnosti Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom - LCR Primenjujući smernice Evropske bankarske uprave (EBA) i Bazel III regulative i poštujući specifičnosti srpskog tržišta i makroekonomskog okruženja, Narodna banka Srbije je krajem godine usvojila novu Odluku o upravljanju rizikom likvidnosti uvodeći novi regulatorni pokazatelj likvidnosti LCR (pokazatelj pokrića likvidnom aktivom). LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana stres scenarija Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Regulatorni pokazatelj likvidnosti (Nastavak) Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom - LCR (Nastavak) Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke propisana od strane Narodne banke Srbije je skoro u potpunosti usklađena sa Bazel III regulativom odnosno Delegiranom uredbom (EU) 2015/91, međutim potrebno je napomenuti da postoje razlike u obračunu lokalnog LCR pokazatelja u sledećim aspektima: Višak likvidnosti na računu obavezne rezerve se obračunava na datum izveštavanja, a ne kao prosek; Nema primene korektivnih faktora na obveznice Republike Srbije u domaćoj i stranoj valuti; Više stope odliva su primenjene na depozite stanovništva koji nisu izraženi u dinarima, eurima ili valuti države članice Evropske unije. Naime, euro i ostale valute država članica EU se tretiraju kao domaća valuta u skladu sa regulativom propisanom od strane Narodne banke Srbije; Manjak obavezne rezerve se ne tretira kao odliv; i Ugovoreni prilivi po osnovu potraživanja po kojima ne postoji docnja duža od pet dana su uključeni u prilive likvidnih sredstava (ne postoji definisan prag od pet dana u regulativi EU). LCR pokazatelj zahtevan od strane regulatora je bio znatno iznad zahtevanog limita tokom godine uz prosečnu vrednost koja prevazilazi trostruku vrednost propisanog limita od 1.0 (100%). LCR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina godina Banka na mesečnom nivou obračunava i LCR pokazatelj po značajnim valutama u skladu sa Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti banke propisanom od strane Narodne banke Srbije. LCR pokazatelj se izveštava mesečno ALCO odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR). Na dan 31. decembra godine LCR iznosi 8.40 (31. decembra je iznosio 10.28) za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1.33 (31. decembra 2017: 1.13) za poziciju likvidnosti u evrima. Pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti U godini regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom propisanog limita. Prosečni regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti su bili dvostruko iznad zahtevanog nivoa (najmanje 1.0 ako se obračunava kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu odnosno najmanje 0.7 kada se obračunava kao prosek užeg pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu). Pokazatelj likvidnosti 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina godina Uži pokazatelj likvidnosti 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina godina

87 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Regulatorni pokazatelj likvidnosti (Nastavak) Pokazatelji likvidnosti izveštavanje prema matičnoj Banci: Usvajanjem dokumenta Smernice Grupe za upravljanje rizikom likvidnosti koji definišu Bazel III, CRR/CRD IV i Delegirana uredba (EU) 2015/61 standarde likvidnosti kao osnovnu meru rizika likvidnosti na nivou ISP grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj interni sistem upravljanja rizicima. Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti, regulativama CRR/CRD IV i Delegiranom uredbom (EU), kao i Politikom ISP grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokumenta Politika upravljanja rizikom likvidnosti i Pravilnik primene politike upravljanja rizikom likvidnosti od strane Upravnog odbora Banke. LCR (Liquidity Coverage Ratio) Osnovni pokazatelj kratkoročne likvidnosti je LCR pokazatelj, koji predstavlja odnos između visokokvalitetnih likvidnih sredstava (HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana. LCR pokazatelj je definisan u skladu sa Delegiranom uredbom 2015/16 (regulativa EU) poštujući lokalne regulatorne propise (Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke) pri obračunu određenih pozicija kod kojih je zahtevana primena pondera koji su propisani od strane nacionalnog regulatora odnosno Narodne banke Srbije. Po zahtevu matične Banke, a u skladu sa lokalnom Politikom upravljanja rizikom likvidnosti, pri obračunu LCR pokazatelja odnosno likvidne rezerve primenjen je korektivni faktor (haircut) umanjenja tržišne vrednosti obveznica izdatih od strane Republike Srbije (50% za obveznice u domaćoj valuti i eurima, odnosno 10% za obveznice u dolarima). LCR limit je definisan u skladu sa smernicama ISP grupe i ne sme biti manji od 1.03 (103%). Tokom godine LCR pokazatelj je bio iznad zahtevanog nivoa. LCR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina godina LCR se izveštava mesečno ALCO odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra godine iznosi 4.35 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1.03 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR). S obzirom da je na nivou ISP grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava stanje LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 2.8% Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Regulatorni pokazatelj likvidnosti (Nastavak) NSFR (Net Stable Funding Ratio) NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji je namenjen limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama ISP grupe i ne sme biti manji od 1.0 (100%). NSFR Likvidna rezerva 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina godina Politikom upravljanja rizikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je definisana internim pravilima na nivou ISP grupe. Za potrebe obračuna LCR pokazatelja prema matičnoj Banci podrazumeva se korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad zahtevanog iznosa za obračunski period, a koji predstavlja sastavni deo likvidne rezerve. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane matične Banke i njegovom primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu LCR pokazatelja na dan 31. decembra godine iznosi RSD 13,560,463 hiljade (2017. godina: RSD 14,009,861 hiljada). Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembra godine: Knjigovodstvena vrednost/ fer vrednost Haircut Raspoloživa vrednost Obavezna rezerva prema Centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period: 13,560,463 0% 13,560,463 - od toga dinarska obavezna rezerva 3,596,863 0% 3,596,863 - od toga devizna obavezna rezerva 9,963,601 0% 9,963,601 Reverzne repo transakcije sa Centralnom bankom 0 0% 0 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 12,789,462 0% 12,789,462 Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Srbije: 92,821, % 48,740,687 - od toga emitovane u domaćoj valuti 59,235,687 50% 29,617,844 - od toga emitovane u eurima 27,761,703 50% 13,880,851 - od toga emitovane u dolarima 5,824,435 10% 5,241,992 Ukupna likvidna rezerva 119,171,750 75,090,

