(Microsoft Word - ABSE Statutarni finansijski izve\232taji _Final.docx)

Finansijski izveštaji 31. decembar 2018. godine i Izveštaj nezavisnog revizora

SADRŽAJ Strana Izveštaj nezavisnog revizora 1 Finansijski izveštaji: Bilans stanja 2 Bilans uspeha 3 Izveštaj o ostalom rezultatu 4 Izveštaj o promenama na kapitalu 5 Izveštaj o tokovima gotovine 6 Napomene uz finansijske izveštaje 7 120 Prilog: Godišnji izveštaj o poslovanju

1. OPŠTE INFORMACIJE O BANCI Depozitno-kreditna banka a.d. Beograd, Novi Beograd, Goce Delčeva 44, na osnovu dozvole Narodne banke Jugoslavije O.br.38 od 27.2.1991. godine i Odluke o osnivanju Depozitno-kreditne banke d.d. Beograd br. 1/5 od 14. maja 1991. godine, Rešenje Fi-5709/91 od 22. maja 1991. godine, upisana je u registarski uložak br.1-18332- 00 Okružnog privrednog suda u Beogradu. Osnivači Depozitno-kreditne banke a.d. Beograd, radi usaglašavanja akata Banke sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama ( Sl.list SRJ,br.32/93), zaključili su Ugovor o osnivanju Depozitno- kreditne banke a.d. Beograd br. 563 od 20. aprila 1995. godine Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi br. 10865/02 od 27. septembra 2002. godine, na osnovu izvršene kupoprodaje akcija od postojećih akcionara Depozitno-kreditne banke a.d. Beograd, upisano je većinsko vlasništvo Hypo Alpe-Adria-Bank AG Klagenfurt, a rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu IX Fi br.12210/02 od 28. oktobra 2002. godine upisana je promena naziva banke u Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. Po sprovedenom postupku preuzimanja akcija Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd od strane Hypo Alpe-Adria- Bank International AG Klagenfurt odobrenom rešenjem Komisije za hartije od vrednosti br. 4/0-32-3303/4-10 od 14. jula 2010. godine i sprovedenom postupku prinudne prodaje akcija u svemu u skladu sa Zakonom, Hypo Alpe- Adria-Bank a.d. Beograd imala je dva akcionara i to: Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt i Industrija kotrljajućih ležaja a.d. Beograd (kasnije: Industrija kotrljajućih ležaja a.d. Beograd u stečaju). Skupština Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd na sednici održanoj dana 24. marta 2011. godine donela je Odluku o izmenama i dopunama Ugovora o osnivanju Hypo Alpe-Adria-Bank ad Beograd br. 08461/11 kojom je Banka promenila način organizovanja i postala zatvoreno akcionarsko društvo, a Rešenjem Agencije za privredne registre BD 39396/11 od 05. aprila 2011. godine usvojen je zahtev Banke pa je Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd promenila pravnu formu i upisana u APR-u kao zatvoreno akcionarsko društvo. Na osnovu Rešenja Narodne banke Srbije G.br.10407 od 22. novembra 2013. godine o davanju prethodne saglasnosti sticaocu Hypo SEE Holding AG za sticanje direktnog vlasništva, koje mu omogućava 99.999% glasačkih prava u Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, dana 27. marta 2014. godine u Centralnom registru depoa i kliringa hartija od vrednosti izvršen je prenos akcija izdavaoca Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd sa računa društva Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt na račun sticaoca Hypo SEE Holding AG Klagenfurt, matični broj FN 350921, Alpen-Adria-Platz 1, Klagenfurt. Dana 30. oktobra 2014. godine Hypo SEE Holding AG promenio je naziv u Hypo Group Alpe Adria AG. Vlasnik Hypo Group Alpe Adria AG Klagenfurt (100%) je "Al Lake" Luksemburg S.A.R.L. registrovan u Privrednom registru u Luksemburgu pod registarskim brojem B191802, na adresi 47 Grand Rue, L-1661 Luksemburg. "Al Lake" Luksemburg S.A.R.L je u vlasništvu društva "Al Lake" Management S.A.R.L., Luksemburg. Vlasništvo nad Al Lake" Management S.A.R.L., Luksemburg imaju fondovi kojima upravlja društvo Advent International Corporation sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama-Boston i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Dana 08. jula 2016. godine rešenjem Trgovinskog suda u Beču br FN 350921k izvršena je promena poslovnog imena Hypo Group Alpe Adria AG (HGAA) u Addiko Bank AG (ABH), sa sedištem u Wipplingerstrasse 34/4 Beč, Austrija. Dana 08. jula 2016. godine Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 55080/2016 izvršena je promena poslovnog imena Hypo Alpe-Adria-Bank a.d., Beograd u Addiko Bank a.d., Beograd (Banka). Addiko Bank AG objavljuje svoje konsolidovane izveštaje na internet stranici www.addiko.com Tokom 2018. godine Banka je svoje poslovanje obavljala u centrali Banke i 38 ekspozitura Banke. 7

1. OPŠTE INFORMACIJE O BANCI (nastavak) Banka obavlja sledeće poslove: 1. Depozitni poslovi, 2. Kreditni poslovi, 3. Devizni i menjački poslovi, 4. Pružanje platnih usluga, 5. Izdavanje platnih kartica, 6. Poslovanje sa HOV u skladu sa zakonskim propisima, 7. Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski poslovi), 8. Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring i forfeiting), 9. Poslove zastupanja u osiguranju uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, 10. Tehničko i finansijsko praćenje i kontrola izgradnje i rekonstrukcije građevinskih objekata vezano za projektno finansiranje, 11. Procena vrednosti nekretnina od strane ovlašćenih procenjivača za potrebe Banke, kao i njenih klijenata, vezano za njihovo kreditiranje od strane Banke, 12. Pružanje usluga drugim članicama Grupe i drugim pravnim licima iz oblasti koje su u vezi sa poslovanjem Banke. Organizacioni delovi Banke nemaju svojstvo pravnog lica, nemaju samostalni račun već posluju preko računa Banke, imaju pravo da zaključuju ugovore u okviru svog predmeta poslovanja i u okviru ovlašćenja koja su im data aktima Banke. Na dan 31. decembra 2018. godine Banka je imala 585 zaposlenih (31. decembra 2017. godine: 595). Šifra delatnosti banke je 6419 ostalo monetarno posredovanje. Matični broj Banke je 07726716. Poreski identifikacioni broj Banke je 100228215. 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD 2.1 Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Ovi pojedinačni finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2018. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS). Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu "Zakon", "Sl. glasnik RS", br. 62/2013). Banka, kao veliko pravno lice, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja ( Okvir ), Međunarodne računovodstvene standarde ( MRS ), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda ( IFRIC ), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde ( Odbor ), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih tela. Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ( Službeni glasnik RS br. 101/2017, 38/2018 i 103/2018). MSFI 9 Finansijski instrumenti stupio je na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, i zamenio je prethodno važeći računovodstveni standard MRS 39. Značajni efekti koji proističu iz implementacije MSFI 9 obelodanjeni su u Napomeni 2.6. Efekti prve primene MSFI 9, kao i u napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. 8

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.1 Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (nastavak) Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti osim vrednovanja sledećih značajnih stavki bilansa stanja: Finansijskih sredstava vrednovana po fer vrednosti kroz ostali rezultat dužničke hartije od vrednosti, Finansijskih sredstava vrednovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha - derivativni finansijski instrumenti. Istorijski trošak je zasnovan na fer vrednosti naknade inicijalno plaćene u zamenu za dobra i usluge. Fer vrednost je cena koja se može primiti za prodaju nekog sredstva ili platiti za prenos neke obaveze u uobičajenoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, bez obzira na to da li je cena direktno utvrdiva ili procenjena korišćenjem neke druge tehnike vrednovanja. Prilikom procenjivanja fer vrednosti sredstva ili obaveze, Banka uzima u obzir karakteristike datog sredstva ili obaveze ukoliko bi i ostali učesnici na tržištu uzeli navedene karakteristike u obzir prilikom utvrđivanja cene navedenog sredstva ili obaveze na datum odmeravanja. U priloženim finansijskim izveštajima, za svrhe vrednovanja i/ili obelodanjivanja, fer vrednost je utvrđena na prethodno opisani način, osim za transakcije lizinga, koje su u delokrugu MRS 17 i vrednovanja koja imaju neke sličnosti sa fer vrednošću ali nisu fer vrednost, kao što su neto prodajna vrednost u MRS 2 ili vrednost u upotrebi u MRS 36. Takođe, za potrebe finansijskog izveštavanja, odmeravanja fer vrednosti kategorisana su u nivoe 1, 2 ili 3 na osnovu stepena utvrdivosti parametara za utvrđivanje fer vrednosti i značaja navedenih parametara za odmeravanje fer vrednosti u celini, kako sledi: Nivo 1 parametri nivoa 1 su cene za identična sredstva ili obaveze kotirane (nekorigovane) na aktivnim tržištima koje su subjektu dostupne na datum odmeravanja; Nivo 2 parametri nivoa 2 su parametri koji nisu kotirane cene svrstane u nivo 1, a koji su uočljivi za dato sredstvo ili obavezu, direktno ili indirektno; i Nivo 3 parametri nivoa 3 su neuočljivi za dato sredstvo ili obavezu. Banka je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenjivala računovodstvene politike obrazložene u napomeni 3. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. Načelo stalnosti poslovanja Finasijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa načelom stanosti poslovanja, koje podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti. 2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu Sledeće nove izmene postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde su stupile na snagu tokom tekućeg izveštajnog perioda: MSFI 9 Finansijski instrumenti na snazi za godišnje periode koi počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). MSFI 9 je zamenio prethodno važeći računovodstveni standard MRS 39. Značajni efekti koji proističu iz implementacije MSFI 9 obelodanjeni su u Napomeni 2.6. Efekti prve primene MSFI 9, kao i u napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. Primena sledećih standarda, tumačenja standarda (IFRIC) i izmena i dopuna postojećih standarda, koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2018. nije imala za rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Banke, niti materijalno značajan efekat na priložene finansijske izveštaje Banke: MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima i dalje izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). Ovim standardom se zamenjuju postojeće smernice u vezi sa priznavanjem prihoda, uključujući MRS 18 Prihodi i MRS 11 Ugovori o izgradnji i povezana tumačenja standarda. MSFI 15 obezbeđuje sveobuhvatni model za priznavanje prihoda na bazi principa pet koraka koji se primenjuje na sve ugovore sa klijentima. Banka je sprovela analizu prihoda sa aspekta novih zahteva standard MSFI 15, sa posebnim fokusom na prihode od naknada i provizije. Na osnovu analize, zaključeno je da primena zahteva MSFI 15 ne zahteva promenu vremenskog momenta priznavanja prihoda i odgovarajućih iznosa. 9

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu (nastavak) Izmena MSFI 2 Plaćanje akcijama Klasifikacija i merenje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. godine). Izmene MSFI 4 Ugovori o osiguranju - Primenom MSFI 9 Finansijski instrumenti sa MSFI 4 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine ili na datum prve primene MSFI 9 Finansijski instrumenti ), Izmene MRS 40 Investicione nekretnine Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. godine) Izmene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene i dopune MSFI 1 i MRS 28 primenjuju se za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine), IFRIC 22 Razmatranje transakcija I avansa u stranim valutama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. Godine). 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja, bili su izdati sledeći standardi, izmene postojećih standarda i nova tumačenja ali nisu još uvek stupili na snagu: MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2019. godine), MSFI 16 definiše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. Standard definiše pojedinačni računovodstveni model, zahtevajući od zakupaca priznavanje sredstava i obaveza za sve lizinge, osim ukoliko lizing ima dospeće kraće od 12 meseci ili ukoliko je sredstvo male vrednosti. Zakupodavac nastavlja da klasifikuje zakup kao operativni ili finansijski u skladu sa smernicama za računovodstveno obuhvatanje lizinga iz MSFI 16 koji zamenjuje postojeće smernice za MRS 17 Lizing, MSFI 17 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021. godine). Izmene MSFI 3 Poslovne kombinacije - Definicija poslovanja (na snazi za poslovne kombinacije za koje datum sticanja pada na dan ili nakon početka prvog godišnjeg perioda izveštavanja, koji počinje na dan ili nakon 1. januara 2020. Godine, kao i za sticanje imovine na dan ili nakon početka tog perioda). Izmene MSFI 9 Finansijski instrumenti Karakteristike plaćanja unapred sa negativnim kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), Izmene MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja ili prenos srеdstаvа između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmene (datum stupanja na snagu odložen na neodređeno vreme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udela), Izmene MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške - Definicija materijalnog značaja (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine), Izmene MRS 19 Primanja zaposlenih izmene, smanjenje ili izmirenje planova naknada (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine) Izmene MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate Dugoročni interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), 10

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Izmene raznih standarda na osnovu Unapređenja MSFI (za period od 2015. do 2017. godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), Izmene Upućivanja na Konceptualni okvir u Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine), IFRIC 23 Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine). Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu. Rukovodstvo Banke smatra da će najznačajniji uticaj na finansijske izveštaje u narednom izveštajnom periodu imati MSFI 16 Lizing, koji stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019.godine (uz dozvoljenu raniju primenu) i koji će Banka primeniti od 1. januara 2019. godine. Uticaj primene MSFI 16 na finansijski izveštaj banke MSFI 16 Zakupi je objavljen od strane IASB u januaru 2016. godine. MSFI 16 će biti na snazi od 1. januara 2019. godine, zamenjujući prethodne standarde MRS 17 Zakup, IFRIC 4 Utvrđivanje da li aranžman sadrži zakup, SIC-15 Operativni lizing - Podsticaji i SIC-27 Procena supstanci transakcija koje uključuju pravni oblik zakupa. Opšte Informacije Standardom se utvrđuju osnovni principi u vezi sa priznavanjem, predstavljanjem i objavljivanjem ugovora o zakupu za obe ugovorne strane, tj. zakupca i zakupodavca. Centralna ideja ovog novog standarda je da zakupac generalno priznaje sve ugovore o zakupu i odgovarajuća prava i obaveze u bilansu stanja. Osnovni cilj MSFI 16 je da se izbegne prezentacija zakupa van izveštaja o finansijskoj poziciji. Prema MSFI 16, ugovori o zakupu se više ne klasifikuju kao operativni ili finansijski. Umesto toga, imovina sa pravom korišćenja i obaveza zakupa se priznaju za sve zakupnine od sada. Imovina sa pravom korišćenja se inicijalno meri po nabavnoj vrednosti, koja obuhvata početni iznos obaveze po osnovu lizinga prilagođenu za bilo koje plaćanje lizinga izvršenu pre datuma početka, plus sve početne direktne troškove i procenu troškova demontaže, uklanjanja ili obnavljanja osnovnog sredstva, umanjene za bilo koje primljene podsticaje za zakup. Imovina sa pravom korišćenja se naknadno amortizuje korišćenjem linearne metode. Obaveza za lizing se početno meri po sadašnjoj vrednosti plaćanja zakupnine koja se plaća tokom trajanja lizinga, diskontovana korišćenjem kamatne stope implicitne u zakupu ili, ako se ta stopa ne može na taj način utvrditi, obračunaće se korišćenjem inkrementalne stope zaduživanja Banke. Prema tome, sve obaveze po lizingu se generalno priznaju u skladu sa pristupom "prava korišćenja" u bilansu stanja. Jedini izuzetak su zakupi sa ukupnim trajanjem zakupa od 12 meseci ili manje, kao i za zakup niskih vrednosti, sa IASBom koji smatra da je zakup male vrednosti ako je 5.000 USD ili manje. U takvim slučajevima će biti moguće nastaviti priznavanje u okviru administrativnih troškova (zakupa). Što se tiče zakupodavaca, odredbe MRS 17 su u velikoj meri usvojene u novom MSFI 16. Računovodstvo zakupodavca (davaoca lizinga) stoga i dalje zavisi od toga koja strana ima materijalne mogućnosti i rizike u imovini lizinga. Priznavanje prava korišćenja imovine na strani aktive i odgovarajućih obaveza po osnovu lizinga na strani pasive, dovodi do povećanja ukupne aktive / pasive. Pošto se na strani pasive povećavaju samo obaveze, a sve ostale stavke ostaju iste, odnos kapitala se smanjuje. Bilans uspeha će takođe biti pogođen. Ukupan iznos troškova koji se naplaćuju tokom trajanja zakupa ostaje isti, ali vremenska raspodela i raspodela na različite delove bilansa uspeha se menja. Shodno MRS 17, troškovi u vezi sa operativnim lizingom se generalno priznaju linearnom metodom u stvarnom iznosu izvršenih plaćanja u operativnim troškovima. U skladu sa MSFI 16 - kao što je već bio na snazi za finansijski lizing - troškovi se dele između troškova kamate i amortizacije. Kako se troškovi kamata obračunavaju na osnovu metode efektivne kamatne stope i umanjuju tokom perioda trajanja lizinga, ali se amortizacija generalno sprovodi na linearnoj osnovi, što za posledicu ima digresivan razvoj troškova uz pomeranje troškova u ranije periode. Troškovi kamata se iskazuju u okviru neto prihoda od kamata. Pored toga, budući da je godišnja amortizacija imovine po osnovu prava korišćenja u skladu sa MSFI 16 manja od stope lizinga i sve ostale stavke ostaju iste, poslovni rezultat pre promene rashoda za kreditne gubitke se povećava. Izveštaj o tokovima gotovine će se pomeriti sa novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti na novčane tokove od finansijskih aktivnosti. Iako još uvek postoji mogućnost da se nastavi sa iskazivanjem plaćanja kamata u okviru novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti, obavezno je prikazati otkup obaveza po osnovu lizinga po novčanim tokovima iz aktivnosti finansiranja. 11

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Zakupi kod kojih je Banka zakupodavac Zbog strateške odluke Banke da se fokusira na osnovno bankarsko poslovanje, lizing portfolio je smanjen i zbog toga IFRS 16 neće imati materijalni uticaj na računovodstvo za Banku kao zakupodavca. Iste odredbe kao i prema IAS 17 i dalje će se primenjivati kako bi se utvrdilo da li je zakup operativni lizing ili finansijski lizing. Ako je zakup operativni lizing, sredstvo ostaje u bilansu stanja Banke, a prihod ostvaren od lizinga se iskazuje u bilansu uspeha. Ako je zakup finansijski lizing, priznaje se zakupnina po neto vrednosti ulaganja. Zakupi u kojima je Banka zakupac Banka je završila početnu procenu potencijalnog uticaja na njene finansijske izveštaje, uključujući procenu da li će koristiti bilo koje opcije za obnavljanje lizinga i do koje mere Banka bira praktična sredstva i izuzeća od priznavanja. Uglavnom se radi o zemljištu i zgradama koje se iznajmljuju od strane Banke. Generalno, Banka koristi svoju inkrementalnu stopu zaduživanja kao diskontnu stopu. Prelaz Banka će primeniti IFRS 16 od 1. januara 2019. godine, koristeći modifikovani retrospektivni pristup. Stoga će kumulativni efekat usvajanja IFRS 16 biti priznat kao usklađenje početnog stanja zadržane dobiti na dan 1. januara 2019. godine, bez prepravljanja uporednih informacija. Za ugovore po kojima se Banka javlja kao zakupac, imovina koju koristi odnosno pravo korišćenja u iznosu jednakom obavezi lizinga priznaje se u bilansu stanja (naknadno imovina s pravom korišćenja će biti prilagođena za obračune i avanse). Banka će primeniti IFRS 16 na sve ugovore sklopljene pre 1. januara 2019. godine i identifikovane kao zakupi u skladu sa IAS 17 i IFRIC 4. Banka neće primenjivati IFRS 16 ugovore o nematerijalnim sredstvima. Banka će koristiti izuzetke za kratkotrajne zakupnine i zakupnine male vrednosti, pri čemu se pravo na korišćenje imovine ne priznaje. Za ugovore o zakupu koji su ranije klasifikovani kao operativni lizing prema IAS 17, primenjiva diskontna stopa će biti inkrementalna stopa zaduživanja zakupca određena na dan prve primene. U nastavku su prikazani efekti prve primene IFRS 16 na osnovu sprovedenih preliminarnih kalkulacija: (000RSD) 1. januar 2019. 31. decembar 2019. Sredstva uzeta u lizing 493,470 - Obaveze za lizing 493,470 - Očekivani efekti kroz bilans uspeha Porast troškova amortizacije - 186,590 Porast rashoda od kamata - 392 Očekivani efekti kroz tokove gotovine Neto prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti - - Neto odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti - 16,904 2.4. Uporedni podaci Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2017. godinu koji su bili predmet revizije od strane revizorske kuće Deloitte. Banka nije izmenila početno stanje neraspoređene dobiti za 2017. godinu, jer nije bilo korekcije po osnovu Izveštaja revizora za 2017. godinu. Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2017. godinu izuzev promena u računovodstvenim politikama koje proizilaze iz primene MSFI 9. Banka je iskoristila priliku izuzeća kojom se dozvoljava da ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promena koje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, kao i obezvređenje po tom osnovu. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje proističu iz primene MSFI 9 u odnosu na period pre primene, priznate su u okviru kapitala odnosno pozicije neraspoređene dobiti, na dan 1. januara 2018. godine i to kao korekcija početnog stanja. Posledično, uporedni podaci prikazani za 2017. godinu ne odražavaju zahteve MSFI 9 i nisu uporedive sa podacima prikazanim za 2018. godinu (Napomena 2.6 I napomena 4.1.1). 12

