ПРИЛОГ: Табеле

Транскрипт

1 САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ /број 3/12 од године/ Београд, април година

2 Савез самосталних синдиката Србије Одељење за економска и социјална питања Приказ, број 3 /12, Приказ основих макроекономских показатеља у Републици Србији у и години Ред.бр. ПОКАЗАТЕЉИ ПЕРИОД ВРЕДНОСТ Просечне бруто зараде Фебруар дин 2. Просечне нето зараде Фебруар дин - јавни сектор Јануар дин - јавна државна предузећа -II дин - јавна локална предузећа -II дин - администрација, сви нивои -II дин - образовање и култура -II дин - здравствени и социјални рад -II дин 3. Минимална (нето) зарада 3.1. Минимална зарада нето по радном часу Јан/Дец ,00 дин II- Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун 2011/ Март ,00 дин II- Април 2012/ Фебруар ,00 дин 3.6. Месечни износ минималне зараде 174 ч. Јан/Окт ,00 дин II- Нов2010/Мај ,00 дин II- Јун 2011/ Март ,00 дин II- Април 2012/ Феб ,00 дин 4. Запосленост 4.1. Укупан број запослених Јануар Број запослених у јавном сектору, просек периода Стопа неформалне запослености Анкета о РС Новембар ,8% 5. Незапосленост Јануар Број незапослених лица Број лица која траже запослење, крај периода Стопа незапослености подаци НСЗ Јануар ,6% Стопа незапослености подаци Анкета о РС Новембар ,4% Новембар 2011 (15-64) 6. Број незапослених према старости на год. евиденцији НСЗ године старости 6.1. од 15 до од 20 до од 25 до од 30 до од 35 до од 40 до од 45 до од 50 до од 55 до од 60 до

3 7. Стопа незапослености, по регионима Новембар Анкета о РС 7.1. Београдски регион 20,8% 7.2. АП Војводина 24,2% 7.3. Регион Шумадије и Западне Србије 23,2% 7.4. Регион Јужне и Источне Србије 26,6% 8. Стопа незапослености, по старосној доби Новембар Анкета о РС г. 51,9% г. 32,0% г. 20,3% г. 19,4% г. 15,1% г. 24,4% и више година 1,3% 9. Стопа незапослености, по образовном новоу Новембар Анкета о РС 9.1. Без школе 37,8% 9.2. Нижи 21,8% 9.3. Средњи 26,8% 9.4. Високи 16,1% 10. Индекс потрошачких цена Март 12/Феб 12. Март12./Март Република Србија 101,1 103,2 11. Потрошачка корпа - нова Септембар Просечна ,79 дин Минимална ,53 дин Просечна потрошачка корпа - децембар година ,56 дин година ,29 дин година ,34 дин Минимална потрошачка корпа- децембар година ,49 дин година ,46 дин година ,50 дин 12. Најнижа месечна основица доприноса за од обавезно социјално осигурање до год ,00 дин 13. Спољни дуг Јан Укупан спољни дуг мил евра - Јавни сектор мил. евра - Приватни сектор мил. евра 13.a. Јавни дуг, крај периода Укупан јавни дуг ,7 мил.евра - Укупан јавни дуг, у % БДП 43,22% - Унутрашњи јавни дуг 5.744,0 мил.евра - Спољни јавни дуг 8.726,7 мил.евра 14. Бруто-друштвени производ год. (процена Министарства финансија) БДП, текуће цене, млрд динара 3.550,8 БДП, мил. евра ,3 БДП, per capita, у еврима БДП, реалан раст, у % 1,5 3