88 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembra godine: Likvidna rezerva Knjigovodstvena vrednost/ fer vrednost Haircut Raspoloživa vrednost Obavezna rezerva prema Centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period: 14,009,861 0% 14,009,861 - od toga dinarska obavezna rezerva 8,469,436 0% 8,469,436 - od toga devizna obavezna rezerva 5,540,425 0% 5,540,425 Reverzne repo transakcije sa Centralnom bankom 10,000,000 0% 10,000,000 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 11,254,102 0% 11,254,102 Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Srbije: 125,787, % 65,433,334 - od toga emitovane u domaćoj valuti 70,323,131 50% 35,161,566 - od toga emitovane u eurima 49,115,564 50% 24,557,782 - od toga emitovane u dolarima 6,348,873 10% 5,713,986 Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Italije 3,573,620 0% 3,573,620 Ukupna likvidna rezerva 164,625, ,270, Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine: AKTIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 86,948,959 13,648 86,962,607 Potraživanja po osnovu derivata 331, ,839 Hartije od vrednosti 8,043,734 32,073,071 10,900,309 41,854, ,872,485 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 28,491, ,111 1,668,589 2,068, ,133 (44,074) 33,039,264 Krediti i potraživanja od komitenata 30,260,770 26,781,711 85,757, ,576,518 65,162,839 (16,790,087) 339,749,114 Investicije u zavisna društva 1,199,472 1,199,472 UKUPNA AKTIVA 153,744,736 59,484,893 98,326, ,499,499 65,387,972 (15,288,580) 554,154,781 U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembra godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti. Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezne rezerve prema centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period u domaćoj i stranoj valuti na koju se primenjuje haircut 0%, reverzne repo transakcije sa centralnom bankom, gotovina i gotovinski ekvivalenti (uključujući i zlato) na koje se primenjuje haircut 0%, obveznice izdate od strane Republike Srbije u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje unapred definisan korektivni faktor (haircut) od 10%, odnosno 50%. Na dan 31. decembra godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Srbije iznosi RSD 92,821,825 hiljada (2017. godina: RSD 125,787,568 hiljada) od čega je RSD 59,235,687 hiljada emitovano u domaćoj valuti (2017. godina: RSD 70,323,131 hiljada), RSD 27,761,703 hiljade u eurima (2017. godina: RSD 49,115,564 hiljade) i RSD 5,824,435 hiljada u dolarima (2017. godina: RSD 6,348,873 hiljade). Na dan 31. decembra godine, Banka nije imala u stanju neopterećena raspoloživa finansijska sredstva izdata od strane Republike Italije (2017. godina: RSD 3,573,620 hiljada). U okviru obračuna likvidne rezerve, a u skladu sa Politikom upravljanja rizikom likvidnosti, nisu uključena stanja deviznih računa u stranoj valuti iako ona predstavljaju likvidna sredstva kojima Banka može bez ograničenja raspolagati. Na dan 31. decembra godine stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosilo je RSD 17,143,725 hiljada, od čega je RSD 2,415,587 hiljada bilo na deviznom računu kod Narodne banke Srbije (2017. godina: RSD 2,369,454 hiljade), a RSD 14,728,138 hiljada na nostro računima (2017. godina: RSD 1,471,869 hiljada). Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan iznosila: EUR RSD 13,295,569 hiljada (2017. godina: RSD 838,101 hiljada), USD RSD 1,022,852 hiljade (2017. godina: 266,722 hiljade), GBP RSD 65,751 hiljada (2017. godina: RSD 81,734 hiljade), CAD RSD 53,235 hiljada (2017. godina: RSD 57,397 hiljada), AUD RSD 53,559 hiljada (2017. godina: RSD 51,936 hiljada), DKK RSD 59,161 hiljada (2017. godina: RSD 52,702 hiljade), CHF RSD 117,400 hiljada (2017. godina: RSD 43,141 hiljada), SEK RSD 24,480 hiljada (2017. godina: RSD 40,648 hiljada), RUB RSD 14,557 hiljada (2017. godina: RSD 30,820 hiljada) i ostale valute RSD 21,575 hiljada (2017. godina: RSD 8,668 hiljada)

