untitled

Транскрипт

1 SAOP[TENJA/COMMUNICATIONS Goran Nikoli} * UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA EKONOMSKI RAST APSTRAKT: U radu je iznet pregled brojnih skora{njih studija u kojima se pomo}u regresione analize istra`uje me uzavisnost spoljne trgovine, odnosno trgovinske otvorenosti i ekonomskog rasta. Na osnovu iznetih istra`ivanja mo`e se zaklju~iti da ne postoji potpuno jasan nalaz o relaciji spoljne trgovine i rasta, iako znatno ve}i broj studija pokazuje pozitivan i umereno statisti~ki signifikantan uticaj spoljne trgovine, odnosno ''otvorenosti'' na rast. Za zemlje ni`eg i srednjeg nivoa razvoja (gde spada i Srbija) od posebnog je zna~aja da se vodi zdrava fiskalna i monetarna politika, ostvari stabilnost i nediskriminatornost deviznog kursa i smanji nivo korupcije, kako bi znatnija trgovinska liberalizacija podstakla i u~inila odr`ivim rast dru{tvenog proizvoda. KLJU^NE RE^I: ekonomski rast, trgovina, otvorenost, regresija, korelacija ABSTRACT: This paper presents a survey of a great number of recent studies which investigate relation betwen trade (trade openness) and economic growth by means of regression analysis. On the basis of this research, it can be concluded that there are no firm connections betwen foreign trade and growth, but prevailing majority of studies show positive and statistically revealed moderately significant impact of foreign trade (trade openness) on growth. For developing and transition countries (such as Serbia), a more consistent trade liberalization would produce higher and hopefully sustainable growth of GDP, with reliance on prudent fiscal and monetary policy, stable and undiscriminatory foreign exchange rate and a lower level of corruption. KEY WORDS: economic growth, trade, openness, regression, correlation U drugoj polovini dvadesetog veka svetska trgovina je ostvarila znatno br`i rast od svetskog GDP-a i posebno GDP-a po stanovniku, a ~ini se da se ti trendovi nastavljaju i s po~etka 21 veka. Rast obima svetskog izvoza bio je posebno intenzivan u poslednjoj ~etvrtini dvadesetoga veka (ta~nije ) i iznosio je 5,25% prose~no godi{nje dok je istovremeno rast svetskog GDP-a po stanovniku bio znatno skromniji (1,4%) 1. Postavlja se pitanje u kakvom su odnosu rast trgo- 145 Economic Annals no 165, April June 2005 * Istra`iva~-saradnik Centra za nau~no-istra`iva~ki rad PKS 1 Rast obima svetskog izvoza iznosio je ,25%, ,85%, ,85%, ,30%. Rast svetskog GDP po stanovniku ,4%, ,9%, ,85%, ,25%. Financial Times (Martin Wolf) Rast svetskog izvoza (uvoza ) za 2002 iznosio je 3%, ,2% dok je procena za ,2%. Rast svetskog GDP-a u 2003 bio je blizu 4%, dok se za 2004 procenjuje rast izme u 4,5% i 5%.

2 Goran Nikoli} vine i GDP-a, odnosno da li trgovina stimuli{e ekonomski rast. U cilju pronala- `enja veze, odnosno uticaja spoljne trgovine na ekonomski rast izvr{ena su mnoga istra`ivanja, koja su posebno intenzivirana sa sve modernijim statisti~ko-ekonometrijskim tehnikama ali i uz oslonac na kvalitetnije i kompatibilnije podatke. Ovom problematikom bavili su se, pored ostalog, i najpoznatiji svetski ekonomisti, kao Paul Romer, Gregory Mankiw, Robert Lucas. I pored obimne literature o relaciji izme u trgovine i ekonomskog rasta, gde su, pored ostalog, primenjivane brojne multi-country studije sa komparabilnim analiti~kim instrumentarijumom, treba re}i da jo{ ne postoji potpuna saglasnost nau~nika o pozitivnom uticaju intenziviranja spoljne trgovine na ubrzavanje stopa rasta. Pored istra`ivanja koja se ti~u uticaja pove}anja trgovine i promena njene strukture na ubrzavanje rasta, istra`ivanja su u zna~ajnoj meri posve}ena i uticaju regulative, institucija i trgovinske politike na obim trgovine, otvorenost i ekonomski rast. UVOZNA SUPSTITUCIJA ILI IZVOZNA ORIJENTACIJA? 146 Ekonomski anali br 165, april jun Od diskusije Adama Smita o specijalizaciji i veli~ini tr`i{ta, preko debata o prednostima i nedostacima uvozne supstitucije i izvozno orijentisanog rasta do recentnih radova o endogenom tehnolo{kom progresu ula`u se veliki napori da otkrije priroda odnosa trgovine i rasta. Treba re}i da je u poslednjih pola veka ekonomska teorija a i praksa ostvarila zna~ajne pomake kada je u pitanju izbor adekvatne trgovinske politike. Pedesete i {ezdesete godine 20. veka karakterisala je politika uvozne supstitucije, koja je bila vi ena kao sredstvo promovisanja ekonomskog rasta i spre~avanja negativnih efekata koji bi usledili zbog pove}ane konkurencije kao i usled opadaju}ih cena sirovina i proizvoda ni`ih faza finalizacije (u kojima se ZUR specijalizuju) 2. Argumentacija za ovakav prilaz bila je bazirana na konceptu mlade industrije, odnosno industrije u povoju (jo{ do A. Hamiltona i F. Lista) 3. Navo eni su uspe{ni primeri sa kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka koji su potvr ivali ispravnost orijentacije na industrijalizaciju (Britanija, Nema~ka, 2 Ova praksa je bila povezana i sa sticanjem nezavisnosti kolonija i potrebom za industrijalizacijom (i restrikcijom uvoza industrijskih proizvoda). Mnoge ZUR su, usled opadaju}ih cena sirovina, prona{le sebe u za~aranom krugu siroma{tva, {to je dalo povoda istra`ivanju uticaja trgovine na rast i pronala`enju mogu}nosti za unapre enje strukturnih promena (od primarnih, ka industrijskim i uslu`nim sektorima). 3 Pedesetih je R. Prebisch argumentovao da je infant industry argument (za{tita industrije u povoju) primenjiv na celu prera iva~ku industriju a ne samo na pojedina~ne sektore i to zbog pada cena primarnih proizvoda ~ija bi proizvodna ekspanzija bila ekonomski neopravdana. Me utim, ubrzo je postala o~igledna slabost ovog argumenta pa se ovaj pristup primenjivao samo na pojedine sektore.