4 15. Пензије Фебруар Број корисника пензија (укупно) Број корисника пензија - запослени Број запослених на једног пензионера 1, Просечна пензија за запослене ,00 дин Просечна пензија за самосталне делатности ,00 дин Просечна пензија за пољопривреднике 9.370,00 дин Најнижи износ пензије - запослени од октобра ,37 дин Највиши износ пензије (нови Закон) ,68 дин % учешћа просечне пензије у просечној заради година 67,89% година 66,79% година 61,76% година - запослени Децембар 56,00% година - запослени -II- 59,05% година - запослени -II- 56,10% година - запослени Јануар 65,34% Фебруар 62,54% Март 62,11% Април 59,65% Мај 66,29% Јун 59,61% Јул 59,89% Август 61,03% Септембар 60,45% Октобар 62,13% Новембар 61,79% Децембар 54,00% година запослени Јануар (са професионалним војним лицима) 64,7% Фебруар 59,2% 4

5 16. Индекси индустријске производње, по подручјима, фебруар = 100 II 2012 I-II 2012 I II I-II II2011 I-II 2011 РЕПУБЛИКА СРБИЈА Индустрија- укупно 1) 84,1 79,8 81,9 87,2 92,1 Енергија 114,8 98,0 106,4 92,6 98,9 Интермедијарни производи 74,5 68,0 71,2 77,7 86,4 осим енергије Капитални производи 65,3 87,3 76,3 76,0 77,5 Трајни производи за широку 57,7 68,6 63,1 98,4 96,2 производњу Нетрајни производи за широку производњу 70,5 73,4 72,0 92,3 92,2 Рударство 98,9 80,1 89,5 86,5 98,4 Прерађивачка индустрија 73,5 73,0 73,3 83,9 88,1 - Производња прехрамбених 74,0 78,1 76,1 100,0 96,8 производа - Производња основних 61,3 76,0 68,6 82,0 81,4 фармацеутских произввода и препарата - Производња рачунара, 104,3 250,5 177,4 190,1 169,1 електрон. и оптичких произв. Снабдевање ел.енер.,гасом, паром и климатизација 118,6 104,8 111,7 97,2 101,8 1) За фебруар године урађена је оцена индустријске производње малих предузећа која се не обухватају редовним статистичким истраживањем индустрије. Оцена је урађена на основу узорка. Кад би се укључила оцена индустријске производње за мала предузећа, тада би индекс индустријске производње фебруар године/просек године за укупну индустријску производњу износио 80,1 а за прерађивачку индустрију тај индекс износио би 73,6. 5

6 17. Резултати приватизације предузећа Метод приватизације I Укупно Број продатих предузећа Тендери Аукције Тржиште капитала УКУПНО: Број запослених Тендери Аукције Тржиште капитала УКУПНО: у мил. евра Приход од продаје Тендери Аукције Тржиште капитала 200,7 594,7 11,2 67,2 62,3 28,8 50,5 3,8 0,5 1,0 0, ,7 35,1 177,2 90,7 146,5 98,6 181,1 103,5 34,5 6,7 0,1 0,0 874,0 83,0 67,8 52,2 125,2 70,1 162,1 91,7 10,5 11,6 17,9 0,1 692,2 УКУПНО: 318,8 839,7 154,1 338,9 231,0 372,0 245,7 48,8 18,8 19,0 0, ,0 Инвестиције Тендери Аукције Тржиште капитала 303,2 271,1 63,6 51,3 87,3 13,1 55,3 15,6 0,0 4,3 0,0 864,9 10,9 48,7 33,5 29,0 28,2 27,6 6,5 9,0 1,2 0,0 0,0 194,7 5,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 5,9 УКУПНО: 320,1 319,8 97,1 80,3 115,6 40,7 61,8 24,6 1,2 4,3 0, ,5 Социјални програм Тендери Аукције Тржиште капитала 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 УКУПНО: 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 276,7 6

