Microsoft Word - FINALNO Spoljni_i_javni_dug_mart_2010 LEKTORISANO.doc

Транскрипт

1 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ АНАЛИЗА ДУГА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Март Београд, мај 2010.

2 Анализа дуга Републике Србије А. Спољни дуг Републике Србије На крају првог тромесечја године укупан спољни дуг Републике Србије је износио 23,3 милијарде евра. Учешће спољног дуга у бруто друштвеном производу (БДП) достигло је 76,2%, што представља повећање од 1,2 процентна поена у односу на крај године. Динамика повећања учешћа спољног дуга у БДП-у је спорија него у току године. Међутим, треба имати у виду да је повећање учешћа спољног дуга у БДП-у у години било последица, добрим делом, пада БДП-а и депресијације динара и да је у првом тромесечју године спољни дуг у апсолутном износу повећан за око половину укупног прошлогодишњег повећања (0,5 милијарди евра). Графикон 1. Спољни дуг Републике Србије (млрд EUR) Март (у %) Приватни сектор - лев а скала Јавни сектор - лев а скала Спољни ду г у % БДП-а - десна скала Извор: Народна банка Србије. Укупна коришћења иностраних кредита у првом тромесечју била су већа од укупних отплата главнице и камате за 0,3 милијарде евра (без краткорочних банкарских депозита). У посматраном периоду, нове дугорочне кредите закључивао је само приватни сектор, и то у износу од 0,8 милијарди евра, од чега се 0,6 милијарди односи на банке. 1

3 Графикон 2. Структура спољног дуга Републике Србије по кредиторима (на дан 31. март 2010) Остали кредитори 63,4% Лондонски клу б 2,3% Остале владе 3,5% Париски клу б 7,8% МФО 22,7% Клиринг 0,3% Извор: Народна банка Србије. Структура спољног дуга по рочности незнатно је побољшана у односу на крај године краткорочни дуг чинио је 9,4% укупног дуга, у односу на 10% на крају претходне године. У валутној структури спољног дуга евро има највеће учешће и оно износи 76,8%. Учешће долара износи 12,9%, учешће специјалних права вучења 5%, швајцарског франка 4,1%, док се преосталих 1,2% дуга односи на остале валуте. Укупне отплате по спољном дугу према БДП-у износиле су 12,5%, што у односу на крај претходне године представља повећање од 1,6 процентних поена. Учешће укупних отплата по спољном дугу у извозу робе и услуга је повећано за 3,7 процентних поена и износи 42,8%. Ако се извозу и увозу додају дознаке1, учешће отплата износи 33,3% и веће је за 5,0 процентних поена у односу на годину. Уколико се погоршање овог индикатора настави, екстерна ликвидност земље могла би представљати проблем. 1 У оквиру индикатора екстерне ликвидности, отплата дуга се може посматрати у односу на извоз робе и услуга, у који је укључен прилив по основу иностраних дознака с обзиром на то да је реч о стабилном и значајном приливу. Исто се односи и на спољни дуг у оквиру индикатора о екстерној солвентности земље. 2