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.5. Izjava o usklađenosti Finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) izdatim od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde. 2.6. MSFI 9 U julu 2014. godine, Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde je objavio konačnu verziju MFSI 9 Finansijski instrumenti, čija je primena obavezna za izveštajne periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine. Zahtevi MSFI 9 predstavljaju značajnu promenu u odnosu na MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje. Novi standard uvodi značajne promene u računovodstvenom obuhvatanju finansijskih sredstava i u određenim aspektima računovodstvenog obuhvatanja finansijskih obaveza. Klasifikacija i merenje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Na osnovu poslovnog modela entiteta i karakteristika novčanih tokova, MSFI 9 definiše tri osnovne kategorije za klasifikaciju finansijskih sredstava na dan inicijalnog priznavanja: Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti samo ako je cilj poslovnog modela da se sedstvo drži radi naplate ugovorenih novčanih tokova, a ugovoreni novčani tokovi su isključivo naplata glavnice i kamate na neotplaćeno stanje glavnice na određene datume ( SPPI kriterijum ); Finansijsko sredstvo se vrednuje po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat (eng. FVOCI) ako se sredstvo drži u poslovnom modelu u kojem se finansijsko sredstvo drži radi naplate ugovorenih novčanih tokova i da bi se finansijska sredstva prodala, a ugovoreni novčani tokovi su isključivo naplata glavnice i kamate na neotplaćeni iznos glavnice na određene datume (jednostavna karakteristika zajma); Finansijska sredstva koja ne ispunjavaju ove kriterijume se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (eng. FVTPL). Pored toga, ugrađeni derivati više neće biti odvojeni od osnovnog ugovora o finansijskom sredstvu. Takav finansijski instrument se procenjuje u celosti i meri se po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijski instrumenti se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati tim sredstvima (MSFI 9.5.1.). Krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Fer vrednost finansijskog instrumenta pri incijalnom priznavanju je obično cena transakcije, to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade (MSFI 9.B5.1.2A i MSFI 13). Međutim, ukoliko je deo dobijene ili date nadoknade različit od onoga priznatog kao finansijski instrument, Banka će računovodstveno odmeravati taj instrument po fer vrednosti. Na primer, fer vrednost dugoročnog zajma ili potraživanja koje ne nosi kamatu može da se odmeri po sadašnjoj vrednosti svih budućih dobitaka u gotovini diskontovanih korišćenjem preovladavajućih tržišnih kamatnih stopa za slične instrumente sa sličnom kreditnom sposobnošću. Svaki dodatni pozajmljeni iznos je rashod ili smanjenje prihoda osim ukoliko se ne kvalifikuje za priznavanje kao neka druga vrsta sredstva. Za ulaganja u vlasničke instrumente koji se ne drže za trgovanje, Banka može pri početnom priznavanju neopozivo odabrati da klasifikuje instrumente po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat (eng. FVOCI), pri čemu se sve naknadne promene u fer vrednosti priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata (eng. OCI). Ova klasifikacija se može primeniti na svako pojedinačno ulaganje. Banka u svom portfoliju u toku 2018. Godine nije imala ovakve instrumente. Zahtevi u vezi sa klasifikacijom i merenjem finansijskih obaveza samo su neznatno izmenjeni u odnosu na MRS 39. Promene fer vrednosti obaveza koje proizilaze iz promena sopstvenog kreditnog rizika obaveze priznaju se kroz ostali ukupni rezultat, dok se preostali iznos promene fer vrednosti prikazuje kroz bilans uspeha. Utvrđivanje poslovnog modela Sva finansijska sredstva trebaju biti raspoređena u jedan od poslovnih modela opisanih ispod. Takođe, pri inicijalnom priznavanju, za svako sredstvo treba da se utvrdi da li su ugovoreni novčani tokovi samo plaćanja glavnice i kamate (eng. SPPI test). Nakon toga finansijsko sredstvo treba da se svrsta u jednu od kategorija poslovnih modela 13

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Utvrđivanje poslovnog modela (nastavak) Držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova Držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i radi prodaje Ostali poslovni modeli finansijska aktiva koja se drži sa namerom trgovine ili koja ne ispunjava kriterijume kategorija iznad U retkom slučaju da entitet promeni svoj model upravljanja određenim finansijskim sredstvima, reklasifikacija svih sredstava na koje utiče promena bi bila potrebna. Karakteristike ugovorenih novčanih tokova Za potrebe procene da li ugovoreni novčani tokovi predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate, glavnica se definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom početnog priznavanja. Kamata se definiše kao naknada za vremensku vrednost novca, za kreditni rizik povezan sa neotplaćenim iznosom glavnice tokom određenog perioda, kao i za druge osnovne kreditne rizike i troškove kreditnog posla (npr. rizik likvidnosti i administrativni troškovi), i profitnu maržu. Prilikom procene da li su ugovoreni gotovinski tokovi isključivo plaćanja glavnice i kamate (eng. SPPI ), Banka je razmatrala ugovorene uslove instrumenta i analizirala postojeći portfolio na osnovu kontrolne liste za kriterijume isključivog plaćanja glavnice i kamata. To podrazumeva procenu da li finansijsko sredstvo sadrži ugovornu odredbu koja može promeniti vremenski period ili iznos ugovorenih novčanih tokova tako da ne ispunjava ovaj uslov imajući u vidu sledeće: potencijalne događaje koji bi promenili iznos ili vremenski okvir novčanih tokova, karakteristike zaduženosti, uslove prevremene otplate ili produžetka perioda otplate, uslove koji ograničavaju potraživanja Banke za novčanim tokovima navedenih sredstava i karakteristika koje menjaju naknadu za vremensku vrednost novca. Posebna pažnja pri analizi se odnosila na jednostrane promene marži i kamatnih stopa, klauzule o plaćanju unapred, ostala potencijalna plaćanja, projektno finansiranje i benchmark testove. Usklađenost sa SPPI testom se ocenjuje na sledeći način: Procenom jednostranih promena marži i kamatnih stopa, Banka je zaključila da prenos troškova vezanih za osnovni ugovor o pozajmici, klauzule napravljene da bi se održala stabilna profitna margina, i promene kamatne stope odražavaju pogoršavanje kreditnog rejtinga, ali nisu štetni sa stanovišta SPPI testa. Klauzule o plaćanju unapred, nisu štetni ukoliko iznos plaćen unapred odražava neplaćenu glavnicu, kamatu i naknadu povezanom sa prevremenim vraćanjem kredita. Takva naknada mora biti manja od gubitka nastalog od kamatne margine i gubitka nastalog od kamate Ostala potencijalna plaćanja su tipično klauzule o ostalim poslovnim transakcijama. Naknada za neispunjenje predstavlja povećani trošak za praćanje rizika ili nadoknadu za izgubljeni profit koji je povezan sa uzročnim događajem. Projektno finansiranje je procenjeno u skladu sa činjenicom da li postoji povezanost sa učinkovitošću predmetnog poslovnog projekta. Ukoliko nema takve povezanosti i zajmoprimac ima dovoljno kapitala za projekat da apsorbuje gubitke pre nego što isti počnu da utiču na sposobnost plaćanja kredita, mogu proći SPPI test. Krediti sa varijabilnom kamatnom stopom mogu sadržati karakteristike kamatne neusklađenosti. Da bi se procenilo da li je element vremenske vrednosti novca značajno modifikovan, kvantitativni benchmark test treba da se uradi. Kada se radi benchmark test, pri inicijalnom priznavanju, ugovorni nediskontovani tokovi gotovine finansijskog instrumenta su upoređeni sa tokom gotovine po benchmarku koji bi nastali da vremenska vrednost novca nije modifikovana. Efekat modifikovane vremenske vrednosti novca je razmatran u svakom izveštajnom periodu i kumulativno tokom životnog veka finansijskog instrumenta. Benchmark test je baziran u rasponu razumnih scenarija. Prihvatljivi uporedni finansijski instrument je onaj sa jednakim kreditnim kvalitetom i sa istim ugovornim uslovima osim za modifikacije. Ukoliko entitet zaključi da bi ugovorni (nediskontovani) tokovi gotovine mogli biti značajno drugačiji (prag od 10%) od (nediskontovanih) tokova gotovine po benchmark testu, finansijsko sredstvo ne ispunjava kriterijume definisane po MSFI 9, član 4.1.2 (b) i 4.1.2A(b) i shodno tome ne može biti odmeravan po amortizovanom trošku ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat. 14

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Karakteristike ugovorenih novčanih tokova (nastavak) Nakon prelaska na MSFI 9, nije bilo finansijskih instrumenata kod kojih je identifikovana kamatna neusklađenost što bi dovelo do odmeravanja tih finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha. S obzirom na činjenicu da je u internim politikama Banke za odobravanje novih proizvoda definisana obaveza usklđjenosti sa SPPI testom, značajan broj finansijskih instrumenata sa gore pomenutim karakteristikama nije očekivan. Klasifikacija i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Umanjenje vrednosti i obračun očekivanih kreditnih gubitaka MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model nastalih gubitaka novim modelom očekivanih kreditnih gubitaka (eng. ECL). Prilikom primene ECL modela koji uzima u obzir i informacije o budućim događajima, Addiko banka priznaje očekivani gubitak za svaki izveštajni datum kako bi reflektovala promene u kreditnom riziku datog finansijskog sredstva. Umanjenje vrednosti kroz model očekivanog gubitka bazira se na istorijskim, sadašnjim i prognoze o budućim događajima, samim tim uzima u obzir različita scenarija o događajima koji mogu da prouzrokuju kreditni gubitak u budućnosti. Prema MSFI 9, očekivani kreditni gubici tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta, se računaju kao očekivana sadašnja vrednost gubitaka koji nastaju ako dužnici ne ispune svoje obveze u određeno vreme tokom čitavog veka trajanja finansijskog instrumenta uz istovremeno razmatranje verovatnoće neispunjavanja obaveza kao i kreditnih gubitaka (gubitak zbog neispunjavanja obaveza). Detalji u vezi sa načinom obezvređenja primenom MSFI 9 mogu se naći u Napomeni 4.1.1 Kreditni rizik. Prestanak priznavanja i modifikacija ugovora MSFI 9 obuhvata uslove MRS 39 za prestanak priznavanja finansijske imovine i finansijskih obaveza bez suštinskih izmena. Ovaj zahtev nije imao materijalnog uticaja na Banku. Finansijsko sredstvo prestaje se priznavati kada su: Ugovorna prava na primanje novčanih tokova od imovine istekla; ili kada je Banka prenela svoja prava na primanje novčanih tokova od imovine ili preuzela obavezu plaćanja primljenog novčanog toka u celosti bez značajnog kašnjenja trećoj strani u okviru "pass-through" ugovora; i/ili (i) je prenela gotovo sve rizike i nagrade povezane sa vlasništvom nad imovinom, (ii) nije prenela niti zadržala gotovo sve rizike i nagrade povezane sa vlasništvom nad imovinom, ali je prenela kontrolu nad imovinom. Ugovorna usklađivanja koja proizlaze iz pregovora s dužnicima mogu dovesti do dve vrste izmena početnih ugovornih novčanih tokova. Značajne modifikacije koje vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva Ukoliko se ugovorni novčani tokovi finansijskog sredstva bitno modifikuju, to rezultira prestankom priznavanja (zbog isteka ugovornih prava na novčane tokove) tog finansijskog sredstva u skladu sa MSFI 9. Novo finansijsko sredstvo s izmenjenim uslovima priznaje se a razlika između amortiziranog troška finansijskog sredstva koji se prestao priznavati i fer vrednosti novog finansijskog sredstva iskazuje se u Bilansu uspeha. Ako dužnik nije u statusu neizvršenja ili ako značajna modifikacija ne dovodi do statusa neizvršenja, tada će novo sredstvo biti klasifikovano u Fazu 1. Ako je dužnik u statusu neizvršenja ili ako značajna modifikacija dovodi do statusa neizvršenja, tada će se novo sredstvo tretirati kao kupljena ili nastala kreditno obezvređena sredstva (eng. POCI). Za POCI finansijska sredstva se ne priznaju ispravke vrednosti, a očekivani kreditni gubici tokom životnog veka trajanja finansijskog instrumenta su uključeni u kreditno usklađenoj efektivnoj kamatnoj stopi pri početnom priznavanju. Nakon toga, iznos promene očekivanih kreditnih gubitaka tokom životnog veka finansijskog instrumenta od početnog priznavanja POCI finansijskog sredstva se treba priznati kao dobit ili gubitak od umanjenja vrednosti u Bilansu uspeha. 15

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Klasifikacija i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (nastavak) Umanjenje vrednosti i obračun očekivanih kreditnih gubitaka (nastavak) Značajne modifikacije koje vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva (nastavak) Ako se kriterijumi za prestanak priznavanja primenjuju na dužnike koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama klasifikovanim u Fazi 3, tada se procena promena očekivanih novčanih tokova vrši umesto procene ugovornih novčanih tokova. Revidirani uslovi ugovora mogu odražavati sposobnost dužnika da otplati inicijalne novčane tokove, kao što je već izraženo u proceni umanjenja vrednosti. Sledeći glavni kriterijumi su prepoznati kao značajne modifikacije: Kvantitativni - značajna promena ugovornih novčanih tokova kada se sadašnja vrednost novčanih tokova prema novim uslovima diskontuje koristeći originalnu efektivnu kamatnu stopu i razlikuje se od diskontovane sadašnje vrednosti izvornog finansijskog instrumenta za najmanje 10%. Kvalitativna: - promena dužnika, - promena valute - promena svrhe finansiranja - SPPI kritične karakteristike su uklonjene ili uključene u novi ugovor o zajmu. Neznačajne modifikacije koje ne vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva Ukoliko se ugovoreni novčani tokovi finansijskog sredstva modifikuju na način koji ne rezultira prestankom priznavanja tog finansijskog sredstva u skladu s MSFI 9 Finansijski instrumenti, potrebno je ponovo izračunati bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva na osnovu modifikovanih ugovorenih novčanih tokova primenom originalne efektivne kamatne stope za diskontovanje. Dobitak ili gubitak od modifikacije priznaje se u bilansu uspeha. Uticaji prve primene MSFI 9 Novi standard utiče na klasifikaciju i merenje finansijskih instrumenata počev od 1. januara 2018. godine i to: na osnovu dosadašnjih procena, najveći deo kreditnog portfolija klasifikovanog kao krediti i potraživanja prema MRS 39 Banka i dalje meri po amortizovanoj vrednosti u skladu sa MSFI 9; finansijska sredstva vrednovana kao namenjena trgovanju u skladu sa MRS 39 su vrednovana po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa MSFI 9; finansijska sredstva vrednovana kao raspoloživa za prodaju u skladu sa MRS 39 su vrednovana po fer vrednosti kroz ostali rezultat u skladu sa MSFI 9. Investicione hartije koje su se prema IAS 39 vrednovale kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, čija je fer vrednost bila evidentirana kroz ostali rezultat, u iznosu od 589,429 hiljada dinara, reklasifikovane su u kategoriju merenu preko bilansa uspeha prema IFRS 9. Što se tiče klasifikacije i merenja finansijskih obaveza, nije bilo značajnijih uticaja na finansijske izveštaje Banke po osnovu novih propisa MSFI 9. Prema MSFI 9.7.2.15, nudi se odabir računovodstvene politike da se prethodni periodi izmene ili da se priznaju uticaji od početne primene MSFI 9 u početnom kapitalu sa 01. januarom 2018. godine. 16

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Prelazak Promene u računovodstvenim politikama koje rezultiraju primenom MSFI 9 su primenjene Tako da je Banka iskoristila izuzetak koji joj dozvoljava da ne priznaje uticaj tokom prethodnih perioda vezanih za promene u klasifikaciji i odmeravanju (uključujući i obezvređenje). Promene izloženosti finansijskih sredstava i obaveza koje su rezultat primene MSFI 9 su priznate u neraspoređenoj dobiti na dan 01. januara 2018. godine. Obelodanjivanje finansijskog uticaja MSFI 9 Promene između kategorija odmeravanja i izloženostima finansijskih sredstava po MRS 39 i MSFI 9 na 01. januar 2018. godine su: Finansijska sredstva (u hiljadama RSD) MRS 39 MSFI 9 Novčana sredstva i računi depozita kod centralnih banaka 10,575,958 10,575,958 Krediti i potraživanja od banaka 2,828,041 2,831,405 Krediti i potraživanja od klijenata 61,639,577 60,377,565 Hartije od vrednosti 16,880,855 16,880,855 Ostala sredstva 476,834 475,824 Kreditni portfolio klasifikovan kao krediti i potraživanja prema MRS 39 standardu klasifikuju se u poslovni model držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova što dovodi do nepostojanja uticaja budući da su ovi krediti mereni po amortizovanom trošku prema MSFI 9 standardu. Nije bilo promena u klasifikaciji i odmeravanju finansijskih obaveza usled primene MSFI 9 standarda. Primena novog pristupa vrednovanja su za rezultat imala značajne promene. Efekat prve primene IFRS 9 strandarda na 01.01.2018. godine za rezultat ima smanjenje kapitala u iznosu 1,324,783 hiljada RSD. Efekat na pokazatelj CET1 se smanjio za 1.56%. Iznos obezvređenja potraživanja po amortizovanom trošku je porastao za 1,259,658 hiljada RSD u bilansu, a u kapitalu na ime vrednovanja hartija od vrednosti kroz FVTOCI 55.895 hiljada RSD. Efekat prebacivanja suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije u bilans stanjua u iznosu 1,715,195 hiljada RSD, nije imao uticaj na povećanje bilansne izloženosti, jer je ovaj deo potraživanja 100% obezvređen. 17

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) (000 RSD) POZICIJA MRS39 Efekat Vrednovanje Nova klasifikacija po Neto vrednost MRS 39 završeno stanje na dan Neto vrednost MSFI 9 početno stanje na dan Prebacivanje evidencione kamate na bilnas Ispravka potraživanja po amortizovanom trošku AKTIVA Portfolio Metod merenja MSFI 9 31.12.2017. 01.01.2018. Bruto izloženost vrednosti Ispravka vrednosti Amortizovana Gotovina i sredstva kod centralne banke Krediti i potraživanja Amortizovana vrednost vrednost 10,575,958 10,575,958 - - - Potraživanja po osnovu derivata Sredstva namenjena trgovanju FVTPL FVTPL 157,022 157,022 - - - Hartije od vrednosti vrednovane kroz bilans uspeha FVTPL FVTPL FVTPL 101,474 101,474 - - - Hartije od vrednosti vrednovane kroz ostali kapital AFS Fer vrednost kroz kapital FVOCI 16,189,952 16,134,057 - - (55,895) Investicione jedinice vrednovane kroz ostali kapital AFS Fer vrednost kroz kapital FVTPL 589,429 589,429 - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Amortizovana 2,828,041 2,831,405 - - 3,364 Krediti i potraživanja od komitenata Krediti i potraživanja Amortizovana vrednost vrednost 61,639,577 60,377,565 1,715,195 (1,715,195) (1,262,012) Ostala sredstva Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 476,834 475,824 - - (1,010) UKUPNA FINANSIJSKA SREDSTVA 92,558,287 91,242,734 1,715,195 (1,715,195) (1,315,553) Vanbilansne stavke koje se klasifikuje, neto Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 14,295,294 14,286,064 - - (9,230) UKUPNO IZLOŽENOST 106,853,581 105,528,798 1,715,195 (1,715,195) (1,324,783) 18

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.8. Korišćenje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Politika u primeni od 1. januara 2018. godine Banka na svaki izveštajni datum procenjuje i priznaje rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za finansijska sredstva koja se mere po amortizovanoj vrednosti ili za dužnička finansijska sredstva koja se evidentiraju po fer vrednosti kroz ostali rezultat za kreditne obaveze i izdate garancije. Knjigovodstvena vrednost finansijskih instrumenata koji se mere po amortizovanoj vrednosti, umanjuje se za iznos rezervisanja za očekivane kreditne gubitke, dok se obračunati očekivani kreditni gubici za finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat evidentira u kapitalu. Pretpostavke i procene koje Banka koristi kao input u modelu vrednovanja očekivanih kreditnih gubitaka, kao i ocena o značajnom povećanju kreditnog rizika, obelodanjene su u Napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. Politike u primeni do 1. januara 2018. godine Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme ( osnovna sredstva ) se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Zbog značaja osnovnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. 19

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.8. Korišćenje procenjivanja (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) Odložena poreska sredstva Odloženi porezi se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je 15% (2017. godine: 15%). Tekući porez Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Banka je obavezna da tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15% (2017. godine: 15%), utvrđuje se Poreskim bilansom Banke. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 28 uz finansijske izveštaje. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost finansijskih instrumenata kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu poslednjih raspoloživih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum vrednovanja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma vrednovanja. Na datum bilansa stanja, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način oslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 4.3. uz finansijske izveštaje. 3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 3.1. Priznavanje prihoda i rashoda Banka priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti Banka imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Banke kao što je u daljem tekstu opisano. 3.2. Prihodi i rashodi od kamata Politike u primeni od 01. januara 2018. godine Banka ostvaruje prihode i rashode od kamata iz poslovanja sa Narodnom bankom Srbije, domaćim i stranim bankama i pravnim i fizičkim licima. Prihodi i rashodi od kamata, uključujući zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda (obračunska osnova) i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Prihodi i rashodi po osnovu kamata priznaju se po načelu uzročnosti prihoda uz primenu efektivne kamatne stope koja se utvrđuje u trenutku početnog priznavanja finansijskog sredstva/obaveze. 20

