Bazel II Stub 3 Objavljivanje

Величина: px

Почињати приказ од странице:

Download "Bazel II Stub 3 Objavljivanje"

Vesna Marković
пре 5 година
Прикази:

1 Vojvođanska banka a.d. Novi Sad Upravni odbor Banke Del. broj: /14 Datum: Upravljanje rizicima i kapitalom Izveštaj godine Kapital, adekvatnost kapitala i tehnike ublažavanja kreditnog rizika

2 Sadržaj 1. Struktura kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala Tehnike ublažavanja kreditnog rizika Prilozi 1-4 2

3 Smernice Narodne banke Srbije u odnosu na Bazel II standarde stupile su na snagu godine kao opšti okvir primene Bazel II standarda za banke koje posluju u Republici Srbiji. Objavljivanja sadržana u Izveštaju Kapital, adekvatnost kapitala i tehnike ublažavanja kreditnog rizika su pripremljena u skladu sa zahtevima NBS istaknutim u Odluci o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. 125/2014 i 4/2015). 1. Struktura kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala Politika Banke je da održava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala propisane od strane NBS, kako bi se održalo poverenje deponenata, investitora, kreditora i tržišta, i omogućilo dalje odvijanje poslovanja Banke. Upravljanje adekvatnošću kapitala i njegova kontinuirana kontrola su sastavni deo obaveze Banke da obezbedi preuzimanje rizika i izlaganje riziku, kao i stalne i visoko kvalitetne prinose za svoje akcionare. Ostvarivanje adekvatnog kapaciteta za preuzimanje rizika i zahtevanih prinosa za akcionare zavisi od uspešnosti u postizanju odgovarajuće ravnoteže između rizika i prinosa kako u svakodnevnom poslovanju tako i u strateškom upravljanju bilansom stanja i adekvatnošću kapitala. Kako bi ovo ostvarila, Banka je prihvatajući sve relevantne principe NBG Grupe razvila svoju Politiku upravljanja adekvatnošću kapitala, koja se odnosi na sprovođenje mera za održavanje dovoljnog iznosa i strukture kapitala, procenjivanje adekvatnosti kapitala i izračunavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala u skladu sa lokalnim zahtevima za adekvatnost kapitala koje je propisala NBS na osnovu Bazel II standarda. Narodna banka Srbije je regulator/supervizor koji propisuje i nadgleda traženu adekvatnost kapitala banaka. Pri primeni tekuće regulative, u pogledu adekvatnosti kapitala, NBS zahteva od banaka da održavaju propisani pokazatelj adekvanosti kapitala (PAK) na nivou od minimum 12%. Na dan godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke je bio 16.65%. Banka planira i dalje da održava snažnu poziciju kapitala. Struktura kapitala, kapitalnih zahteva i rizične aktive Banke, na dan 30. jun godine je bila sledeća: Br. STRUKTURA KAPITALA I KAPITAL 10, OSNOVNI KAPITAL 10,854,840 Nominalna vrednost uplaćenih akcija (osim preferencijalnih 16,337,430 kumulativnih akcija - PKA) Emisiona premija 120 Rezerve iz dobiti 3,172,783 Neraspoređena dobit iz ranijih godina 0 Gubitak iz ranijih godina 0 Gubitak tekuće godine 0 Nematerijalna ulaganja (429,015) Regulatorna usklađivanja vrednosti nerealizovani gubici (7,757) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i (8,218,721) vanbilansnim stavkama banke 3

4 2. DOPUNSKI KAPITAL 244,662 Deo revalorizacionih rezervi banke 244, ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (213,379) 3.1. Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (106,690) 3.2. Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (106,689) Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica (213,379) u finansijskom sektoru 4. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 10,748, UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 137,973 Br. KAPITALNI ZAHTEVI Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane, rizik izmirenja/isporuke po 6,870,108 osnovu slobodnih isporuka 1.1. Izloženost prema državama i centralnim bankama Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne 247 samouprave 1.3. Izloženost prema javnim administrativnim telima Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama Izloženost prema međunarodnim organizacijama Izloženost prema bankama 178, Izloženost prema privrednim društvima 3,336, Izloženost prema fizičkim licima 1,898, Izloženost obezbeđena hipotekama na nepokretnosti 671, Dospela nenaplaćena potraživanja 69, Visokorizične izloženosti Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloženosti 714, Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0 3. Tržišni rizik 110, Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 26, Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti Devizni rizik 84, Robni rizik 0 4. Operativni rizik 867,542 UKUPNI KAPITALNI ZAHTEVI 7,848,136 4