4 Табела 1. Индикатори екстерне позиције Србије I Индикатори екстерне ликвидности (у %) Девизне резерве/увоз робе и услуга (у месецима) Девизне резерве/краткорочни дуг Девизне резерве/бдп Отплата дуга/бдп Отплата дуга/извоз робе и услуга Отплата дуга/извоз робе и услуга и дознаке Индикатори екстерне солвентности (у%) Спољни дуг/бдп Краткорочни дуг/бдп Спољни дуг/извоз робе и услуга Спољни дуг/извоз робе и услуга и дознаке Извор: Народна банка Србије. Индикатори спољне задужености, који показују екстерну солвентност земље, још су испод нивоа високе задужености (80%). Однос спољног дуга и извоза робе и услуга увећаног за иностране дознаке у првом тромесечју је повећан за 2,4 процентна поена и износи 196,7%. 1. Спољни дуг јавног сектора 2 на крају марта износио је 7,6 милијарди евра и у односу на крај повећан је за 4,8%. Учешће спољног дуга јавног сектора у укупном дугу износило је 32,6% и није се знатније изменило у односу на крај Спољни дуг државе (укључујући дуг Народне банке Србије и локалне самоуправе) износио је 7,0 милијади евра, а државно гарантовани спољни дуг 0,6 милијарди евра. У јавном сектору је током прва три месеца ове године искоришћено 230,1 милион евра иностраних кредита. Истовремено, по основу главнице је отплаћено 66,6 милиона евра и по основу камате 60,5 милиона евра. 2. Спољни дуг приватног сектора на крају марта је износио 15,7 милијарди евра, од чега дуг банака чини 31,6%, а предузећа 68,4%. Спољни дуг банака је повећан за 0,3 милијарде евра, или 5,8%, док је спољни дуг предузећа смањен за 0,1 милијарду евра, или 1,2% Банке су искористиле 0,6 милијарди евра дугорочних кредита, што је за 10 милиона више од њихових укупних коришћења у години. По дугорочним кредитима банке су се нето задужиле за 0,4 милијарде евра, док су се по основу краткорочних банкарских депозита и линија нето раздужиле за 21,9 милиона евра. 2 Спољним дугом Републике Србије обухваћене су и обавезе по јавном дугу према методологији Међународног монетарног фонда, у којима су, осим репрограмираних старих дугова и нових задужења државе, приказане и обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, обавезе према ЕУРОФИМИ, као и део дуга локалне самоуправе и државних агенција. 3

5 2.2. Спољни дуг предузећа на крају марта је износио 10,7 милијарди евра. Предузећа су искористила укупно 0,3 милијарде евра, што је за 61,7% мање у односу на коришћења иностраних кредита у претходном тромесечју. Предузећа су се у првом тромесечју нето раздужила за 0,1 милијарду евра. Око 32,4% иностраних кредита које су предузећа користила одобриле су стране банке и финансијске институције које су повезана лица с домаћим банкама, око 25,8% односи се на кредите које су одобрила страна предузећа повезана с домаћим дужницима, док се на остале кредиторе односи 41,8%. Просечна пондерисана каматна стопа по дугорочним кредитима приватног сектора закљученим у току првог тромесечја износи 3,8%. Учешће кредита с варијабилном каматном стопом износи 89,8%, просечна рочност кредита је четири године и три месеца, а просечни период почека три године. Б. Јавни дуг Републике Србије Jавни дуг Републике Србије износио је на крају марта године 10,2 милијарде евра 3, или 33,3% БДП-а. Tреба напоменути да званична статистика јавног дуга не укључује обавезе Републике Србије према Међународном монетарном фонду по основу коришћења средстава алокације специјалних права вучења у износу од 424,6 милиона евра (388,4 милиона специјалних права вучења). 4 Графикон 3. Јавни дуг Републике Србије (млрд EUR) (у %) Март Уну трашњи ду г - лев а скала Спољни ду г - лев а скала Јавни ду г у % БДП-а - десна скала Извор: Министарство финансија РС. 3 Јавни дуг Републике Србије дат је према методологији Министарства финансија. По овој методологији, спољни јавни дуг не обухвата обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, обавезе према ЕУРОФИМИ, као ни део дуга локалне самоуправе и државних агенција. Стање на крају марта у извештајима Министарства финансија грешком је увећано за 99 милиона евра, али је та грешка у подацима о стању дуга на крају априла исправљена. 4 Службени гласник РС, бр. 88/2009 од 28. октобра године. 4