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 3.2. Prihodi i rashodi od kamata (nastavak) Za celokupnu finansijsku imovinu koja se vrednuje po amortizovanoj vrednosti, finansijsku imovinu koja se vrednuje po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, kao i finansijsku imovinu kojom se ne trguje i vrednuje se po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi od kamata i troškovi kamata se evidentiraju na osnovu efektivne kamatne stope. Amortizovani trošak je iznos po kojem se finansijska imovina ili finansijska obaveza meri po početnom priznavanju, umanjen za otplate glavnice, plus ili minus kumulativna amortizacija koristeći metod efektivne kamatne stope bilo koje razlike između tog početnog iznosa i iznosa dospeća. Za finansijsku imovinu, iznos se usklađuje za bilo koji gubitak. Bruto knjigovodstvena vrednost finansijske imovine je amortizovana vrednost finansijske imovine pre prilagođavanja za bilo koji gubitak. Za kupljenu ili inicijalnu obezvređenu finansijsku imovinu, efektivna kamatna stopa je prilagođena kreditnom riziku tako što se smanjuju procenjeni budući novčani tokovi, uključujući očekivane kreditne gubitke, na amortizovani trošak dužničkog instrumenta prilikom početnog priznavanja. Metoda efektivne kamatne stope je stopa obračuna koja se koristi za tačno smanjivanje procenjenih budućih priliva i odliva gotovine tokom očekivanog veka trajanja finansijske imovine, ili kraćeg perioda ako je primenljivo, na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijske imovine, osim kupljene ili inicijalno obezvređene finansijske imovine ili amortizovanog troška finansijske obaveze. Obračun uključuje transakcione troškove i plaćene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope (osim finansijske imovine koja se meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha), premija i rabata. Očekivani kreditni gubici se zanemaruju. Za finansijsku imovinu koja je kasnije postala kreditno obezvređena, prihodi od kamata se priznaju primenom efektivne kamatne stope na amortiziranu vrednost sredstva (neto knjigovodstvena vrednost). Ako se, u narednim izveštajnim periodima, kreditni rizik za obezvređenu finansijsku imovinu poboljša tako da finansijska imovina nije više kreditno obezvređena, prihod od kamata se priznaje primenom efektivne kamatne stope na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijske imovine (osim za kupljenu ili inicijalnu obezvređenu finansijsku imovinu, pri čemu se obračun prihoda od kamata ne vraća na bruto osnovu, čak i ako se kreditni rizik imovine poboljša). Prihodi od kamata na imovinu koja se drže radi trgovanja, kao i kamatne komponente derivata iskazuju se u okviru pozicije Prihodi od kamata. Promene u čistoj fer vrednosti koje proizlaze iz imovine i obaveza za trgovanje iskazuju se u okviru pozicije Neto doditak/gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata. Negativne kamate iz finansijskih sredstava i finansijskih obaveza prikazane su u okviru pozicije Neto prihodi po osnovu kamata. Banka je na uzete depozite prihodovala negativnu kamatu od 0,7% do -2.4%. Banka je na date depozite plaćala negativnu kamatu od 0% do -2.03% Banka ostvaruje prihode/rashode i od naknada po osnovu održavanja odobrenih (primljenih) kredita. Prihodi po osnovu ovih naknada se razgraničavaju primenom efektivne kamatne stope u toku perioda trajanja kredita i priznaju se u okviru pozicije Prihodi od kamata. Politike u primeni do 1.januara 2018. godine Banka ostvaruje prihode i rashode od kamata iz poslovanja sa Narodnom bankom Srbije, domaćim i stranim bankama i pravnim i fizičkim licima. Prihodi i rashodi od kamata, uključujući zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda (obračunska osnova) i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Prihodi i rashodi po osnovu kamata priznaju se po načelu uzročnosti prihoda uz primenu efektivne kamatne stope koja se utvrđuje u trenutku početnog priznavanja finansijskog sredstva/obaveze. Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. 21

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 3.2. Prihodi i rashodi od kamata (nastavak) Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kamate se priznaju na vremenskoj osnovi tako da visina kamate zavisi od protoka vremena. U slučaju umanjenja vrednosti potraživanja, Banka umanjuje knjigovodstvenu vrednost potraživanja do nadoknadivog iznosa, koji predstavlja procenjeni budući novčani tok diskontovan po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta i nastavlja da prikazuje promene diskonta kao prihod od kamate. Od trenutka obezvređenja plasmana, ugovorena kamata se ne priznaje u Bilansu stanja i Bilansu uspeha. Prihod od kamate na kredite i potraživanja čija je vrednost umanjena utvrđuje se primenom metode efektivne kamatne stope na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva. Na taj način jedini prihod od kamate koji se priznaje za sve klijente koji su obezvređeni jeste efekat po osnovu diskontovanja budućih novčanih tokova takozvani unwinding efekat. Zakonski okvir dozvoljava da banke mogu da se odluče o načinu evidencije ugovorene bruto kamate na obezvređene plasmane, tako da je dozvoljeno da se ova evidencija može vršiti kroz ostalu vanbilansnu evidenciju ili u pomoćnim knjigama za interne potrebe i potrebe statističkog praćenja navedenih iznosa. Banka se, svojom računovodstvenom politikom opredelila da za obezvređene plasmane vrši evidenciju ugovorene bruto kamate obračunate prema planu otplate u ostaloj vanbilansnoj evidenciji. Banka ostvaruje prihode/rashode i od naknada po osnovu servisiranja odobrenih (primljenih) kredita. Prihodi po osnovu ovih naknada se razgraničavaju primenom efektivne kamatne stope u toku perioda trajanja kredita i priznaju se u okviru prihoda od kamata. 3.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija (osim onih koji su sastavni deo efektivne kamatne stope koja se odnosi na finansijsku imovinu ili finansijsku obavezu) uključeni su u efektivnu kamatnu stopu, te se obračunavaju u skladu sa MSFI 15 Prihodi od ugovora sa kupcem i iskazuju se u Neto prihod od naknada i provizija. Naknade za pružanje usluga u određenom vremenskom periodu se obračunavaju u tom periodu. Ove naknade uključuju naknade za pozajmice koje nisu sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta, naknade za garancije, provizije od upravljanja imovinom, custody i druge naknade za upravljanje i konsultacije, kao i naknade od posredovanja u osiguranju iz deviznih transakcija. Nasuprot tome, prihod od naknada ostvaren od pružanja transakcijskih usluga trećim stranama, kao što je organizovanje sticanja akcija ili drugih hartija od vrednosti ili kupovina/prodaja preduzeća, priznaje se po završetku predmetne transakcije. 3.4. Prihodi po osnovu dividendi Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi. Dividende se priznaju u bilansu uspeha samo u sledećim slučajevima: - ako je utvrđeno pravo subjekta na isplatu dividende, - ako je verovatno da će subjekt ostvariti ekonomske koristi povezane s dividendom i - ako se iznos dividende može pouzdano izmeriti. 22

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.5. Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo vrednovane. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 36). Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi od kursnih razlika (Napomena 8). Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od efekata valutne klauzule (Napomena 8). 3.6. Finansijski instrumenti 3.6.1 Računovodstvene politike od 1. januara 2018. godine 3.6.1.1 Priznavanje Finansijski instrument je svaki ugovor koji ima za rezultat finansijsku imovinu jedne ugovorne strane i finansijsku obvezu ili vlasnički instrument druge ugovorne strane. 3.6.1.2 Klasifikacija Na dan inicijalnog priznavanja, finansijsko sredstvo se klasifikuje u skladu sa jednim od sledećih načina vrednovanja: 1) po amortizovanoj vrednosti, 2) fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI) ili 3) po fer vrednosti kroz bilans uspeha (FVTPL). Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ukoliko nije naznačeno kao FVTPL i ispunjava sledeće kriterijume: - cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i - ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume. Dužnički instrument se vrednuje kao FVOCI samo ukoliko ispunjava oba sledeća kriterijuma i nije naznačen kao FVTPL: - cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaja i - ugovoreni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume. Dužnički instrumenti koji se drže radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaje sastoje se od državnih zapisa i obveznica Republike Srbije. Na dan incijalnog priznavanja instrumenta kapitala koji se ne drži u portfoliju radi trgovanja, Banka može neopozivo da izabere prezentovanje naknadnih promena u fer vrednosti kroz ostali rezultat (OCI), na nivou konkretnog instrumenta kapitala. 23

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6. Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.1 Računovodstvene politike od 1. januara 2018. godine (nastavak) 3.6.1.2 Klasifikacija (nastaval) Imovina koja se vrednuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha predstavlja finansijsko sredstvo koje se ne vrednuje po amortizovanom trošku ili dužnički instrument koji se ne vrednuje kroz FVOCI, odnosno tu spadaju: - ostali poslovni modeli - finansijska sredstva za koja ugovoreni uslovi ne zadovoljavaju uslove koji dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume - finansijska sredstva koja se pri početnom priznavanju mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha - vlasnički instrumenti - derivati Finansijska imovina koja se meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha uključuje sledeće podgrupe: - finansijska imovina koja se drži radi trgovanja - finansijska imovina koja se pri početnom priznavanju vrednuje kroz bilans uspeha - finansijska imovina koja se obavezno meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijsku imovinu koja se drži radi trgovanja čine sledeće stavke: - stečena ili nastala uglavnom radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku - pri početnom priznavanju, deo je portfelj utvrđenih finansijskih instrumenata kojima se upravlja zajedno i za koje postoji dokaz o nedavnom stvarnom kratkoročno ostvarenoj dobiti ili - reč je o derivatnom instrumentu (osim derivatnog instrumenta koji je ugovor o finansijskom jemstvu, ili određeni/stvarni instrument zaštite od rizika) Pri početnom priznavanju može se neopozivo odlučiti da se financijska imovina meri po fer vrednosti kroz bilans bilans uspeha (fer vrednost opcija) ako se time otklanja ili znatno umanjuje nedoslednost pri merenju ili priznavanju (tzv. računovodstvena neusklađenost ) koja bi u protivnome nastala zbog merenja imovine ili priznavanja dobiti i gubitaka povezanih s tom imovinom na različitim osnovama. Finansijsku imovinu koja se obavezno meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha čini finansijska imovina koja ne ispunjava uslov da pripadajući novčani tokovi čine samo plaćanje glavnice i kamata na nepodmireni iznos. Dobit ili gubitak po finansijskoj imovini merenoj po fer vrednosti se priznaje u bilansu uspeha, osim u sledećim slučajevima: - ako je reč o ulaganju u vlasnički instrument i ako je odabrana opcija prezentovanja dobiti i gubitaka od tog ulaganja u ostalom rezultatu - ako je finansijska imovina merena po fer vrednosti kroz ostali rezultat U slučaju promene poslovnog modela upravljana finansijskom imovinom sprovodi se reklasifikacija finansijske imovine u drugu kategoriju. Reklasifikacija se provodi prospektivno, od datuma reklasifikacije, odnosno od prvog dana sledećeg obračunskog perioda, bez korekcije prethodno priznatog dobitka/gubitka ili kamate. Prestanak priznavanja I modifikacije MSFI 9 uključuje zahteve MRS-a 39 za prestanak priznavanja finansijske imovine i finansijskih obaveza bez značajnih izmena. Uticaj implementacije ovih promena na Banku je nematerijalan. Ako se ugovorni novčani tokovi finansijske imovine ponovno dogovaraju ili znatno menjaju, to ima za posledicu prestanak priznavanja (zbog isteka ugovornih prava na novčane tokove) te finansijske imovine u skladu s MSFI 9. Priznaje se nova finansijska imovina sa izmenjenim uslovima, a razlika između amortizovanog troška finansijske imovine koja se prestala priznavati i fer vrednosti nove finansijske imovine iskazuje se u bilansu uspeha kao modifikacija dobitka/gutika. Ako modifikacija nije značajna, izmena ugovornih odredbi ne dovodi do prestanka priznavanja te financijske imovine. U napomeni 2.6 detaljnije su opisne modifikacije. Analizom ugovora I izmena koje su sastavni deo modifikacija utvrđeno je da Banka nije imala značajne finansijske efekte iz modifikacija, kako značajnih tako i neznačajnih modifikacija 24

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6. Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.1 Računovodstvene politike od 1. januara 2018. godine (nastavak) 3.6.1.3 Umanjenje vrednosti finansijskih instrumenata Aktivu Banke izloženu kreditnom riziku, u smislu ove odluke čine krediti, pozajmice, kamate, naknade, depoziti kod banaka i avansi i sve druge stavke bilansne aktive kod kojih je Banka izložena kreditnom riziku, kao i vanbilansne pozicije izloženosti: izdate garancije, ostala jemstva, otvoreni akreditivi i odobreni još neiskorišćeni krediti, kao i druge vanbilansne stavke koje predstavljaju potencijalne obaveze Banke. Metodologija za praćenje kreditnog rizika je uređena internim procedurama Banke koje se bave kreditnim izikom. Ova interna metodologija za praćenje kreditnog rizika osnova je za identifikaciju, merenje, praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika u skladu sa Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom u bankama. Ispravka vrednosti i rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti za očekivane kreditne gubitke se priznaju za sledeće izloženosti: finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, finansijska sredstva koja se mere po fer vrednosti kroz ostali rezultat. Banka iskazuje ispravku vrednosti izloženosti po amortizovanoj vrednosti u bilansu uspeha na teret perioda za koji se utvrđuje očekivani gubitak, kao i u bilansu stanja u korist ispravke vrednosti bilansne izloženosti. Iznosi priznati za očekivane kreditne gubitke povezane sa vanbilansnim obavezama se priznaju kao rashod za period u kojem je utvrđen gubitak, i u korist rezervisanja u bilansu stanja. Način obračuna umanjena finansijske imovine je opisan u metodologiji kreditnog rizika (kao i u delu Kreditni rizik, tačka 4.1.1.). Ispravka vrednosti finansijskih sredstava, koja se mere po fer vrednosti kroz ostali rezultat, se sprovodi primenom modela očekivanih kreditnih gubitaka na način kojim se ispravke vrednosti priznaju u bilansu uspeha, kao i u sklopu ostalog rezultatai ne umanjujući iznos ove samog sredstva u okviru bilansa stanja. MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model nastalih gubitaka novim modelom očekivanih kreditnih gubitaka (eng. ECL). Prilikom primene ECL modela koji uzima u obzir i informacije o budućim događajima, Addiko banka priznaje očekivani gubitak za svaki izveštajni datum kako bi reflektovala promene u kreditnom riziku datog finansijskog sredstva. Umanjenje vrednosti kroz model očekivanog gubitka bazira se na istorijskim, sadašnjim i prognoze o budućim događajima, samim tim uzima u obzir različita scenarija o događajima koji mogu da prouzrokuju kreditni gubitak u budućnosti. Prema MSFI 9, očekivani kreditni gubici tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta, se računaju kao očekivana sadašnja vrednost gubitaka koji nastaju ako dužnici ne ispune svoje obveze u određeno vreme tokom čitavog veka trajanja finansijskog instrumenta uz istovremeno razmatranje verovatnoće neispunjavanja obaveza kao i kreditnih gubitaka (gubitak zbog neispunjavanja obaveza). 3.6.1.4 Obračun očekivanih kreditnih gubitaka Očekivani gubitak se definiše kao razlika između tokova gotovine koji Banci pripadaju prema ugovornim uslovima finansijskog instrumenta i tokova gotovine koje Banka očekuje da će primiti (uzimajući u obzir verovatnoću nastanka statusa neizvršenja i očekivanu naplatu). Iako MSFI 9 uvodi ovaj zahtev, isti ne propisuje detaljne metode i tehnike koje treba primeniti. Prilikom određivanja novčanih tokova koje banka očekuje da će primiti, Banka koristi pristup marginalnih gubitaka, pri čemu se ukupan očekivani gubitak računa kao zbir marginalnih gubitaka koji se pojavljuju u svakom trenutku od datuma izveštavanja. Marginalni gubici proizlaze iz pojedinačnih parametara koji procenjuju izloženosti i gubitke u slučaju neispunjavanja obaveza i uslovne verovatnoće neispunjavanja obaveza za svaki period. Očekivani kreditni gubici tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta (eng. Lifetime ECL) računaju se posebno za različite scenarije, uzimajući u obzir sadašnje i prognozirane informacije o budućnosti. Ukupni očekivani kreditni gubici na kraju se ponderišu verovatnoćom pojedinačnih scenarija. Banka razmatra tri scenarija: Osnovni scenario, optimistični scenario i pesimistični scenario, a povremeno se simuliraju i neki nepovoljniji scenariji kako bi se razumela dinamika i potencijalni portfolio rizici. 25

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6. Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.2 Računovodstvene politike do 1. januara 2018. godine Do 31. Decembra 2017. godine MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje bio je standard primenjiv za finansijske instrumente. Dana 1. Januara 2018. godine zamenio gaje MSFI 9 Finansijski instrumenti. Budući da se MSFI 9 ne primenjuje retroaktivno, na uporedni period su primenjene odredbe MRS 39. U skladu s MRS 39, sva finansijska imovina i obaveze moraju se priznati u izveštaju o finansijskom položaju. Finansijski instrumenti se priznaju po fer vrednosti u trenutku sticanja. Finansijska imovina ili obaveze koje se ne mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha uključuju i troškove transakcije koji se mogu pripisati sticanju imovine ili formiranju obaveze. Povećanje i smanjenje derivata i finansijskih instrumenata koji dospevaju u roku koji je uobičajen na tržištu, Banka priznaje na datum trgovanja. 3.6.2.1 Priznavanje Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na regularan način priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 3.6.2.2 Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko je: došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu i Banka ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 3.6.2.3 Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. 26

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6 Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.2.3 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Banka je klasifikovala finansijske obaveze u sledeće kategorije: finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijske obaveze koje se drže do dospeća (depoziti banaka i komitenata, subordinirane obaveze). Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja. Finansijska sredstva kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate. Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih finansijskih sredstava, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda. Banka poseduje derivativne finansijske instrumente koji ne ispunjavaju uslov za računovodstvo zaštite. Na kraju godine Banka je imala potraživanja i obaveze po kratkoročnim valutnim svopovima (FX-swap). Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u vanbilansnoj evidenciji na datum potpisivanja ugovora i naknadno se ponovo vrednuju po fer vrednosti. Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno, a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo ukoliko postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Informacije o fer vrednostima se pribavljaju na tržištu i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade). (b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. 27

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6 Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.2.3 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) (b) Krediti i potraživanja (nastavak) Finansijski instrumenti (nastavak) Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru kredita i potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata ugovorene valutne klauzule. U bilansu stanja Banke krediti i potraživanja su iskazani na pozicijama Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, Krediti i potraživanja od komitenata. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Finansijska sredstva koji se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Banka odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva koja su namenjena da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se odnose na trezorske zapise Republike Srbije. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstava raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost trezorskih zapisa je izračunata na bazi diskontovanja nominalne vrednosti zapisa kamatnom stopom koja se obelodanjuje na sajtu Uprave trezora. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznatih u bilansu uspeha. 3.6.2.4 Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiču na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. 28

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6 Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.2.4 Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (nastavak) Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnju pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmerenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekući varijabilni deo kamatne stope. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke. 3.6.2.5 Reprogramirani krediti Banka na svakom pojedinačnom slučaju odlučuje o strategiji naplate kod klijenata sa finansijskim poteškoćama. Banka prvo uzima u razmatranje reprogram kredita ili restrukturiranje duga klijenata, a samo u slučaju da takvo rešenje nije moguće pristupa se realizaciji sredstava obezbeđenja. Načini reprograma ili restrukturiranja duga obuhvataju izmene uslova kredita i to prolongaciju dospeća, period počeka, obuhvatanje više kredita u jedan novi sa produženim rokom otplate i njihove kombinacije. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane i restrukturirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. 29

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6 Finansijski instrumenti (nastavak) 3.6.2.6 Prebijanje finansijskih instrumenata Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza. 3.6.3 Gotovina i sredstva kod centralne banke Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije. Gotovina i sredstva kod centralne banke vode se po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja. Sredstva se drže radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza, a ne radi investiranja ili u druge svrhe. Struktura gotovine i sredstava kod centralne banke je prikazana u Napomeni 15. 3.6.4 Potraživanja po osnovu derivata i baveze po osnovu derivata (u daljem tekstu: derivati) Banka u svom portfoliju ima finansijske derivate koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti. Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno, a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. Kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih trgovanju usklađuje se svakog dana, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao potraživanje po osnovu derivata, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza po osnovu derivata. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju. Usled činjenice da ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata. 30

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6.5 Hartije od vrednosti 3.6.5.1 Hartije od vrednosti koje se vrednuju kroz ostali rezultat Banka u svom portfoliju ima dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju kroz ostali rezultat. Dobici ili gubici se priznaju kroz ostali rezultat, osim prihoda od kamata, očekivanih kreditnih gubitaka i kursnih razlika koje se priznaju kroz bilans uspeha. Kada dođe do prestanka priznavanja dužničkih hartija koje se vrednuju kroz ostali rezultat, akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat kroz ostali rezultat u kapitalu reklasifikuje se iz pozicije kapitala u bilans uspeha. 3.6.5.2 Dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Za dužničke hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, dobici i gubici od usklađivanja sa tržišnom vrednošću se priznaju kroz bilans uspeha i nisu predmet obezvređenja. Prilikom incijalnog priznavanja, hartije od vrednosti vrednovane su po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove, osim u slučaju hartija kojima se trguje. Naknadno su se hartije od vrednosti računovodstveno priznavale u zavisnosti od njihove klasifikacije, i to kao: finansijska sredstva koja se drže do dospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice se obračunavaju i pripisuju dnevno i priznaju u bilansu uspeha. 3.6.6 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija i Krediti i potraživanja od komitenat (u daljem tekstu: Krediti i potraživanja) Pozicija krediti i potraživanja uključuje: Kredite i potraživanja koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Incijalno priznavanje ovakvih kredita I potraživanje je po fer vrednosti uvećano za direktne transakcione troškove, dok se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Kredite i potraživanja koji se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, u skladu sa poslovnim modelom ili karakteristikama novčanih tokova Na dan 31. decembar 2018. godine Banka nema u kreditnom portfoliju kredite i potraživanja koji ispunjavaju kriterijume vrednovanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Krediti i potraživanja odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i potraživanja se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis. MSFI 9 standardom je predviđeno da se potraživanja za koja ne postoji razumno očekivanje naplate isključive iz bilansa banke, otpišu iz bilansne aktive i evidentiraju u vanbilansnoj evidenciji do okončanja postupka naplate, u skladu sa Odlukom o računovostvenom otpisu, koji je propisala Narodna banka Srbije. Sami kriterijumi za prestanak priznavanja finansijskog sredstva, su definisani internim aktima Banke. 3.6.7 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci i Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci i Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, navedene finansijske obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope. U okviru navedene pozicije obaveze po primljenim kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove i naknadno se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po primljenim kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 31