7 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОСНОВНА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 1. ЗАРАДЕ Просечна зарада у Републици Србији, исплаћена у фебруару године, износи динара. У односу на просечну зараду исплаћену у јануару године, номинално је већа за 9,2%, а реално је већа за 8,3%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији, исплаћена у фебруару године, износи динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јануару године, номинално је већа за 9,2%, а реално је већа за 8,3%. Фебруар Просечна зарада у Републици Србији, исплаћена у фебруару године, у односу на просечну зараду исплаћену у фебруару године, номинално је већа за 12,4%, а реално је већа за 7,1%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији, исплаћена у фебруару године, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у фебруару године, номинално је већа за 12,6%, а реално је већа за 7,3%. Период јануар - фебруар Просечна зарада у Републици Србији, исплаћена у периоду јануар - фебруар године, у односу на просечну зараду исплаћену у периоду јануар - фебруар године, номинално је већа за 9,8%, а реално је већа за 4,4%. Просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији, исплаћена у периоду јануар - фебруар године, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар - фебруар године, номинално је већа за 10,1%, а реално је већа за 4,7%. 2. ИНФЛАЦИЈА У јануару године је забележен незнатан раст инфлације. Потрошачке цене су у поређењу са децембром године повећане за 0,1%. Ниској инфлацији је допринео пад цена хране, као резултат смањења трошковних притисака, али и висока база за поређење због знатног месечног раста цена почетком године. Ограничење највише укупне марже за одређену робу која је од виталног значаја за живот и здравље људи, које је Влада увела крајем године, допринело је снижењу цена непрерађене и прерађене хране (-0,5% и -1,3%, респективно). То је ублажило утицај пораста регулисаних цена, цена индустријских непрехрамбених производа и услуга на укупну инфлацију. У јануару су највише повећане регулисане цене (1,2%), због раста цена централног грејања и дувана (1,2% и 5,8%, респективно). 7

8 Међугодишњи раст потрошачких цена је у јануару износио 5,6%, са истоветним растом цена робе и растом цена услуга од 5,4%. Највише су повећани издаци за стан (9,8%). Индекси потрошачких цена се дефинишу као мера просечне промене малопродајних цена робе и услуга које се користе за личну потрошњу. Цене ових производа и услуга у марту године, у односу на фебруар године, у просеку су повећане за 1,1%. Потрошачке цене у марту године, у односу на исти месец године, повећане су за 3,2%, док су у односу на децембар године повећане за 2,0%. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње у марту године, у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен је у групама Транспорт (3,7%), Храна и безалкохолна пића (1,4%), Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива и Намештај, покућство и текуће одржавање стана (за по 0,8%), Здравство и Ресторани и хотели (за по 0,4%). Пад цена забележен је у групама Рекреација и култура (-1,5%), Комуникације (-0,3%) и Одећа и обућа (-0,2%). Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале. 3. ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА Индустријска производња у Републици Србији у фебруару године мања је за 12,8% у односу на фебруар године, а у односу на просек године мања је за 20,2%. Индустријска производња у периоду јануар фебруар године, у односу на исти период године, мања је за 7,9%. Значајан утицај на пад индустријске производње у фебруару имале су временске прилике и отежано снабдевање индустријских произвођача електричном енергијом. Посматрано по секторима, у фебруару године, у односу на исти месец године забележена су следећа кретања: - сектор Прерађивачка индустрија пад од 16,1%, - сектор и Рударство пад од 13,5%, и - сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 2,8%. Подаци о индустријској производњи по наменским групама, у фебруару године, у односу на фебруар претходне године, показују да je дошло до пада у производњи: - капиталних производа, за 24,0%, - интермедијарних производа, осим енергије, за 22,3%, - нетрајних производа за широку потрошњу, за 7,7%, - енергије за 7,4%, и - трајних производа за широку потрошњу, за 1,6%. Обим индустријске производње у фебруару године, у односу на фебруар године, бележи: - пад код 20 области (учешће у структури индустријске производње 64%), 8