3 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast SSSR, Japan itd.). Me utim, relativno brzo je postalo jasno da je ova strategija generalno do`ivela neuspeh, o ~emu su svedo~ili i uvo enje restriktivnije devizne politike, poo{travanje uvozne kontrole (usled prevelike tra`nje tehnolo{ki intenzivnijih roba kao i intermedijalnih proizvoda) kao i nezadovoljavaju}i privredni i spoljnotrgovinski rezultati. Uvozna supstitucija prakti~no je dovela do rasta samo proizvodnje jednostavnijih industrijskih roba (posebno radno-intenzivne industrije) a poku{aji da se ekspanzivnijom fiskalno-monetarnom politikom ubla- `avaju postoje}i problemi dovodio je do porasta inflacije, precenjenosti valute i usporavanja rasta. Zaokret ka izvoznoj ( outward ) orijentaciji prvo je po~ela na Dalekom istoku (Tajvan Singapur, Koreja sredinom 60-tih i Hong Kong jo{ ranije). Druge ZUR su i dalje sledile uvoznu substituciju do po~etka 80-tih, ali ih je du`ni~ka kriza 1982 kona~no ubedila da odustanu. Ova promena svakako je bila uzrokovana i teoretskim radovima gde posebno mesto pripada studijama Scotta (1970) i Balasse (1971) koji su uveli koncept efektivne stope za{tite radi kompariranja uvozne substitucije me u dr`avama i sektorima 4. Studije, koje su preporu~ivale znatno smanjenje za{tite pokazale su da su stope za{tite bile mnogo ve}e kod ZUR (nego {to se to moglo videti na osnovu stopa nominalne za{tite) i da je najve}a diskriminacija postojala kod izvoza agrarnih i mineralnih proizvoda. Do sli~nog zaklju~ka, da uvozna subsitucija ne doprinosi dugoro~no odr`ivom rastu i da je izvozno orijentisana strategija bolji izbor 5, do{li su, ne{to kasnije, i drugi eminentni autori (A. Krueger-1978, J. Bhagwati-1978, M. Michaely-1991) koji su uzimali u obzir ne samo efektivnu za{titu ve} i makroekonomsku politiku vlada (re`im deviznog kursa, monetarno-fiskalnu politiku). U toku 1970-ti i 80-tih ura ene su mnoge studije (sa cross-country regresionim analizama) koje dokazuju signifikatno pozitivnu relaciju rasta izvoza i GDP-a kao i pozitivan uticaj liberalizacije na trgovinu i dohodak. Nove teorije trgovine (teorija endogenog rasta - P. Romer, R. Lucas, G. Grossman, E. Helpman), koje su se pojavile od kraja 80-ih i s po~etkom 90-ih, u~inile su zna~ajan pomak na planu razumevanja korelacije razmene i rasta, odnosno uticaja trgovinske politike na rast. Bazi~na pretpostavka je da su pove}ani prinosi glavni faktor endogenog rasta. Ma{ine rasta su {irenje znanja (zahvalju- 147 Economic Annals no 165, April June Na bazi dodate vrednosti a ne na bazi finalne cene proizvoda; ura~unata je i za{tita intermedijalnih proizvoda. 5 Va`ni elementi ove politike bili su i privla~enje SDI, tr`i{ni devizni kursevi, ~vrsta monetarna politika, antimonopolska regulativa, obuzdavanje bud`etskog deficita i potiskivanje korupcije. Liberalna trgovinska politika je od mnogih bila vi ena kao mehanizam za rast kroz izvoznu i uvoznu ekspanziju (izvoz za pobolj{anje platnog bilansa, uvoz za dobijanje novih tehnologija i ni`ih cena).

4 Goran Nikoli} ju}i spoljnoj trgovini i stranim direktnim investicijama) i sposobnost imitiranja inostranih proizvoda, dok uvozna za{tita obara rast. NAJCITIRANIJE STUDIJE DEVEDESETIH 148 Ekonomski anali br 165, april jun Pobolj{anja u teoriji rasta kao i dostupnost boljih podataka doveli su do velikog broja cross-country analiza tokom 90-tih. Skoro sve ove studije pronalize pozitivnu i signifikantnu relaciju izvozno orijentisane politike i rasta. 6 Me utim, Rodrigues (1999) izra`ava skepsu u verodostojnost metodologija, kori{}enih podataka, izbora ve{ta~kih i kontrolnih varijabli, te koristi brojne testove da testira robustnost (ispravnost, valjanost) rezultata. Dollar (1992) u svojoj, ve} ~uvenoj, studiji uzima u obzir 95 zemalja. Zavisna varijabla je GDP po stanovniku (prosek ) dok su nezavisne mere: distorzija (npr. potcenjenost) i varijabilnost realnog deviznog kursa. Nalazi ukazuju da GDP po stanovniku ima ni`i rast ako je ve}a varijabilnost realnog deviznog kursa i da je rast GDP po stanovniku vi{i ako je manja distorzija realnog deviznog kursa. Kritika Rodriguesa pokazuje da distorziji deviznog kursa nedostaju potrebni uslovi da bi bila adekvatna mera trgovinskih barijera (potrebno je odsustvo izvoznih poreza i subvencija, prisustvo univerzalne cene, odnosno nepostojanje razlika u visini nacionalnih cena, {to nije slu~aj). Ova varijabla nije robustna kod primene alternativnih mera. Kada se, npr, dodaju ve{ta~ke varijable za Latinsku Ameriku, Isto~nu Aziju i Subsaharsku Afriku, ova varijabla nije statisti~ki signifikantna. Dodavanje inicijalnog GDP-a po stanovniku i nivoa obrazovanja redukuje eksplanatornu mo} ove varijable jo{ vi{e. S druge strane, varijabla nestabilnosti realnog deviznog kursa je uvek signifikanta i negativna {to sugeri{e da izvozna orijentacija jeste povezana sa trgovinskom politikom i da promovi{e rast. Sachsova i Warnerova studija iz 1995 analizira 79 zemalja. Konstruisana je ve{ta~ka varijabla za otvorenost 7 dok su kontrolne varijable stopa investicija, udeo dr`avne potro{nje u GDP-u, koeficijent obrazovanja, broj revolucija i dr- `avnih udara. Nalazi pokazuju da su otvorene privrede konvergirale ka nivou 6 Pored studija Dollara, Edwardsa, Sachsa indikativna je i ne{to ranija studija Svetske banke iz 1987 u kojoj su razmatrane dr`ave podeljene u ~etiri kategorije prema ve}oj ili manjoj otvorenosti privrede (prema stopi za{tite, nivou izvoznih podsticaja, precenjenosti deviznih kurseva). Rast GDP-a je bio najvi{i u najootvornijim zemljama. Kriti~ari nagla{avaju da bi izbacivanje azijskih tigrova iz analize, dr`ava koje su u posmatranom razdoblju bile najotvorenije znatno promenilo nalaze. 7 Ve{ta~ka varijabla uzima vrednost 0 ako je zemlja zatvorena tj. ako je ispunjen bar jedan od slede}ih uslova: prose~na carinska stopa preko 40%, necarinske barijere pokrivaju preko 40% uvoza, crna premija na oficijelni devizni kurs je preko 20% tokom 80-tih i 90-tih, postoji dr`avni monopol izvoza, zemlja je socijalisti~ka.

