ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду мј године наставље

Транскрипт

1 ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду мј године настављен тренд позитивних показатеља при извозу и увозу Према подацима Рпубличког завода за статистику Републике Српске, укупна робна размјена хране,пића и дувана у посматраном периоду ове године у односу на исти период прошле године, повећана је за 12,0%,при чему је извоз повећан са 131,2 мил. КМ на 163,4 мил. КМ или за 32,2 мил. КМ тј. за 24,4%, а увоз са 349,5 мил. КМ на 374,9 мил. КМ или за 25,4 мил. КМ тј. за 7,3%. Значајније повећање извоза од увоза, довело је до смањења дебаланса и то са -218,3 мил. КМ на -211,5 мил. КМ или за 6,8 мил. КМ тј. за 3,1%, и повећања покривености увоза извозом са 37,5% на 43,6%, односно за 6,1 индексних поена. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЈЕНА ХРАНЕ, ПИЋА И ДУВАНА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У ПЕРИОДУ ГОД. У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ ГРУПЕ ПРОИЗВОДА ХРАНА И ЖИВЕ ЖИВОТ. ПИЋА И ДУВАН УКУПНО РЕП. СРПСКА : извор : РЗС Р.С., Бања Лука ИЗВОЗ УВОЗ БИЛАНС ИЗВОЗ /УВОЗ ВРЕД. ИНД. ВРЕД. ИНД. ВРЕД. ИНД ,1-325, ,3-36, ,4 126,7 349,0 107,2-200,6 96,3 42, ,1-24,0 - -9,9-58, ,4 109,4 25,9 107,6-10,5 106,1 59, ,2-349, ,3-37, ,4 124,9 374,9 107,3-211,5 96,9 43,6 највише се извозило воће, кондиторски производи и брашно Посматрано по производима, највише се извозило воћа и то 32,5 мил. КМ, од чега је извоз јабука и крушака износио 25,9 мил. КМ, затим чоколаде и кондиторских производа 24,4 мил. КМ, брашна 23,1 мил. КМ, шећера и сахарозе 15,0 мил. КМ, пића 10,9 мил. КМ, млијека и прерађевина 10,0 мил. КМ (млијека 7,7мил.КМ,а прерађевина 2,3 мил.км) и других производа. У односу на стање у посматраном периоду године, највише је повећан извоз брашна и то за 327,0%, воћа за 67,9%, млијека и прерађевина за 66,4% и житарица за 38,8%, а извоз је смањен код меса и прерађевина за 29,1%, шећера и сахарозе за 23,4%, цигара за 18,6%, рибе и рибљих прерађевина за 13,5% и чоколаде и кондиторских производа за 12,1%. Привредна комора Републике Српске Ђуре Даничића 1/II Бања Лука Република Српска БиХ Телефон: , Факс: Info@komorars.ba

2 ИЗВОЗ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПРОИЗВОДА/ГРУПА ПРОИЗВОДА У ПЕРИОДУ ГОД.У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ ПРОИЗВОДИ / ГРУПЕ ПРОИЗВОДА индекс 1. воће 19,4 14,8 32,5 19,9 167,9 2. чоколада и конд. пр. 27,7 21,1 24,4 14,9 87,9 3. брашно 5,4 4,1 23,1 14,2 427,0 4. шећер и сахароза 19,6 14,9 15,0 9,2 76,6 5. пиће 8,8 6,7 10,9 6,7 124,8 6. млијеко и прерађ. 6,0 4,6 10,0 6,1 166,4 7. житарице 5,2 3,9 7,2 4,4 138,8 8. прерађ. воћа и поврћа 4,8 3,7 4,8 3,0 100,4 9. цигаре 5,4 4,1 4,4 2,7 81,4 10. рибе и риб. прерађ. 3,3 2,5 2,8 1,7 86,5 напомена: рангирано према извозу у години у увозу највише учествују житарице, месо и прерађевине и чоколада и кондиторски производи Код увоза, највише се увозило житарица и то 69,6 мил. КМ (кукуруза 30,4 мил.км,а пшенице 35,7 мил.км и др.) затим меса и месних прерађевина 53,0 мил.км (меса свих врста 36,7 мил.км, а прерађевина 16,3 мил.км), чоколаде и кондиторских производа 50,7 мил.км, сточне хране и препарата 41,7 мил.км (препарата у исхрани животиња 24,3 мил.км, уљаних погача 13,7 мил.км и др.), пића 22,1 мил.км (вина 6,0 мил. КМ, пива 2,3 мил.км и др.),шећера и сахарозе 20,5 мил.км, воћа 19,9 мил.км (свјеже јабуке, крушке,...12,4 мил.км, банана 3,4 мил.км и др.), воде 11,6 мил. КМ (воде природне или вјештачке минералне воде и газиране воде без додатка шећера или других средстава за заслађивање 3,2 мил. КМ, а воде са додатим шећером или другим заслађивачима -комерцијалногазирани сокови 8,4 мил. КМ ), прерађевина воћа и поврћа 9,9 мил.км и др. производа. У односу на стање у посматраном периоду године, највише је повећан увоз воћа за 57,9% ((свјеже јабуке, крушке... за 85,1%), шећера и сахарозе за 53,0 %, пића за 20,8% рибе и рибљих прерађевина за 19,0 %, док је увоз највише смањен код цигара за 35,1%, млијека и прерађевина за 28,1%, чоколаде и кондитирских производа за 8,3%, сточне хране и препарата за 8,4%, поврћа за 8,0% и других производа. Привредна комора Републике Српске 2/6