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.7 Ostale obaveze Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti. 3.8. Rezerva za procenjene gubitke po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa internim aktom i Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ( Službeni glasnik republike Srbije 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 35/2014, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017). U proceni kreditnog rizika, Banka saglasno Metodologiji sagledava: finansijski položaj dužnika sa aspekta profitne stabilnosti, ročne usklađenosti određenih elemenata aktive i pasive, adekvatnost tokova, zaduženosti, pokazatelj finansijske zavisnosti, pokazatelje likvidnosti, pokazatelj pokrića kamatnih obaveza i pokazatelj profitabilnosti. Pored ocene finansijskih pokazatelja bitan element ocene kategorije rizičnosti dužnika je urednost u izmirivanju materijalno značajnih obaveza prema Banci, u prethodnih 12 meseci i urednost na dan izveštavanja. Materijalno značajan iznos obaveze je 1% pojedinačnog potraživanja od dužnika ali ne manje od 10.000 RSD za pravno lice, odnosno ne manje od 1.000 RSD za preduzetnike, poljoprivrednike i fizička lica. Osnovna klasifikacija dužnika nezavisna je od pribavljenih instrumenata obezbeđenja potraživanja. Potraživanje od dužnika, zbog ocene kvaliteta instrumenata obezbeđenja, može biti različito klasifikovano od osnovne klasifikacije dužnika. Prema kvalitetu, instrumenti obezbeđenja se dele na prvoklasna sredstva obezbeđenja i adekvatna sredstva obezbeđenja. Prvoklasnim obezbeđenjem klasifikuje u kategoriju A, a adekvatno obezbeđena potraživanja u kategoriju povoljniju od osnovne kategorije u koju je dužnik klasifikovan. Banka ukupna potraživanja od dužnika klasifikuje u kategorije A, B, V, G i D na osnovu kriterijuma blagovremenosti, odnosno docnje u izmirivanju obaveza tog dužnika prema banci, kao i na osnovu ocene njegove kreditne sposobnosti i kvaliteta sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa Odlukom Narodne banke, rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: za kategoriju A 0%, za kategoriju B 2%, za kategoriju V 15%, za kategoriju G 30% i za kategoriju D 100%. Banka je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji se utvrđuje kao zbir pozitivne razlike između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala. 3.9. Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema i investicione nekretnine a) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i ukupnu vrednost eventualnih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti. Zasebno stečene robne marke i licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Robne marke i licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi robnih marki i licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe. Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe koji iznosi 7 godina za core informacioni sistem banke i 5 godina za ostale softvere. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu u kome nastanu. 32

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.9. Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema i investicione nekretnine Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere koja se ne amortizuju budući da nisu još uvek u upotrebi. Banka je izvršila kapitalizaciju interno razvijenog softvera,u skladu sa MRS38 u iznosu 24.937 hiljada dinara.. Prema MRS38. tački 21. nematerijalnu imovinu treba priznati samo onda ako je verovatno da će buduće ekonomske koristi, koje su pripisive imovini uliti u entitet i ako se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti. Vrste troškova koji se mogu kapitalizovati u skladu sa MRS 38: - troškovi primanja zaposlenih nastalih direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje - profesionalne naknade nastale direktno uprocesu dovođenja imovine u radno stanje i - troškovi testiranja pravilnog funkcionisanja imovine Navedeni troškovi predstavljaju primer uobičajenih troškova koji se mogu kapitalizovati, a u opseg troškova koji se kapitalizuju mogu se uključiti troškovi koji zadovoljavaju sledeće uslove: - mogu su direktno pripisati toj imovini - nastaju vezano uz pripremu imovine za nameravanu upotrebu. Kapitalizacija troškova koji se uključuju u nabavnu vrednost softwera prestaje onda kada je imovina dovedena u stanje da se može koristiti na nameravani način. To znači da nakon što softwer postigne dovoljan i nameravani nivo funkcionalnosti i spreman je za upotrebu - dalja kapitalizacija troškova prestaje. b) Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazani su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i ukupnu vrednost eventualnih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke direktno pripisive nabavljenom sredstvu. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Prestanak priznavanja nekretnina, postrojenja i opreme nastaje prilikom njihove prodaje ili kada se buduće ekonomske koristi ne očekuju od njihove upotrebe. Svi gubici i dobici nastali usled prestanka priznavanja sredstva (izračunati kao razlika između neto prodajne vrednosti i knjigovodstvene vrednosti sredstva) se priznaju u bilansu uspeha u godini kada je došlo do prestanka priznavanja. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi: Vrsta sredstva % amortizacija u 2018. godini % amortizacija u 2017. godini Građevinski objekti 1.87% - 2.24% 1.87% - 2.24% Kompjuterska oprema 25.00% 25.00% Nameštaj 11.00% 11.00% Motorna vozila 15.50% 15.50% Ostala oprema 10% - 33.33% 10% - 33.33% Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli. Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao. 33

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.9. Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema i investicione nekretnine (nastavak) b) Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak) Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Knjigovodstvena vrednost sredstva svodi se odmah na njegovu nadoknadivu vrednost ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od njegove procenjene nadoknadive vrednosti. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih rashoda. Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14). c) Investicione nekretnine Investiciona nekretnina je nekretnina koja se drži radi zarade od zakupnine ili radi povećanja kapitala, ili radi i jednog i drugog. Investiciona nekretnina se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Obračun amortizacije investicionih nekretnina počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je stavljena u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao. Investicione nekretnine se amortizuju stopom od 2.5% godišnje linearnom metodom amortizacije. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Banci i da se može pouzdano izmeriti. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. d) Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva sa neograničenim korisnim vekom upotrebe ne podležu amortizaciji i testiraju se na umanjenje vrednosti jednom godišnje. Za sredstva koja podležu amortizaciji testiranje na umanjenje njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi. Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti. U toku 2018. godine nisu uočene naznake na osnovu kojih bi Banka bila u obavezi da umanji vrednost nefinansijskih sredstava. Odmeravanje fer vrednosti i obezvređenje nematerijalnih ulaganja Banke obelodanjeno je u Napomeni 21. 3.10. Lizing a) Operativni lizing Banka kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. 34

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.10. Lizing (nastavak) Plaćanja poslovnog zakupa, kao i zakupa voznog praka priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa. Banka je u toku 2018. i 2017. godine uzimala u zakup poslovni prostor za obavljanje delatnosti. b) Finansijski lizing Banka kao korisnik finansijskog lizinga Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata. U 2018. godini Banka nema ugovore za finansijski lizing. c) Operativni lizing Banka kao zakupodavac Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni lizing to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa. Banka daje u zakup delove svog poslovnog prostora i po tom osnovu ostvaruje prihode od zakupnina, kao što je navedeno u Napomeni 9. 3.11. Stečena aktiva Prema politici Banke, vrši se procena da li je stečeno sredstvo pogodno za interno poslovanje Banke ili ga treba prodati. Sredstva za koja se utvrdi da se mogu upotrebiti za poslovanje Banke se klasifikuju u okviru relevantne pozicije aktive po nižoj od vrednosti stečenog sredstva ili knjigovodstvene vrednosti potraživanja. 3.12. Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva (ili grupe za otuđenje) namenjena prodaji su klasifikovana kao sredstva koja se drže radi prodaje ako se njihova knjigovodstvena vrednost prvenstveno nadoknađuje kroz transakciju prodaje i ako se prodaja smatra veoma izvesnom. Ova sredstva se iskazuju po nižoj od knjigovodstvene i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje, ako se njihova knjigovodstvena vrednost prvenstveno nadoknađuje kroz transakciju prodaje, a ne kroz nastavak korišćenja. Ovaj uslov se smatra ispunjenim samo kada je prodaja veoma izvesna i kada sredstvo (ili grupa sredstava za otuđenje) je raspoloživo za prodaju u postojećem stanju. Rukovodstvo mora da preuzme obavezu da će ga prodati kako bi se ispunio kriterijum za priznavanje, a završetak postupka prodaje se očekuje u periodu od jedne godine od inicijalne klasifikacije. 3.13. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. Rezervisanje se priznaje: Kada Banka ima postojeću zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; Kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; Kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Iznos priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Kada postoji određeni broj sličnih obaveza, verovatnoća da će podmirenje obaveza iziskivati odliv sredstava se utvrđuje na nivou tih kategorija kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i onda kada je ta verovatnoća, u odnosu na bilo koju od obaveza u istoj kategoriji, mala. 35

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.13. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (nastavak) Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima i obelodanjuju se u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35). Potencijalne obaveze se procenjuju u kontinuitetu da bi se utvrdila mogućnost verovatnoće odliva ekonomskih resursa. Ukoliko će verovatan odliv resursa u budućnosti biti zahtevan za stavke prethodno priznate kao potencijalne obaveze, rezervisanje se priznaje u finansijskim izveštajima za period u kome je nastala promena verovatnoće nastanka događaja. Rezervisanja za preuzete potencijalne obaveze se odvojeno obračunavaju za: Neiskorišćene a odobrene kredite, Izdate plative i činidbene garancije, Nepokrivene akreditive, Druge oblike jemstva po kojima može doći do plaćanja. Vrednost izloženosti kreditnom riziku (EAD) za potencijalne obaveze je jednaka onom delu izloženosti riziku za koji se očekuje da će biti iskorišćen u vreme neispunjenja obaveze. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. 3.14. Primanja zaposlenih (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. (b) Rezervisanja po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju U skladu sa Zakonom o radu kao i Pravilnikom o radu, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini od dve prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate s tim da tako utvrđena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate odnosno ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Parametri koji su korišćeni pri obračunu su prikazani u Napomeni 28. (c) Rezervisanja za otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim, u skladu sa usvojenim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost. d) Učešće u dobiti i bonusi Banka priznaje obavezu i trošak za bonuse i učešće u dobiti na osnovu proračuna kojim se uzima u obzir dobit koja pripada akcionarima nakon određenih korekcija. Banka priznaje rezervisanje u slučaju ugovorene obaveze ili ako je ranija praksa stvorila izvedenu obavezu. 36

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.15. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, rezervi i akumuliranog rezultata. Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma izveštajnog perioda se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma izveštajnog perioda. 3.15.1 Akcijski kapital Obične akcije se klasifikuju kao kapital. Ukoliko Banka otkupi sopstvene akcije, plaćena nadoknada, uključujući sve direktno pripisive dodatne troškove (bez poreza na dobit), odbija se od kapitala koji se pripisuje vlasnicima kapitala sve dok se akcije ne ponište ili ne reemituju. Ukoliko se takve akcije kasnije reemituju, sve primljene naknade, bez direktno pripisivih dodatnih troškova transakcije i efekata poreza na dobit, uključuju se u kapital koji se pripisuje vlasnicima kapitala. Banka nije vršila otkup sopstvenih akcija. 3.15.2 Ostali oblici osnovnog kapitala Emisiona premija predstavlja razliku između nominalne i prodajne vrednosti akcija. Nominalna vrednost akcije predstavlja proizvod nominalne cene pojedinačne akcije i ukupnog broja. Rezerve formirane iz dobiti nastaju izdvajanjem dela dobitka nakon oporezivanja i reč je o delu ukupne dobiti Banke koju ona nije isplatila vlasnicima akcija u obliku dividendi i zaposlenima po osnovu učešća u dobitku. 3.16. Porezi i doprinosi Odloženi porezi Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja goodwill-a ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto rezultat perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala. 37

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.16. Porezi i doprinosi (nastavak) Ostali porezi Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja, uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru Ostalih rashoda (Napomena 13). 3.17. Sistem internih kontrola za računovodstvene procedure Addiko Banka ima sistem interne kontrole (ICS) računovodstvenih postupaka kojima se definišu i realizuju procesi u celoj organizaciji. Organi upravljanja u svakoj jedinici Grupe su odgovorni za primenu pravila i procedura Grupe. Usklađenost sa politikama Grupe se prati u okviru revizije koju izvršavaju interni i eksterni revizori. ICS, kao deo sistema upravljanja rizicima Banke, ima sledeće opšte ciljeve: Zaštita i sprovođenje poslovnih strategija i strategija rizika, kao i politika Grupe; Efektivno i efikasno korišćenje svih resursa u cilju postizanja ciljanog komercijalnog uspeha; Obezbeđivanje pouzdanog finansijskog izveštavanja; Podrška i usklađivanje sa svim relevantnim zakonima, pravilima i propisima; Posebni ciljevi u vezi sa računovodstvenim procedurama Grupe su da ICS osigura da su sve poslovne transakcije blagovremeno, korektno i na jedinstven način evidentirane za računovodstvene svrhe. Pored toga, sistem treba da obezbedi da nema grešaka ili namere prevare koje bi uticale na adekvatno iskazivanje finansijske pozicije i performansi kompanije. To je slučaj kada god su podaci dati u finansijskim izveštajima i napomenama u suštini u suprotnosti sa ispravnim podacima, odnosno kad god, pojedinačno ili zbirno, oni mogu da utiču na odluke od strane korisnika finansijskih izveštaja, pri čemu takva odluka može izazvati ozbiljnu štetu, kao što su finansijski gubici, nametanje sankcija od strane bankarskog supervizora ili reputacione štete. Sistem interne kontrole sam po sebi nije statičan sistem već se permanentno prilagođava novom okruženju. Implementacija sistema interne kontrole se u osnovi zasniva na integritetu i etičkom ponašanju zaposlenih. Izvršni odbor i menadžment tim aktivno i svesno prihvataju njegovu ulogu svojim primerom ponašanja. 4 UPRAVLJANJE RIZICIMA 4.1. Faktori finansijskog rizika Sistem upravljanja rizicima u Banci ima za cilj da se putem poštovanja i primene principa i procedura za upravljanje rizicima obezbedi da se rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju minimiziraju u najvećoj mogućoj meri, da svi aspekti poslovanja Banke budu stabilni i što je moguće manje osetljivi na negativne interne i eksterne faktore i da rizični profil Banke u svakom trenutku bude takav da zadovoljava zahteve opreznog bankarskog poslovanja. Banka svoj rizični profil zasniva na nivou adekvatnosti kapitala kojim se obezbeđuje pokriće rizika koje zahteva zakonska regulativa. Osim toga Banka prati i izloženosti drugim rizicima iz poslovanja Banke i njenog okruženja, a koji se ne zahtevaju zakonskim propisima o pokazateljima adekvatnosti kapitala. Politikama za upravljanje rizicima u Banci je regulisano upravljanje svim relevantnim rizicima (koji su navedeni u daljem tekstu), a kojima je Banka izložena. Banka je svoje politike i procedure upravljanja rizicima zasnovala na zahtevima zakonske regulative Narodne banke Srbije, kao i na politikama, procedurama i drugim relevantnim dokumentima Addiko Grupe. 38

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) Pristup u upravljanju pojedinačnim rizicima Banke određen je pozitivnom regulativom Republike Srbije i internim aktima Banke. Ciljani nivo adekvatnosti kapitala zasniva se na principu da pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke treba da bude u skladu sa obimom, vrstom i složenošću poslova koje Banka obavlja i da, pored rizika sadržanih u propisima NBS, obezbedi zonu odstupanja (buffer) za druge rizike iz poslovanja Banke i njenog okruženja kojima je Banka izložena. Upravljanje rizicima podrazumeva identifikovanje rizika, merenje/procenu rizika, preduzimanje mera za ublažavanje rizika i praćenje rizika. U upravljanju rizicima učestvuju: 1. Organi Banke i drugi odbori propisani Zakonom Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) i Kreditni odbor Banke; 2. Radna tela Izvršnog odbora Banke Savetodavno telo za kontrolu rizika, Savetodavno telo za praćenje korporativnih klijenata kao i Savetodavno telo za upravljanju operativnim rizikom; 3. Organizacioni delovi Banke Odeljenje kontrole rizika, Sektor za upravljanje rizicima plasmana privredi, Sektor za upravljanje Retail rizikom i naplatom, Odeljenje sredstava i upravljanja bilansom, Odeljenje za kontrolu usklađenosti poslovanja i po potrebi drugi organizacioni delovi Banke. Upravni odbor Banke utvrđuje strategiju i politike za upravljanje rizicima koje sprovodi Izvršni odbor. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava Upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima. Strategija za rizike Banke proizilazi iz poslovne strategije i opisuje planiranu strukturu poslovanja, strateški razvoj i rast uzimajući u obzir procese, metodologije i organizacionu strukturu relevantnu za upravljanje faktorima rizika. Kao takva, Strategija za rizike, predstavlja sponu između poslovne strategije i pozicioniranja rizika Banke. Ista je alat Menadžmenta za upravljanje rizicima na najvišem nivou i definiše okvir za praćenje, kontrolu, i limitiranje rizika kojima se Banka izlaže u svom poslovanju, dok ujedno osigurava adekvatnost internog kapitala, poziciju likvidnosti i ukupnu profitabilnost. Na ovaj način se postiže siguran i održiv rast, uz očuvanje nivoa sopstvenih sredstava dovoljnih da podrže poslovanje Banke uz dati nivo rizika, u skladu sa regulatornim zahtevima. Primena sveukupne Strategije za rizike Banke je obezbeđena na sledeći način: Definisanje sklonosti ka preuzimanju rizika i merenje opšteg nivoa rizika, kao i pojedinačnih vrsta rizika, u skladu sa Poslovnom strategijom Grupe i Banke; Adekvatno identifikovanje i kvantifikovanje svakog pojedinačnog rizika, naročito u smislu internog kapitalnog zahteva i likvidnosnih zahteva, definisanja postojećih/ciljanih limita za poslovnu godinu i odgovarajućih mehanizama za upravljanje i koordinaciju; Prevođenje strateških ciljeva u detaljnije smernice i pravila za upravljanje rizicima putem sveobuhvatnog internog regulisanja svake pojedinačne vrste rizika čime se postiže efikasnost u ispunjavanju ciljeva na nivou pojedinačnog klijenta/transakcije; Uspostavljanje odgovarajućeg organizacionog okvira za upravljanje rizicima sa jasnim nadležnostima za izvršavanje. Banka je uspostavila okvir za upravljanje rizicima (eng. Risk Appetite Framework - RAF) koji određuje sklonost Banke ka rizicima i čini dio procesa razvoja i implementacije poslovne i strategije upravljanja rizicima. Nadalje, određuje nivo preuzetog rizika u odnosu na kapacitet za podnošenje rizika. Okvir za upravljanje rizicima definiše nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Mere kojima je definisan RAF su kalibrisane uzimajući u obzir Budget 2018. Strategiju za rizike i Plan oporavka koji predstavljaju okvir za pravilno unutrašnje upravljanje i nadzor rizika. Takođe, Banka u sklopu strateškog upravljanja rizicima sprovodi još jedan jedan od ključnih procesa - proces interne procene adekvatnosti kapitala (eng. ICAAP) sa ciljem utvrđivanja nivoa kapitala koji je dovoljan za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena. ICAAP služi kao alat za procenu adekvatnosti internog kapitala u odnosu na rizični profil Banke te provođenje strategije Banke primerene za očuvanje adekvatnog nivoa internog kapitala. Ključni rizici kojima je Banka izložena proizlaze iz samog poslovanja Banke kao i tržišnih uslova, a Banka se sa njima suočava u vidu: kreditnih rizika, tržišnih rizika, rizika likvidnosti, operativnog rizika (koji uključuje pravni rizik) i drugih rizika kao što su rizik usklađenosti poslovanja, strateški rizik. 39

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) U toku 2018. godine nije bilo značajnih promena cilja, načina, procesa i metoda upravljanja navedenim ključnim rizicima Banke. U nastavku se daje prikaz osnovnih rizika koje Banka prati i njima upravlja na kontinuiranoj osnovi. 4.1.1 Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizvršenja obaveza dužnika prema Banci. Kreditni rizik Banke uslovljen je kreditnom sposobnošću dužnika, njegovom urednošću u izvršavanju obaveza prema Banci, kao i kvalitetom instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke. Kreditni portfolio Banke segmentiran je po vrstama klijenata na ''corporate'' (koji obuhvata tri pod segmenta - mali, srednji i veliki), mikro, preduzetnike, javni sektor, finansijske institucije i fizička lica. Kreditni odbor Banke je, u skladu sa odlukom Upravnog odbora Banke, organ odlučivanja i nosilac kreditnih nadležnosti koji odlučuje u okvirima utvrđenim tom odlukom i aktima Banke i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i drugim propisima. Izvršni odbor Addiko Bank a.d. po ovlašćenju Upravnog odbora Addiko Bank a.d. utvrđuje pravila dodele pojedinačnih kreditnih nadležnosti na konkretne nosioce ispod limita nadležnosti Kreditnog odbora Banke. Izvršni odbor Banke ovlašćuje člana Izvršnog odbora nadležnog za upravljanje rizicima da odlučuje o dodeli konkretnih kreditnih nadležnosti zaposlenima u okvirima ispod limita nadležnosti Kreditnog odbora Banke, uzimajući u obzir njihova znanja, iskustva i rezultate rada. Proces identifikacije, procene, merenja i upravljanja kreditnim rizikom sprovodi se na kontinuiranoj osnovi i obuhvata ukupan portfolio Banke koji podleže kreditnom riziku. Proces upravljanja kreditnim rizikom u principu ima tri ključne komponente: - usmeravanje i vršenje akcija u cilju merenja, preuzimanja, izbegavanja i disperzije rizika, - limitiranje rizika i - kontrola rizika (merenje, praćenje, izveštavanje). U domenu aktivnosti merenja, usmeravanja i vršenja akcija u cilju preuzimanja, izbegavanja i disprezije kreditnog rizika, Banka sprovodi četiri pristupa: - Finansijska analiza klijenta, uvid u klijentovu kreditnu istoriju s Bankom i drugim finansijskim institucijama, analiza tekućeg kreditnog zahteva, analiza klijentovog biznis modela, analiza klijentovih poslovnih planova i projekcija i posledično odobrenje (preuzimanje) kreditnog rizika; - Redovna prezentacija statusa poslovanja klijenta nadležnom nosiocu preuzetih ovlašćenja za definisani kreditni rizik najmanje jednom godišnje tokom perioda trajanja ugovora između Banke i klijenta; - Redovan nadzor klijentovih aktivnosti, a naročito u oblasti redovnog plaćanja dospelih obaveza, značajnih promena u finansijskom stanju i internom rejtingu klijenta; - Eventualno restrukturiranje klijentovih obaveza prema Banci i posledično pristupanje koracima prinudne naplate, u slučaju neuspešnog restrukturiranja. Odeljenje kontrole rizika (eng. Risk Control Department), sprovodi funkciju strateškog upravljanja rizicima u Banci, te vrši identifikaciju, merenja, procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolija, odnosno Banke kao celine. Služba kontrole kreditnog rizika u okviru ovog Odeljenja prati, meri i izveštava o kreditnom riziku na lokalnom i Grupnom nivou definišući izveštaje u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja. Odeljenje za kontrolu rizika je dužno da na portfolio nivou prati izloženost kreditnom riziku po osnovu utvrđivanje zbira velikih izloženosti, utvrđivanje i praćenje kvaliteta kreditnog portfolija (struktura po kategorijama rizika, po veličini kredita, po privrednim granama), kao i praćenje razvoja/trenda u odnosu na prethodne periode. Izveštaji o kreditnom riziku za potrebe izveštavanja Izvršnog odbora, Upravnog odbora i Odbora za reviziju sačinjavaju se najmanje kvartalno, dok izveštavanje prema Grupi ima dinamiku koja je usklađena sa potrebama Grupe. Na osnovu ovih izveštaja omogućava se efikasno upravljanje kreditnim rizikom te pravovremeno i efikasno donošenje odluka. 40