5 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast GDP-a vi{em 2,7 puta od onog kod zatvorenih ekonomija. Kritika Rodriguesa se bazira na tome da samo dva elementa indeksa otvorenosti obezbe uju najve}i deo statisti~ke signifikantnosti (postojanje dr`avnog monopola i crna premija ), dok su carinski nivo i necarinske barijere statisti~ki nesignifikantne kada su tretirane posebno. Problem, tako e, predstavlja i kolinearnost izme u varijabli koje ~ine indeks otvorenosti, kao i to {to je indeks otvorenosti korelisan sa grupom alternativnih eksplanatornih varijabli (makroekonomska nestabilnost, lo{e institucije, afri~ka lokacija) {to sve govori da je ovaj indikator pristrasan. Edwards (1998) je kritikovao nedostatak robustnosti kod ve}ine istra`ivanja, pa je zato uveo devet varijabli 8. Analizira se korelacija datih varijabli otvorenosti i TFP (Total Factor Productivity) rasta. Ocenjivan je uticaj devet varijabli na desetogodi{nji prosek rasta TFP, i to u tri decenije (od 1960 do 1990) i za 93 zemlje. Kontrolne varijable su inicijalni GDP po stanovniku i prose~an broj godina obrazovanja za Nalazi pokazuju da su {est mera signifikantne i imaju o~ekivani predznak. Me utim, i ovo istra`ivanje Rodrigues je kritikovao zbog uzimanja GDP-a po stanovniku a ne log GDP-a, kao i zbog neadekvatnog tretiranja heteroskedasti~nosti. Po Rodriguesu samo su ~etiri ili mo`da tri mere (kada se u analizu uvedeni najnoviji dostupni podaci) signifikantne. Ben-David (1993), u studiji koja se bavi pitanjem da li trgovinska liberalizacija vodi konvergenciji dohodaka, koncentrisao se na EU i pokazao da su zemlje Unije konvergirale (i to ka vi{em nivou GDP-a) i da smanjivanje disperzije dohodaka koincidira sa rastu}om integracijom 9. Autor dodaje da zemlje koje nisu preduzele trgovinsku liberalizaciju nisu imale konvergenciju (UK, Irska, Danska do sredine {ezdesetih) kao i da je EFTA konvergirala tek kada je razmena sa EU bila liberalizovana. Brojne su zamerke Rodriguesa na ovu studiju; npr. EFTA jeste konvergirala EU ali to se desilo i sa ostalih {est evropskih dr`ava koje nisu bile u EU ili EFTI, 10 pored toga vrlo je problemati~no isklju~ivanje Nema~ke (obja- {njenje da je rasla br`e po{to je inicijalno bila siroma{nija) ~ija bi prisutnost u 8 Warner-Sachsov indeks otvorenosti, World Bank klasifikacija trgovinskih strategija, prose~na crna premija na oficijelni devizni kurs, prose~ni nivo uvoznih carina, prose~ni nivo necarinskih barijera, subjektivni indeks trgovinskih distorzija prema Heritage Fondation, odnos poreza na izvoz i uvoz prema ukupnoj trgovini itd. 9 Ukupan rast za EU {estorku bio je 3,45%, a ,21%, ,16%. 10 Rodrigues pokazuje da je Irska je tek znatnije konvergirala od devedesetih, danski rast je oscilirao od 50-tih, UK je konvergirala na dole 50-tih. Isto~na Azija je od 60-tih s redukcijom carinskih stopa divergirala (standardna devijacija logaritam dohodaka ovih zemalja porasla je sa 0, na 0, , dok je u isto vreme Latinska Amerika u periodu uvozne substitucije imala smanjenje disperzije dohodaka, sa 0,55 pre 1929 na 0,20 kasnih 80-tih). UK, Francuska i Nema~ka su u odnosu na SAD divergirale iako su u tom periodu padale uvozne carine. 149 Economic Annals no 165, April June 2005

6 Goran Nikoli} analizi poremetila konvergenciju. Rodrigues tvrdi da dostupni podaci prosto ne pokazuju izra`enu negativnu relaciju rasta i protekcionisti~ke trgovinske politike, {to se ~ini prihvatljivim imaju}i u vidu da (klasi~na, neoklasi~na, moderne teorije trgovine) uvozna za{tita mo`e podsta}i rast pod odre enim uslovima. NOVIJE STUDIJE O ME\UZAVISNOSTI SPOLJNE TRGOVINE I RASTA GDP-A 150 Ekonomski anali br 165, april jun Cross-country regresione analize obi~no pokazuju umereno pozitivnu relaciju GDP-a po stanovniku i trgovinske otvorenosti ali je problem, pored ostalog, to {to udeo razmene u GDP-u mo`e biti endogena varijabla i, shodno tome, mnogi drugi faktori mogu uslovljavati veli~inu dohotka. U poznatoj studiji Romera i Frankela (1999), u kojoj se dokazuje da spoljna trgovina ima samo umereno signifikantan i pozitivan uticaj na rast, prvo se vr{i izolacija geografskih karakteristika zemalja (distanca) koje su najva`nija determinanta ukupne trgovine zemlje (da bi se utvrdio efekat spoljne trgovine na dohodak, preko distance se mora kontrolisati veli~ina zemlje) 11. U primenjenom OLS (ordinary least squares, metod obi~nih najmanjih kvadrata) regresionom modelu zavisna varijabla je log GDP-a po stanovniku dok su nezavisne udeo trgovine u GDP-u, logaritam stanovni{tva i logaritam povr{ine zemlje. Istra`ivanje je obuhvatilo 150 (ili 98) zemalja i prona ena je statisti~ki signifikantna veza trgovine i GDP-a; naime, rast udela trgovine u GDP-u za 1% podi`e GDP po stanovniku za 0,9%. Zanimljiv je i nalaz koji ukazuje na zna~aj unutra{nje trgovine zemlje. 12 Naime, ako je kontrolisana varijabla udeo trgovine u GDP-u, postoji pozitivna marginalno signifikantna veza veli~ine zemlje (koja je aproksimacija unutra{nje trgovine) i GDP-a po stanovniku. Analiza kanala kroz koje trgovina podsti~e dohodak pokazuju da trgovina pospe{uje akumulaciju fizi~kog i ljudskog kapitala i pove}ava prinose za dati nivo kapitala (specijalizacija, pove}ani prinosi od ve}eg tr`i{ta, razmena ideja, {irenje tehnologije). Analiza simultanog statisti~kog preseka Rruke (2004) gde je zavisna varijabla rast GDP-a po stanovniku, dok su eksplanatorne inicijalni nivo GDP-a po stanovniku, broj telefona na 1000 stanovnika, `ivotni vek (log) i trgovinska otvorenost, 11 To se opravdava faktom da geografske karakteristike ne zavise od dohotka zemlje ili pak od njenih ekonomskih potencijala i da geografske karakteristike imaju pozitivan uticaj na dohodak samo kroz uticaj na trgovinu. U analizi razmene izme u 63 zemlje rezultati su o~ekivani, distanca ima negativno signifikantan efekat na bilateralnu trgovinu. Trgovina izme u zemlje i i j se pove}ava sa veli~inom j i njenim udelom trgovine u GDP-u, i pada sa veli~inom i povr{inom j. Ako zemlja nema more onda trgovina pada za tre}inu, dok zajedni~ka granica podi`e trgovinu 2,2 puta. 12 Geografske karakteristike uti~u na obim trgovanja sa drugim zemljama ali i na nivo unutra{nje trgovine.