3 . УВОЗ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПРОИЗВОДА/ГРУПА ПРОИЗВОДА У ПЕРИОДУ ГОД.У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ ПРОИЗВОДИ / ГРУПЕ ПРОИЗВОДА индекс 1. житарице 67,2 19,2 69,6 18,6 103,6 2. месо и прерађевине 48,1 13,8 53,0 14,1 110,2 3. чоколада и конд. пр. 55,3 15,8 50,7 13,5 91,7 4. сточна храна и препар. 45,5 13,0 41,7 11,1 91,6 5. пиће:пиво,вино,ж.алк.п 18,3 5,2 22,1 5,9 120,8 6. шећер и сахароза 13,4 3,8 20,5 5,5 153,0 7. воће 12,6 3,6 19,9 5,3 157,9 8. воде:газ.и нег. са и без шећ. 10,4 3,0 11,6 3,1 111,5 9. прерађ. воћа и поврћа 10,1 2,9 9,9 2,6 98,0 10. брашно 7,7 2,2 7,6 2,0 98,7 11. рибе и риб.прерађ. 4,2 1,2 5,0 1,3 119,0 12. поврће 5,0 1,4 4,6 1,2 92,0 13. млијеко и прерађевине 5,7 1,6 4,1 1,1 71,9 14. цигаре 3,7 1,1 2,4 0,6 64,9 напомена: рангирано према увозу у години најзначајније земље у извозу су Турска, Русија и Србија, а највише се увозило из Србије, Холандије, Бразила и Мађарске Посматрано по државама, највише се извозило у Р.Турску 33,1 мил. КМ или 20,2%, Р.Федерацију 27,0 мил. КМ или 16,5%, Р.Србију 27,0 мил. КМ или 16,5%, Црну Гору 13,6 мил. КМ или 8,3 %, Италију 13,4 мил. КМ или 8,2%, Р. Хрватску 10,3 мил. КМ или 6,3% и др. земље. У односу на исти период године, извоз је највише повећан у Румунију за 161,5%, Р. Турску за 84,0%, Њемачку 77,5%, Р. Федерацију за 60,6% и др. земље, а највише смањен у Косово* за 28,0%, Македонију БЈР за12,9%, Р. Србију за 1,2 % и др.земље. Што се тиче увоза, највише се увозило из Р. Србије 164,9 мил. КМ или 44,1%, Холандије 25,8 мил. КМ или 6,9%, Бразила 20,4 мил. КМ или 5,4%, Мађарске 18,4 мил. КМ или 4,9%, Њемачке 17,5 мил. КМ или 4,7%, Хрватске 17,1 мил. КМ или 4,6% и др. земаља. У односу на исти период године, увоз је највише повећан из Холандије за 60,2%, Пољске за 30,4%, Бугарске за 13,0%, Њемачке за 9,4%, Србије за 6,0% и др. земаља, а највише је смањен из Мађарске за 7,5%, Аустрије за 6,1%, Хрватске за 1,7% и других земаља. Привредна комора Републике Српске 3/6

