Microsoft Word - I-IX.doc

Транскрипт

1 REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVO REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO Srbija, Pančevo, Zmaj Jovina 1a Tel: + 381/13/ ; Fax: + 381/13/ rpkpancevo@komora.net Centar za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj INFORMACIJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA NA PODRUČJU JUŽNOG BANATA U PERIODU I-IX GODINE Novembar, 2010.

2 S A D R Ž A J Strana Aktuelna kretanja 3 Ekonomska kretanja u Južnom Banatu Industrijska proizvodnja 6 Zarade 7 Nezaposlenost 9 Prilog: indeksi industrijske proizvodnje 10 2

3 AKTUELNA KRETANJA Međunarodna ekonomska kretanja U jesenjoj prognozi svetskog ekonomskog rasta, MMF predviđa da će svetska privreda zabeležiti rast od 4,8% ove godine i 4,2% godine, što je napredak u odnosu na prošlogodišnji pad od 0,6%, najgori rezultat još od II svetskog rata. U odnosu na predviđanje objavljeno u julu, Fond je snizio prognozu rasta američke privrede za ovu godinu na 2,6%, dok se za predviđa rast od 2,3%. Prognoza MMF za Evropu je još slabija u odnosu na SAD. Očekuje se da će 16 zemalja koje kao valutu koriste evro, ove godine ostvariti privredni rast od 1,7%, a sledeće od 1,5%. S druge strane, očekuje se da će zemlje u razvoju, poput Kine, Rusije i zemalja u istočnoj Evropi i Latinskoj Americi, ove godine ostvariti rast od 7,1%, a od 6,4%, što je dvostruko više od očekivanog rasta razvijenih privreda. Zemlje u brzom razvoju centralne i istočne Evrope ove godine zabeležiće privredni rast od 3,7 odsto, koji bi u godini trebalo da se uspori na 3,1 odsto, uz vrlo neujednačen oporavak od države do države. U zemljama gde je usporavanje privrede bilo manje izraženo, kao što je Poljska, i u onima gde je bila relativno solidna finansijska situacija kad je kriza nastupila, kao Turska, privrede će nastaviti da jačaju, podržane normalizacijom međunarodne trgovine i protokom kapitala. Međutim, u zemljama koje su prošle kroz neodrživ ekonomski bum, kao Bugarska i Letonija, ili zemljama koje imaju velike probleme s dugom kao Mađarska i Rumunija, oporavak će biti sporiji. MMF je upozorio da ponovo raste zaduživanje u više zemalja centralne i istočne Evrope i da bi, ukoliko se ne preduzmu nikakve mere, mogle da se pojave nove tenzije u finansijskom sektoru, što bi moglo da ima znatne negativne efekte na realnu privrednu aktivnost. Republika Srbija MMF je procenio rast srpske privrede na 1,5% u ovoj godini, što je među najvišim stopama u regionu, dok bi u taj rast trebalo da se poveća na 3 procenta. U jesenjem izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, takođe se navodi da će godišnja stopa inflacije u srbiji, merena potrošačkim cenama, ove godine iznositi 4,6%, dok bi u trebalo da bude smanjena na 4,4 procenta. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,0%. Posmatrano po aktivnostima, u drugom kvartalu godine najveći rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru finansijskog posredovanja 6,9%, sektoru saobraćaja 6,6%, sektoru vađenja ruda i kamena 10,4% i sektoru prerađivačke industrije 5,7%. Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva 11,9% i sektoru hotela i restorana 8,0%. U drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal godine BDP ostvaruje rast od 0,8%. Aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na nastavak oporavka ekonomske aktivnosti, koji je pretežno zasnovan na oporavku eksterne tražnje. Realni sektor Srbije Fizički obim industrijske proizvodnje u septembru godine u odnosu na septembar godine veći je za 2,6% a u odnosu na prosek godine za 12,1%. 3