7 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast pokazuje da ne postoji siginifikantna veza izme u trgovinske otvorenosti 13 i rasta kada se kao zavisna varijabla uzme rast GDP po stanovniku Me utim, kada se mera otvorenosti zameni sa dve komponente: merom restrikcija u trgovinskoj politici (International Trade Taxation Indeks-I) i obimom trgovine (Trade Sektor Indeks-V) i kada se kao zavisna varijabla uzme prose~na stopa rasta GDP-a (G1) uz inicijalni GDP za 1998, onda je veza obima trgovine i ekonomskog rasta signifikantno (prag zna~ajnosti 5%) pozitivna dok je relacija trgovinskih restrikcija i ekonomskog rasta signifikantno negativna (10%). Kada se u slede}em regresionom modelu dodaju ~etiri egzogene varijable ( veli~ina vlade, politi~ka stabilnost, makroekonomska stabilnost, nivo regulacije) to pove}ava R 2 (mera obja- {njenih varijabli-udeo obja{njenog varijabiliteta zavisne varijable u ukupnom), dok je regresioni koeficijent za meru trgovinskih restrikcija negativan i za obim trgovine pozitivan (oba siginifikatna) kao i u prethodnom modelu. Pored toga, postoji negativna signifikantna veza (prag zna~ajnosti je 10%) ekonomskog rasta i indeksa doma}e regulacije (Internal Regulation Index), {to upu}uje na zaklju~ak da manji nivo regulacije uti~e pozitivno na rast. Ovi nalazi ukazuju da rast volumena trgovine podsti~e ekonomski rast i istovremeno da trgovinske restrikcije negativno uti~u na rast. Pokazalo se da je indeks trgovinske otvorenosti bio insignifikantan zato {to su ga ~inile dve komponente sa suprotnim uticajima (videti tabelu 1). Tabela 1 Dva regresiona modela Rruke Regresija 1: G1=f(log(GDP1998), T,log(L), I,V); Regresija 2: G1=f(log(GDP1998), T,log(L), I,V,S,P,M,R) Varijable Regresija 1 Regresija 2 koefic. verovatno}a koefic. verovatno}a Constanta -0,38 0,95 0,40 0,95 Log GDP ,14 0,37-0,14 0,40 T-telefoni na 1000 st. 0,01 0,14 0,01 0,45 Log L- `ivotni vek 1,74 0,26 1,83 0,26 I-porezi na me unar. Trgovinu -0,34 0,05-0,31 0,09 V-indeks trgovinskog sektora 0,23 0,03 0,27 0,02 S-''veli~ina'' vlade -0,03 0,86 P- politi~ka stabilnsot 0,23 0,30 M-makroek. Stablnost 0,12 0,45 R-nivo regulacije -0,63 0,09 R 2 0,08 F-stat. 1,45 0,13 F-stat. 1, Economic Annals no 165, April June 2005 Regresija 1: Zavisna varijabla prose~an rast GDP-a , izolovan efekat trgovinskih restrikcija i kvantiteta trgovine; broj opservacija: 94 (94 zemlje). Regresija 2: zavisna varijabla prose~an rast GDP , izolovan efekat trg. restrikcija i kvantiteta trgovine kada su kontrolne ~etiri egzogene varijable; br. obs: Ovaj pokazatelj inkorporira prose~ne carinske stope, varijabilnost carina, skrivene uvozne barijere, tro{kove uvoza, veli~inu zemlje, premiju crnog tr`i{ta, pristup stranom kapitalu, restrikcije u kapitalnim transakcijama sa strancima, veli~inu trgovinskog sektora (korigovanog u skladu sa geografskim karakteristikama zemlje).

8 Goran Nikoli} 152 Ekonomski anali br 165, april jun Ina~e, ova studija Rruke prakti~no je bazirana na istra`ivanju Yanikkaya (2002) koje obuhvata period i koje pokazuje da trgovinska otvorenost ima pozitivan uticaj na ekonomski rast, ali i da trgovinske barijere imaju pozitivan efekat na ekonomski rast {to autor obja{njava time da carine mogu uzrokovati realokaciju proizvodnih resursa ka robama u kojima zemlja ima komparativne prednosti i time pozitivno uticati na rast. 14 Dowrick (1995) ne sumnja da otvorenost privrede, ~ak i sa elementima protekcionizma promovi{e rast. Dakle, istra`ivanje ovog autora ukazuje na ~injenicu da su dinami~ke koristi od trgovine nesumnjive ali da postoji mogu}nost da se kod mnogih zemalja desi imizering rast (rast uz osiroma{enje), odnosno pogor{anje odnosa razmene jer trgovinska liberalizacija stimuli{e rast u svetskoj ekonomiji (stimulisanjem me unarodnih tokova znanja i inovacija i dozvoljavanjem privredama da se specijalizuju), ali istovremeno se neke privrede mogu specijalizovati u oblastima gde su potrebne niske radne kvalifikacije, ili u sporo rastu}im sektorima. 15 U OLS regresionom modelu (prose~ni podaci za period , obuhva}ene su 74 zemlje, isklju~ene su Subsaharske zemlje kao i dr`ave izvoznice nafte sa Bliskog istoka) rast GDP-a po stanovniku je zavisna, dok su nezavisne varijable log trgovinske otvorenosti (udeo razmene u GDP-u), projektovana trgovinska otvorenost (udeo razmene u GDP-u korigovan veli~inom zemlje ), investiciona stopa, incijalni GDP. 16 Nalazi pokazuju da rast GDP-a nema signifikantnu vezu sa trgovinskom otovreno{}u ali ima sa projektovanom otvoreno{}u. Ako isklju- ~imo udeo investicija u GDP-u kao kontrolnu varijablu, veza se jo{ poja~ava, {to zna~i da se efekat projektovane otvorenosti ispoljava kroz pove}anu stopu investicija (npr. kao ve}i prinos na investicije), ali i kroz direktan efekat na produktivnost rada. Ako isklju~imo dve ekstremno otvorene i dve najmanje otvorene zemlje (Hong Kong i Singapur, odnosno Urugvaj i Argentinu), smanjuje se vrednost koeficijenta ali ostaje siginifikanta. Signifikantno pozitivna relacija trgovine i rasta ostaje i kada se parcijalno analiziraju zemlje sa niskim ili visokim dohotkom Panel section obuhvata 108 ZUR i razvijenih zemalja Zavisna varijabla je rast GDPa po stanovniku, dok su eksplanatorne inicijalni nivo GDP-a po stanovniku, broj telefona na 1000 stanovnika, `ivotni vek (log), re`im, rat, klima, voda, trgovinska otvorenost. 15 Mogu}a specijalizacija u natural resource based activities smanjuje incijativu za obrazovanje i ve{tine. 16 Nalazi ukazuju na postojanje male korelacije izme u rasta i trgovinske otvorenosti (razmena/gdp), odnosno da nema sistematske relacije ako se isklju~e Hong Kong, Singapur i Luksemburg; dok je korelacija sa njima znatno vi{a (0,30).

9 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast Potom se primenjuju drugi regresioni modeli (LSDV, GLS 17 ) koji obuhvataju 74 zemlje ali u tri dekade , , , (veli~ina uzorka je dakle 222) i koriste ve{ta~ke varijable za dekade (kao eksplanatorne i kontrolne varijable uba~ene su i rast stanovni{tva, inicijalni GDP po radniku). Rezultati sada imaju manje vrednosti regresionih koeficijenata, {to upu}uje da OLS regresioni model mo`da precenjuje uticaj otvorenosti, ali je veza i dalje pozitivna i siginifikantna. Na osnovu primenjenih regresionih modela nesumnjiv je pozitivan uticaj pove}ane trgovinske otvorenosti na akceleraciju ekonomskog rasta. Polovina uticaja otvorenosti na rast ide preko pove}anih investicija (pove}ana profitablnost), a druga polovina od pove}ane produktivnosti (specijalizacija, transfer tehnologije). Tako e, postoje indicije da je dividenda rasta najve}a za manje razvijene zemlje, {to podr`ava ideju da je transfer tehnologije iz bogatih zemalja od krucijalne va`nosti. 18 Choudhri i Hakura (2000) istra`uju uticaj me unarodne trgovine na rast produktivnosti kod ZUR. Po{to se ZUR oslanjanju na tehnolo{ko znanje razvijenih zemalja njihov rast produktivnosti u velikoj meri zavisi od mere u kojoj mogu do}i do tehnologije iz industrijskih zemalja. Popularno mi{ljenje je da me unarodna trgovina predstavlja najva`niji kanal transfera tehnologije, te da bi trgovinska liberalizacija pomogla ZUR da dostignu br`i rast produktivnosti. Ovo gledi{te potvr uju mnogobrojne skora{nje studije koje pronalaze pozitivnu vezu izme u me unarodne trgovine (posebno sa razvijenim zemljama) i rasta produktivnosti kod ZUR. Ali postoje neke sumnje, npr. ako je baza komparativnih prednosti ZUR u tradicionalnim sektorima sa sporim rastom, da li bi liberalizovana trgovina smanjila njihovu proizvodnju i fakti~ki vodila ka ni`em rastu produktivnosti u tim sektorima. 17 LSDV: least squares dummy variable-metod ve{ta~ke varijable sa procedurom najmanjih kvadrata i GLS: generalised least squares-uop{teni metod najmanjih kvadrata. 18 Sli~ne implikacije nosi i studija Dollara i Kraaya (2001) koji ispituju uticaj trgovine na rast ZUR koje aktivno u~estvuju u globalizaciji ( su pove}ale udeo razmene u GDP-u sa 16% na 33% GDP, redukovale prose~ne carine sa 57% na 35%, pove}ele stope rasta GDP-a sa 2,9% na 5%). Kod ZUR koje ne u~estvuju aktivno u globalizaciji udeo trgovine u GDP-u je pao sa 60% na 49%, prose~ne carine su sni`ene sa 31% na 20%, dok GDP rastao sporije (sa 3,3% na 1,4%). ZUR (pre svega, Kina i Indija i nekoliko velikih ZUR), koje su u~estvovale u globalizaciji imale su ve}u stopu rasta od bogatih zemalja u poslednjih dvadeset godina. Dakle, pomenuti autori nalaze pozitivan efekat trgovine na rast (rast trgovine di`e dohodak siroma{nih; globalizacija vodi br`em rastu i redukciji siroma{tva u siroma{nim zemljama). 153 Economic Annals no 165, April June 2005