89 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Analiza preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine (Nastavak): Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja analizu preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine: PASIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Obaveze po osnovu derivata 21,497 21,497 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,386,830 18,084,914 4,872,970 12,447,380 8,143,384 1,811,283 50,746,761 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 326,041,371 14,037,054 50,881,554 11,136, ,629 2,244, ,175,217 UKUPNO OBAVEZE 331,428,201 32,121,968 55,754,524 23,583,707 8,978,013 4,077, ,943,475 UKUPNO KAPITAL 106,601, ,601,186 UKUPNO PASIVA 331,428,201 32,121,968 55,754,524 23,583,707 8,978, ,678, ,544,661 VANBILANSNE STAVKE 13,388, ,085, ,473,801 AKTIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 82,829, ,987 82,851,636 Potraživanja po osnovu derivata , ,299 Hartije od vrednosti 6,498,640 17,053,242 34,604,841 71,290,999 (21,823) 129,425,899 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 24,593,444 1,665,481 2,834, ,831 - (7,063) 29,253,557 Krediti i potraživanja od komitenata 35,457,784 21,442,455 77,505, ,627,076 56,999,547 (16,138,135) 301,894,205 Investicije u zavisna društva , ,496 UKUPNA AKTIVA 149,379,517 40,161, ,945, ,084,906 56,999,547 (14,380,239) 545,190,092 U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembra godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti. ROČNA NEUSKLAĐENOST (177,683,465) 27,362,925 29,183, ,915,792 56,409,959 KUMULATIVNI GAP (177,683,465) (150,320,540) (121,137,126) 47,778, ,188,625 Tabela o analizi preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, s obzirom na to da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja. Projektovani odlivi po osnovu vanbilansnih stavki su prikazani u skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije koja se odnosi na izveštaj Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom

90 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja analizu preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine (Nastavak): PASIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Obaveze po osnovu derivata ,847 4,847 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,726, ,731 6,981,829 11,816,471 6,357,579 1,143,472 32,375,037 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 306,002,783 14,308,131 56,889,301 15,070,188 1,026,786 4,408, ,705,235 UKUPNO OBAVEZE 311,729,738 14,656,862 63,871,130 26,886,659 7,384,365 5,556, ,085,119 UKUPNO KAPITAL ,006, ,006,802 UKUPNO PASIVA 311,729,738 14,656,862 63,871,130 26,886,659 7,384, ,563, ,091,921 VANBILANSNE STAVKE 10,737, ,536, ,274,736 ROČNA NEUSKLAĐENOST (162,350,221) 25,504,316 40,336, ,198,247 49,615,182 KUMULATIVNI GAP (162,350,221) (136,845,905) (96,509,785) 74,688, ,303,644 Tabela o analizi preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, s obzirom na to da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja. Projektovani odlivi po osnovu vanbilansnih stavki su prikazani u skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije koja se odnosi na izveštaj Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom Tržišni rizik U godini, Banka je sticala pozicije Knjige trgovanja i shodno tome bila izložena kamatnom i cenovnom riziku koji mogu nastati po osnovu Knjige trgovanja. Knjiga trgovanja se odnosi na portfolio hartija od vrednosti koji se sastoje od obveznica i derivata. U skladu sa Politikom knjige trgovanja odnosno Smernicama grupe i dokumentom koji je izdao Bazelski komitet za superviziju banaka Fundamentalna revizija knjige trgovanja (Fundamental review of the Trading Book), portfolio derivata je prebačen iz Bankarske knjige u Knjigu trgovanja s obzirom da derivati koje Banka poseduje ne predstavljaju instrumente za zaštitu od rizika (hedge accounting). U toku godine nije bilo registrovanog proboja limita koji definiše maksimalnu nominalnu vrednost obveznica u Knjizi trgovanja. S druge strane, Bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku, uz registrovan proboj limita dozvoljen od strane dva člana Izvršnog odbora u toku godine. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda. Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva matične Banke, tako i zbog povećanja volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom godine učešće EUR u proseku iznosilo 84% ukupne otvorene devizne pozicije. Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. U toku godine nije se menjao nivo limita prvog i drugog reda odnosno FX VaR limita i limita neto otvorene devizne pozicije. U toku godine registrovan je proboj limita prvog i drugog reda (pre svega zbog isplate dividendi u martu i oktobru), što je posledica unapred odobrenih i dogovorenih poslovnih akcija koje zahtevaju da otvorena devizna pozicija ne bude zatvorena neposredno, već u roku od nekoliko dana. U toku godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na dan 31. decembra godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 2.95%. S obzirom da je regulatorni pokazatelj deviznog rizika iznad 2%, Banka je obračunala kapitalni zahtev na dan 31. decembra godine