4 Fizički obim industrijske proizvodnje u trećem kvartalu u odnosu na isti period godine beleži rast od 4,4%. Obim industrijske proizvodnje u septembru godine u odnosu na septembar godine beleži pad kod 13 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 36% i rast kod 16 oblasti čije učešće u strukturi industrijske proizvodnje iznosi 64%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u prvih devet meseci u odnosu na isti period prethodne godine imale su: Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Vađenje sirove nafte i gasa i Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića. Zarade, zaposlenost i cene u Srbiji Ukupna prosečna zarada isplaćena u septembru godine, u odnosu na prethodni mesec, u proseku je nominalno veća za 1,8%, a realno za 0,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru iznosi dinara i u poređenju sa septembrom prethodne godine nominalno je porasla za 10,4% a realno za 3,0%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu godine u Srbiji je bilo zaposleno radnika, što je za 0,27% manje nego u prethodnom mesecu; od toga lica u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a lica u privatnom preduzetništvu ( oni koji samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih ). U avgustu je stopa zvanično registrovane nezaposlenosti iznosila 26,21%. Na kraju septembra godine registrovano je nezaposlenih lica, što je za 0,45% manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci ( dugotrajna nezaposlenost ) na zaposlenje čeka 65,04% ili lica, od čega je 55,10% žena. Cene na malo roba i usluga su u oktobru godine u proseku povećane za 1,0% u odnosu na prethodni mesec. U oktobru u odnosu na isti mesec godine cene na malo su povećane za 9,9% a udnosu na decembar za 8,8%. Troškovi života u oktobru godine u odnosu na prethodmni mesec su porasli za 1,1%. Monetarna kretanja i javne finansije Izvršni odbor NBS je 14. oktobra razmatrao aktuelna ekonomska kretanja i odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća za 50 baznih poena, tako da ona sada iznosi 9,5%. Ukupne devizne rezerve zemlje su na kraju septembra godine iznosile , 3 miliona evra, odnosno ,4 miliona dolara. Dinar je u septembru oslabio prema evru nominalno za 1%. Ukupan javni dug Republike Srbije na dan 30. septembar godine iznosio je ,5 miliona evra, ili 38,5% BDP. Prema podacima Ministarstva finansija, priliv u budžet tokom septembra iznosio je ,0 miliona dinara, što je za 2.712,8 miliona dinara manje nego u avgustu. Izdaci budžeta u septembru su za ,4 miliona dinara veći od primanja budžeta u istom mesecu, odnosno za ,4 miliona dinara ukupno, za prvih devet meseci. Ekonomski odnosi sa inostranstvom Ključni faktor ekonomskog oporavka je povećanje izvoza međugodišnji rast robnog izvoza u 2010, izraženog u evrima, zaključno sa septembrom iznosi 21,1%, a samo u septembru 27,5%. U septembru dolazi do oporavka i domaće tražnje, što se ogleda kroz rast uvoza trajnih ( 16,3% ) i netrajnih ( 13% ) proizvoda za široku potrošnju. 4

5 Ipak, posmatrano u prvih devet meseci tekuće u odnosu na isti period prethodne godine, uvoz ove dve kategorije povećan je za svega 0,2% i 3,4%, respektivno. U periodu januar-septembar izvezeno je robe u vrednosti od 5.277,3 miliona evra, što čini povećanje od 21,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9.192,5 miliona evra, što je više za 8,9 % u odnosu na isti period prošle godine. Konjukturne perspektive Q2 ( Republički zavod za razvoj ) U drugom kvartalu godine, Indikator poslovne klime ( BCI ) beleži rast u odnosu na prethodni kvartal, iznad je vrednosti u Q , ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Rast BCI ukazuje na nastavak procesa postepenog oporavka srpske privrede od negativnog uticaja efekata svetske ekonomske krize. U zemljama EU nastavljen je višemesečni trend rasta indikatora poslovne klime, pa se može očekivati da se pozitivni impulsi koji stižu sa tržišta evropskih zemalja preliju i na poslovanje srpskih preduzeća u narednom periodu. Indikator industrijskog poverenja ( ICI ) ostvario je rast u Q godine u odnosu na prethodni kvartal i Q i iznad je dugoročnog proseka. Do rasta vrednosti ovog indikatora došlo je zbog pozitivnih ocena privrednika o kretanju porudžbina, očekivane proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda. Od šest izabranih zemalja EU, u Q u odnosu na Q godine sve posmatrane zemlje su zabeležile povećanje vrednosti ICI, osim Slovenije. U odnosu na Q godine vrednost ICI je povećana u svim posmatranim zemljama, a smanjena je jedino u Bugarskoj. Jedino je u Srbiji i Češkoj vrednost ICI u Q godine pozitivna. Anketirana preduzeća ocenila su da je u Q u odnosu na Q i Q godine njihova proizvodnja povećana. Preduzeća očekuju da će se u narednom periodu povećati njihova likvidnost ( 49% preduzeća ), kao i da će se usled rasta tražnje povećati i cene u narednom kvartalu. U Q godine, pored rasta likvidnosti i cena, očekuje se rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Poslovnu aktivnost industrijskih preduzeća i dalje prate značajna ograničenja, na strani ponude i na strani tražnje. Nedovoljnu tražnju kao osnovno ograničenje proizvodnje navelo je 32% proizvođača, a 31% poslovne teškoće koje ograničavaju ponudu (sa nedostatkom finansijskih sredstava susreće se 54% preduzeća, 25% ima probleme sa niskom cenom, 20% sa nedostatkom opreme, a 2% proizvođača nedostatak radne snage vidi kao svoje osnovno ograničenje). 5