10 Goran Nikoli} 154 Ekonomski anali br 165, april jun U analizi su u obzir uzete 44 zemlje (33 ZUR) i period du`i od 20 godina, 10 sektora 19 i postavljeno je klju~no pitanje da li se efekti otvorenosti na rast produktivnosti razlikuju izme u sektora sa razli~itim stopama rasta. U istra`ivanju se koristi multisektorska osnovica koja je bazirana na Krugmanovom modelu tehnolo{kog jaza po kome se savremena tehnologija prenosi po konstantnim ali razli~itim stopama rasta kroz sektore. Slabo razvijene zemlje zahtevaju du`e vreme u prisvajanju najboljih tehnologija (dakle, imaju ve}i tehnolo{ki jaz) i samim tim nemaju komparativne prednosti u sektorima gde brzo raste produktivnost (tehnolo{ka docnja sektora je inverzna u odnosu na otvorenost sektora). Mehanizmi kroz koje bi pove}ana trgovina olak{ala transfer tehnologije su: poja~ani kontakti sa stranim akterima koji bi vodili ja~em prenosu tehnologije (tu je posebno bitan izvoz), ve}a izlo`enost stranim proizvodima (lak{a imitacija), trgovina u jednom sektoru mo`e voditi rastu produktivnosti u drugom preko inputoutput relacije. Najva`nije pitanje je da li efekti pove}ane otvorenosti na rast TFP variraju me u sektorima sa razli~itim potencijalima za rast. Ura ene su tri regresione analize: prva kao meru otvorenosti koristi udeo uvoza u dodatoj vrednosti, druga udeo izvoza u dodatoj vrednosti a tre}a je linearna kombinacija izvoza i uvoza u dodatoj vrednosti. U tradicionalnim (sporo rastu}im sektorima) pove}ana me- unarodna trgovina nema relevantan efekat na rast produktivnosti. Kod umereno rastu}ih sektora ve}a uvozna konkurencija ima pozitivan uticaj na rast TFP. Tako e, postoje naznake da izvozna ekspanzija u brzo rastu}im sektorima vodi rastu produktivnosti. 20 Dakle ZUR, koje su uglavnom specijalizovane u sporo rastu}im sektorima, bi svakako trebalo da stimuli{u produkciju u ostalim sektorima (posebno high ), ali da to ne bi trebalo da zna~i protekcionizam jer upravo pove}ana uvozna konkurencija u umereno rastu}im sektorima donosi rast produktivnosti. 19 Sektori su podeljeni u one sa sporim, umerenim i brzim rastom (i neprera iva~ki sektor), koristi se ISIC nomenklatura na dvocifrenom nivou (industrije sa sporim rastom 31,34,39; ind. sa umerenim rastom 33,36,37; ind. sa brzim brzim rastom 32, 35, 38; neprera iva~ki sektor). Izra~unat je jaz u odnosu na bogate zemlje za te sektore (zemlje koje slu`e kao nosioci tehnologije su Francuska, Nema~ka, Japan, UK, US, dakle zemlje sa najve}im R&D izdacima ). Sektorski udeli su bazirani na dodatnoj vrednosti. Indeks sektorske otvorenosti je udeo izvoza ili uvoza u dodatoj vrednosti u datom sektoru. 20 Pored toga nalazi ukazuju na to da ponderisan (sa proizvodnjom) prose~an rast produktivnosti vode}ih sektora ima signifkantan efekat na ukupnu stopu rasta produktivnosti. Mada otvorenost sektora nema permanentan efekat na rast produktivnosti, to mo`e podi}i stopu rasta tokom tranzicije (u dugom roku) smanjivanjem tehnolo{kog jaza.

11 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast POVEZANOST NIVOA REGULATIVE I KVALITETA INSTITUCIJA SA RASTOM Bolaky i Freund (2004) dokazuju da je ve}a otvorenost u visoko regulisanim privredama pozitivno i signifikantno korelisana sa ni`im `ivotnim standardom. Me utim, kada se kao kontrolna varijabla ubaci doma}a regulativa, onda pove}ana trgovinska otvorenost pozitivno uti~e na rast (postoji izra`ena pozitivna i siginifikatna veza) 21. Dakle, prevelika regulativa negativno uti~e na rast zato {to su resursi spre~eni u kretanju ka najproduktivnijim sektorima i preduze}ima (u regulisanim privredama pove}ana trgovina }e se sa vrlo verovatno ostvariti u sektorima u kojima zemlja nema komparativne prednosti), te je logi~no pretpostaviti da reforme u regulativi zna~ajno uti~u na pove}anje koristi od trgovinske liberalizacije. Mogu}e je da i sam porast trgovine forsira zemlje da oslabe regulaciju, jer }e porast trgovinskih tokova pove}ati tro{kove prevelike regulacije {to mo`e voditi strane i doma}e investitore da pritisnu vladu da pobolj{a institucije. Dakle, trgovina bi mogla imati zna~ajan uticaj na rast u zemljama sa lo{im institucijama budu}i da bi ohrabrivala regulativne reforme i vodila vi{oj specijalizaciji (postoje neka istra`ivanja koja pokazuju da pove}anje razmene redukuje korupciju). Zemlje sa velikom regulativom bi pre trgovinskih reformi trebalo da 21 U regresionom modelu (metod obi~nih najmanjih kvadrata-ols) primenjen na simultani statisti~ki presek zavisna varijabla je log dohodka po stanovniku (PPP) za 2000 (u konstantnim dolarima iz 1996). Indeks regulacije (log) je kompononovan iz podataka o radnoj regulativi (logaritam employment laws indexa koji pokazuje koliko je regulisano tr`i{te; ~ine ga fleksibilnost zapo{ljavanja, uslovi zaposlenosti, fleksibilnost otpu{tanja) i podataka o regulativi vezanoj za ulazak na tr`i{te ( business entry regulations ). Kao mera trgovinske otvorenosti koristi se udeo trgovine u GDP-u i to u lokalnoj valuti, kao i u PPP (za 2000). vladavina prava indeks uklju~uje nasilni i nenasilni kriminal kao i sprovodivost ugovora. Potom se dodaju eksplanatorne varijable kao prirodni logaritam stanovni{tva (aproksimacija za veli~inu tr`i{ta), ve{ta~ka (pseudovarijabla, tzv. dami) varijabla za zemlje bez mora i distancu od ekvatora, podaci od proporciji engleskog govornog stanovni{tva, dami (dummy) varijabla ( 1 ) za ~etvtinu najregulisanijih privreda. Ukupno je obuhva}eno 108 zemalja. Rezultati pokazuju da postoji signifikantna korelacija zavisne varijable i indikatora otvorenosti za 75% najmanje regulisanih privreda, ali da kod 25% najvi{e regulisanih privreda nema zna~ajne korelacije. U daljoj regresionoj analizi, sa 25% najvi{e regulisanih privreda, pokazuje se da 1% pove}anja otvorenosti dovodi do pada 0,9% GDP-a po stanovniku. U slede}oj regresiji zavisna je dekadni rast GDP po stanovniku (po kupovnoj mo}i) devedesetih i to za tre}inu najregulisanijih privreda iz analize, a eksplanatorna je udeo trgovine u GDP-u (po kupovnoj mo}i). Veza je pozitivna i signifikantna tek sa uklju~ivanjem interaktivnog ~lana izme u promena u trgovini i ve{ta~ke za regulativu (koji je, ina~e, negativan i signifikantan), {to pokazuje da ne postoje koristi od pove}anja trgovinske otvorenosti u visoko regulisanim privredama (i kada se dodaju regionalne va{ta~ke varijable i institucionalni indikatori predznak regresionog koeficijenta i signifikantnost ostaju sli~ni). 155 Economic Annals no 165, April June 2005