91 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Tržišni rizik (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra godine: Knjigovodstvena vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 369,018, , ,640,906 Gotovina i sredstva kod centralne banke 48,001,330 48,001,330 Hartije od vrednosti 33,619, ,599 33,242,091 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 32,074,717-32,074,717 Krediti i potraživanja od komitenata 254,938, ,938,424 Ostala sredstva 384, , Tržišni rizik (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31. decembra i godine: Neto otvorena devizna pozicija po valutama EUR 1,974, ,739 USD 37,978 22,209 CHF (5,459) 12,223 Ostale valute 58,090 73,396 Zlato i drugi plemeniti metali 58,018 56,264 Ukupno 2,122, ,830 Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 322,068, ,068,932 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 47,466,754-47,466,754 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 272,895, ,895,524 Ostale obaveze 1,706,654-1,706,654 Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (36,070,984) (36,070,984) - Ispravka vrednosti (8,755,686) - (8,755,686) Neto otvorena devizna pozicija 2,122,903 (35,693,385) 37,816,288 Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra godine: U eurima Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina 29,637 15, , godina 14,218 12, ,835 1,433 Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke: Scenario Efekat Efekat % depresijacija dinara 212,290 58,083 20% depresijacija dinara 424, ,166 Knjigovodstvena vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 347,033, , ,922,855 Gotovina i sredstva kod centralne banke 42,890,867-42,890,867 Hartije od vrednosti 59,084, ,582 58,973,618 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 43,700,041-43,700,041 Krediti i potraživanja od komitenata 200,457, ,457,831 Ostala sredstva 900, ,498 Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 295,431, ,431,642 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 26,714,938-26,714,938 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 265,393, ,393,773 Ostale obaveze 3,322,931-3,322,931 Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (42,560,308) - (42,560,308) Ispravka vrednosti (8,460,657) - (8,460,657) Neto otvorena devizna pozicija 580, , ,

92 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kamatni rizik se računa odvojeno za bankarsku knjigu (HTCS - portfolio hartija od vrednosti koje se drže za prikupljanje novčanih sredstava i prodaju) i za Knjigu trgovanja (HFT - portfolio hartija od vrednosti namenjenih trgovanju). Indikatori koji se koriste za izračunavanje kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 50 baznih poena. Metodologija ISP grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net 5. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane za očekivani kreditni gubitak EL (expected loss). Primenjujući smernice Evropske bankarske uprave (EBA) i Bazel III regulative, matična Banka kontinuirano unapređuje metodologiju i smernice koje se tiču kamatnog rizika. Dokumenta Banke kojima se definiše upravljanje kamatnim rizikom, Politika upravljanja kamatnim rizikom bankarske knjige i Pravilnik - Merenje i kontrola kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi, su usklađena sa datim aktima matične Banke. Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO odboru, kao i matičnoj Banci na mesečnom nivou. Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 50 baznih poena. Banka je bila u skladu sa propisanim limitima od strane matične Banke u toku godine Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine: AKTIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 86,948,959 13,648 86,962,607 Založena finansijska sredstva Potraživanja po osnovu derivata 331, ,839 Hartije od vrednosti 8,043,734 32,073,071 10,900,309 41,854, ,872,485 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 31,180, ,649 1,174, ,424 (44,074) 33,039,264 Krediti i potraživanja od komitenata 127,391,747 71,208,717 79,865,919 71,195,491 6,877,327 (16,790,087) 339,749,114 Investicije u zavisna društva 1,199,472 1,199,472 UKUPNA AKTIVA 253,565, ,823,437 91,940, ,236,664 6,877,327 (15,288,580) 554,154,781 U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti. U toku godine, nivo ukupnog limita izloženosti riziku kamatne stope bankarske knjige je smanjen na zahtev matične Banke dok je VaR limit kamatne stope knjige trgovanja povećan zbog prebacivanja derivata iz bankarske knjige u knjigu trgovanja. Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou za portfolio hartija od vrednosti koje se drže za prikupljanje novčanih sredstava i prodaju (HTCS) kao i za portfolio hartija od vrednosti namenjenih trgovanju (HFT). Za HTCS, kao i za HFT portfolio, na dnevnom nivou se računaju i izveštavaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 100 baznih poena i 200 baznih poena). Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) za portfolio hartija od vrednosti koje se drže za prikupljanje novčanih sredstava i prodaju kao i za portfolio hartija od vrednosti namenjenih trgovanju. Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti namenjenih trgovanju na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. U toku godine nije bilo registrovanog proboja VaR limita za HTCS odnosno HFT portfolio

93 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine (Nastavak): PASIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Obaveze po osnovu derivata 21,497 21,497 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,396,830 22,986,246 3,821,241 9,828,821 6,902,340 1,811,283 50,746,761 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 327,766,738 14,278,674 49,879,688 10,311, ,270 2,244, ,175,217 UKUPNO OBAVEZE 333,163,568 37,264,920 53,700,929 20,140,386 7,596,610 4,077, ,943,475 UKUPNO KAPITAL 106,601, ,601,186 UKUPNO PASIVA 333,163,568 37,264,920 53,700,929 20,140,386 7,596, ,678, ,544,661 ROČNA NEUSKLAĐENOST (79,598,373) 66,558,517 38,239,809 93,096,278 (719,283) Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine: AKTIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 82,829, ,987 82,851,636 Založena finansijska sredstva Potraživanja po osnovu derivata , ,299 Hartije od vrednosti 6,498,640 17,053,242 34,604,841 71,290,999 - (21,823) 129,425,899 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 26,914,388 1,624, ,328 6,312 - (7,063) 29,253,557 Krediti i potraživanja od komitenata 113,243,590 71,906,081 61,884,329 63,007,207 7,991,133 (16,138,135) 301,894,205 Investicije u zavisna društva , ,496 UKUPNA AKTIVA 229,486,267 90,583,915 97,204, ,304,518 7,991,133 (14,380,239) 545,190,092 U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti. KUMULATIVNI GAP (79,598,373) (13,039,856) 25,199, ,296, ,576,