6 EKONOMSKA KRETANJA U JUŽNOM BANATU INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA Industrijska proizvodnja Republike Srbije u periodu januar-septembar godine, u odnosu na isti period godine, veća je za 4,4%. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u septembru godine, veća je za 2,6% u odnosu na septembar godine, a u odnosu na prosek godine za 12,1%. Posmatrano po sektorima, u septembru godine, u odnosu na septembar godine, u sektoru Vađenje ruda i kamena zabeležen je rast od 21,3%, u sektoru Prerađivačke industrije za 3,1%, dok je sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode imao manji obim proizvodnje za 6,1%. U Vojvodini je u periodu januar- septembar godine, u odnosu na isti period prethodne godine, došlo do rasta industrijske proizvodnje od 8,0% ( u sektoru Vađenje ruda i kamena 34,7%, Prerađivačkoj industriji 6,0%, dok je sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode imao pad od 5,3% ). U istom periodu, na području Južnog Banata, evidentiran je rast industrijske proizvodnje od 8,2% u odnosu na januar-septembar godine. Posmatrano po sektorima industrije: Vađenje ruda i kamena +53,0% (vađenje i briketiranje uglja +135,2%, vađenje sirove nafte i gasa +1,3%, vađenje ruda nemetala i kamena +84,8%) Prerađivačka industrija +8,0% Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode -9,6% (sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode -5,6%, proizvodnja i distribucija el.energije, gasa, tople vode - 10,5% ) U okviru sektora Prerađivačke industrije, rast proizvodnje u periodu I-IX godine, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvaren je u sledećim oblastima : - Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira + 8,4% - Proizvodnja koksa i derivata nafte + 4,0% - Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda + 19,0% - Proizvodi od gume i plastike + 13,6% - Proizvodnja osnovnih metala + 103,5 - Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda + 134,4 - Reciklaža + 22,7% Ostale oblasti ovog sektora beleže pad proizvodnje u istom periodu: - Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića - 4,7% - Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina - 69,6% - Proizvodnja odevnih predmeta i krzna - 14,4% - Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće - 1,7% - Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja - 50,5% - Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa - 26,4% - Proizvodi od nemetalnih minerala - 9,4% - Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina - 11,2% - Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih - 54,6% - Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava - 23,9% Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama, u periodu januar - septembar godine, u odnosu na prosek godine, pokazuju da je ostvaren rast u oblastima: 6

7 - U proizvodnji energije +2,3% - Intermedijarnih proizvoda, osim energije + 11,8% - Trajnih proizvoda za široku potrošnju + 105,6% U proizvodnji kapitalnih proizvoda i netrajnih proizvoda za široku potrošnju došlo je do pada industrijske proizvodnje za 25,5%, odnosno 4,7% respektivno. Grafikon 1. Indeksi industrijske proizvodnje po sektorima Vadjenje ruda i kamena preradjivacka ind. Proizv.el.energije, gasa ZARADE Ukupna prosečna zarada u Republici Srbiji u septembru godine iznosila je dinara, a po odbitku poreza i doprinosa dinara. U odnosu na prethodni mesec, septembarska zarada u proseku je nominalno veća za 1,8%, a realno za 0,7%. U poređenju sa septembrom prethodne godine, ovogodišnja septembarska zarada nominalno je porasla za 10,2%, a u realnom smislu za 2,8%. Prosečna zarada u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je nešto manje dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je porasla za 2,3% a realno za 1,2%. Prosečna zarada u privredi, u septembru godine u odnosu na septembar godine, nominalno je veća za 13,7% a realno za 6,1%. Ukupna prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji isplaćena u septembru godine iznosila je dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u prethodnom mesecu nominalno je viša za 1,8% a realno za 0,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 2,4% a realno za 1,3%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u privredi, u septembru godine u odnosu na septembar godine, nominalno je veća za 13,9% a realno za 6,3%. Prosečna zarada u Vojvodini iznosila je dinara i imala je nominalan rast od 10,4% u odnosu na septembar godine. Prosečna zarada u privredi iznosila je dinara i nominalno je veća za 14,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je realan rast iznosio 6,3%. Ukupna prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Vojvodini u septembru godine bila je nominalno viša za 2,1% u odnosu na prethodni mesec, odnosno kumulativno I-IX u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je nominalan rast od 6,7%. 7