12 Goran Nikoli} 156 Ekonomski anali br 165, april jun poprave biznis klimu (pove}ana otvorenost u previ{e regulisanim ekonomijama ne mo`e da kompenzira uticaj lo{ih institucija). Odgovor na pitanje iz ~uvene debate {ta je va`nije za rast; institucije ili otvorenost bi mogao biti institucije u dugom a trgovina u srednjem roku. 22 Studija Jansena i Nordasa (2004) istra`uje u kojoj meri doma}e institucije uti~u na trgovinske tokove. Razmatraju se dve varijable: trgovinska politika i doma}a infrastruktura. Oni dokazuju da kvalitet institucija ima pozitivan i signifikantan efekat na nivo otvorenosti zemlje, dok doma}e carine nemaju signifikantan uticaj na ukupne trgovinske tokove, ali kada su kombinovani sa dobrim institucijama njihov uticaj mo`e da bude siginifikantan i negativan ({to zna~i da vi- {e carine redukuju spoljnu trgovinu). Sna`an rast udela trgovine u svetskom GDP sa 25% 1960 na 58% 2001 koincidirao je sa redukcijom transakcionih tro{kova, padom carina i tro{kova transporta. Me utim, nisu sve zemlje u istoj meri pove}ale trgovinu (elasti~nost trgovinskih tokova u odnosu na promene carina bilo je razli~ito). Name}e se zaklju~ak da carinske redukcije pove}avaju trgovinu samo do mere do koje drugi doma}i faktori kreiraju okru`enje koje je pogodno za trgovinu 23. Bitnost doma- }ih institucija nagla{ava i stanovi{te da su drugi transakcioni tro{kovi (izuzev carina i tro{kova transporta) ostali visoki. Indikativan je primer kako nedostatak efikasnog legalnog sistema spre~ava interakcije industrijskih preduze}a u brojnim afri~kim zemljama i obesharabruje potencijalne strane investitore {to vodi neadekvatnom nivou integracije ovih zemalja u me unarodne trgovinske tokove. 22 I Wacziarg (1998) istra`uje vezu trgovinske politike i rasta (panel regresija obuhvata 57 zemalja, period ). Cilj studije bio je utvrditi efekte trgovinske politike na nekoliko determinanti rasta. Rezultati pokazuju sna`an pozitivan uticaj trgovinske otvorenosti na ekonomski rast, a pola od ukupnog efekta se manifestuje kroz ubrzanu akumulaciju fizi~kog kapitala dok je manji efekat kroz osna`enu tehnolo{ku transmisiju i pobolj{anje u kvalitetu makroekonomske politike. Druga istra`ivanja ukazuju da trgovina nije dobra za rast u visoko regulisanim ekonomijama (mereno regulacijom ulaska ili radnom regulativom). Postoji mala realokacija radnika sa merama liberalizacije u ZUR, ali to je zbog restriktivne regulative rada. Blanshard i Portugal (2001) pokazuju da protekcionizam pri zapo{ljavanju ima jako negativan efekat na realokaciju radnika, {to zna~i da }e trgovina imati ni`i efekat na rast u zemljama sa rigidnijim zakonima o radu. 23 Istra`ivanje Baiera (2001) ukazuje da je u rast trgovine izme u 16 zemalja OECD-a 67% bio uslovljen rastom dohotka, 25% carinskim redukcijama i 8% zahvaljuju}i smanjenju tro{kova transporta.

13 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast Bazi~na hipoteza u studiji Jansena i Nordasa je da li trgovinska liberalizacija ima ve}i efekat na rast trgovine u zemljama sa boljim institucijama 24. Mere kvaliteta institucija su: efektivnost vlade (maksimalna kod Singapura, minimalna kod Somalije), uloga zakona (max [vajcarska, min Kongo), kontrola korupcije (max Finska, min Kongo). Kontrolne varijable su elementi infrastrukture: telefoni (max [vedska, min Kongo), putevi (max Hong Kong, min ^ad), krediti (max [vajcarska, min Kongo). U regresionoj analizi (OLS) zavisna varijabla je otvorenost (udeo razmene u GDP-u), a nezavisne trgovinska politika (carinske stope date zemlje) i mere kvaliteta institucija (prosek 1996, 1998, 2000). Sve tri varijable kvaliteta institucija imaju pozitivan i signifikantan uticaj na nivo otvorenosti. Kada su dodaju kontrolne varijable, signifikantnost je manja ali i dalje visoka. S druge strane, doma- }e carine nemaju statisti~ki siginifikantan efekat na otvorenost ali kada su kombinovane sa dobrim institucijama zna~ajno uti~u na trgovinske tokove. Dakle, institucije imaju direktan uticaj na otvorenost i indirektan efekat preko pove}anja uticaja promena carina na otvorenost. Mo`e se zaklju~iti da, ako se trgovinska liberalizacija izvr{i sa slabom institucionalnom osnovom, mogu se o~ekivati samo manje promene u trgovinskim tokovima. 25 TRGOVINSKA STRUKTURA I EKONOMSKI RAST Studija Cahna i Leea (2003) pokazuje da se ekonomski rast mo`e u velikoj meri objasniti samom strukturom trgovine. Naime, ovaj rad polazi od pretpostavke da su trgovinska politika (otvorenost) i obim trgovine inkorporirani u trgovinsku strukturu te se, pri izra~unavanju uticaja trgovine na rast, vr{i izolacija 24 Dosada{nji radovi su institucionalne faktore posmatrali kroz zajedni~ku istoriju, politi~ke i kulturne obrasce (uve ene su ve{ta~ke promenjive za jezik, religiju, kolonijalno nasle e, regionalne trgovinske aran`mane). Npr. mre`e i nasle e trgovaca mogu imati va`nu ulogu u me unarodnoj trgovini (kao magrebski trgovci {irom Mediterana u 11 veku), zahvaljuju}i smanjivanju trgovinskih, odnosno tro{kova informisanja. Dobre informacije smanjuju informacionu asimetriju, umanjuju rizik, spre~avaju akcije drugih lobija. Danas su dobar primer kineske mre`e {irom sveta. 25 Ulogu institucija, odnosno demokratije i zakona istra`ivao je i nesu eni nobelovac R. Barro (1996), koji dokazuje da postoji slaba nelinearna veza izme u demokratije i rasta. U regresionoj analizi simultanog statisti~kog preseka on obuhvata 100 dr`ava u periodu , gde su zavisne varijable stope rasta GDP-a, i to u periodima , i Istra`ivanje pokazuje da je za dati nivo inicijalnog GDP-a (rast je ina~e negativno korelisan sa inicijalnim nivoom GDP-a) stopa rasta GDP-a je pozitivno korelisana sa nivoom obrazovanja, o~ekivanim `ivotnim vekom, ni`im fertilitetom, ni`om potro{njom dr`ave, sna`nijom ulogom zakona, ni`om inflacijom i pobolj{anjem odnosi razmene. 157 Economic Annals no 165, April June 2005