94 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra godine (Nastavak): PASIVA Do mesec dana Od mesec do tri meseca Od tri meseca do godinu dana Od godinu dana do pet godina Preko pet godina Bez definisane ročnosti Ukupno Obaveze po osnovu derivata ,847 4,847 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,846,955 8,965,601 3,496,318 8,179,006 4,743,685 1,143,472 32,375,037 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima 309,369,917 15,392,929 54,990,183 12,910, ,177 4,408, ,705,235 UKUPNO OBAVEZE 315,216,872 24,358,530 58,486,501 21,089,989 5,376,862 5,556, ,085,119 UKUPNO KAPITAL ,006, ,006,802 UKUPNO PASIVA 315,216,872 24,358,530 58,486,501 21,089,989 5,376, ,563, ,091,921 ROČNA NEUSKLAĐENOST (85,730,605) 66,225,385 38,717, ,214,529 2,614,271 KUMULATIVNI GAP (85,730,605) (19,505,220) 19,212, ,427, ,041, Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak) Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine Banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena za osetljivost neto vrednosti imovine Banke, odnosno za 50 baznih poena za osetljivost neto prihoda Banke. Osetljivost neto vrednosti imovine Banke na promenu kamatne stope Povećanje od 100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp Smanjenje od 200bp godina Na dan 31. decembra (367,607) 363,459 (697,511) 654,809 Prosek za period (579,629) 600,492 (1,114,254) 1,208,583 Maksimum za period (961,003) 1,021,694 (1,851,320) 2,196,250 Minimum za period (270,014) 261,266 (504,757) 448, godina Na dan 31. decembra (1,034,898) 1,099,586 (1,996,247) 2,366,665 Prosek za period (943,977) 1,008,564 (1,809,801) 2,076,273 Maksimum za period (1,201,924) 1,282,586 (2,314,199) 2,763,081 Minimum za period (657,033) 714,329 (1,244,490) 1,324,416 Osetljivost neto prihoda Banke na promenu kamatne stope Povećanje od 50bp Smanjenje od 50bp godina Na dan 31. decembra 703,798 (729,319) Prosek za period 637,025 (639,733) Maksimum za period 727,793 (729,319) Minimum za period 541,441 (541,900) godina Na dan 31. decembra 483,364 (483,817) Prosek za period (34,400) 23,085 Maksimum za period 483,364 (483,817) Minimum za period (2,014) 2,037 Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio hartija od vrednosti koje se drže za prikupljanje novčanih sredstava i prodaju (HTCS): U eurima IRR HTSC VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina 276, , , , godina 377, , , ,315 Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio hartija od vrednosti namenjenih trgovanju (HFT): U eurima IRR HFT VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum godina 7,736 16,283 26,626 1, godina 2,980 7,593 17,

95 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Operativni rizik Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete nanete ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih važećih zakonskih i regulatornih zahteva. Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima: identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata: prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima identifikovanje, evidentiranje i klasifikaciju podataka o gubicima Banke, integrisani proces procene izloženosti Banke operativnim rizicima, procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema, merenje operativnog rizika, nadzor i izveštavanje o operativnom riziku, i ublažavanje operativnog rizika. Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge za unapređenje. Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup. Kapitalni zahtev za operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na dan 31. decembra godine iznosi RSD 4,303,257 hiljada (31. decembar godine: RSD 4,325,887 hiljada) Rizici izloženosti Banke Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, kao i riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena. U godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima ulaganja propisanih od strane Banke Rizici ulaganja Banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo Upravljanje kapitalom Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala s ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće: obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije; obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja; i održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve materijalno značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP). Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Banka je dužna da obračunava sledeće pokazatelje i u svakom trenutku ih održava na nivoima koji nisu niži od propisanih: pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive Banke 4,5%; pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i rizične aktive Banke 6%; pokazatelj adekvatnosti (ukupnog) kapitala Banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i rizične aktive Banke 8%; Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom. U skladu sa Politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, a da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke