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) U Odeljenju kontrole rizika sprovodi se i proces obračuna rezervisanja shodno regulativi NBS i obračun očekivanih kreditnih gubitaka (eng. ECL) u skladu sa MSFI 9 po metodologiji utvrđenoj od strane Banke. Sektor za upravljanje rizicima plasmana privredi privredi (eng. Corporate Risk Management Division) pokriva aktivnosti procene kreditnog rizika neproblematičnih klijenata, sprečavanja pojave novih problematičnih plasmana i upravljanja postojećim problematičnim plasmanima. Segmenti klijenata za koje je odgovoran sektor jesu corporate, javni sektor i finansijske institucije. Odeljenje za odobrenje plamana privredi u okviru Sektora za upravljanje rizicima plasmana privredi aktivno učestvuje u pripremi kreditnih aplikacija i proceni kreditnog rizika pojedinačnih klijenata koja sadrži stručno mišljenje odnosno glas o konkretnom kreditnom zahtevu (pozitivno, negativno ili pozitivno uz uslov) kao i u kontinuiranom praćenju kreditne sposobnosti klijenata u skladu sa zahtevima NBS i Grupe. U okviru Odeljenja za prevenciju i upravljanje problematičnih plasmanima privredi, kao sastavnog dela Sektora obavljaju se sledeće aktivnosti: 1) Sprečavanje pojave novih problematičnih plasmana kontinuiranom analizom i praćenjem kretanja promena na portfoliju u nadležnosti sektora. Takođe se obavljaju aktivnosti implementacije i sprovođenja sistema za rano upozorenje na povećanje kreditnog rizika, sprovođenja i unapređenja procesa praćenja kreditnog rizika korporativnih klijenata. 2) Aktivno učestvovanje u procesu restrukturiranja klijenata u cilju njihovog oporavka, procesu prinudne naplate i ostalim merama koje doprinose naplati problematičnih potraživanja i minimiziranju dodatnih troškova rizika. Sektor upravljanja Retail rizikom i naplatom (eng. Retail Risk Management and Collection Division) meri i prati kreditni rizik i performanse Retail portfolija (fizička lica, MSP, preduzetnici i poljoprivrednici). Sektor se sastoji od dva odeljenja, jedne službe i dve nezavisne funkcije. U okviru Odeljenja za naplatu Retail plasmana oformljene su Služba za prinudnu naplatu i Služba za upravljanje potraživanjima u docnji. Služba za prinudnu naplatu procesuira klijente čiji su ugovori raskinuti kroz pokretanje sudskih/vansudskih postupaka prinudne naplate uz mogućnost ostavljanja klijentima vremena za dobrovoljno izmirenje duga. Služba za upravljanje potraživanjima u docnji tretira sve klijente i izloženosti koje su u skladu sa Grupnom segmentacijom označeni kao Retail segment. Svi klijenti nakon jednog dana kašnjenja joj se prebacuju u nadležnost i aktivnost se svodi na naplatu dospelih potraživanja. Odeljenje za odobrenje Retail plasmana obavlja aktivnosti izrade finansijske analize i procene kreditnog rizika za neproblematične klijenate iz Mikro segmenta (mala privredna društva, preduzetnici, poljoprivrednici) i iz segmenta fizičkih lica (Private Individuals). Služba za upravljanje Retail portfoliom upravlja rizikom u portfoliju Retail segmenta na osnovu redovnog praćenja, kvantitativnih i kvalitativnih analiza kreditnog portfolia i ključnih indikatora rizika kroz konstantnu optimizaciju kreditnih politika, proizvoda i procesa u cilju obezbeđenja definisanog apetita rizika. Ekspertska funkcija za sprečavanje prevara i kontrolu u okviru Sektora za upravljanje Retail rizikom i naplatom pokriva prevenciju, detekciju, istragu i sanaciju kreditnih prevara. Osnovni cilj je sprečavanje prevarnih radnji u procesu odobravanja kreditnih proizvoda kao i kontinuirano praćenje portfolija u cilju otkrivanja prevarnih radnji. Funkcija obuhvata i reviziju kreditnog procesa za segment stanovništva čiji je glavni cilj unapređenje procesa životnog ciklusa kredita putem identifikovanja i procene postojećih i potencijalnih slabosti i nedostataka. Savetodavno telo za kontrolu rizika prati izloženost Banke kreditnom riziku, riziku izloženosti, riziku zemlje porekla dužnika i predlaže Izvršnom odboru mere za upravljanje ovim rizicima. Sednice Savetodavnog tela za kontrolu rizika održavaju se najmanje jednom kvartalno. U skladu sa nadležnostima, Savetodavno telo na svojim sednicama u oblasti kreditnog rizika razmatra, između ostalog, strukturu kreditnog portfolija Banke po određenim indikatorima kreditnog rizika na nivou portfolija i podsegmenata portfolija Banke i to po osnovu ukupne kreditne izloženosti, ukupnom nivou ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama u odnosu na ukupni portfolio, stepenu obezbeđenja ukupne izloženosti ukupnim kolateralima i pojedinim vrstama kolaterala, nivo izloženosti Banke riziku zemlje dužnika i sl. 41

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) Savetodavno telo za praćenje korporativnih klijenata Banke odgovorno je za praćenje portfolija klijenata u nadležnosti sektora poslovanja sa privredom i javnim sektorom. Predmet razmatranja ovog tela su izveštaji o stanju i kretanju portfolija standardnih klijenata, donošenje odluka o WL klasifikacijama (4A-4E rating) za klijente kod kojih je došlo do ispoljavanja ranih faktora upozorenja i donošenje odluka o merama ublažavanja kreditnog rizika kod ovakvih klijenata. Telo se sastaje najmanje jednom mesečno a po potrebi i češće. 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja Sistem rangiranje klijenata Banka radi procenu kreditnog rizika u skladu sa jedinstvenim standardima Addiko Grupe i usklađena je kako sa domaćom zakonskom i podzakonskom regulativom tako i sa internim politikama i procedurama rejtingovanja klijenata. Kriterijumi za klasifikaciju klijenata Banke su u potpunosti usaglašeni sa važećom Odlukom o klasifikaciji. Procena obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu procenu rizika, dakle sveobuhvatnu finansijsku analizu, ocenu boniteta i rejtinga klijenta. Kvantitativna analiza se zasniva na proceni kreditne sposobnosti klijenta što podrazumeva analizu bilansne strukture, pokazatelje likvidnosti, zaduženosti, efikasnosti, profitabilnosti, novčane tokove, limite zaduživanja, te procenu budućeg poslovanja klijenata u narednom periodu (za vreme trajanja plasmana). Kvalitativni pokazatelji se baziraju na oceni razvoja sektora i grane u kojoj klijent posluje, oceni primenjenih računovodstvenih politika, proceni strateških i ekonomskih faktora koji odlikuju klijenta u okviru relevantne industrije. Rejting klijenta procenjuje se na kraju izvršene finansijske analize, a na osnovu određenih kriterijuma koji se koriste u analizi. Takođe, redovna mesečna rekalkulacija internog rejtinga vrši se na osnovu informacija o: - danima kašnjenja klijenta, - eksternih faktora koji mogu uticati na pogoršanje finansijskog stanja klijenata, i - bilo koje eksterne ili interne informacije koja ukazuje na materijalno uvećanje kreditnog rizika. Klasifikacija kreditne aktive u kategorije rizika u Banci se vrši na bazi internih rejtinga koji se za potrebe eksternog izveštavanja grupišu i prikazuju kroz sledećih 5 kategorija rizika: 1A-1E: klijenti sa veoma niskim rizikom, koji imaju najbolju, odličnu ili vrlo dobru kreditnu sposobnost; 2A-2E: klijenti sa dobrom ili umerenom kreditnom sposobnošću; 3A-3E: klijenti sa srednjim ili visokim kreditnim rizikom; 4A-4E (Watch): klijenti sa veoma visokim kreditnim rizikom ili je izgledno da će biti u status neispunjavanjasvoje obaveze. Ova kategorija uključuje dužnike koji imaju dospela, nenaplaćena potraživanja ili su u proteklom period bili u statusu neispunjavanja obaveza ili su u međuvremenu imali poteškoće u otplati duga; 5A-5E (NPE-default): klijenti kod kojih je ispunjen jedan ili više zadatih kriterijuma, između ostalog dospeli iznos kamate ili glavnice je materijalno značajan i u kašnjenju više od 90 dana, Banka smatra upitnom kreditnu sposobnosti klijenta, primenjene su mere rizično uslovljenog restrukturiranja koje mogu dovesti do restrukturirane neprihodujuće izloženosti ( forborn ), ostvareni kreditni gubici ili je pokrenut stečajni postupak. Faze (nivoi) obezvređenja i značajno povećanje kreditnog rizika Banka obračunava očekivani kreditni gubitak u tri različite faze kako bi prepoznala pogoršanje kreditnog kvaliteta u skladu sa MSFI 9 standardom. Stoga se, za Fazu 1 (eng. Stage 1) obračunava jednogodišnji, odnosno 12- mesečni očekivani kreditni gubitak (eng. Expected Credit Loss ECL), a za Fazu 2 (eng. Stage 2) i Fazu 3 (eng. Stage 3) se obračunava ukupan životni očekivani kreditni gubitak (eng. Lifetime ECL). Faza 1 započinje u trenutku priznavanja finansijskog sredstva, te se u tom trenutku priznaje i jednogodišnji očekivani kreditni gubitak kao trošak. Za finansijsku imovinu, prihod od kamata se obračunava na bruto izloženost. Ukoliko ne dođe do promene kreditnog kvaliteta finansijskog instrumenta, isti tretman se primjenjuje do samog dospeća instrumenta. 42

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja (nastavak) Faza 2 - Kada se utvrdi da je došlo do značajnog pogoršanja kreditnog kvaliteta, odnosno povećanja kreditnog rizika, finansijsko sredstvo se prenosi u Fazu 2, a na bazi već definisanih kriterijuma (kao što je detaljnije opisano u nastavku). U tom trenutku obračunava se životni očekivani kreditni gubitak, što rezultira značajnim povećanjem ispravki vrednosti. Detaljno utvrđivanje Faze 2 u regularnom procesu, odnosno utvrđivanje značajnog pogoršanja kreditnog kvaliteta vrši se na osnovu sledećih kriterijuma: - Stepen povećanja kreditnog rizika meren preko apsolutne i relativne promene PD parametra (odvojeno za pravna I fizička lica), - Preko 30 dana kašnjenja u materijalno značajnom iznosu, - Forborne status, - preostala izloženost po kreditu veća od vrednosti predmetnog sredstva obezbeđenja (primenjivo samo za obezbeđene kredite fizičkih lica). Faza 3 nastaje u trenutku kada se kreditni kvalitet finansijskog sredstva pogorša do tačke u kojoj je prepoznat objektivni dokaz o obezvređenju, odnosno status neispunjenja obaveza ( default ), Uslovi za uključivanje u Fazu 3 su: Klijent je u materijalno značajnom kašnjenju preko 90 dana; Izražena sumnja u kreditnu sposobnost klijenta; Restrukturiranje uslovljeno pogoršanjem finansijske sposobnosti dužnika (eng. Forbearance); Delimičan ili potpuni otpis potraživanja; Prodaja dela ili celokupnog potraživanja usled pogoršanja finansijske sposobnosti dužnika; Nesolventnost / Stečaj; Životni očekivani kreditni gubici se nastavljau priznavati i u ovoj fazi, dok se prihod od kamata izračunava na bazi neto izloženosti (bruto izloženost umanjena za ispravku vrednosti). Banka primenjuje pristup procene na nivou klijenta za sve segmente i ima isti pristup i kod segmenta fizičkih lica. Ukoliko su obaveze jedne vrste izloženosti klijenta u status neispunjavanja obaveza onda se i sve ostale izloženosti, odnosno ukupna izloženost klijenta kategorizuju kao default. Informacije o budućim događajima U skladu sa MSFI 9, Banka će uvrstiti informacije o budućim događajima u svoju procenu o tome da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika po nekom instrumentu od početnog priznavanja i isto uzeti u obzir prilikom obračuna očekivanog kreditnog gubitka. Banka je identifikovala i dokumentovala ključne pokretače kreditnog rizika za svaki portfolio kreditnih instrumenata oslanjajući se na istorijske veze između makroekonomskih varijabli i kreditnog rizika. Ovi ključni pokretači uključuju uz ostale važne faktore sledeće značajne faktore: stopu nezaposlenosti, stopu rasta BDP, cene nekretnina i industrijsku proizvodnju. Sve varijable su uključene na nivou segmenta gde god je to opravdano i moguće. Prognoze kretanja makroekonomskih varijabli za naredne godine se dobijaju na redovnoj osnovi od tima za ekonomska istraživanja. Ove prognoze se formiraju na bazi interno i eksterno raspoloživih podataka. Posebna pažnja se posvećuje proveri i prilagođavanju ovih podataka (ako je potrebno) kako bi se osiguralo da ove prognoze reflektuju očekivanja Banke za naredni period. Ovo takođe uključuje definisanje budućih scenarija sa pripadajućim verovatnoćama, a posebno osnovni, optimistični i pesimistični scenario uz odgovarajuće verovatnoće za svaki od njih. Prognozirane vrednosti se konzistentno koriste i za ostale relevantne interne procese. 43

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja (nastavak) Informacije o budućim događajima (nastavak) U tabeli u nastavku su prikazane vrednosti za svaki od scenarija za odabrane informacije o budućim događajima koje su korišćene prilikom procene očekivanog kreditnog gubitka na kraju godine. Osnovni scenario Narednih 12 meseci (2018) Preostali 2- godišnji period Optimistični scenario 3- godišnji period Pesimitični senario 3- godišnji period Realna stopa rasta BDP(%) 3,0 3,0 4,0 1,0 Stopa rasta nezaposlenosti (prosečna %) 15,4 14,7 13,9 16,9 Stopa inflacije (prosečna %) 2,6 2,4 2,9 1,6 Optimistični scenario predstavlja uzete parametre na srednjoročni period rasta iznad trenutnog trenda, koji se usporava bliže potencijalu tokom poslednje dve posmatrane godine. Scenario je ustanovljen na istorijskom iskustvu i pretpostavlja adekvatan (monetarno/fiskalni) odgovor koji pomaže ekonomiji da se postepeno uspori prema dugoročnoj održivoj stopi rasta u posmatranom prognoziranom periodu. Ovaj scenario takođe uključuje inflatorne pritiske pokrenute nešto većom potražnjom, kao i veći pad stope nezaposlenosti prema svom realnom nivou. (Strukturna nezaposlenost) Osnovni scenario predviđa sledeće; ekonomski rast iznad trenda, zaokretom sa izvoza prema potrošačima i investicijama i labavijom fiskalnom politikom pomaže u smanjenju nezaposlenosti i bržem rastu plata. Povoljni uslovi finansiranja omogućuju održivi oporavak i otpornost na rizike (trgovinski ratovi, (geo) politički problemi). Osnovni slučaj će predstavljati najverovatniji ishod. Pesimistični scenario predstavlja relativno kontrolisano usporavanje ekonomskog rasta do dve godine, nakon čega sledi nešto sporiji tempo oporavka u narednim godinama. Ovaj scenario temelji se na istorijskom iskustvu i pretpostavlja odgovarajući (monetarni / fiskalni) odgovor politike koja pomaže ekonomiji da se vrati u dugoročnu, održivu, iako nešto slabiju i uravnoteženiju stopu rasta u predviđenom periodu. Osim dole opisanih scenarija, primenjujemo i druge pesimističnije (negativne) scenarije koji nam omogućuju da razmotrimo širi raspon mogućih ishoda za naš kreditni portfolio. Obračun očekivanih kreditnih gubitaka Banka za procenu obezvređenja finansijskih sredstava koja se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti preko ostalog rezlutata primenjuje model očekivanih gubitaka (očekivani kredinti gubitak - ECL). Očekivani gubitak se definiše kao razlika između tokova gotovine koji Banci pripadaju prema ugovornim uslovima finansijskog instrumenta i tokova gotovine koje Banka očekuje da će primiti (uzimajući u obzir verovatnoću nastanka statusa neizvršenja i očekivanu naplatu). Iako MSFI 9 uvodi ovaj zahtev, isti ne propisuje detaljne metode i tehnike koje treba primeniti. Prilikom određivanja novčanih tokova koje Banka očekuje da će primiti, koristi se pristup marginalnih gubitaka, pri čemu se ukupan očekivani gubitak računa kao zbir marginalnih gubitaka koji se pojavljuju u svakom trenutku od datuma izveštavanja. Marginalni gubici proizlaze iz pojedinačnih parametara koji procenjuju izloženosti i gubitke u slučaju neispunjavanja obaveza i uslovne verovatnoće neispunjavanja obaveza za svaki period. Očekivani kreditni gubici tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta (eng. Lifetime ECL) računaju se posebno za različite scenarije, uzimajući u obzir sadašnje i prognozirane informacije o budućnosti. Ukupni očekivani kreditni gubici na kraju se ponderišu verovatnoćom pojedinačnih scenarija. Banka razmatra tri scenarija: Osnovni scenario, optimistični scenario i pesimistični scenario, a povremeno se simuliraju i neki nepovoljniji scenariji kako bi se razumela dinamika i potencijalni portfolio rizici. 44

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja (nastavak) Obračun očekivanih kreditnih gubitaka (nastavak) Procena verovatnoće neizvršenja (eng. PD) su procene na određeni datum, koje će se izračunati na osnovu statističkih modela rejtinga. Primenjena segmentacija u daljim postupcima izvodi se iz primenjenog rejting modela po MSFI 9 Metodologiji obezvređivanja Banke - Fizička lica obezbeđena, Fizička lica neobezbeđena, Privredna društva (Veliko, Srednje i Malo), Mikro (segment preduzetnika i agro klijenti), Zemlje, Lokalne samouprave, Projektno finansiranje, Banke, i ostalo. Ovi statistički modeli uzimaju u obzir interne raspoložive kvantitativne i kvalitativne podatke. Tamo gde je dostupno, mogu se koristiti i podaci dobijeni sa tržišta/eksterni podaci (kao npr. za finansijske institucije i zemlje). Banka je odabrala pristup indirektnog modeliranja. Odnosno, iskorišćena je postojeća Basel II metodologija kao polazna tačka i prilagođena na način da bude u potpunosti usaglašena sa MSFI 9 standardom. To uključuje uklanjanje bilo kakvog konzervativizma iz modela, uvrštavanje informacija o budućim događajima, kao i procenu očekivane verovatnoće neizvršenja tokom životnog veka finansijskog instrumenta (eng. Lifetime PD). Izloženost u trenutku neizvršenja obaveza (eng. exposure at default - EAD) je procena izloženosti, uključujući otplate glavnice i kamate i očekivana povlačenja za okvire i garancije. EAD je bruto knjigovodstvena vrednost u trenutku diskontovan na sadašnju vrednost na datum izveštavanja koristeći efektivnu kamatnu stopu. U slučajevima u kojima nisu definisana ugovorna dospeća, primenjuju se kvantitativni i / ili kvalitativni kriterijumi za određivanje strukture novčanog toka (npr. Okviri). Primenjeni faktor kreditne konverzije (CCF) za sve relevantne vanbilansne izloženosti je 100%, osim za činidbene garancije, opozive i neopozive okvire za koje se primenjuje faktor između 0% i 50%. Gubitak u trenutku neizvršenja obaveza (eng. LGD) je procena ekonomskog gubitka pod uslovom neizvršenja obaveza. Za parametar LGD odabran je pojednostavljeni pristup. Banka koristi stručno utvrđene ukupne vrednosti LGD-a u okviru MSFI 9 ECL obračuna. Te vrednosti su interno usklađene, a vrše se kvalitativne i / ili kvantitativne provere kako bi se osigurala adekvatnost procene. Za određivanje PD I LGD parametara, primenjeni su statistički modeli gde god je to moguće i prihvatljivo. Ovi modeli se zasnivaju na istorijskim i/ili eksternim tržišnim dostupnim podacima. Metodologije su zasnovane na internim raspoloživim modelima kreditnog rizika koji su prilagođeni na način da su u potpunosti usklađeni sa zahtevima MFSI 9. ECL-celoživotni (eng. Lifetime) se odvojeno izračunava za različite scenarije, uzimajući u obzir trenutne i prognozirane informacije. Agregiranje finalnog ECL iznosa sprovodi se na kraju procesa putem ponderisanog proseka svakog pojedinačnog scenarija. Banka obračunava tri scenarija: Osnovni, Optimistični i Pesimistični scenario. Utvrđivanje očekivanih kreditnih gubitaka i obezvređenja po kreditnim izloženostima zahteva podelu svih kreditno rizičnih izloženosti u faze obezvređenja u skladu sa MSFI 9 kao I razdvajanje pojedinačno značajnih od onih koji nisu pojedinačno značajni u slučaju kreditno obezvređenih izloženosti. Najznačajniji kriterijum za utvrđivanje koji će se metod koristiti za procenu pojedinačnih rezervisanja za rizike jeste da li je ukupni iznos izloženosti individualno značajan ili ne. Pojedinačno značajna izloženost je bruto izloženost grupe povezanih lica na nivou Banke koja prelazi 150.000 EUR bez umanjenja po osnovu vrednosti kolaterala. Metod kolektivne procene se koristi kod: Izloženosti koja su u Fazi 1 ili Fazi 2; Pojedinačno značajnih izloženosti koja su u Fazi 3ii, ali je po pojedinačnom obračunu iznos očekivanog gubitka je jednak nuli (npr. očekivani tokovi naplate su veći od potraživanja); Za sve izloženosti bez značaja (male vrednosti) koje su u Fazi 3. 45