8 Na području južnobanatskog regiona ukupna prosečna zarada isplaćena u septembru godine iznosila je dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu godine nominalno je viša za 3,8%. Prosečna zarada u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je dinara. Nominalni indeks IX 2010 / VIII 2010 iznosi 106,1. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru godine iznosi dinara ( u privredi dinara ). Najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa, isplaćene u privredi, odnose se na opštinu Vršac dinara i grad Pančevo dinara, dok je najnižu zaradu zabeležila opština Alibunar dinara. Tabela 1. Zarade po zaposlenom - septembar po opštinama Republika Srbija Vojvodina Južno-banatski okrug Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište Prosečna zarada Nominalni indeksi IX 2010 I-IX 2010 VIII 2010 I-IX ,8 102,3 102,1 103,3 103,8 106,1 99,3 93,4 117,6 140,0 101,2 103,0 103,4 102,5 128,2 154,8 105,0 107,6 101,4 102,7 103,2 105,1 107,2 106,8 110,9 96,7 101,2 109,7 104,9 106,5 107,3 113,6 117,3 Prosečna zarada bez poreza i doprinosa Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim zaradama po delatnostima, za septembar godine, za područje Vojvodine, najveća zarada isplaćena je u finansijskom posredovanju dinara a najniža u prerađivačkoj industriji - proizvodnji odevnih predmeta i krzna dinara. 8

9 Grafikon 2. Zarade u privredi Republika Pokrajina Region NEZAPOSLENOST Na kraju septembra godine registrovano je nezaposlenih lica u Republici Srbiji, od čega je 57,71% žena. Nezaposlenost je u odnosu na prethodni mesec smanjena za 0,45%, a u odnosu na septembar godine za 2,2%. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti, imaju lica koja čekaju od 1-2 godine (18,35%), do 3 meseca ( 12,17%), 3-5 godina (11,90%), 5-8 godina (10,69%), 2-3 godine 10,63% i preko 10 godina ( 9,12% ). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci ( dugotrajna nezaposlenost ) na zaposlenje čeka 65,04% ili lica. Na području Južnog Banata ukupan broj nezaposlenih lica, na kraju septembra godine, iznosio je U ukupnoj strukturi nezaposlenih učešće žena je 51,32%. Broj novoprijavljenih lica u septembru godine, u odnosu na prethodni mesec, povećan je za 15,5% odnosno manji za 1,0% u odnosu na prosek godine. U septembru godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposlilo se sa evidencije samo 417 lica, što je 42,3% više u odnosu na prethodni mesec, ali znatno manje u odnosu na decembar godine 57,1%. U odnosu na isti mesec prethodne godine taj broj je smanjen za 71,6%. U istom mesecu prijavljene su potrebe za zapošljavanjem 64 lica što je u odnosu na avgust tekuće godine rast od 128,6% dok je u odnosu na decembar godine taj broj manji za 63,43%. U odnosu na septembar prošle godine zabeležen je značajno manji broj prijavljenih potreba za radnicima. Tabela 2. Podaci o nezaposlenosti i zapošljavanju na nivou Okruga i opština tokom septembra 2010.god Opštine Nezaposlena lica Novoprijavljeni Prijavljene potrebe za zapošljavanjem Zapošljavanje Zaposleni sa evidencije R Srbija Južni Banat Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište Izvor : podaci Nacionalne službe za zapošljavanje 9