96 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Upravljanje kapitalom (Nastavak) Regulatorni kapital po Odluci o adekvatnosti kapitala Banke na dan 31. decembra godine: Naziv pozicije Upravljanje kapitalom (Nastavak) Regulatorni kapital po Odluci o adekvatnosti kapitala Banke na dan 31. decembra godine: Naziv pozicije KAPITAL 71,923,543 OSNOVNI KAPITAL 71,923,543 Osnovni akcijski kapital 71,923,543 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 41,748,469 Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 21,315,900 Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 20,432,569 Dobit Napomena: Dobit iz ranijih godina koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 3,476,594 Napomena: Dobit iz tekućeg perioda koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 12,604,110 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici 1,287,891 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 1,393,230 (-) Nerealizovani gubici (105,339) Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opšte bankarske rizike 47,484,121 Ostale rezerve 47,484,121 (+/-) Regulatorna prilagođavanja vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala (93,132) (-) Dodatna prilagođavanja vrednosti (93,132) (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (3,774,866) (-) Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (102,797) (-) Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke koji se odbija od osnovnog akcijskog kapitala banke (14,626,143) KAPITAL 65,363,824 OSNOVNI KAPITAL 65,363,824 Osnovni akcijski kapital 65,363,824 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 41,748,469 Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 21,315,900 Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 20,432,569 Dobit Napomena: Dobit iz ranijih godina koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 16,373,289 Napomena: Dobit iz tekućeg perioda koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 11,847,694 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici 1,542,070 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 1,572,930 (-) Nerealizovani gubici (30,860) Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opšte bankarske rizike 47,484,121 Ostale rezerve 47,484,121 (+/-) Regulatorna prilagođavanja vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala (130,159) (-) Dodatna prilagođavanja vrednosti (130,159) (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (2,610,573) (-) Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (143,974) (-) Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke koji se odbija od osnovnog akcijskog kapitala banke (22,526,130)

97 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja ISP grupe. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti: Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente; Nivo 2: inputi koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1, ali su ili direktno ili indirektno (izvedeni iz cena) kotirani na tržištu. Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit default swap), tržišne cene obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju vrednosti instrumenata, i Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu. Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovati gore navedenu hijerarhiju. Finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike fer vrednosti su: Hartije od vrednosti (državne FX obveznice, državne obveznice emitovane od strane stranih država itd.) za koje postoji likvidno i aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama (Nivo 1); Državne obveznice Republike Srbije koje se vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova, primenom tržišnih bezrizičnih krivih prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod obveznica denomiranih u eurima) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija) (Nivo 2); Over the counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija) (Nivo 2), i Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja (Nivo 3). Investicione nekretnine koje se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha; Građevinski objekti koji se vode po fer vrednosti preko revalorizacionih rezervi. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak) Sledeće tabele prikazuju vrednost finansijskih instrumenata merenih na osnovu različitih informacija u skladu sa hijerarhijom propisanom u okviru Politike fer vrednosti: Fer vrednost na dan 31. decembra godine: Aktiva Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Hartije od vrednosti 5,857,988 86,997,390 17,107 92,872,485 Potraživanje po osnovu derivata - 331, ,839 Ukupno 5,857,988 87,329,229 17,107 93,204,324 Pasiva Obaveze po osnovu derivata - 21,497-21,497 Ukupno - 21,497-21,497 Fer vrednost pozicije hartija od vrednosti raspoređena je u tri nivoa. Nivo 1 predstavljaju obveznice Republike Srbije u dolarima kao i akcije Intesa Sanpaolo za koje postoji aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama. Nivo 2 predstavljaju obveznice Republike Srbije koje se vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova, primenom tržišnih bezrizičnih krivih prinosa. Nivo 3 predstavljaju akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu. Fer vrednost na dan 31. decembra godine: Aktiva Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Hartije od vrednosti 9,968, ,438,696 18, ,425,899 Potraživanje po osnovu derivata 802, ,299 Ukupno 9,968, ,240,995 18, ,228,198 Pasiva Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - 4,847-4,847 Ukupno - 4,847-4,847 Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja

98 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak) Sledeća tabela prikazuje fer vrednost instrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i koji su raspoređeni prema odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja: 31. decembar godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednost Aktiva Knjigovodstvena vrednost Gotovina i sredstva kod centralne banke - 86,962,607-86,962,607 86,962,607 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 25,580,087-25,580,087 33,039,264 Krediti i potraživanja od komitenata - 377,574, ,574, ,749, Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak) 31. decembar godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednost Aktiva Knjigovodstvena vrednost Gotovina i sredstva kod centralne banke - 82,851,636-82,851,636 82,851,636 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 29,253,557-29,253,557 29,253,557 Krediti i potraživanja od komitenata ,351, ,351, ,894,205 Ukupno - 112,105, ,351, ,456, ,999,398 Ukupno - 112,542, ,574, ,117, ,750,986 Pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 42,865,406-42,865,406 50,746,761 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 404,521, ,521, ,175,217 Ukupno - 42,865, ,521, ,387, ,921,978 Fer vrednosti gotovine i sredstava kod centralne banke pripadaju Nivou 2 i prikazani su po knjigovodstvenoj vrednosti. Pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 32,375,037-32,375,037 32,375,037 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima ,466, ,466, ,705,235 Ostale obaveze - 14,103,355-14,103,355 14,103,355 Ukupno - 46,478, ,466, ,945, ,183,627 Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci, su prikazani po fer vrednosti koja se obračunava diskontovanjem novčanih tokova za depozite odnosno diskontovanjem novčanih tokova umanjenih za očekivani kreditni gubitak (EL) za kredite. S obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod finansijskih institucija (novčano tržište), odnosno transakcije sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting i koje su ugovorene po kamatnim stopama koje odgovaraju tržišnim uslovima, navedene pozicije pripadaju Nivou 2. Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima su obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova za depozite odnosno diskontovanjem novčanih tokova umanjenih za očekivani kreditni gubitak (EL) za kredite. Doubtful krediti se vrednuju na isti način kao i performing krediti, s tim što se ukupnoj neto izloženosti dodeljuje ročnost procenjena od strane Sektora za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji umesto inicijalno ugovorene ročnosti Navedene pozicije pripadaju Nivou 3. Za potrebe određivanja fer vrednosti koriste se bezrizične krive prinosa koje odgovaraju valutnoj i ročnoj strukturi ugovorenog novčanog toka. Kod ročnosti za koje ne postoje kotacije BELIBOR krive, prinos je jednak kotiranoj vrednosti šestomesečnog BELIBOR-a uvećanoj za spred. Spred za određenu ročnost se definiše kao razlika između izvršne stope izdate obveznice te ročnosti na primarnom tržištu i vrednosti šestomesečnog BELIBOR-a na dan izdavanja relevantne obveznice. Eurska kriva prinosa predstavlja bezrizičnu EUR-STANDARD krivu prinosa koja je definisana uz pomoć money market tržišta (za ročnosti do godinu dana) i interest rate swap krive koja se uvećava za rizik zemlje (za ročnosti nakon godinu dana), gde je rizik zemlje definisan kao razlika između srpske i američke bezrizične obveznice