6 Табела 2. Стање јавног дуга (у млрд EUR) Децембар Децембар Март Унутрашњи дуг 3,2 4,2 4,2 Спољни дуг 5,6 5,7 5,9 УКУПНО 8,8 9,8 10,2 Извор: Министарство финансија РС. Највећи део јавног дуга деноминиран је и даље у еврима (65,7%), на друге стране валуте и специјална права вучења односи се 21,5%, док је у динарима деноминирано свега 12,9% дуга. Што се каматне структуре дуга тиче, ни она се није знатније променила у односу на крај прошле године, па је на крају марта 74,7% укупног јавног дуга било уговорено по фиксним, а преосталих 25,3% по варијабилним каматним стопама. Већи део дуга уговореног по варијабилним каматним стопама везан је за каматне стопе EURIBOR и LIBOR на евро (79,5%), мањи део на LIBOR на амерички долар и швајцарски франак (13,1% и 3,5% респективно), а остатак за остале каматне стопе (4%). То је свакако уобичајена пракса, али и додатни фактор ризика, имајући у виду да нас у наредном периоду очекује раст каматних стопа на међународном тржишту новца, па тиме и пораст трошкова сервисирања дуга. Каматна, а посебно валутна структура дуга мења се ипак и даље у пожељном правцу (ка већој деноминацији у динарима и са фиксном каматном стопом) како трезорски записи повећавају учешће у укупном јавном дугу, и то доста брзим темпом. Наредна табела даје преглед вредности традиционалних мера одрживости дуга: однос стања и годишњег износа отплате дуга и БДП-а, извоза и буџетских прихода. Табела 3. Преглед мера одрживости јавног дуга Децембар Децембар Март Стање јавног дуга у % БДП-а 26,3 32,4 33,3 Стање јавног дуга у % годишњег извоза 86,5 116,2 117,9 Стање јавног дуга у % годишњег извоза и страних дознака 68,9 84,0 85,9 Стање јавног дуга у % годишњих буџетских прихода 64,1 83,2 86,5 Отплата јавног дуга у % БДП-а 1,9 5,8 7,4 Отплата јавног дуга у % годишњег извоза 5,9 20,9 26,3 Отплата јавног дуга у % годишњег извоза и дознака 4,7 10,4 19,1 Отплата јавног дуга у % годишњих буџетских прихода 4,8 15,0 19,3 Извор: Министарство финансија РС и Народна банка Србије. 5

7 Будући да је и даље испод горње границе мање задужености (коју ММФ и Светска банка дефинишу као 48% БДП-а и 132% извоза), Србија још није у ситуацији да њена задуженост прерасте у макроекономски проблем. Ипак, с обзиром на и даље брз темпо задуживања, у наредном периоду треба водити рачуна како о нивоу задужености, тако и о сврси задуживања, односно могућности да се преузете обавезе уредно измирују. У првом тромесечју удео јавног дуга у БДП-у је повећан за 0,9 процентних поена, што се не чини тако високим повећањем у поређењу с повећањем од 6,1 процентни поен у години. Међутим, треба имати у виду да је нагли раст удела јавног дуга у БДП-у у години добрим делом последица пада БДП-а и депресијације националне валуте, те да је у апсолутном износу задуживање од 319,5 милиона евра у првом тромесечју доста високо. Графикон 4. Извршне стопе на трезорске записе и стање портфеља (у млрд динара) (у % на годишњем нив оу ) Стање потрфеља 12М лев а скала Стање потрфеља 6М лев а скала Стање потрфеља 3М лев а скала Извршна стопа 12М десна скала Извршна стопа 6М десна скала Извршна стопа 3М десна скала Референтна каматна стопа десна скала Извор: Министарство финанс ија РС и Народна банка Србије. Стање дуга по основу трезорских записа је у првом тромесечју повећано за седам милијарди динара и на крају марта је износило 103,9 милијарди динара. Актуелни план емисије трезорских записа за годину предвиђа нето задуживање путем емисије трезорских записа у износу од преко 100 милијарди динара, што значи да ће раст овог портфеља бити ипак знатно виши од очекиваног након доношења Закона о буџету за годину и доста сличан оном у години. 6

8 Према актуелном плану емисије, потпуно ће се прећи на финансирање трезорским записима с доспећем преко шест месеци. Прелазак на дуже рокове доспећа трезорских записа допринеће развоју тржишта новца и смањењу степена евроизације привреде. Пошто ове хартије од вредности могу да купују и нерезиденти, то ће подстаћи конкуренцију на финансијском тржишту. Истовремено, држава ће на тај начин обезбедити приступ средствима за финансирање уз мање трошкове, као и простор за развој финансијских тржишта емисијом инструмента подесног за секундарну трговину. 7