10 Grafikon 3. Nezaposlenost po opštinama Alibunar Bela Crkva Vrsac Kovacica Kovin Opovo Pancevo Plandiste Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema dužini čekanja na zaposlenje, imaju lica koja čekaju 1 2 godine (18,83%), zatim slede ona koja čekaju do 3 meseca (12,85%), 3-5 godina (11,74%), preko 10 godina (10,90%), 2-3 godine (9,85%), 5-8 godina (9,50%), 3-6 meseci (8,02%), 6-9 meseci ( 7,69% ), 9-12 meseci ( 6,43% ) i 8-10 godina ( 4,15% ). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 2 godine (dugotrajna nezaposlenost), na zaposlenje čeka ili 46,16% lica. PRILOG: indeksi industrijske proizvodnje, septembar Republika Srbija Vojvodina Južni Banat IX I-IX IX I-IX IX I-IX 2010 prosek 2009 I-IX prosek 2009 I-IX prosek 2009 I-IX Industrija 112,1 104,4 123,8 108,0 116,4 108,2 Energija 97,7 101,2 124,5 112,8 123,5 104,5 Intermedijarni proizvodi, osim energije 129,4 115,0 129,0 114,1 134,2 122,9 Kapitalni proizvodi 86,5 92,8 87,8 93,7 111,5 68,4 Trajni proizvodi za široku potrošnju 128,4 103,5 133,8 104,8 36,1 234,4 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 113,7 100,8 123,2 104,2 100,1 102,4 Vađenje ruda i kamena 123,1 114,6 144,2 134,7 120,1 153,0 Vađenje i briketiranje uglja 102,8 102,6 135,3 235,2 135,3 235,2 Vađenje sirove nafte i gasa 141,5 133,4 141,8 133,7 90,6 101,3 Vađenje ruda metala 107,4 100,0 / / / / Vađenje ruda nemetala i kamena 158,4 109,5 215,7 139,7 229,5 184,8 Prerađivačka industrija 117,7 105,5 122,6 106,0 116,3 108,0 Proizv.prehramb.proizv. i pića 117,4 101,5 132,4 104,5 139,2 95,3 Proizv. duvanskih proizvoda 124,9 96,7 193,8 127,2 / / Proizv.tekstilnih prediva i tkanina 113,8 110,6 108,8 111,3 / 30,4 Proizv.odevnih predmeta i krzna 97,7 91,6 58,1 55,9 105,9 85,6 Proizv.kože, predm. od kože i obuće 112,5 89,7 128,8 88,4 126,5 98,3 Proizv.od drveta i plute, sem nameštaja 90,3 78,3 76,7 69,3 37,1 49,5 Proizv.celuloze, papira i prerada papira 117,4 112,8 100,6 94,1 127,6 108,4 Izdavanje, štampanje i reprodukc.zapisa 110,0 100,2 92,1 90,0 56,0 73,6 Proizv. koksa i derivate nafte 115,7 99,2 116,1 99,4 123,5 104,0 Proizv.hemikalija i hemijskih proizvoda 115,4 115,1 114,7 123,4 108,5 119,0 Proizvodi od gume i plastike 107,0 104,7 122,9 104,5 149,6 113,6 Proizvodi od nemetalnih minerala 129,8 98,0 130,6 97,6 129,7 90,6 Proizv. osnovnih metala 146,2 135,3 98,1 100,0 437,6 203,5 Proizv.metalnih proizvoda, osim mašina 121,3 102,4 102,3 91,9 98,8 88,8 Proizv.mašina i uređaja, osim električn. 121,6 98,5 116,7 99,6 66,9 45,4 Proizv.kancelar. i računskih mašina 83,7 80,8 108,7 99,7 / / Proizv.električnih mašina i aparata 130,0 110,8 153,2 136,7 / / Proizv.radio, tv i komunikacione opreme 46,4 50,1 / / / / Proizv.preciznih i optičkih instrumenata 80,8 70,4 127,1 96,8 / / Proizv.motornih vozila i prikolica 77,3 103,2 54,6 75,6 / / Proizv.ostalih saobraćajnih sredstava 68,3 92,2 23,7 59,1 77,1 76,1 Proizv.nameštaja i raznovrsnih proizvoda 109,8 99,1 140,7 101,5 36,1 234,4 Reciklaža 111,9 110,2 117,6 99,0 153,3 122,7 Proizv. i dist.el.energ, gasa i vode 88,6 97,4 90,1 94,7 154,4 90,4 Proizv.i distr.el.energije gasa, tople vode 87,7 97,5 80,6 95,7 165,4 89,5 Sakupljanje, prečišćavanje i distr.vode 98,1 96,2 95,5 94,2 99,4 94,4 Sekretar Centra Daliborka Ivanović, dipl.ecc. 10