99 30. POTENCIJALNE OBAVEZE 31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA (a) Sudski sporovi Na dan 31. decembra godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi RSD 6,237,522 hiljade (31. decembar godine: RSD 446,408 hiljada). Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24. na dan 31. decembra godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od RSD 275,262 hiljade (31. decembar godine: RSD 180,394 hiljade). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje. Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembra godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija. Od ukupno 3,537 poslatih izvoda otvorenih stavki (IOS) osporeno je 18. Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi RSD hiljade. Najveći iznos se odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica koja su imala statusnu promenu (96.12% od ukupnog osporenog iznosa). Najveći iznos tužbenog zahteva u iznosu od 5,491,509 hiljada, a za koje Banka nije formirala rezervaciju je potekao od jednog fizičkog lica, vlasnika dužnika i jemca po plasmanima koji su odobreni tom dužniku, kao pravnom licu. Banka nije formirala rezervaciju za ovaj spor i, po mišljenju rukovodstva Banke, tužilac je neosnovano i proizvoljno izneo činjenice na osnovu kojih zasniva svoje neprecizne zahteve za naknadu štete tako da se očekuje da će sud u celosti odbiti tužbeni zahtev. Svakako Banka će pratiti promenu okolnosti na kraju svakog izveštajnog perioda. Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina. (b) Poreski rizici Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane

100 32. DEVIZNI KURS 33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Zvanični srednji devizni kursevi Narodne banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra i godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su: Nije bilo značajnih događaja nakon datuma izveštajnog perioda koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za godinu. U dinarima EUR USD CHF Rada Radović Dragica Mihajlović Draginja Đurić Head of Accounting Chief Financial President of the Department Officer Executive Board

101 Organizaciona struktura *nadležan za funkcije kojima rukovode Direktor za upravljanje finansijskim poslovanjem, Direktor za upravljanje rizicima, Direktor za upravljanje operativnim poslovima kao i upravljanje projektima u oblasti strateških projekata. 201

102 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18 Aleksandrovac Aleksandrovac, 29. novembra bb Niš 29. novembra bb Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115 Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2 Aranđelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192 Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2 Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 80 Novi Sad Žarka Zrenjanina 80 Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29 Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4 Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22 Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22 Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1 Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2 Beočin Beočin, Trg cara Lazara 8 Novi Sad Trg cara Lazara 8 Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128 Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45 Beograd Čukarica, Trgovačka 15 Beograd Trgovačka 15 Beograd Novi Beograd, Bulevar maršala Tolbuhina 34 Beograd Bulevar maršala Tolbuhina 34 Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 14 Beograd Jurija Gagarina 14 Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 36b Beograd Jurija Gagarina 36b Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7b Beograd Milentija Popovića 7b Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g Beograd Milutina Milankovića 134g Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90 Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1 Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14 Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23 Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73 Mreža ekspozitura Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60 Beograd Rakovica, Miška Kranjca 12 Beograd Miška Kranjca 12 Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a Beograd Savski venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4 Beograd Savski venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b Beograd Stari grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50 Beograd Stari grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8 Beograd Stari grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30 Beograd Stari grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5 Beograd Stari grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7 Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85 Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9 Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd Braće Jerković 137b Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174 Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69 Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77 Beograd Vračar, Bore Stankovića 9 Beograd Bore Stankovića 9 Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3 Beograd Vračar, Južni bulevar 84 Beograd Južni bulevar 84 Beograd Vračar, Kneza Miloša 23 Beograd Kneza Miloša