9 Прилог Сектор / Кредитор СПОЉНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (прелиминарни подаци на дан 31. март године) Стање дуга по главници Доспела главница Редовна камата Затезна камата у милионима ЕУР УКУПНО =1+3+4 УКУПАН СПОЉНИ ДУГ , ,6 269,0 245, ,4 1. ЈАВНИ СЕКТОР* 7.581,7 61, , Средњорочни и дугорочни дуг 7.581,7 61, , Сектор монетарних власти - НБС 1.234, ,3 MMF 1.156, ,9 Кина - реструктурирање финансијског кредита од 100 млн. УСД 77, , Државни сектор 5.745,4 61, ,4 Међународне финансијске организације 2.872, ,5 ИБРД - консолидовани дуг 1.188, ,9 ИБРД - нови зајмови 184, ,6 ИДА 492, ,3 Европска заједница 273, ,3 ЕИБ - нови зајмови 603, ,3 ЕИБ - стари регулисани дуг 13, ,6 ЕУРОФОНД - ЦЕБ - нови зајмови 28, ,5 ЕБРД 88, ,0 Владе - Париски клуб укупно 1.557, ,6 Консолидовани дуг 1) 1.515, ,6 Кредити закључени после , ,0 Остале Владе 422,2 38, ,2 Кред.закључени пре (Либија, Кувајт) 38,2 38, ,2 Кред.закључени после , ,0 Пољска 28, ,4 Кина - реструктурирање робног кредита од 200 млн. УСД 75, ,5 Кувајт - реструктурирање дуга 280, ,1 Лондонски клуб - регулисани дуг 2) 802, ,0 Остали кредитори - Кред.закључени после , ,1 Клиринг - Дуг у неконвертибилној валути 22,9 22, , Државно гарантовани сектор 602, ,0 Међународне финансијске организације 452, ,9 ЕУРОФИМА 104, ,6 ЕУРОФОНД - ЦЕБ - стари регулисани дуг 6, ,1 ЕБРД 286, ,1 ЕИБ - нови зајмови 56, ,2 Владе - Париски клуб укупно 49, ,1 Остали кредитори - Кред.закључени после , ,0 8

10 Сектор / Кредитор Стање дуга по главници Доспела главница Редовна камата Затезна камата УКУПНО = ПРИВАТНИ СЕКТОР** , ,5 269,0 245, , Средњорочни и дугорочни кредити , ,1 261,1 245, , Банке 2.907,9 49,3 11,6 48, ,0 Међународне финансијске организације 443,5 7,8 5,3 6,3 455,1 ЕИБ - нови зајмови 128,5-0,1-128,6 ЕБРД 96,4 0,7 0,7-97,1 ЕФСЕ 102,5-0,6-103,1 ИФЦ 116,1 7,1 4,0 6,3 126,3 - нерегулисани дуг 7,1 7,1 3,9 6,3 17,4 - нови зајмови 108,9-0,0-108,9 Париски клуб Кредити закључени после ,3-0,2-171,5 Остале Владе 11, ,5 Остали кредитори 2.281,6 41,5 6,1 42, ,9 Кредити закључени пре ,3 36,3 5,2 42,2 83,8 Кредити закључени после ,2 5,1 0, ,1 - од тога МИГА осигурање 8, , Предузећа , ,9 249,5 197, ,0 Међународне финансијске организације 349,7 12,7 4,7-354,3 ЕБРД 225,6 5,1 3,3-228,9 ИФЦ - нови зајмови 86,5 4,3 0,5-87,0 ЕИБ - нови зајмови 12,2 1,3 0,1-12,2 ЕУРОФОНД - ЦЕБ - нови зајмови 25,3 2,1 0,9-26,2 Париски клуб Кредити закључени после ,2 2,7 0,2-36,4 Остале Владе - Кредити закључени после , ,0 Остали кредитори 9.638, ,3 234,8 197, ,3 Кредити закључени пре ,0 171,3 37,9 197,2 424,0 Кредити закључени после ,4 898,0 196, ,3 -од тога МИГА осигурање 148,1 0,6 4,5-152,7 Клиринг - Дуг у неконвертибилној валути 46,1 46,1 9,8-56, Краткорочни дуг 2.188,8 379,4 7, , Банке 1.986,5 295, ,5 Банк.депозити и кред.линије, закљ. пре ,4 295, ,4 Банк.депозити и кред.линије,закљ. после , ,8 Остали кредитори - Кред.закључени после , , Предузећа 202,2 84,0 7,9-210,1 Остале Владе - Кред.закључени после ,0-0,2-5,2 Остали кредитори - Кред.закључени после ,3 69,1 7,7-190,0 Русија - Готовински дуг за увоз гаса 14,9 14, ,9 Мемо: Капитализована камата 3) 100,7 100,7 * Доцње приказане у јавном сектору односе се на нерегулисани државни дуг који је настао пре године и то према Либији и неконвертибилни дуг према бившој Чехословачкој. Преговори РС о репрограму нерегулисаног дуга са инокредиторима су у току. ** Доцње приватног сектора односе се на доспеле а неплаћене обавезе банака и предузећа према иностранству, од чега се око 55% односи на кредите који су закључени после Процењује се да су доцње по кредитима закљученим после прецењене услед неажурности у достављању података у прописаном року. 1) Дуг према Париском клубу поверилаца консолидован је године када је утврђено да укупни отпис дуга износи 66%, при чему је 51% отписано године, док је додатних 15% отписано године. 2) Споразумом о репрограму дуга Републике Србије са Лондонским клубом поверилаца потписаним јула године, утврђен је отпис дуга од око 62%. 3) У складу са споразумом о репрограму дуга према Париском клубу, у периоду од марта до децембра године капитализована је редовна камата у износу од 60%, за коју је планирана отплата у периоду од до године. 9