4 ИЗВОЗ У НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ДРЖАВЕ У ПЕРИОДУ ГОД. У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ ДРЖАВА индекс 1. ТУРСКА 18,0 13,7 33,1 20,2 184,0 2. РУСИЈА 16,8 12,8 27,0 16,5 160,6 3. СРБИЈА 27,3 20,8 27,0 16,5 98,8 4. ЦРНА ГОРА 12,1 9,2 13,6 8,3 112,5 5. ИТАЛИЈА 13,3 10,1 13,4 8,2 100,5 6. ХРВАТСКА 9,7 7,3 10,3 6,3 106,6 7. ЊЕМАЧКА 3,0 2,3 5,3 3,3 177,5 8. МАКЕДОНИЈА БЈР 5,9 4,5 5,1 3,1 87,1 9. РУМУНИЈА 1,6 1,2 4,1 2,5 261,5 10. КОСОВО* 5,4 4,1 3,9 2,4 72,0 напомена : рангирано према подацима из године УВОЗ ИЗ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ДРЖАВА У ПЕРИОДУ ГОД. У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ ДРЖАВА индекс 1. СРБИЈА 155,6 44,6 164,9 44,1 106,0 2. ХОЛАНДИЈА 16,1 4,6 25,8 6,9 160,2 3. БРАЗИЛ 20,2 5,8 20,4 5,4 101,0 4. МАЂАРСКА 19,9 5,7 18,4 4,9 92,5 5. ЊЕМАЧКА 16,0 4,6 17,5 4,7 109,4 6. ХРВАТСКА 17,4 5,0 17,1 4,6 98,3 7. ИТАЛИЈА 16,8 4,8 17,0 4,5 101,2 8. ПОЉСКА 11,2 3,2 14,6 3,9 130,4 9. АУСТРИЈА 13,2 3,8 12,4 3,3 93,9 10. БУГАРСКА 7,7 2,2 8,7 2,3 113,0 напомена : : рангирано према подацима из године Привредна комора Републике Српске 4/6

5 у извозу највише учествују земље изван ЕУ, а у увозу земље ЦЕФТа а) земље ЕУ у извозу учествују 28,6%, а увозу 43,1%. У односу на исти период год., учешће извоза је смањено са 29,5% на 28,6% или за 0,9 индексних поена, а увоза са 41,3% на 43,1% или за 0,2 индексни поен, б) земље ЦЕФТ-а у извозу учествују 31,0%, а увозу 47,4%. У односу на исти период год., учешће извоза је смањено са 39,0% на 31,0% или за 8,0 индексних поена, а увоза са 47,6% на 47,4% или за 0,2 индексна поена и в) остале земље у извозу учествују 40,4%, а увозу 9,6 %. У односу на исти период год., учешће извоза је повећано са 31,5% на 40,4% или за 8,9 индексних поена, а увоза смањено са 11,1% на 9,6% или за 1,5 индексних поена. ПРЕГЛЕД ИЗВОЗА И УВОЗА ПО ЕКОНОМСКИМ ГРУПАЦИЈАМА У ПЕРИОДУ ГОД. У ОДНОСУ НА ИСТИ ПЕРИОД ГОДИНЕ табела бр.4.1. ИЗВОЗ Привредна комора Републике Српске 5/6 УВОЗ Земље ЕУ 38,8 29,5 46,8 28,6 144,5 41,3 161,4 43,1 Земље ЦЕФТА 51,1 39,0 50,6 31,0 166,3 47,6 177,6 47,4 Остале земље 41,3 31,5 66,0 40,4 38,7 11,1 35,9 9,6 УКУПНО : 131,2 100,0 163,4 100,0 349,5 100,0 374,9 100,0 Према наведеним подацима, може се констатовати да укупно посматрано код земаља ЕУ није дошло до већих одступања у извозу и увозу, те да је код земаља ЦЕФТ-а дошло до смањења извоза, док је увоз остао на приближно истом ниво, а код oсталих земаља дошло je до повећања учешћа извоза и смањења увоза. Посматрано по најзначајинијим државама у ЕУ, највише се увозило из Холандије 25,8 мил.км, Мађарске 18,4 мил.км, Њемачке 17,5 мил.км, Хрватске 17,1 мил.км, Италије 17,0 мил.км, Пољске 14,6 мил.км, Аустрије 12,4 мил.км и др. земаља. У односу на исти период године, увоз је повећан из Холандије за 60,8%, Румуније за 58,2%, Пољске за 30,3%,Бугарске за 13,1%,Словеније за 11,9%, Њемаче за 9,5% и Италије за 0,9% а смањен из Мађарске за 7,7%, Аустрије за 6,6% и Хрватске за 1,8%. Посматрано према односу извозa и увоза, дебаланс је остварен са земљама ЕУ -114,6 мил. КМ и земљама ЦЕФТ-а -127,0 мил.км,а са осталим земљама оставрен је позитиван биланс од + 30,1 мил.км. У погледу покривености увоза извозом, са земљама ЕУ је 29,0%, земљама ЦЕФТ-а 28,5% и са осталим земљама 183,8%. У односу на исти период у године, дебаланс је повећан са земљама ЕУ за 13,8% и земљама ЦЕФТ-а за

6 10,2%, а са осталим земљама позитиван биланс је повећан за 1057,6%, док је покривеност увоза извозом смањена код земаља ЕУ за -2,1 идек. поен и код земаља ЦЕФТ-а за -2,2 инд. поена, а са осталим земљама повећана за +77,1 инд. поена. Секрета удружења : Славко Стевановић,дипл.ек. Привредна комора Републике Српске 6/6