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja (nastavak) Obračun očekivanih kreditnih gubitaka (nastavak) Banka za kolektivnu procenu obezvređenja koristi model zasnovan na tome da se ispravka vrednosti računa kao produkt izloženosti u statusu neispunjavanja obaveza (eng. Exposure-at-Default - EAD), verovatnoće neuspunjavanja obaveza (probability of default PD) i gubitka usled neispunjenja obaveza (eng. Loss Given Default - LGD), pri čemu se LGD zasniva na relevantnim karakteristikama kao što su vreme u statusu neispunjenja obaveza, segment rizika i proizvoda. Individualno utvrđene ispravke vrednosti su one kod kojih budući očekivani novčani tokovi se procenjuju i priznaju za svaku pojedinačnu izloženost/klijenta. U ovom obračunu se uzimaju u obzir otplate - iz osnovne delatnosti poslovanja klijenta (primarni novčani tokovi), - iz realizacije instrumenata obezbeđenja, sporednih sredstava i imovine koja nije povezana sa osnovnom delatonošću dužnika (sekundarni izvori novčanih tokova). U zavisnosti od pretpostavljenog scenarija nastanka gubitka, očekivani povraćaj se procenjuje pojedinačno u smislu iznosa i vremena povraćaja. Pretpostavke u pozadini svakog od relevatnih scenarija, zajedno sa odgovarajućim verovatnoćama, su dokumentovane i opravdane na bazi pojedinačnih slučajeva. Kod obračuna iz postupka naplate od prodaje nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja, Banka zasniva svoje pretpostavke na tržišnoj vrednosti instrumenata obezbeđenja. Faktori umanjenja se mere individualno od slučaja do slučaja i zavise od kvaliteta instrumenata obezbeđenja bazirajući se na različitim faktorima kao što su utrživost, lokacija, vreme potrebno za realizaciju i pravni status nepokretnosti. Pozitivna razlika između izloženosti u statusu neispunjavanja obaveza i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova predstavlja iznos obezvređenja za pojedinačno značajne izloženosti u default statusu. Prema Politici za otkrivanje statusa neizmirenja obaveza i izlazak iz tog statusa Banke, predviđeni su uslovi koji moraju biti ispunjeni kao i vremenski period kada se klijentu može ukinuti status neizmirenja obaveza. U uobičajenim slučajevima minimalni period u kome klijent ne sme kasniti sa plaćanjima je 3 meseca. Po isteku ovog roka, ako je ispunio uslove za povratak, klijent dobija inicijalni rejting (rejting po poslednjim finansijskim izveštajima). Politikom za izdvajanje rezervisanja za kreditni rizik Banka definiše okvir kojim pokriva ovu oblast dok su proces i odgovornosti pri obračunu obezvređenja definisani Procedurom za obračun rezervisnja po MSFI 9. Kako bi se osiguralo stalno unapređenje okvira primenjenog modela kreditnog rizika, u 2018. godini, sprovedena su usavršavanja modela za segment neobezbeđenih fizičkih lica, što je rezultiralo između ostalog i ponovnim kalibriranjem. Promene uključene u poboljšanja kvaliteta u modelu posebno se odražavaju na stabilnost migracija kao i na poboljšanu efikasnosti. Dodatno, makro modeli su prilagođeni na način da su usklađeni sa rezultatima validacije i novim makroekonomskim predviđanjima koji su primenjeni kako bi se reflektovala poslednja dostupna ekonomska stanja kroz sve segmente. Validacija Metodologija i pretpostavke u obračunu očekivanog kreditnog gubitka uključene su u proces interne validacije. To znači da se neprestano sprovodi kontrola kvaliteta modela i metodologije i predlažu poboljšanja. Primenjeni standardi validacije unapred su formalizovani kako bi se osigurala konzistentna procena tokom vremena. Validacija se obično vrši jednom godišnje. Banka razlikuje početnu i kontinuiranu validaciju: Početna validacija se vrši u slučaju razvoja novog modela, većih promena u postojećoj metodologiji i / ili značajnih promena u vrednostima Kontinuirana validacija predstavljaju redovni pregled postojeće metodologije. Osim godišnjeg procesa uspostavljeno je i mesečno praćenje kako bi se osiguralo da se promene u razvoju portfolija i modela blagovremeno identifikuju. 46

4 UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.1 Merenje kreditnog rizika i politika obezvređenja (nastavak) Otpis potraživanja Otpis potraživanja vrši se na osnovu Odluke nadležnih instanci u skladu sa ovlašćenjima, ukoliko se utvrdi da potraživanje nije naplativo, kao i u skladu sa Odlukom o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik RS, br. 77/2017). Samim činom prebacivanja potraživanja iz bilansa u vanbilans banke, Banka nije odustala od naplate potraživanja od klijenata. Kada Banka nema razumna očekivanja da će potraživanje naplatiti u celosti ili delimično, nastaje događaj internog otpisa. Otpis se može izvršiti samo na račun već priznatog očekivanog kreditnog gubitka. Otpisani iznos može biti puni otpis ili delimični otpis. Osim opštih kriterijuma za prestanak priznavanja (vidi poglavlje "Prestanak priznavanja i modifikacija ugovora") navedeni kriterijumi dovode do prestanka priznavanja finansijske imovine: Neosigurano finansijsko sredstvo ako je dužnik već u stečajnom postupku; Neosigurano finansijsko sredstvo ako nije bilo uplata po osnovu tog finansijskog sredstva u periodu od jedne godine; Osigurano finansijsko sredstvo ako nije bilo uplate u određenom razdoblju, u zavisnosti od vrste kolaterala; A. Nekretnine kao kolateral, ako nije bilo uplate u poslednjih 5 godina B. Pokretna imovina, ako nije bilo uplate u poslednje 2 godine C. Ostalo, ako nije bilo uplate u periodu od jedne godine Finansijsko sredstvo koja je bilo restrukturirano tri ili više puta i banka je ocenila da dužnik nije u mogućnosti vratiti svoje obaveze; Finansijsko sredstvo za koje je pravo na podmirenje potraživanja od dužnika u sudskom ili drugom postupku prekinuto odobrenjem prisilne nagodbe; Prema Odluci o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik RS, br. 77/2017), u daljem tekstu: Odluka, Banka je dužna da sprovede prenos u vanbilansnu evidenciju svih problematičnih kredita kada je obračunati iznos obezvređenja tog kredita koji je banka evidentirala u korist ispravke vrednosti 100% njegove bruto knjigovodstvene vrednosti. Banka je u toku 2018. godine izvršila prenos neplativih potraživanja koja su 100% obezvređena u vanbilans. Instrumenti obezbeđenja Instrumenti obezbeđenja koje Banka koristi u poslovanju i prihvata prilikom sklapanja ugovora o plasmanima u cilju zaštite od kreditnog rizika su između ostalog: 1) Hipoteke nad poslovnim i stambenim objektima, 2) Jemstva pravnih i fizičkih lica, 3) Zaloga nad pokretnom imovinom, 4) Zaloga nad hartijama od vrednosti, 5) Garancije banaka i korporativne garancije, 6) Položeni garantni depoziti. Faktori koji utiču na procenu vrednosti kolaterala: a) Period na koji je kolateral založen, b) Vrednost poslednje procene kolaterala (interne ili eksterne), c) Neto prodajna cena kolaterala (bez poreza, provizija), Da bi se procenilo obezvređenje za budući priliv od realizacije kolaterala, Banka procenjuje vrednost kolaterala i vreme do naplate. Koeficijent za koji se koriguje vrednost kolaterala predstavlja korekciju kolaterala do iznosa koji se može povratiti u procesu naplate iz kolaterala. Procenjena vrednost kolaterala se uzima kao umanjena za haircut (umanjenje koje obuhvata umanjenje procenjene vrednosti do nivoa utržive cene kao I troškove prodaje kolaterala) i do nivoa izloženosti. 47

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Banka nastoji da smanji rizik uzimanjem kolaterala, gde god je to moguće. Vrednost kolaterala se obično utvrđuje prilikom uspostavljanja kao i godišnje na bazi statistike, odnosno jednom u tri godine procenom ovlašćenog procenitelja kada su u pitanju nepokretnosti ili pokretnosti, dok se neki tipovi kolaterala, kao što su na primer, depoziti ili hartije od vrednosti vrednuju i na mesečnoj osnovi. Banka kroz postupke dobrovoljne prodaje, sudskog i vansudskog izvršenja, kao i kroz postupke stečaja vrši prodaju kolaterala koji služe kao obezbeđenje problematičnih plasmana. Način prodaje zavisi od saradnje klijenata, njihovog pravnog statusa kao i pravnog statusa kolaterala. Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja: (000 RSD) 31.12.2018 31.12.2017 Ukupna potraživanja Gotovina i sredstva kod centralne banke 11,174,771 10,575,958 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 705,600 101,474 Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI 10,402,924 16,189,952 Investicione jedinice - 589,429 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,445,394 2,833,648 Krediti i potraživanja od komitenata 80,427,723 70,298,199 Ostala sredstva 434,828 545,336 UKUPNO 105,591,240 101,133,996 Vanbilans 20,040,103 14,340,508 UKUPNA IZLOŽENOST 125,631,343 115,474,504 48

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Pregled neto potraživanja Banke sa stanjem 31.12.2018: (000 RSD) 31.12.2018. Neproblematična potraživanja Problematična potraživanja Izloženost - Ispravka vrednosti Neto izloženost Izloženost - Ispravka vrednosti Neto izloženost Izloženost - Ispravka vrednosti Neto izloženost Stage 1 (Stage1) (Stage 1) Stage 2 (Stage2) (Stage 2) Stage 3 (Stage 3) (Stage 3) Ukupna potraživanja Ukupna neto izloženost Gotovina i sredstva kod centralne banke 11,174,771-11,174,771 - - - - - - 11,174,771 11,174,771 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 705,600-705,600 - - - - - - 705,600 705,600 Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI 10,402,924-10,402,924 - - - - - - 10,402,924 10,402,924 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,445,394 (3,238) 2,442,156 - - - - - - 2,445,394 2,442,156 Krediti i potraživanja od komitenata 60,255,807 (694,312) 59,561,495 14,167,814 (2,653,384) 11,514,430 6,004,102 (4,078,172) 1,925,930 80,427,723 73,001,855 Ostala sredstva 358,426 (3,839) 354,587 2,780 (510) 2,270 73,622 (68,885) 4,737 434,828 361,594 UKUPNO 85,342,922 (701,389) 84,641,533 14,170,594 (2,653,894) 11,516,700 6,077,724 (4,147,057) 1,930,667 105,591,240 98,088,900 Vanbilans 19,731,971 (64,752) 19,667,219 188,117 (2,771) 185,346 120,015 (38,099) 81,916 20,040,103 19,934,481 UKUPNA IZLOŽENOST 105,074,893 (766,141) 104,308,752 14,358,711 (2,656,665) 11,702,046 6,197,739 (4,185,156) 2,012,583 125,631,343 118,023,381 49

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Pregled neto potraživanja Banke sa stanjem 31.12. 2017: (000 RSD) 31.12.2017. Neproblematična potraživanja Ispravka vrednosti neproblematičnih potraživanja Neto izloženost Problematična potraživanja Ispravka vrednosti problematičnih potraživanja Neto izloženost Ukupna potraživanja Ukupna neto izloženost Gotovina i sredstva kod centralne banke 10,575,958-10,575,958 - - - 10,575,958 10,575,958 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 101,474-101,474 - - - 101,474 101,474 Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI 16,189,952-16,189,952 - - - 16,189,952 16,189,952 Investicione jedinice 589,429-589,429 - - - 589,429 589,429 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,833,648 (5,607) 2,828,041 - - - 2,833,648 2,828,041 Krediti i potraživanja od komitenata 58,310,801 (1,059,847) 57,250,954 11,987,398 (7,598,775) 4,388,623 70,298,199 61,639,577 Ostala sredstva 474,956 (3,674) 471,283 70,380 (64,828) 5,551 545,336 476,834 UKUPNO 89,076,218 (1,069,128) 88,007,091 12,057,778 (7,663,603) 4,394,174 101,133,996 92,401,265 Vanbilans 13,676,373 (39,116) 13,637,256 664,135 (6,098) 658,038 14,340,508 14,295,294 UKUPNA IZLOŽENOST 102,752,591 (1,108,244) 101,644,347 12,721,913 (7,669,701) 5,052,212 115,474,504 106,696,559 50

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Struktura plasmana po rejtinzima i status Sledeći pregled daje prikaz finansijskih instrumenata po klasama rejtinga sa stanjem na dan 31.12.2018. godine, i to: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Problematični plasmani Nerejtingovani klijenti 1A-1E 2A-2E 3A-3E Watch lista Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama 400,997 - - - - 110,598 511,595 Plasmani državnim institucijama - 9,891,329 - - - - 9,891,329 Ukupno 400,997 9,891,329 - - - 110,598 10,402,924 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Problematični plasmani Nerejtingovan i klijenti 1A-1E 2A-2E 3A-3E Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama 1,396,059 1,044,595 24-4,716 2,445,394 Ukupno 1,396,059 1,044,595 24-4,716 2,445,394 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2018. godine 1A-1E 2A-2E 3A-3E Watch lista Problematični plasmani Nerejtingovani klijenti Ukupno Plasmani fizičkim licima 1,980,931 18,687,364 7,316,114 4,797,747 3,583,305 408,715 36,774,176 Plasmani malim i srednjim preduzećima 127,683 6,872,449 13,965,678 124,199 134,696-21,224,705 Plasmani privredi 1,400,647 6,924,746 9,078,008 1,357,220 2,264,891-21,025,512 Plasmani državnim institucijama 623,901 701,665 19,898 57,866 1,403,330 Ukupno 3,509,261 33,108,460 31,061,465 6,299,064 5,982,892 466,581 80,427,723 Ostala sredstva (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Watch lista Problematični plasmani Nerejtingovan i klijenti 1A-1E 2A-2E 3A-3E Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama - 191,631 - - 1,343 92,685 285,659 Plasmani fizičkim licima 17 3,418 3,802 2,188 58,056 3,697 71,178 Plasmani malim i srednjim preduzećima 2,403 2,406 2,787 123 5,485 1,708 14,912 Plasmani privredi 1 1,410 97 48 6,118 54,724 62,398 Plasmani državnim institucijama - 122 12 5 15 527 681 Ukupno 2,421 198,987 6,698 2,364 71,017 153,341 434,828 51

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Sledeći pregled daje prikaz finansijskih instrumenata po klasama rejtinga sa stanjem na dan 31.12.2017. godine, i to: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) 31. decembar 2017. godine 1A-1E Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama 16,189,952 16,189,952 Ukupno 16,189,952 16,189,952 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Nerejtingovani klijenti 1A-1E 2A-2E 3A-3E Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama 223,083 2,605,722 29 4,814 2,833,648 Ukupno 223,083 2,605,722 29 4,814 2,833,648 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2017. godine 1A-1E 2A-2E 3A-3E Watch lista Problematični krediti Nerejtingovani klijenti Ukupno Plasmani fizičkim licima 2,044,125 14,765,275 6,191,670 4,898,552 6,363,935 204,969 34,468,526 Plasmani malim i srednjim preduzećima 69,003 4,074,172 9,976,655 271,481 68,360 79,647 14,539,318 Plasmani privredi - 7,093,311 5,515,392 57,966 5,377,488-18,044,157 Plasmani državnim institucijama - 1,841,054 1,341,234-63,910-3,246,198 Ukupno 2,113,128 27,773,812 23,024,951 5,227,999 11,873,693 284,616 70,298,199 Ostala sredstva (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Watch lista Problematični plasmani Nerejtingovani klijenti 1A-1E 2A-2E 3A-3E Ukupno Plasmani ostalim bankama i finansijskim institucijama - 251,346 1-2 145,101 396,450 Plasmani fizičkim licima 78 3,637 7,896 3,048 55,166 2,463 72,288 Plasmani malim i srednjim preduzećima 26 1,657 2,890 236 1,588 2,051 8,448 Plasmani privredi - 1,371 58 35 10,306 55,694 67,464 Plasmani državnim institucijama 1 132 15 8 5 525 686 Ukupno 105 258,143 10,860 3,327 67,067 205,834 545,336 52

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Pregled potraživanja i ispravki vrednosti po rejting klasama na dan 31.12.2018. godine, i to: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) STAGE1 31. decembar 2018. godine Fer vrednost 1A-1E 400,997 2A-2E 9,891,329 Nerejtingovani klijenti 110,598 Ukupno 10,402,924 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) STAGE1 31. decembar 2018. godine Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost 1A-1E 1,396,059 (2,228) 1,393,831 2A-2E 1,044,595 (1,010) 1,043,585 3A-3E 24-24 Nerejtingovani klijenti 4,716-4,716 Ukupno 2,445,394 (3,238) 2,442,156 Krediti I potraživanja od komitenata (000 RSD) Bruto Ispravka vrednosti 31. decembar 2018. godine izloženost STAGE1 STAGE2 STAGE3 Neto izloženost 1A-1E 3,509,261 (5,133) (138,289) - 3,365,839 2A-2E 33,108,460 (252,922) (661,860) - 32,193,678 3A-3E 31,061,465 (376,239) (616,078) (7,326) 30,061,822 Watch lista 6,299,064 (44,037) (1,224,209) (46,243) 4,984,575 Problematični plasmani 5,982,892 (89) (12,949) (4,024,602) 1,945,252 Nerejtingovani klijenti 466,581 (15,892) - - 450,689 Ukupno 80,427,723 (694,312) (2,653,385) (4,078,171) 73,001,855 Ostala sredstva (000 RSD) Bruto Ispravka vrednosti 31. decembar 2018. godine izloženost STAGE1 STAGE2 STAGE3 Neto izloženost 1A-1E 2,421 (43) - - 2,378 2A-2E 198,987 (1,202) (13) (260) 197,512 3A-3E 6,698 (149) (148) (1,020) 5,381 Watch lista 2,364 (33) (347) (89) 1,895 Problematični plasmani 71,017 - (2) (65,516) 5,499 Nerejtingovani klijenti 153,341 (2,412) - (2,000) 148,929 Ukupno 434,828 (3,839) (510) (68,885) 361,594 53

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Pregled potraživanja i ispravki vrednosti po rejting klasama na dan 31.12.2017. godine, i to: Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) PRP 31. decembar 2017. godine Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost 1A-1E 223,083 (8) 223,075 2A-2E 2,605,722 (5,599) 2,600,123 3A-3E 29-29 No rating 4,814-4,814 Ukupno 2,833,648 (5,607) 2,828,041 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) Bruto Ispravka vrednosti 31. decembar 2017. godine izloženost PRP SRP Neto izloženost 1A-1E 2,113,128 (51,439) - 2,061,689 2A-2E 27,773,812 (470,348) (48) 27,303,416 3A-3E 23,024,951 (379,891) (1,683) 22,643,377 Watch 5,227,999 (146,629) (86,106) 4,995,264 NPE 11,873,693 - (7,510,938) 4,362,755 No rating 284,616 (11,540) - 273,076 Ukupno 70,298,199 (1,059,847) (7,598,775) 61,639,577 Ostala sredstva (000 RSD) Bruto Ispravka vrednosti 31. decembar 2017. godine izloženost PRP SRP Neto izloženost 1A-1E 105 (3) - 102 2A-2E 258,143 (1,064) (258) 256,821 3A-3E 10,860 (324) (758) 9,778 Watch lista 3,327 (111) (156) 3,060 Problematični plasmani 67,067 - (62,119) 4,948 Nerejtingovani klijenti 205,834 (2,172) (1,537) 202,125 Ukupno 545,336 (3,674) (64,828) 476,834 U toku 2018. godine nije bilo sticanja sredstava po osnovu preuzimanja kolaterala koje bi evidentirala u svojim poslovnim knjigama. Izloženost po geografskim područjima, regionima i granama industrije U sledećem pregledu se daje distribucija iznosa finansijskih instrumenata sa ispravkama vrednosti po geografskim područjima i regionima na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine: Kreditni portfolio Banke je fokusiran na Evropsku Uniju i Srbiju, što pokazuje sledeća tabela: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) 31.12.2018. 31.12.2017. Srbija 9,891,329 15,427,929 Evropska Unija 511,595 1,351,452 Ukupno 10,402,924 16,779,381 54

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31.12.2018. 31.12.2017. Beograd 962,987 1,693,741 Evropska Unija 1,202,886 310,592 Ostatak sveta 279,521 829,315 minus ispravke vrednosti (3,238) (5,607) Ukupno 2,442,156 2,828,041 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31.12.2018. 31.12.2017. Beograd 47,864,830 44,970,921 Vojvodina 16,977,267 13,833,203 Centralna i Južna Srbija 14,741,467 11,275,890 Ostale zemlje Evropska Unija 41,936 104,475 Ostatak sveta 802,223 113,710 minus ispravke vrednosti (7,425,868) (8,658,622) Ukupno 73,001,855 61,639,577 Ostala sredstva (000 RSD) 31.12.2018. 31.12.2017. Beograd 217,456 287,413 Vojvodina 5,080 5,204 Centralna i Južna Srbija 17,789 19,014 Ostale zemlje - - Evropska Unija 141,409 184,322 Ostatak sveta 53,094 49,383 minus ispravke vrednosti (73,234) (68,502) Ukupno 361,594 476,834 U sledećem pregledu se daje distribucija bruto iznosa finansijskih instrumenata po geografskim područjima i granama industrije na dan 31. decembra 2018. godine: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) 31. decembar 2018. Srbija Evropska Unija Ukupna izloženost Finansijske institucije 9,891,329 511,595 10,402,924 Ukupno 9,891,329 511,595 10,402,924 55

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Srbija Evropa Ostatak sveta Ukupno Finansijske institucije 945,564 1,202,886 279,521 2,427,971 Usluge 17,423 17,423 Ukupno 962,987 1,202,886 279,521 2,445,394 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Srbija Evropa Ostatak sveta Ukupno Država 472,527 472,527 Fizička lica 35,965,008 41,936 74,640 36,081,584 Trgovina 11,290,900 - - 11,290,900 Građevinarstvo 4,674,125 - - 4,674,125 Proizvodnja i nafta 15,734,733 - - 15,734,733 Usluge 11,446,271-727,583 12,173,854 Ukupno 79,583,564 41,936 802,223 80,427,723 Ostala sredstva (000 RSD) 31. decembar 2018. Srbija Evropska Unija Ostatak sveta Ukupna izloženost Drzava 128 76 28 232 Finansijske institucije 106,953 62,932 23,629 193,514 Fizicka lica 25,381 14,934 5,607 45,922 Građevinarstvo 2,382 1,402 526 4,310 Proizvodnja i nafta 5,284 3,109 1,168 9,561 Trgovina 8,108 4,771 1,791 14,670 Usluge 92,089 54,185 20,345 166,619 Ukupno 240,325 141,409 53,094 434,828 U sledećem pregledu se daje distribucija bruto iznosa kredita i potraživanja po geografskim područjima i granama industrije na dan 31. decembra 2017. godine: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) 31. decembar 2017. Srbija Evropska Unija Ukupna izloženost Finansijske institucije 15,427,929 1,351,452 16,779,381 Ukupno 15,427,929 1,351,452 16,779,381 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Srbija Evropa Ostatak sveta Ukupno Finansijske institucije 1,653,500 310,592 829,315 2,793,407 Usluge 40,241 - - 40,241 Ukupno 1,693,741 310,592 829,315 2,833,648 56