11 Промет и стање по спољном дугу Републике Србије Прелиминарни подаци у милионима EUR* Jan. - Мар. 09 Тотал 2009 Јануар 10 Фебруар 10 Март 10 Април 10 Мај 10 Јун 10 Јул 10 Август 10 Септембар 10 Октобар 10 Новембар 10 Децембар 10 Укупно 2010 Промена у (3-14) 16 (15-1) Инострани кредити - 712, ,37-61,74 388,49 112,75 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 439, ,76 A) Дугорочни и средњорочни кредити, не - 94, ,46 149,56 174,94 159,77 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 484,27 578,32 1. Коришћено ( ) 425, ,82 296,35 326,90 445,77 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0, ,02 643, Јавни сектор 51, ,56 160,88 20,53 48,71 230,12 178,69 од тога МMF 0, ,29 0,00 0,00 0,00 0,00 0, Приватни сектор ( ) 373, ,26 135,46 306,38 397,06 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 838,90 464, Банке 78,18 602,26 57,35 257,25 297,81 612,41 534, Предузећа 295, ,00 78,11 49,13 99,25 226,49-69, од тога кредитори комерцијалне банке 121,61 748,06 44,30 22,20 74,89 141,38 19,78 2. Отплата главнице ( ) 519, ,36 146,79 151,96 286,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 584,75 65, Јавни сектор 38,36 139,02 28,98 1,60 36,05 66,64 28,28 од тога МMF 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0, Приватни сектор ( ) 481, ,34 117,81 150,36 249,95 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 518,11 37, Банке 57,05 123,55 21,79 20,94 155,98 198,71 141, Предузећа 423, ,80 96,01 129,42 93,97 319,40-104, од тога кредитори комерцијалне банке 211, ,13 57,29 76,15 40,62 174,06-37,19 3. Отплата камате ( ) 218,74 643,99 28,06 25,11 76,60 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 129,78-88, Јавни сектор 73,19 212,97 6,83 10,62 43,04 60,49-12,70 од тога МMF 0,17 11,33 0,00 3,01 0,00 3,01 2, Приватни сектор ( ) 145,55 431,02 21,24 14,49 33,56 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 69,29-76, Банке 32,17 91,37 4,68 1,68 13,34 19,70-12, Предузећа 113,38 339,66 16,56 12,81 20,22 49,59-63, од тога кредитори комерцијалне банке 69,36 182,40 6,90 7,24 7,05 21,19-48,17 B) Краткорочни кредити, нето (1.+ 2.) - 618,21 84,91-211,29 213,54-47,02 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-44,77 573,44 1. Јавни сектор, нето 0,00-15,93 0,00 0,00-1, , ,50-1,50 2. Приватни сектор, нето ( ) -618,21 100,84-211,29 213,54-45,52 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-43,27 574, Банке, нето ( ) -526,73 407,06-211,63 224,12-34,40 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-21,92 504, Остали краткорочни кредит 0,00 3,33-0,67-0,67-0,67-2,00-2, Депозитне и кредитне линиј -526,73 403,72-210,97 224,79-33,74-19,92 506, Предузећа, нето -91,48-306,22 0,34-10,58-11,12-21,35 70,12 у милионима EUR** 31. март дец јан феб март апр мај јун јул авг сеп окт нов дец Укупно 2010 Промена у (11-2) Стање дуга , , , , ,40 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-491,45 A) Дугорочни и средњорочни кредити ( , , , , ,78 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-577,07 1. Јавни сектор 6.509, , , , ,74-351,87 од тога МMF 0, , , , ,93-46,96 2. Приватни сектор ( ) , , , , ,04 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00-225, Банке 2.270, , , , ,99-273, Предузећа , , , , , ,39 B) Краткорочни кредити ( ) 1.966, , , , ,62 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0, ,62 1. Јавни сектор 18,88 1,50 1,50 0,00 0, ,50 2. Приватни сектор ( ) 1.947, , , , ,62 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0, , Банке 1.153, , , , , , Предузећа 793,81 290,20 264,65 239,15 210, ,10 * по курсу на дан трансакције ** по курсу на дан стања 10