9 - раст код 9 области (учешће у структури индустријске производње 36%). Највећи утицај на пад индустријске производње у фебруару године, у односу на фебруар године, имале су: Производња основних метала, Производња производа од неметалних минерала, Производња деривата нафте, Производња пића, и Производња основних фармацеутских производа и препарата. Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар у односу на јануар године показује да је за индустрију укупно остварен пад индустријске производње од 13,0%, и да је за Прерађивачку индустрију остварен пад од 13,9%. Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар године, у односу на просек године, за индустрију укупно показује да је остварен пад од 14,6%, а за Прерађивачку индустрију пад од 17,0%. Производња малих предузећа (број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у фебруару године, у односу на просек године, код укупне индустријске производње мања је за 19,9%, а код Прерађивачке индустрије мања je за 26,4%. 4. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-фебруар године износи: ,6 милионa долара - пад од 4,2% у односу на исти период претходне године; ,4 милиона евра - пад од 0,8% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 1402,1 милиона долара, што чини смањење од 12,9% у односу на исти период претходне године, а увезено за 2770,5 милиона долара, што је више за 1,0% у односу на исти период претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1074,5 милиона, што чини смањење од 9,9% у односу на исти период претходне године. Увоз робе, имао је вредност од 2122,9 милиона, што је више за 4,5% у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 1368,3 милиона долара, што чини повећање од 20,7% у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1048,4 милиона, што чини повећање од 24,8% у односу на исти период претходне године. Покривеност увоза извозом износи 50,6% и мања је од покривености у истом периоду претходне године од 58,7%. 9

10 Регионални приказ спољнотрговинске робне размене Србије. - Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (37,7%); следи Београдски регион (23,3%), Регион Шумадије и Западне Србије (20,0%), Регион Јужне и Источне Србије (18,0%), а око 1,0% извоза је неразврстано по територијама. Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,9%); следи Регион Војводине (32,6%), Регион Шумадије и Западне Србије (11,8%), Регион Јужне и Источне Србије (8,2%), а око 3,5% увоза је неразврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија. Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса, највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Србије. У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,9%(938,5 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,2% (367,8 милиона долара) и опрема 6,8% (95,6 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,1 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,1% (1692,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 18,6% (516,6 милиона долара) и опрема 12,4% (344,9 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 7,8% (216,7 милиона долара). У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (191,9 милиона долара), Италија (154,4 милиона долара) и Босна и Херцеговина (119,3 милиона долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска федерација (431,3 милиона долара), Немачка (273,8 милиона долара) и Кина (214,5 милиона долара). Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 116,4 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза гвожђа и челика. Што се увоза тиче највише се увозе камени угаљ, кокс и брикети, гвожђе и челик, електрична енергија, као и поврће и воће. Извоз Србије, за посматрани период, износи 311,8 милиона долара, а увоз је 195,4 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 159,6%. Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Следи дефицит са Кином, Мађарском и Немачком. 10

11 5. ЗАПОСЛЕНОСТ Према подацима из месечног истраживања Републичког завода за статистику (РЗС) укупан број запослених у јануару године смањен је за 2,4% у односу на исти месец године, док је у односу на претходни месец смањен за 0,1% и износио је хиљаде. Број активно незапослених лица је, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), крајем јануара године у односу на претходни месец повећан за 2,5%, а у односу на исти месец године повећан је за 1,8% и износио је 764 хиљаде. Регистрована стопа незапослености лица која активно траже запослење у јануару године износила је 30,6% (са пољопривредним осигураницима 28,1%). Према подацима Анкете о радној снази из новембра године, стопа незапослености становништва старости 15 и више година повећана је у поређењу са истим периодом године за 4,5 п.п. и износила је 23,7%. 6. ПЕНЗИЈЕ Просечно исплаћена пензија у јануару године износила је динара и у односу на исти месец године реално је повећана за 1,2%. У односу на претходни месец просечно исплаћена пензија реално је смањена за 0,1%. Посматрано у еврима, просечно исплаћена пензија у јануару износила је 207 евра. Укупан број корисника пензије у јануару године у односу на исти месец претходне године повећан је за 0,7%. Однос укупно регистрованог броја запослених и укупног броја пензионера износио је 1,1:1, при чему је просечна пензија чинила 59,4% просечне нето зараде. 7. ПРИВАТИЗАЦИЈА У јануару године није било продаје друштвених предузећа на тендерима, аукцијама и на тржишту капитала. Продајом мањинског пакета акција на Берзи 3 претходно приватизована предузећа од стране Акцијског фонда у јануару је остварен приход од 0,1 мил. евра. У години продато је 14 предузећа и то 2 на тендеру, 2 на аукцији и 10 предузећа на тржишту капитала. Приход од приватизације ових предузећа износио је 11,3 мил. евра, а уговорене инвестиције 4,35 мил. евра. У овом периоду продата су и 4 предузећа са претходно раскинутим уговорима и остварен приход од 970 хиљада евра. Продајом мањинског пакета акција на Берзи 50 претходно приватизована предузећа од стране Акцијског фонда у години остварен је приход од 6,7 мил. евра. Укупан приход од приватизације у години износио је 19 мил. евра. 11