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Srbija Evropa Ostatak sveta Ukupno Država 530,143 - - 530,143 Fizička lica 32,983,244 104,475 113,710 33,201,429 Trgovina 7,995,570 - - 7,995,570 Građevinarstvo 2,775,166 - - 2,775,166 Proizvodnja i nafta 10,113,404 - - 10,113,404 Usluge 15,682,487 - - 15,682,487 Ukupno 70,080,014 104,475 113,710 70,298,199 Ostala sredstva (000 RSD) 31. decembar 2017. Srbija Evropska Unija Ostatak sveta Ukupna izloženost Finansijske institucije 143,579 85,119 22,804 251,502 Drzava 11 6 2 19 Fizicka lica 27,015 16,016 4,291 47,322 Trgovina 7,668 4,546 1,218 13,432 Građevinarstvo 1,812 1,074 288 3,174 Proizvodnja i nafta 7,094 4,206 1,127 12,427 Usluge 124,452 73,355 19,653 217,460 Ukupno 311,631 184,322 49,383 545,336 Intervali izloženost U sledećim pregledima se daje distribucija bruto iznosa kredita i potraživanja po intervalima izloženosti na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine: Na dan 31. decembar 2018. najveće učešće - oko 28% (31.12.2017: 25%) bruto iznosa kredita i potraživanja od komitenata je u intervalu 1,000-5,000 hiljada RSD. (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Intervali izloženosti (u 000 RSD) Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Krediti i potraživanja od komitenata Ostala sredstva Ukupno < 1,000 511,595 24 5,701,704 51,909 6,265,232 1,000-5,000-10,490 22,634,586 22,122 22,667,198 5,000-10,000 9,891,329-5,573,992-15,465,321 10,000-25,000-35,341 5,029,053 50,311 5,114,705 25,000-50,000-80,574 3,549,442 98,210 3,728,226 50,000-100,000 - - 5,108,985 212,276 5,321,261 100,000-500,000-276,898 14,228,540-14,505,438 500,000-1,000,000-2,042,067 12,409,438-14,451,505 >1,000,000 - - 6,191,983-6,191,983 Ukupno 10,402,924 2,445,394 80,427,723 434,828 93,710,869 57

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Intervali izloženost (nastavak) (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Intervali izloženosti (u 000 RSD) Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Krediti i potraživanja od komitenata Ostala sredstva Ukupno <1,000-485 5,325,672 53,335 5,379,492 1,000-5,000 1,351,452 8,638 17,690,835 19,036 19,069,961 5,000-10,000-6,659 6,725,550 6,312 6,738,521 10,000-25,000 15,427,929 11,540 5,880,825 67,739 21,388,033 25,000-50,000-35,518 3,605,507 68,664 3,709,689 50,000-100,000-161,425 3,839,188 53,743 4,054,356 100,000-500,000-121,636 9,167,359 276,507 9,565,502 500,000-1,000,000-2,487,747 8,810,679-11,298,426 >1,000,000 - - 9,252,584-9,252,584 Ukupno 16,779,381 2,833,648 70,298,199 545,336 90,456,564 Pregled kretanja ukupne izloženosti prema tipu finansijskog instrumenta u 2018. godini: Finansijska sredstva vrednovana kroz OCI (000 RSD) Stage 1 Ukupno Početno stanje 01.01.2018. 16,779,381 16,779,381 Transfer u stage 1 - - Transfer u stage 2 - - Transfer u stage 3 - - Nova produkcija 1,896,014 1,896,014 Naplata potraživanja (8,303,503) (8,303,503) Otpis (prenos na vanbilans) - - Prodaja/ustupanje potraživanja - - Kursne razlike 31,032 31,032 Stanje - 31.12.2018. 10,402,924 10,402,924 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) Stage 1 Ukupno Početno stanje 01.01.2018. 2,833,648 2,833,648 Transfer u stage 1 - - Transfer u stage 2 - - Transfer u stage 3 - - Nova produkcija 1,107,735,450 1,107,735,450 Naplata potraživanja (1,108,123,687) (1,108,123,687) Otpis (prenos na vanbilans) - - Prodaja/ustupanje potraživanja - - Kursne razlike (17) (17) Stanje - 31.12.2018. 2,445,394 2,445,394 58

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) Stage 1 Stage 2 Stage 3 Ukupno Početno stanje 01.01.2018. 51,961,737 6,349,063 11,987,399 70,298,199 Transfer u stage 1 1,058,042 (1,012,820) (45,222) - Transfer u stage 2 (9,597,232) 10,954,711 (1,357,479) - Transfer u stage 3 (370,708) (381,720) 752,428 - Nova produkcija 41,458,307 - - 41,458,307 Povecanje potraživanja postojećeg portfolija 80,284 1,821,657 1,901,941 Naplata potraživanja (24,356,476) (1,875,883) (2,308,880) (28,541,239) Otpis (prenos na vanbilans) - - (4,518,821) (4,518,821) Prodaja/ustupanje potraživanja - - (497,443) (497,443) Kursne razlike 102,137 54,179 170,463 326,779 Stanje - 31.12.2018. 60,255,807 14,167,814 6,004,102 80,427,723 Ostala sredstva (000 RSD) Stage 1 Stage 2 Stage 3 Ukupno Početno stanje 01.01.2018. 471,788 3,168 70,380 545,336 Transfer u stage 1 - - - - Transfer u stage 2 - - - - Transfer u stage 3 - - - - Nova produkcija 178,562 2,780 73,622 254,964 Naplata potraživanja (291,924) (3,168) (70,380) (365,472) Otpis (prenos na vanbilans) - - - - Prodaja/ustupanje potraživanja - - - - Kursne razlike - - - - Stanje - 31.12.2018. 358,426 2,780 73,622 434,828 Izloženost i sredstva obezbeđenja U sledećim pregledima se daje distribucija interno prihvaćene vrednost kolaterala stepen tržišne vrednosti kolaterala koje Banka priznaje po internoj metodologiji do nivoa izloženosti) za potrebe pokrića izloženosti na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine: (000 RSD) Iznos kolaterala 31.12.2018. 31.12.2017. Hipoteka 14,717,139 19,005,674 - stambena nepokretnost 7,816,024 10,481,748 - poslovna nepokretnost 4,029,494 4,930,322 - zemljiste i drugo 2,871,621 3,593,604 Zaloga na opremi, mašinama i ostaloj pokretnoj imovini 737,484 1,121,372 Ostalo 767,922 3,072,954 Ukupno 16,222,545 23,200,000 59

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2018. godine 31. decembar 2017. godine Iznos Iznos Izloženost kolaterala Izloženost kolaterala 1A-1E 1,396,059-223,083-2A-2E 1,044,595 2,405 2,605,722 8,552 3A-3E 24-29 - Nerejtingovani klijenti 4,716-4,814 - Ukupno 2,445,394 2,405 2,833,648 8,552 Krediti I potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2018. godine 31. decembar 2017. godine Iznos Iznos Izloženost kolaterala Izloženost kolaterala 1A-1E 3,509,261 1,442,030 2,113,128 1,046,797 2A-2E 33,108,460 5,705,381 27,773,812 6,836,007 3A-3E 31,061,465 5,447,157 23,024,951 7,955,944 Watch lista 6,299,064 2,131,578 5,227,999 2,089,202 Problematični plasmani 5,982,892 1,493,994 11,873,693 5,263,498 Nerejtingovani klijenti 466,581-284,616 - Ukupno 80,427,723 16,220,140 70,298,199 23,191,448 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (000 RSD) 31. decembar 2018. godine 31. decembar 2017. godine Iznos Iznos Izloženost kolaterala Izloženost kolaterala Do 30 dana 2,445,394 2,405 2,833,648 8,552 Ukupno 2,445,394 2,405 2,833,648 8,552 Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2018. godine 31. decembar 2017. godine Iznos Iznos Izloženost kolaterala Izloženost kolaterala Do 30 dana 75,646,342 15,039,708 62,264,076 20,349,990 31 do 60 dana 247,420 90,922 222,994 53,777 61 do 90 dana 145,957 35,464 240,684 76,731 91 do 180 dana 315,354 98,272 1,028,768 565,811 181 do 365 dana 495,019 103,695 1,092,649 273,982 Preko godinu dana 3,577,631 852,079 5,449,028 1,871,157 Ukupno 80,427,723 16,220,140 70,298,199 23,191,448 Restrukturiranje (eng. Forbearance) Pod Forbearance aktivom se smatra ona aktiva, odnosno oni klijenti koji nisu u mogućnosti da ispoštuju rokove i uslove iz ugovora zbog finansijskih poteškoća. Zbog novonastalih finansijskih poteškoća, Banka može da se odluči na izmenu rokova i uslova iz ugovora, kako bi omogućila klijentu da vraća dug i da refinansira ugovor, u celini ili delimično na neki od sledećih načina: a) Izmena dogovorenih uslova i rokova koje klijent nije u mogućnosti da ispoštuje zbog finansijskih poteškoća i koje se odobravaju zbog novonastale situacije klijenta; b) Totalno ili delimično refinansiranje problematičnog ugovora, koje ne bi bilo odobreno da se klijent ne nalazi u finansijskim poteškoćama. 60

U tom smislu, sledeće je moguće: 4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) Restrukturiranje (eng. Forbearance) (nastavak) Izloženosti se neće smatrati forborn aktivom ukoliko se klijent ne nalazi u finansijskim poteškoćama. Forbearance i rizici se redovno prate od strane operativnih jedinica koje su odgovorne za upravljanje rizicima plasmana privredi i retail. Pored toga, Forbearance predstavlja okidač za sprovođenje testova obezvređenja u skladu sa zahtevima MSFI 9. Analizom Banke uticaja usled modifikacije Forbearnace mere nije imao finansijski značajne eftekte na ukupan rezultat za 2018. godinu. U nastavku se daje pregled forbearance potraživanja Banke za 2018. i 2017. godinu: (000 RSD) Početno stanje 1.1.2018. Potraživanja koja Potraživanja koja su postala nisu postala forbearance ili je forbearance ili je produžena prestala da važi forbearance mera forbearance mera (- (+) ) Promene zbog IFRS 5 (+/-) Krediti i FX (+/-) Druge promene (+/-) Završno stanje 31.12.2018. Narodna banka Srbije - - - - - - - Država i drugi povezani entiteti - - - - - - - Kreditne institucije - - - - - - - Finansijske korporacije - - - - - - - Plasmani nefinansijskim korporacijama 3,285,596 66,845 (1,243,168) - - - 2,109,273 Plasmani fizičkim licima 1,522,343 220,013 (510,631) - - - 1,231,725 Krediti i potraživanja bilans 4,807,939 286,858 (1,753,799) - - - 3,340,998 Vanbilans 704 - (109) - - - 595 (000 RSD) Stanje 31.12.2018. Potraživanja koja nisu u kašnjenju i nisu obezvređena Potraživanja koja su u kašnjenju i nisu obezvređena (> 0 dana) Obezvređena potraživanja Prihod od kamate za forborn potraživanja (+) Narodna banka Srbije - - - - - Kreditne institucije - - - - - Finansijske korporacije - - - - - Plasmani nefinansijskim korporacijama 2,109,273 1,104,444-1,004,829 52,259 Plasmani fizičkim licima 1,231,725 391,139 10,982 829,604 5,734 Krediti i potraživanja bilans 3,340,998 1,495,583 10,982 1,834,433 57,993 (000 RSD) Početno stanje 1.1.2017. Potraživanja koja su postala forbearance ili je produžena forbearance mera (+) Potraživanja koja nisu postala forbearance ili je prestala da važi forbearance mera (-) Promene zbog IFRS 5 (+/-) Krediti i FX (+/-) Druge promene (+/-) Završno stanje 31.12.2017. Narodna banka Srbije - - - - - - - Država i drugi povezani entiteti - - - - - - - Kreditne institucije - - - - - - - Finansijske korporacije - - - - - - - Plasmani nefinansijskim korporacijama 6,987,682 136,860 (3,802,396) - - - 3,322,146 Plasmani fizičkim licima 1,677,980 201,017 (342,589) - - - 1,536,408 Krediti i potraživanja bilans 8,665,662 337 877 (4,144,985) - - - 4,858,554 Vanbilans 1,363 - (659) - - - 704 61

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.2 Merenje kreditnog rizika, obezvređenje i politika rezervisanja (nastavak) (000 RSD) Potraživanja koja nisu u kašnjenju i nisu obezvređena Potraživanja koja su u kašnjenju i nisu obezvređena (> 0 dana) Stanje Obezvređena Prihod od kamate za 31.12.2017. potraživanja forborn potraživanja (+) Narodna banka Srbije - - - - - Kreditne institucije - - - - - Finansijske korporacije - - - - - Plasmani nefinansijskim korporacijama 3,322,146 198,547 25,050 3,098,549 72,332 Plasmani fizičkim licima 1,536,408 537,290 15,166 983,952 23,407 Krediti i potraživanja bilans 4,858,554 735,837 40,216 4,082,501 95,739 Pregled problematičnih potraživanja u ukupnim potraživanjima Sledeća tabela prikazuje izloženost u statusu neispunjavanja obaveza (problematične plasmane - NPE) i stepen pokrivenosti (Pokrivenost 1 uzima u obzir ispravku vrednosti u Fazi 3, dok Pokrivenost 2 dodatno uzima u obzir i vrednost kolaterala) saglasno internoj segmentaciji, na 31. decembra 2018. godine: Krediti i potraživanja od komitenata (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Izloženost Problematični plasmani (Faza 3) Ispravka vrednosti problematičnih plasmana Racio Kolateral problematičn (NPE) ih plasmana Pokrivenost 1 Pokrivenost 2 Plasmani fizičkim licima 36,774,176 3,604,515 2,784,150 1,125,840 9,80% 77,24% 108,47% Plasmani malim i srednjim preduzećima 21,224,703 134,696 101,023 29,233 0,63% 75,00% 96,70% Plasmani privredi 21,025,512 2,264,891 1,192,999 335,201 10,77% 52,67% 67,47% Plasmani državnim institucijama 1,403,332 - - - - - - Ukupno 80,427,723 6,004,102 4,078,172 1,490,274 7,47% 67,92% 92,74% (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Izloženost Problematični plasmani (Faza 3) Ispravka vrednosti problematičnih plasmana Kolateral (NPE) Racio problematič nih plasmana Pokrivenost 1 Pokrivenost 2 Plasmani fizičkim licima 34,468,526 6,477,640 4,953,992 2,415,051 18,79% 76,48% 113,76% Plasmani malim i srednjim preduzećima 14,539,318 68,360 39,634 24,235 0,47% 57,98% 93,43% Plasmani privredi 18,044,157 5,377,488 2,547,545 2,842,989 29,80% 47,37% 100,24% Plasmani državnim institucijama 3,246,198 63,910 57,604 6,313 1,97% 90,13% 100,01% Ukupno 70,298,199 11,987,398 7,598,775 5,288,588 17,05% 63,39% 107,51% Smanjenje u stepenu pokrivenosti značajno je uslovljeno kontinuiranim smanjenjem izloženosti u statusu neispunjavanja obaveza kroz transakcije prodaje portfolija i značajnih aktivnosti naplate i oporavka, te priznavanjem isključene (evidencione) kamate kao dodatne izloženosti u statusu neispunjavanja obaveza, u potpunosti pokrivene ispravkama vrednosti, vezanih za proces uvođenja MSFI 9. 62

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.1 Kreditni rizik (nastavak) 4.1.1.3 Izveštavanje o kreditnom riziku Izveštavanje za lokalne potrebe Izveštavanje Izvršnog odbora i drugih tela Banke o kreditnom riziku na nivou portfolija Banke obavlja Služba kontrole kreditnog rizika najmanje jednom kvartalno dostavljanjem materijala koji se prezentuju na sednici Savetodavnog tela za kontrolu rizika. Kroz pomenute materijale daje se analiza postojećeg ukupnog kreditnog portfolija i dinamika njegovog razvoja u prethodnim kvartalima po različitim osnovama kao i osvrt na rizičnost pojedinih oblika izloženosti od značaja za tekuće poslovanje i kontrolu ukupnog kreditnog rizika. Osnovni smisao analiza koje se prezentuju je prikaz izloženosti Banke po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na poslednji dan u mesecu za koji se izveštava, pripadajućih relevantnih pozicija i pokazatelja (rezervacije, racio rezervacija u odnosu na izloženost, broj klijenata, itd.), kao i njihova dinamika i razvoj u odnosu na prethodne periode izveštavanja. Upravnom odboru, na kvartalnom nivou, dostavlja se izveštaj o upravljanju rizicima, čiji su format i sadržina standardizovani. Ovaj izveštaj u delu o kreditnom riziku obuhvata različite preglede i aspekte merenja, procene i praćenja kreditnog rizika u kontekstu izloženosti istom, kvalitetu portfolija sa aspekta različitih kriterijuma, kao i uticaju na kapital Banke (imajući u vidu ICAAP metodologiju). Izveštavanje prema Grupi Služba kontrole kreditnog rizika jednom mesečno Grupi dostavlja izveštaj Key Risk Indicators KRI, koji predstavlja i osnovu za pripremu materijala za mesečni conference call sa grupnim CRO i članovima njegovog tima o kretanju portfolija za prethodni mesec. Isti izveštaj predstavlja i izvor za potrebe praćenja kretanja kreditnog portfolija i izveštavanja u okviru Savetodavnog tela za kontrolu rizika, Upravnog odbora i Odbora za reviziju Banke. 4.1.2 Tržišni rizici Banka je u okviru tržišnih rizika izložena deviznom riziku, kamatnom riziku iz Bankarske knjige i cenovnom riziku po osnovu dužničkih hartija (po standardima Grupe ovaj rizik se vodi kao kamatni rizik iz Knjige trgovanja) i vlasničkih hartija od vrednosti (po standardima Grupe ovaj rizik se vodi kao "equity price risk"). Dodatno, u skladu sa standardima Grupe, Banka prepoznaje i rizik kreditne marže (eng. Credit Spread Risk) koji odgovara specifičnom cenovnom riziku iz ugla lokalne regulative. Tržišni rizici se sastoje od potencijalnih gubitaka koji proizilaze iz promene tržišnih cena. Banka strukturira tržišne rizike po rizičnim faktorima kamatne stope, kreditnom spredu, valutnom riziku i riziku ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti. Banka poseban naglasak stavlja na identifikaciju, merenje, analizu i upravljanje tržišnim rizicima. Tržišni rizici mogu biti rezultat hartija od vrijednosti (i proizvoda sličnih vrednosnim papirima), novca i proizvoda u stranoj valuti, derivata, hedžinga kursa i hedžinga rezultata, imovine slične glavnici ili od upravljanja aktivom i kapitalom/ obavezama. Pored tržišnih rizika, tržišni rizici likvidnosti mogu se pojaviti i ako, u slučaju slabe tržišne tražnje, Banka nije u mogućnosti da proda pozicije iz trgovanja u uskim grlima likvidnosti (ili zbog zahteva za kompenzacijom zasnovanih na riziku) u kratkom roku. Za postojeće pozicije, one se uzimaju u obzir kao deo ograničenja rizika za tržišne rizike. 4.1.2.2 Merenje tržišnih rizika Pored standarda definice I merenja propisanog regulativom Narodne banke Srbije, Banka kao deo Addiko Grupe vrši merenje izloženost tržišnim rizicima (devizni, takođe I metodom vrednosti pod rizikom (eng. Value-at-Risk) na osnovu perioda držanja od jednog dana, sa intervalom poverenja od 99%. Glavni instrument koji se koristi u ovom procesu je Monte Carlo simulacija koja uključuje eksponencijalno ponderisane volatilnosti i korelacije u periodu od 250 dana. U cilju određivanja raspoloživog ekonomskog kapitala za tržišne rizike za izračunavanje kapaciteta preuzimanja rizika, vrednosti VaR-a prilagođene su jedinstvenom nivou poverenja od 99,9% i horizontal od 250 dana. Modeli izračunavaju potencijalne gubitke uzimajući u obzir istorijske tržišne fluktuacije (volatilnosti) i tržišni kontekst (korelacije). 63

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika 4.1.2.3.1 Devizni rizik Politikama, procedurama i radnim instrukcijama za upravljanje tržišnim rizicima Odeljenje kontrole rizika definišu se aktivnosti kontrole deviznog rizika. Generalne aktivnosti koje se odnose na upravljanje deviznim rizikom su: Identifikovanje, Merenje, Kontrola, Praćenje i Izveštavanje. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa, a Banka mu je izložena po osnovu pozicija koje se vode u Bankarskoj knjizi i u Knjizi trgovanja. Pokazatelj deviznog rizika se prati kroz odnos između ukupne neto otvorene devizne pozicije i kapitala Banke. Obračun pokazatelja deviznog rizika se vrši u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. Banka odnos između aktive i pasive održava tako da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija na kraju svakog radnog dana ne bude veća od nivoa propisanog odgovarajućim podzakonskim aktima. Odeljenje računovodstva i izveštavanja dnevno obračuna ukupnu neto otvorenu poziciju i pokazatelj deviznog rizika Banke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. Na osnovu tako utvrđene neto otvorene pozicije Banke, Odeljenje kontrole rizika u saradnji sa Addiko Grupom i metodologijom i alatima Addiko Grupe dnevno obračunava VaR otvorene devizne pozicije, obračunat metodom J.P. Morgan - Geometric StDev. - Monte-Carlo sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana, koji mora biti u okviru interno propisanih limita. Na dan 31.12.2018. godine VaR (99%, 1 dan) otvorene devizne pozicije iznosio je EUR 8,1 hiljadu odnosno RSD 958 hiljada i bio je značajno ispod limita od EUR 130 hiljada odnosno RSD 15,4 miliona. U nastavku je dat pregled kretanja VaR-a (99%, 1 dan) otvorene devizne pozicije u 2018. godini. Otvorena devizna pozicija VaR (99 %, 1 dan) Open Foreign Currency Position Risk VaR (99 %, 1 day) EUR 000 EUR thousand 140,00 120,00 100,00 80,00 35,66 39,34 5,87 12,56 6,63 39,37 4,32 10,82 10,67 15,82 8,37 8,12 60,00 40,00 20,00 31.01.2018 28.02.2018 31.03.2018 30.04.2018 31.05.2018 30.06.2018 31.07.2018 31.08.2018 30.09.2018 31.10.2018 30.11.2018 31.12.2018 0 Pored standardizovanih scenarija Addiko Grupe u odnosu na promenu valute EUR, najmanje jednom mesečno se sprovodi stres scenario kojim se procenjuje potencijalni efekat promene vrednosti lokalne valute od +/- 5% ili +/- 10% na bilans uspeha, finansijski rezultat Banke pre oporezivanja. 64