12 Преглед коришћења дугорочних иностраних кредита приватног сектора по привредним гранама у периоду од до у милионима ЕУР Јан Феб Мар Укупно 2010 % учешће Извоз* ФИНАНСИЈСКО ПОСРЕДОВАЊЕ 60,35 268,14 299,21 627,71 74,83% од тога БАНКАРСКE ОРГАНИЗАЦИЈE: 57,35 257,25 297,81 612,41 од тога ФИНАНСИЈСКИ ЛИЗИНГ: 2,00 9,00 1,25 12,25 ПРEРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА 25,98 14,87 7,45 48,30 5,76% 1.330,60 ТРГОВИНА НА ВEЛИКО И МАЛО, ОПРАВКА ВОЗИЛА 7,86 5,13 16,47 29,46 3,51% ПОСЛОВИ С НEКРEТНИНАМА, ИЗНАЈМЉИВАЊE 1,60 7,52 12,03 21,14 2,52% 0,10 од тога ИЗНАЈМЉИВАЊE АУТОМОБИЛА: 0,00 ДР. КОМУНАЛНE, ДРУШТВEНE И ЛИЧНE УСЛУГE 0,48 1,65 0,00 2,13 0,25% ГРАЂEВИНАРСТВО 0,00 1,46 0,58 2,04 0,24% ХОТEЛИ И РEСТОРАНИ 1,36 0,10 0,17 1,63 0,19% ПОЉОПРИВРEДА, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРEДА 0,47 0,00 0,00 0,47 0,06% 88,90 САОБРАЋАЈ, СКЛАДИШТEЊE И ВEЗE 1,90 7,49 60,85 70,24 8,37% ПРОИЗВ. EЛ. EНEРГИЈE, ГАСА И ВОДE 0,02 0,00 0,02 0,00% 36,70 ВАЂEЊE РУДА И КАМEНА 35,47 0,00 0,00 35,47 4,23% 10,00 ОБРАЗОВАЊE 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00% РИБАРСТВО 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00% 0,10 ЗДРАВСТВEНИ И СОЦИЈАЛНИ РАД 0,00 0,30 0,30 0,04% УКУПНО: 135,46 306,38 397,06 838,90 100,00% 1.466,40 Извор: Народна банка Србије, Републички завод за статистику * Укупан извоз Републике Србије у периоду јануар - март године износи 1.466,6 милиона евра. У табели је приказан укупан извоз привредних грана у периоду јануар - март године, искључујући износ од 0,2 милиона ЕУР за неразврстане категорије. 11