14 Goran Nikoli} 158 Ekonomski anali br 165, april jun drugih varijabli kao {to su devizni kursevi, fiskalno-monetarna politika, trgovinska politika (liberalna ili protekcionisti~ka), efekti korupcije po stanovniku. Varijable koje se koriste u modelu su u stvari elementi strukture i to: izvoz kapitalno intenzivnih/izvoz radno intenzivnih proizvoda, izvoz primarnih proizvoda/gdp, indeks koncentracije izvoza (Herfindahl Export Index), koeficijent intrandustrijske razmene (Grubel-Lojdov), SDI/trgovina. Pored ovih, uvedene su i kontrolne varijable kao {to su udeo investicija u GDP-u, odnosi razmene, obrazovanje, makroekonomska stabilnost. Obuhva}eno je 66 zemalja u periodu Primenjen je regresioni model (metod obi~nih najmanjih kvadrata- OLS na simultani statisti~ki presek), a valjanost nalaza potvr ena je primenom modela na podatke tipa panela. Rezultati su indikativni. Udeo primarnih proizvoda u GDP-u (mera raspolo- `ivosti mineralnih resursa) je signifikantno negativno korelisana sa rastom ali tek sa kontrolnim varijablama 26. Kapitalna intenzivnost ( Capital-Labour Ratio izra`en kao izvoz kapitalno intenzivnih kroz izvoz radno intenzivnih proizvoda) signifikantno je pozitivno korelisan sa rastom, dakle, postoji zna~ajan efekat na ekonomski rast sa efikasnom realokacijom resursa. Koeficient koncentracije izvoza ima negativnu signifikantnu vrednost, dok kod intraindustrijske razmene postoji signifikantan pozitivan uticaj na rast (zemlje sa vi{im Grubel-Lojdovim indeksom imaju ve}u proizvodnu diferencijaciju i vi{i rast produktivnosti - ekonomija obima). Udeo SDI u ukupnoj razmeni ima signifikantan pozitivan uticaj na rast ali ako se kao kontrolne varijable ubace varijable strukture, taj uticaj se manifestuje preko tih varijabli. Na osnovu ove studije name}e se zaklju~ak da ekonomski rast mo`e dobro da bude obja{njen strukturom trgovine. Rad Ledermana i Maloneya (2003) tako e istra`uje empirijsku relaciju izme- u trgovinske strukture i ekonomskog rasta, posebno uticaj mineralne raspolo`ivosti, izvozne koncentracije (Herfindahl indeks-sitc na ~etvorocifrenom nivou) i intraindustrijske trgovine (G-L) na rast. Strategija istra`ivanja je bila da se prvo po~ne sa varijablama trgovinske strukture pa su se onda dodavale nove varijable radi procenjivanja robustnosti nalaza i kanala kroz koje se efektuira uticaj. Obra- uje se razdoblje (pet petogodi{njih perioda) i 65 zemalja. Na osnovu regresione analize simultanog statisti~kog preseka (cross-section) vidi se da neto izvoz resursa po radniku (jedan od pokazatelja mineralne raspolo`ivosti) samo marginalno signifikantno pozitivno uti~e na rast GDP po stanovniku, ali se situa- 26 U skladu sa ovim nalazom je i istra`ivanje Ferbenksa i Lindzeja (2003) koji pokazuju da preterano oslanjanjanje na izvoz resursno intenzivnih proizvoda ograni~ava sposobnost dr`ava zavisnih od prirodnih resursa da razvijaju visok prose~ni `ivotni standrard. Naime, kod zemalja izvoznica nafte postoji samo mala korelacija (0,29) izme u rasta izvoza nafte i rasta `ivotnog standarda (str. 219).

15 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast cija menja kada se koriste podaci tipa panela kada ovaj pokazatelj ima izra`eno signifikantan i pozitivan uticaj. Drugi pokazetelj mineralne raspolo`ivosti, udeo izvoza resursa u GDP-u nije signifikantan u analizi simultanog statisti~kog preseka ali kod podataka tipa panela postaje pozitivno signifikantan (10% prag zna~ajnosti) sa uvo enjem akumulacije kapitala kao kontrolne varijable. Izvozna koncentracija je negativno signifikantna i sa svim kontrolnim varijablama a isto va`i i za udeo izvoza mineralnih resursa u ukupnom izvozu. Grubel-Lojdov indeks je pozitivno signifikantan ali ne kada su kontrolne varijable koncentracija izvoza i udeo primarnog izvoza u ukupnom industrijskom izvozu. Javlja se sumnja da li se pozitivan efekat prenosi kroz pove}anje produktivnosti ili jednostavno zbog toga {to zemlje sa vi{im G-L, po pravilu, imaju diverzifikovanije privrede. Nalazi ukazuju na to da su ove varijable zna~ajne determinante rasta, posebno mineralna raspolo`ivost i izvozna koncentracija. U suprotnosti sa ve}inom dosada{njih studija mineralna raspolo`ivost ima pozitivan uticaj na rast i to verovatno kroz indukovanje vi{eg rasta produktivnosti, dok vi{a izvozna koncentracija, kao i kod ostalih istra`ivanja, smanjuje stope rasta (i kada se kao kontrolne varijable uzmu fond fizi~kog i ljudskog kapitala) 27. [to se ti~e intraindustrijske trgovine ona je povezana sa dobrim performansama rasta ali kanal uticaja mo`e da dobrim delom bude i kroz njenu korelaciju sa koncentracijom izvoza. Posle dodatnih testiranja robustnosti nalaza (menjanjem kontrolnih varijabli) mo`e se zaklju~iti da je, bez obzira na primenjenu tehniku, trgovinska struktura va`na determinanta rasta. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA I IMPLIKACIJE ZA SRBIJU U Srbiji se tendencije spoljnotrgovinske razmene uglavnom posmatraju u sklopu problematike platnobilansne ravnote`e, odnosno mogu}nosti odr`avanja visokog deficita teku}eg bilansa (posebno bilansa robne razmene) i stabilnosti deviznog kursa, dok prakti~no nije bila posve}ena znatnija pa`nja dejstvu razmene, odnosno trgovinske otvorenosti kao i trgovinske politike na ekonomski rast. Treba re}i da je u poslednje ~etiri godine Srbija ostvarila solidne stope rasta spoljnotrgovinske razmene koje su bile pra}ene ne{to skromnijim stopama rasta bruto doma}eg proizvoda. U istom periodu do{lo je do znatne liberalizacije, ina~e 159 Economic Annals no 165, April June U prethodnom radu isti autori (Lederman, Maloney 2001) tako e sugeri{u da izvozna koncentracija ima negativan efekat na ekonomski rast, i 50% tog efekta je zahvaljuju}i negativnoj korelaciji izme u izvozne koncentracije i intraindustrijske trgovine i pozitivinoj korelaciji izme u izvozne koncetracije i varijabilnosti realnog efektivnog deviznog kursa.