12 8. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, Укупна годишња вредност бруто домаћег производа за годину, која је добијена као сума четири квартала, у односу на годину показује раст од 1,6%. У првом кварталу године реални раст БДП, у односу на исти период претходне године износио је 3,0%, у другом 2,5%, у трећем 0,7%, док је у четвртом кварталу износио 0,4%. Посматрано по активностима, у четвртом кварталу године највећи раст бруто додате вредности забележен је у: сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром, 16,7%, сектору рударства, 14,8%, сектору информисања и комуникације, 8,7% и сектору грађевинарства, 8,6%. Највећи пад бруто додате вредности забележен је у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, 7,5%. Десезонирана серија података кварталног обрачуна показује пад БДП у четвртом кварталу године од 0,3% у односу на претходни квартал. 9. СРЕДСТВА И ЛИЧНА ПОТРОШЊА ДОМАЋИНСТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, У годин, у Републици Србији, просечна месечна расположива средства по домаћинству износила су динара. Од укупно расположивих средстава 94,1% чине приходи у новцу, а 5,9% су приходи у натури. Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 45,9%, и пензије 34,6%. Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици Србији износе динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића 42,9%. Структура расположивих средстава I. У новцу Приходи из редовног радног односа - Република Србија 43,3% - Београдски регион 51,1% - Регион Војводине 39,2% - Регион Шумадије и Западне Србије 40,2% - Регион Јужне и Источне Србије 41,8% Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) - Република Србија 32,6% - Београдски регион 35,8% - Регион Војводине 32,0% - Регион Шумадије и Западне Србије 32,4% - Регион Јужне и Источне Србије 29,9% Потрошачки и инвестициони кредити - Република Србија 2,1% - Београдски регион 2,2% - Регион Војводине 3,2% - Регион Шумадије и Западне Србије 1,9% 12

13 - Регион Јужне и Источне Србије 0,7% Остала примања (штедња, накнаде од осигурања и сл.) - Република Србија 4,4% - Београдски регион 3,0% - Регион Војводине 2,4% - Регион Шумадије и Западне Србије 4,3% - Регион Јужне и Источне Србије 9,1% II. У натури Натурална потрошња - Република Србија 5,8% - Београдски регион 1,2% - Регион Војводине 4,9% - Регион Шумадије и Западне Србије 10,1% - Регион Јужне и Источне Србије 8,0% Структура личне потрошње Храна и безалкохолна пића - Република Србија 42,9% - Београдски регион 42,7,1% - Регион Војводине 38,1% - Регион Шумадије и Западне Србије 42,9% - Регион Јужне и Источне Србије 50,5% Становање, вода, струја, гас и друга горива - Република Србија 15,6% - Београдски регион 15,2% - Регион Војводине 17,7% - Регион Шумадије и Западне Србије 15,6% - Регион Јужне и Источне Србије 13,0% Транспорт - Република Србија 8,7% - Београдски регион 8,2% - Регион Војводине 10,1% - Регион Шумадије и Западне Србије 9,1% - Регион Јужне и Источне Србије 6,6% Комуникације - Република Србија 3,9% - Београдски регион 4,2% - Регион Војводине 4,1% - Регион Шумадије и Западне Србије 3,7% - Регион Јужне и Источне Србије 3,5% Остала добра и услуге - Република Србија 4,6% - Београдски регион 4,8% - Регион Војводине 5,0% - Регион Шумадије и Западне Србије 4,8% - Регион Јужне и Источне Србије 3,4% 13