5 Br. STRUKTURA RIZIČNE AKTIVE Kreditni rizik 57,250, Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0 3. Tržišni rizik 920, Operativni rizik 7,229,517 UKUPNA RIZIČNA AKTIVA 65,401,134 POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA = (KAPITAL/RIZIČNA AKTIVA) 16.65% Prema regulativi Narodne banke Srbije, Banka je obavezna da održava strukturu kapitala, nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa sledećim zahtevima: - Ukupni kapital najmanje 10 miliona evra. - Osnovni kapital najmanje 50% ukupnog kapitala. - Pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) minimum 12%. - Ukupni iznos hibridnih instrumenata može biti maksimalno 50% od osnovnog kapitala. - Ukupni iznos hibridnih instrumenata isključujući konvertibilne instrumente u slučaju pogoršanja bilansa (izuzev kumulativnih prioritetnih akcija) može biti maksimalno 35% od osnovnog kapitala. - Subordinirani dug uključen u dopunski kapital je ograničen na 50% od osnovnog kapitala. - Banka čiji je PAK veći za manje od 2.5% od propisanih 12% ili bi bio veći nakon preraspodele neraspoređene dobiti za manje od 2.5% od propisanih 12% ima ograničenje da može da preraspoređuje dobit samo u elemente/stavke osnovnog kapitala. - Suma stavki umanjenja kapitala se oduzima 50% od osnovnog kapitala i 50% od dopunskog kapitala. Ukoliko je iznos 50% ukupnih stavki umanjenja veći od raspoloživog iznosa dopunskog kapitala razlika iznad iznosa raspoloživog dopunskog kapitala se oduzima od osnovnog kapitala. - Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunski kapital se u poslednjih pet godina pre roka dospeća te obaveze, umanjuje za 20% godišnje, pa se u poslednjoj godini pre tog roka subordinirane obaveze ne uključuju u dopunski kapital. - Banka je dužna da izuzme hibridne instrumente sa dospećem ispod 12 meseci iz izračunavanja dopunskog kapitala. 2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika Banka je u svojim aktima (Kreditna politika poslova sa privredom; Politika upravljanja kreditnim rizikom u poslovanju sa stanovništvom; Politika upravljanja kreditnim rizikom u poslovanju sa klijentima malog biznisa i Procedura za kolaterale) definisala vrste instrumenata obezbeđenja i instrukcije koje se odnose na prijem, čuvanje, vrednovanje, praćenje i upravljanje instrumentima obezbeđenja. Banka koristi podobne instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite radi ublažavanja kreditnog rizika. Instrumenti kreditne zaštite se smatraju podobnim ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje kreditne zaštite propisani Odlukom NBS kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. Podobni instrumenti kreditne zaštite koje Banka može da koristi radi smanjenja kreditnog rizika su: 5

6 1. Instrumenti materijalne kreditne zaštite, i to: - Sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine; - Bilansno netiranje; - Standardizovani sporazumi o netiranju; - Ostali instrumenti materijalne kreditne zaštite. 2. Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite, i to: - Garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije; - Kreditni derivati. Banka je tokom prvih šest meseci godine koristila sledeće instrumente kreditne zaštite: 1. Instrumente materijalne kreditne zaštite (gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod Banke čija vrednost je izračunata primenom jednostavnog metoda); 2. Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite (garancije izdate od strane Republike Srbije). Primenjene tehnike ublažavanja kreditnog rizika na dan 30. jun godine odnose se na klase izloženosti prema privrednim društvima i fizičkim licima i klasu izloženosti obezbedjenu hipotekama na nepokretnosti, i njihova ukupna vrednost iznosi 7,076,576 hiljada dinara: Klase izloženosti/vrsta kreditne zaštite Bruto izloženosti pre primene kreditne zaštite Ispravke vrednosti i rezervisanja Potrebna rezerva Garancija Republike Srbije Instrumenti kreditne zaštite Gotovinski depozit Gotovinski depozit Neto izloženost posle primene kreditne zaštite Ponder kreditnog rizika za instrumente kreditne zaštite 0% 0% 20% Kreditni rejting Privredna društva 44,832, ,179 1,440,429 3,146, ,305 2,772,865 36,199,290 Fizička lica 24,407, , , , ,260 23,182,317 Izloženost obezbeđena hipotekama na nepokretnosti 12,427,009 58, , ,276 25,735 11,819,134 Ukupno 81,666, ,005 2,481,723 3,146,941 1,010,775 2,918,860 71,200,741 U izveštajnom periodu Banka nije koristila bilansno i vanbilansno netiranje kao instrument materijalne kreditne zaštite. 6

Слични документи

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA 30. jun godine Novi Sad, septembar godine

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA 30. jun godine Novi Sad, septembar godine OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA 30. jun 2014. godine Novi Sad, septembar 2014. godine SADRŽAJ: 1. UVOD... 3 2. KAPITAL BANKE... 4 3. ADEKVATNOST KAPITALA BANKE... 5 4. TEHNIKE UBLAŽAVANJE KREDITNOG