16 Goran Nikoli} 160 Ekonomski anali br 165, april jun jo{ uvek relativno resktriktivnog, spoljnotrgovinskog re`ima 28 {to je doprinelo pove}anju skromne vrednosti indikatora otvorenosti doma}e privrede, ali prevashodno zahvaljuju}i visokom rastu uvoza. Od 2000 svedoci smo i odre enog napretka u procesima unapre enja doma}e regulative i instutucionalnog okvira. Postavlja se pitanje u kojoj }e meri u narednim godinama spoljnotrgovinska razmena biti podsticaj rastu GDP-a, kao i kojoj meri }e trgovinska regulativa ali i institucionalni okvir dati svoj doprinos ubrzavanju privrednog rasta. Treba pomenuti odre ene studije doma}ih eksperata, koje, pored ostalog, tretiraju probleme odr`ivosti spoljnotrgovinskog deficita ili pak konkurentnost izvoza Srbije, i koje kao veoma va`an faktor privrednog rasta vide akceleraciju izvoza, i to pre svega na zapadnoevropska tr`i{ta. 29 Dejstvo trgovinske politike, 30 odnosno uvoznog protekcionizma na ekonomski rast u velikoj meri zavisi od uslova; protekcionizam, dakle, mo`e biti i ko~nica i stimulator rasta. Iako sumarno posmatrano ne postoji uverljiva potvrda da su od Drugog svetskog rata trgovinske restrikcije bile korelisane sa ubrzavanjem ekonomskog rasta ipak nije dobro olako favorizovati liberalizaciju bez uverljivih dokaza. Naime, postoje nesumnjive istorijske potvrde da protekcionizam kod odre enih sektora mo`e dugoro~no stimulisati rast pa ~ak i agregatni ekonomski rast. S druge strane, indikativna je negativna i signifikantna veza varijabilnosti realnog deviznog kursa 31 i crne premije (koji su ~este mere intervencionisti~ke 28 Prva reforma trgovinske politike posle oktobarskih promena usledila je ve} krajem Sredinom 2001 u saradnji sa MMF i Svetskom bankom SRJ je ukinula ve}inu kvantitivnih ograni~enja, uvedena je nova carinska tarifa, smanjene su izvozne kvote, uglavnom su ukinute necarinske mere. Sredinom 2003 usledila je dalja liberalizacija posle delimi~ne harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. 29 Npr. u studiji NBS (2004) klju~ni faktori izbegavanja du`ni~ke krize su rast realnog GDP-a (po`eljno 5% do kraja dekade), brzina rasta izvoza (potrebno je 15% godi{nje) i pove}anje stope investicija. Primenjeni gravitacioni model (Jovici} 2002), koji ina~e meri razliku izme u potencijalne i stvarne trgovine, za period pokazuje potencijale rasta izvoza na odre ena zapadnoevropska tr`i{ta kao i da vode}e sektore u izvozu ne treba zapu{tati (ali da ne treba ni o~ekivati velike mogu}nosti za pove}anje doma}eg izvoza pre promene njegove strukture, odnosno restrukturiranja). Izvesno je da su robna i regionalna struktura spoljne trgovine u Srbiji blisko povezane, te }e unapre enje izvoza uklju~ivanjem proizvoda visoke tehnolo{ke intenzivnosti dovesti do preorijentacije tokova trgovine prema razvijenim zemljama i naprednijim tranzicionim dr`avama. 30 Problem merenja efekata trgovinske politike na rast predstavlja i to da njeni instrumenti (prose~ni nivo carina i izvoznih subvencija, kvantitet primene necarinskh barijera) u regresionim analizama uglavnom nisu signifikantno korelisani sa rastom GDP-a ili TFP rastom. S druge strane, mnoge studije (npr. Kessides 1991) pomo}u regresionih analiza pokazuju da su zna~ajne liberalizacije bile pra}ene vi{im stopama rasta. 31 Promene deviznog kursa mogu biti mere devizne politike usmerene na stimulaciju rasta ali treba pomenuti i da mnoge druge akcije mogu uzrokovati varijabilnost kursa (ekspanzivna monetarna i fiskalna politika, kretanja drugih valuta, politi~ka nestabilnost).

17 Uticaj spoljne trgovine na ekonomski rast politike) sa ekonomskim rastom. Za ZUR (i Srbiju) je, dakle, bitan vrlo oprezan pristup, potrebno je da se pre smanjivanja trgovinskih restrikcija (koje vode rastu otvorenosti privrede) obezbedi stabilan i nediskriminatoran devizni kurs, sprovodi adekvatna, neekspanzivna, monetarno-fiskalna politika, smanji korupcija, popravi poslovna klima (jer pove}ana otvorenost u previ{e regulisanim privredama ne mo`e da kompenzira uticaj lo{ih institucija) kako bi efekti liberalizacije imali dugoro~no dejstvo, odnosno kako bi do{lo do ubrzavanja privrednog rasta. 32 Citirani nalazi Bolaka i Freunda da je ve}a otvorenost u visoko regulisanim privredama u negativnoj relaciji sa `ivotnim standardom mogu biti veoma indikativni za Srbiju (npr, jaka konkurencija uvoza gu{i doma}a preduze}a nepripremljena na {okove). Me utim, treba dodati da istra`ivanja pokazuju da popravljanje doma}e regulative osigurava da efekat pove}ane trgovinske otvorenosti na rast postane pozitivan. 33 Mogu}e je da i sam porast trgovine forsira zemlje da oslabe regulaciju, jer }e porast trgovinskih tokova pove}ati tro{kove prevelike regulacije {to mo`e voditi strane i doma}e investitore da pritisnu vladu da pobolj{a institucije. Ako bi smo nalaze studije Cahna i Leea primenili na Srbiju, odnosno ako bi smo posmatrali uticaje pojedinih elemenata trgovinske (pre svega izvozne) strukture na rast mogli bi smo, uz dozu opreznosti, izvesti zaklju~ak da, po{to od 2000 nije do{lo do bitnije promene strukture izvoza Srbije (ili, ta~nije, vrednosti izabranih indikatora: udeo izvoza primarnih proizvoda u GDP-u, Capital-Labour Ratio, koncentracija izvoza, indeks intraindustrijske razmene i udeo SDI u ukupnoj razmeni), na toj osnovi ne treba o~ekivati ni zna~ajnije pozitivne efekte na ekonomski rast Pored toga, pri razmatranju uticaja trgovinskih restrikcija na rast treba uzeti u obzir efekte kod malih i velikih zemalja, kod zemalja koje imaju komparativne prednosti u industrijskim ili primarnim proizvodima, periode ekspanzije ili stagniranja svetske trgovine, re`ime trgovinskih politika. 33 Istra`ivanja koja se bave tranzicionim ekonomijama tako e potvr uju iznete teze. Studija Djankova i Murrella (2003) nalazi da je produktivnost bila pove}ana zahvaljuju}i uvoznoj konkurenciji u isto~noevropskim zemljama (imale su relativno liberalizovanu regulativu), za razliku od zemalja biv{eg SSSR-a, gde je regulacija privrede bila rigidnija. 34 Kod Srbije je udeo izvoza primarnih proizvoda u GDP-u (mera raspolo`ivosti mineralnih resura) relativno visok (posebno u odnosu na 1990, kao i u odnosu na razvijene zemlje) i od 2000 nije bele`io znatnije promene (oko tre}ine ukupnog izvoza). Capital-Labour Ratio je kod Srbije relativno nizak (u odnosu na naprednije tranzicione zemlje i 1990). Posle 2000 njegov nivo (koji je znatno opao u odnosu na 1990) nije se bitnije menjao. Koeficient koncentracije izvoza Srbije je relativno nizak (kao i kod razvijenih zemalja), ali je to pre svega posledica sva{tarenja a ne kvalitetno diversifikovane izvozne proizvodnje (ostvario je mali pad sa 0, na 0, ). Srbija posle znatnog pada indeksa intraindustrijske trgovine u odnosu 1990 (46,5%) nije imala bitnije promene ovog indikatora od 2000 (34,6%) do 2003 (36,2%). Udeo SDI u ukupnoj razmeni Srbije je sna`no porastao posle Economic Annals no 165, April June 2005