103 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Beograd Vračar, Kursulina 41 Beograd Kursulina 41 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 330 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 330 Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 79 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 79 Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23 Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35 Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3 Brus Brus, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111 Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1 Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 50 Niš Despota Stefana Lazarevića 50 Gornji Milanovac Gornji Milanovac, Vojvode Milana 1 Kragujevac Vojvode Milana 1 Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21 Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1 Jagodina Jagodina, Kneza Lazara 5-6 Niš Kneza Lazara 5-6 Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3 Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16 Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22. septembra 9 Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7 Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 3a Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Novi Sad Cara Lazara 73 Kragujevac Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120 Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120 Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19 Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12b Kragujevac Save Kovačevića 12b Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8 Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18 Kruševac Kruševac, Vidovdanska 4 Kragujevac Vidovdanska 4 Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2 Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242 Lajkovac Lajkovac, Vojvode Mišića 84 Kragujevac Vojvode Mišića 84 Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41 Leskovac Leskovac, Trg revolucije 7 Niš Trg revolucije 7 Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12 Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44 Mionica Mionica, Dr Jove Aleksića bb Kragujevac Dr Jove Aleksića bb Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217 Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Niš, Bulevar Nemanjića Niš Bulevar Nemanjića Niš Niš, Milojka Lešjanina 1 Niš Niš, Milojka Lešjanina 1 Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18 Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78 Novi Bečej Novi Bečej, Trg oslobođenja 5 Novi Sad Trg oslobođenja 5 Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6 Novi Sad Novi Sad, Bulevar cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar oslobođenja 32 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar oslobođenja 76a Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 8 Novi Sad Buleva oslobođenja 8 Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10 Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33 Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 15 Novi Sad Zmaj Jovina 15 Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića Kragujevac Miloša Obrenovića Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4 Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Niš Kralja Petra I 4 Petrovac na Mlavi Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37 Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18 Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8 Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6 Priboj Priboj, Nemanjina Kragujevac Nemanjina Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39 Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6 Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8 Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170 Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143 Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zlatne grede 6 Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3 Smederevska Palanka Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19 Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32 Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18 Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6 Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2 Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2 Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2 Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6 Surdulica Surdulica, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52 Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44 Šid Šid, Karađorđeva Novi Sad Karađorđeva Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403 Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihajla Krestića 8a Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3 Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb Ub Ub, Kralja Petra I 44 Kragujevac Kralja Petra I 44 Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129 Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71 Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7 Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića 2 Kragujevac Momira Gajića 2 Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35 Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2 Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

104 Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66 Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1 Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70 Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30 Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38 Zlatibor Zlatibor, Kraljev trg bb Kragujevac Kraljev trg bb Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Novi Sad Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47 GALLERIE D ITALIA. TRI MUZEJSKA CENTRA: ITALIJANSKA KULTURNA MREŽA. Kroz projekat Gallerie d Italia, Intesa Sanpaolo želi da sa najširom publikom podeli svoje umetničko i arhitektonsko nasleđe: umetničkih dela izloženih u istorijskim palatama u tri grada koje obrazuju jedinstvenu mrežu muzeja. Smeštena u arhitektonskom kompleksu izuzetne vrednosti, Gallerie d Italia - Piazza Scala u Milanu sadrži selekciju dvesta radova lombardijske slikarske škole 19. veka, koji potiču iz umetničkih kolekcija Fondazione Cariplo i Intesa Sanpaolo, kao i kolekciju koja predstavlja italijansku umetnost 20. veka. U Gallerie d Italia - Palazzo Leoni Montanari u Vićenci nalaze se dela venecijanske umetnosti 18. veka, kao i kolekcija keramike iz Atike i Velike Grčke. Takođe, ovde se čuva i jedan od najznačajnijih kolekcija ruskih ikona na zapadu. U Gallerie d Italia - Palazzo Zevallos Stigliano u Napulju čuva se Mučeništvo Svete Ursule, poslednja dokumentovana Karavađova slika, kao i zbirka od preko 120 dela napuljske umetničke produkcijea u periodu između ranog 17. i početka 20. veka. Slika na koricama: Vedute Anđela Injanija su dela likovne umetnosti koja pružaju važan uvid u urbanu transformaciju kroz koju je Milano prošao tokom 19. veka. Na slici Piazza della Scala pod snegom, pogled sa Galerije umetnik prikazuje milansku skalu pre otvaranja trga na kom se nalazi, zbog koga je srušen stambeni blok pored Palate Marino, nakon čega je otpočela izgradnja Galerije Vitorio Emanuele II i podizanja spomenika Leonardu da Vinčiju. Uprkos strukturnoj ravnoteži dela, krajnji rezultat - slika kreirana slobodnim i treperavim potezima četkice, bez obraćanja pažnje na definisane konture - izgleda pomalo nasumično, gotovo kao fotografija staze koja se proteže između snežnog trga i Galerije. Slika je deo stalne kolekcije Gallerie d Italia, muzejskog kompleksa Intesa Sanpaolo smeštenog na trgu Piazza Scala u Milanu. Izložba posvećena umetnosti 19. veka počinje neoklasičnim radovima i nastavlja se do kraja 20. veka, sa brojnim delima italijanskog slikarstva nastalim tokom jednog veka, koje oslikavaju istorijske događaje, bitke za ujedinjenje Italije, vedute i pejzaže, kao i žanrovske slike i remek dela simbolizma. ANĐELO INJANI (ANGELO INGANNI) (Breša, ) Piazza della Scala pod snegom, pogled sa Galerije 1874 Ulje na platnu, 65,5 x 55,5 cm Kolekcija Intesa Sanpaolo Gallerie d Italia - Piazza Scala, Milano 206

105