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.1 Devizni rizik (nastavak) U slučaju da je pri postojećoj otvorenoj deviznoj poziciji Banke (sve ostale varijable nepromenjene) na dan 31. decembra 2018. godine bio zabeležen pad/rast lokalne valute (depresijacija/apresijacija RSD) za 5%/10% u odnosu na EUR, USD, CHF i ostale valute zbirno, efekat na bilans uspeha pre oporezivanja bio bi pozitivan/negativan za oko RSD 16,4 miliona, odnosno RSD 32,8 miliona, uglavnom zbog obračunatih kursnih razlika po osnovu potraživanja i obaveza denominovanih u stranoj valuti. Sledeća analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Valuta Promene u deviznom kursu 2018. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2018. godine Promene u deviznom kursu 2017. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2017. godine (%) u 000 RSD (%) u 000 RSD EUR +5% 10,249 +5% (5,019) CHF +5% 5,274 +5% 30,345 USD +5% 22 +5% (27) Ostale valute +5% 838 +5% 515 Valuta Promene u deviznom kursu 2018. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2018. godine u 000 RSD Promene u deviznom kursu 2017. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2017. godine u 000 RSD EUR -5% (10,249) -5% 5,019 CHF -5% (5,274) -5% (30,345) USD -5% (22) -5% 27 Ostale valute -5% (838) -5% (515) Valuta Promene u deviznom kursu 2018. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2018. godine u 000 RSD Promene u deviznom kursu 2017. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2017. godine u 000 RSD EUR +10% 20,498 +10% (10,039) CHF +10% 10,547 +10% 60,691 USD +10% 44 +10% (55) Ostale valute +10% 1,676 +10% 1,030 Valuta Promene u deviznom kursu 2018. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2018. godine u 000 RSD Promene u deviznom kursu 2017. godine Efekat na bilans uspeha pre oporezivanja 2017. godine u 000 RSD EUR -10% (20,498) -10% 10,039 CHF -10% (10,547) -10% (60.691) USD -10% (44) -10% 55 Ostale valute -10% (1,676) -10% (1.030) * U tabelama je prikazana promena u deviznom kursu od +5/+10% (depresijacija RSD) kao i -5%/-10% (apresijacija RSD) i njihov efekat na bilans uspeha pre oporezivanja. 65

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.1 Devizni rizik (nastavak) Odeljenje kontrole rizika navedenu analizu osetljivosti vrši i obračunava mesečno i o rezultatima izveštava Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) u skladu sa dinamikom održavanja sednica. Efekat mogućih kretanja kurseva stranih valuta u odnosu na RSD (uz konstantno održavanje ostalih varijabli) na kapital kroz perspektivu pokazatelja deviznog rizika Banke koji se utvrđuje shodno Odluci o adekvatnosti kapitala, dat je u sledećoj tabeli: Promene u deviznom kursu 2018. godine Pokazatelj deviznog rizika Pokazatelj deviznog rizika banke na dan 31. decembar 2018. godine nakon promene deviznog kursa 2018. godine Promene u deviznom kursu 2017. godine banke na dan 31. decembar 2017. godine nakon promene deviznog kursa 2017. godine (% kapitala) (% kapitala). +5% 2,6 +5% 4,5-5% 2,3-5% 4,1 +10% 2,7 +10% 4,8-10% 2,2-10% 3,9 * U tabeli su prikazane promene u deviznom kursu od +5/+10% (depresijacija RSD) kao i -5%/-10% (apresijacija RSD) i njihov efekat na kapital kroz perspektivu pokazatelja deviznog rizika Banke koji se utvrđuje shodno Odluci o adekvatnosti kapitala. Primenjene pretpostavke za obračun scenarija analize osetljivosti u 2018. godini u odnosu na bilans uspeha pre oporezivanja i kapital su iste kao i pretpostavke primenjene u scenario analizama osetljivosti za 2017. godinu. U cilju zaštite od rizika promene deviznih kurseva, Banka zaključuje derivatne ugovore i ugovara kredite i plasmane sa valutnom klauzulom. 66

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.1 Devizni rizik (nastavak) U tabeli niže prikazana je valutna struktura finansijskih instrumenata na dan 31. decembra 2018. godine. Finansijska sredstava sa valutnom klauzulom su uključena u devizne pozicije sa odgovarajućom valutom za koju je potraživanje vezano. (000 RSD) AKTIVA EUR USD CHF GBP Ostale valute RSD Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 7,125,203 38,545 68,796 7,675 131,446 3,803,106 11,174,771 Potraživanja po osnovu derivate - - - - - 25,656 25,656 Hartije od vrednosti 1,923,519 2,238,335 - - - 6,946,670 11,108,524 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,784,593 285,293 240,075 27,776 89,440 14,979 2,442,156 Kredit, potraživanja i založena potraživanja komitenata 42,985,773 21,318 7,925,115 - - 22,069,649 73,001,855 Ostala sredstva 199,637 5 47 12-161,893 361,594 Ukupna bilansna aktiva 54,018,725 2,583,496 8,234,033 35,463 220,886 33,021,953 98,114,556 Derivativni instrumenti 8,179,066 1,143,229 318,020 71,029 9,711,344 Ukupna aktiva 62,197,791 3,726,725 8,552,053 106,492 220,886 33,021,953 107,825,900 PASIVA Obaveze po osnovu derivata - - - - - 24,942 24,942 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,893,163 46 104 - - 2,696,513 7,589,826 Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 46,295,912 3,590,257 586,270 106,440 203,946 15,006,228 65,789,053 Subordinirane obaveze - - 3,911,759 - - - 3,911,759 Ostale finansijske obaveze 322,392 85,323 11,843 213 15 410,812 830,598 Ukupna bilansna pasiva 51,511,467 3,675,626 4,509,976 106,653 203,961 18,138,495 78,146,178 Derivativni instrumenti 10,483,861 50,661 3,936,608 - - - 14,471,130 Ukupna pasiva 61,995,328 3,726,287 8,446,584 106,653 203,961 18,138,495 92,617,308 Duga devizna pozicija 202,463 438 105,469-18,893-327,263 Kratka devizna pozicija - - - (161) (1,968) - (2,129) 67

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.1 Devizni rizik (nastavak) U tabeli niže je prikazana valutna struktura finansijskih instrumenata na dan 31. decembra 2017. godine. Finansijska sredstava sa valutnom klauzulom su uključena u devizne pozicije sa odgovarajućom valutom za koju je potraživanje vezano. AKTIVA EUR USD CHF GBP Ostale valute RSD Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 5,336,631 38,640 57,900 7,656 18,053 5,117,078 10,575,958 Potraživanja po osnovu derivata - - - - - 157,022 157,022 Hartije od vrednosti 4,392,192 2,634,985 - - - 9,853,678 16,880,855 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 985,485 16,431 99,773 5,485 858,017 862,850 2,828,041 Kredit, potraživanja i založena potraživanja komitenata 37,177,542-10,078,313 - - 14,383,722 61,639,577 Ostala sredstva 258,860 19 12 9,940 36,263 171,740 476,834 Ukupna bilansna aktiva 48,150,710 2,690,075 10,235,998 23,081 912,333 30,546,090 92,558,287 Derivativni instrumenti 23,747,260 847,971 6,461,909 132,154 239,504-31,428,798 Ukupna aktiva 71,897,970 3,538,046 16,697,907 155,235 1,151,837 30,546,090 123,987,085 PASIVA Obaveze po osnovu derivata - - - - - 32,347 32,347 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,892,435 367,020 67 - - 123,234 5,382,756 Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 38,164,921 3,078,323 653,719 154,483 333,534 19,534,031 61,919,011 Subordinirane obaveze - - 3,774,141 - - - 3,774,141 Ostale finansijske obaveze 122,354 2,884 12,659 977 15 315,536 454,425 Ukupna bilansna pasiva 43,179,710 3,448,227 4,440,586 155,460 333,549 20,005,148 71,562,680 Derivativni instrumenti 28,971,314 90,366 11,650,406-2,970-40,715,056 Ukupna pasiva 72,151,024 3,538,593 16,090,992 155,460 336,519 20,005,148 112,277,736 Duga devizna pozicija - - 606,915-815,318 1,422,233 Kratka devizna pozicija (253,054) (547) - (225) - (253,826) 68

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.1 Devizni rizik (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (Sl, Glasnik RS br, 103/2016 i 103/2018), Banka je dužna da pokazatelj deviznog rizika tj., odnos između aktive i pasive, održava tako da ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke, uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu, na kraju svakog radnog dana, ne bude veća od 20% njenog kapitala. U toku cele 2018. godine Banka je imala usklađen navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2018. godine i 2017. godine pokazatelj deviznog rizika Banke bio je kao što sledi: Pokazatelj deviznog rizika u % 2018. 2017. na dan 31, decembra * 2.48 4.32 maksimalan za period - mesec decembar ** 6.03 11.68 minimalan za period - mesec decembar ** 0.22 0.11 *Pokazatelj nakon obračuna kapitala i evidentiranja svih poslovnih promena **Pokazatelj ostvaren za tekuće radne dane u decembru 4.1.2.3.2 Kamatni rizik iz Bankarske knjige Kamatni rizik predstavlja rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene kamatnih stopa, a Banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi. Banka posebno analizira i upravlja izloženosti po osnovu sledećih oblika kamatnog rizika: a) Rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke s fiksnom kamatnom stopom) i ponovnog određivanja cena (za stavke s promenljivom kamatnom stopom) za pojedinačne stavke aktive i pasive, kao i za vanbilansne stavke banke (engl, repricing risk); b) Rizik krive prinosa (engl, yield curve risk) kome je izložena usled promene oblika kao i nagiba krive prinosa; c) bazni rizik (engl, basis risk) kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena; d) Rizik opcija (engl, optionality risk) kome je izložena zbog ugovornih odredbi u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogućnošću prevremene otplate, depoziti sa mogućnošću prevremenog povlačenja i dr,). U skladu sa odgovornostima i nadležnostima definisanim propisima i aktima Narodne banke Srbije, Upravni odbor Banke definiše strategiju i ciljeve Banke u skladu sa kriterijumima za rizike i rezultat, dok Izvršni odbor ima sveukupnu nadležnost za poslovanje Banke i sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima i strategije upravljanja kapitalom. Druge odgovornosti u vezi sa kamatnim rizikom se izvršavaju kroz sledeće odbore koje Banka uspostavlja, u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije: Odbor za praćenje poslovanja banke (Odbor za reviziju) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (engl, ALCO). Odeljenje kontrole rizika je u vezi sa upravljanjem kamatnim rizikom, između ostalog odgovorno za sveobuhvatnu analizu, merenje, procenu, praćenje, kontrolu i izveštavanje o kamatnom riziku kao i za kreiranje i implementiranje adekvatnog sistema limitiranja i procedura za rano upozorenje usklađenih sa ICAAP procesom (engl. Internal Capital Adequacy Assessment Process). Odeljenje sredstava i upravljanja bilansom je u vezi sa upravljanjem kamatnim rizikom Banke, između ostalog nadležno da: Upravlja kamatno osetljivim stavkama aktive i pasive Banke ukupno i po svakoj materijalno značajnoj valuti na način da nivo kamatnog rizika bude u okvirima prihvatljivog; Daje predloge Odboru za upravljanje aktivom i pasivom za ublažavanje, izbegavanje i zaštitu (engl. hedging) od kamatnog rizika u slučaju povećanih troškova poslovanja I probijanja utvrđenih limita usled promene kamatnih stopa; U saradnji sa drugim tržišnim sektorima sprovodi mere koje je Izvršni odbor doneo u vezi sa ublažavanjem kamatnog rizika; Obavlja ostale poslove definisane odgovarajućim internim poslovnikom Banke. 69

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.2 Kamatni rizik iz Bankarske knjige (nastavak) U skladu sa Odlukom NBS o upravljanju rizicima banke i u skladu sa metodologijom Addiko Grupe, Odeljenje kontrole rizika putem GAP analize primenjene na bilansne pozicije aktive (imovine) i pasive (obaveza) Banke, kao i kamatno osetljive vanbilansne stavke Banke iz Bankarske knjige (engl. Interest Sensitivity Gap Balance) najmanje na kvartalnom nivou meri, odnosno vrši procenu negativnih efekata promene kamatne stope na finansijski rezultat (bilans uspeha), kao i ekonomsku vrednost Banke. Izloženost riziku kamatne stope u Bankarskoj knjizi i procena efekata promene ove stope na finansijski rezultat Banke (bilans uspeha) utvrđuje se u skladu sa pristupom Earning approach baziranom na Delta pristupu u smislu da rezultat prikazuje samo deltu (promenu) kamatnog prihoda obračunatu sa predefinisanim pomeranjem/promenom kamatne stope. Prilikom obračuna uzimaju se u obzir samo kamatno osetljive pozicije iz Bankarske knjige dok je bilans kamatnog GAP-a osnov obračuna. Takođe, nema dinamičkog pregleda (planirani novi poslovi nisu obuhvaćeni, aspekt isteka plasmana nije obuhvaćen, nema prelaska između kategorija rizika fiksni, varijabilni i UFN). U cilju sagledavanja mogućih posledica promene kamatne stope na neto kamatni prihod, sprovode se scenariji sa predefinisanim pretpostavkama pomeranja kamatne stope i to: Tromesečno i šestomesečno pomeranje kamatnih stopa u kojima se uzima Forward 3m/6m kamatna kriva po valutama dostupna na Bloomberg-u; Stres scenario paralelnog pomeranja kamatne stope za 200 bp*; Tromesečna i šestomesečna lokalna prognoza pomeranja kamatnih stopa po valutama. GAP analizu kamatne stope sprovodi Odeljenje kontrole rizika i o rezultatima analize najmanje kvartalno izveštava Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, Izvršni odbor, Upravni odbor i Odbor za reviziju. Tabela niže prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na gore pomenute moguće promene kamatnih stopa za period do godinu dana od dana kreiranja izveštaja, uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Ukupan kamatni prihod (ind+ufn+fix) u 000 RSD Ukupno EUR USD CHF RSD MISC FWD 6M (565) 17 (628) 81 (30) (5) FWD 3M 16,793 19,590 (3,903) 5,611 (4,201) (304) Prognoza GBSMT 3M (3,637) (1,338) (2,661) 611 (314) 65 Paralelno pomeranje + 200 bps 208,881 212,197 (35,324) 82,161 (46,621) (3,532) Prognoza GBSMT 6M (3,776) (1,310) (2,188) 419 (768) 71 *1% = 100 baznih poena (bp) Radi potpunijeg merenja uticaja kamatnog rizika na kapital Banke, uzimajući u obzir samo kamatno osetljive stavke aktive i pasive Banke vrši se i merenje, odnosno utvrđivanje pokazatelja kamatnog rizika u odnosu na kapital, kao odnos utvrđene ekonomske vrednosti Banke i kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o adekvatnosti kapitala, Pokazatelj kamatnog rizika (eng. Risk-Equity-Ratio) pod navedenim pretpostavkama, pokazuje stepen izloženosti kapitala Banke kamatnom riziku. Pokazatelj kamatnog rizika na dan 31. decembra 2018. godine kao pokazatelj promene ekonomske vrednosti za kamatno osetljive pozicije u odnosu na kapital Banke na dan 31. decembra 2018. godine iznosio je 12.8% (na dan 31. Decembar 2017. godine iznosio je 5.1%) što je i dalje ispod postavljenog internog limita od 15% kapitala. 70

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.2 Kamatni rizik iz Bankarske knjige (nastavak) Tabela predstavlja ukupan iznos finansijskih sredstava i obaveza po iskazanoj vrednosti, kategorizovanoj po ranijem od datuma određivanja cene (re-pricing date) ili datuma dospeća na dan 31. decembra 2018. godine: Do 1 mesec 1-3 meseci 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Nekamatonos no (u 000 Din) Ukupno FINANSIJSKA AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke 223,019 161,947 1,482,491 997,584 4,280 8,305,450 11,174,771 Hartije od vrednosti 595,044-196,911 9,345,438 265,531-10,402,924 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,794,738-607,855 - - 39,563 2,442,156 Krediti i potraživanja od komitenata 7,105,629 37,938,817 14,496,420 10,477,779 5,569,547 (2,586,337) 73,001,855 Ostala sredstva - - - - - 361,594 361,594 Aktiva ukupno 9,718,430 38,100,764 16,783,677 20,820,801 5,839,358 6,120,270 97,383,300 FINANSIJSKA PASIVA Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3,522,842 342,764 869,825 2,836,670-17,725 7,589,826 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema ostalim komitentima 19,354,596 11,507,989 18,695,701 9,971,176 5,919,621 339,970 65,789,053 Subordinirane obaveze - - - 3,911,759 - - 3,911,759 Ostale obaveze - - - - - 830,598 830,598 Pasiva ukupno 22,877,438 11,850,753 19,565,526 16,719,605 5,919,621 1,188,293 78,121,236 Kamatni gep (13,159,008) 26,250,011 (2,781,849) 4,101,196 (80,263) 4,931,977 19,262,064 *Uključujući samo hartije od vrednosti iz bankarske knjige ( iznos hartije od vrednosti iz knjige trgovanja u iznosu od 705,599 hiljada dinara nisu uključeni). 71

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.2 Kamatni rizik iz Bankarske knjige (nastavak) Tabela predstavlja ukupan iznos finansijskih sredstava i obaveza po iskazanoj vrednosti, kategorizovanoj po ranijem od datuma određivanja cene (eng. repricing date) ili datuma dospeća na dan 31. decembra 2017. godine: Do 1 mesec 1-3 meseci 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Nekamatonosno Ukupno (u 000 Din) FINANSIJSKA AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke 437,104 517,617 1,858,482 1,509,038 4,755 6,248,962 10,575,958 Hartije od vrednosti 690,900-1,502,379 12,690,122 1,997,454-16,880,855 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,871,643 829,476 69,352 - - 57,570 2,828,041 Krediti i potraživanja od komitenata 45,978,899 2,229,121 3,018,578 8,604,839 1,123,785 684,355 61,639,577 Ostala sredstva - - - - - 476,834 476,834 Ukupno aktiva 48,978,546 3,576,214 6,448,791 22,803,999 3,125,994 7,467,721 92,401,265 FINANSIJSKA PASIVA Depoziti i ostale obaveze od banaka 4,004,037-416,938 947,782-13,999 5,382,756 Depoziti i ostale obaveze od komitenata 8,649,923 4,561,721 11,776,443 35,116,094 89,037 1,725,793 61,919,011 Subordinirane obaveze - - - 3,774,141 - - 3,774,141 Ostale obaveze - - - - - 454,425 454,425 Ukupno pasiva 12,653,960 4,561,721 12,193,381 39,838,017 89,037 2,194,217 71,530,333 Kamatni gep 36,324,586 (985,507) (5,744,590) (17,034,018) 3,036,957 5,273,504 20,870,932 72

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.2 Kamatni rizik iz Bankarske knjige (nastavak) U toku 2018. godine pokazatelj kamatnog rizika VaR (99%, 1d) je bio na prilično niskom nivou, U nastavku je grafički prikaz kretanja ovog pokazatelja: 4.1.2.3.3 Cenovni rizik Banka je izložena i cenovnom riziku po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti s obzirom da su ulaganja Banke klasifikovana u bilansu stanja kao po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultati jednim delom kao ulaganja u Knjigu trgovanja. Upravni odbor Banke na predlog Izvršnog odbora Banke usvaja odgovarajuće politike za upravljanje tržišnim rizicima. Izvršni odbor Banke, na predlog Odeljenja kontrole rizika (i Odeljenje sredstava i upravljanja bilansom), usvaja i odgovarajuće prateće procedure i priručnike za identifikovanje, merenje/procenu, ublažavanje i praćenje tržišnih rizika. Ove politike, procedure i priručnici zasnivaju se na principima Banke i Addiko Grupe u vezi sa upravljanjem i kontrolom tržišnih rizika i u skladu su sa minimumom standarda i kriterijumima koje propisuje Narodna banka Srbije. Za upravljanje cenovnim rizikom po dužničkim i vlasničkim HoV, kome je Banka izložena, odgovoran je Izvršni odbor Banke. ALCO predlaže Izvršnom odboru mere koje imaju za cilj efikasno i uspešno upravljanje ostalim tržišnim rizicima. Radi praćenja i kontrole cenovnog i drugih tržišnih rizika koji proizilaze iz Bankarske knjige i Knjige trgovanja, Banka jednom godišnje utvrđuje set limita i to: limit volumena/pozicije (engl. volume/position limit), gubitka (engl. stop-loss limit p.a.) i VaR limit (1-dnevni, 99%),.Limiti za Knjigu trgovanja i Bankarsku knjigu se utvrđuju najmanje jednom godišnje u saradnji sa Addiko Grupom, po zahtevu/predlogu Odeljenja sredstava i upravljanja bilansom, koji sadrži i strategiju poslovanja Odeljenja sredstava i upravljanja bilansom u okviru svake od knjiga poslovanja. Zahtev sadrži i procenu, odnosno komentare Odeljenja kontrole rizika u vezi sa predloženim pozicijama i limitima, polazeći od nivoa kapitala i drugih parametara i pokazatelja poslovanja. Zahtev za limite poslovanja u Bankarskoj i Knjizi trgovanja odobrava Izvršni odbor Banke koji se dalje dostavlja Addiko Grupi.Prema standardu matične Banke, na isti način, definišu se pozicije i limiti tzv. Knjige za upravljanje tržišnim rizicima (engl. Market Risk Steering Book) koja u slučaju Banke, sadrži sledeće: VaR limit kamatnog rizika i ukupne FX otvorene pozicije, čije pozicije i limiti služe za strateško poslovanje. Unutar Knjige za upravljanje tržišnim rizicima (engl. Market Risk Steering Book) Banka je u 2018. godini poslovala i imala utvrđene limite VaR za kamatni rizik iz bankarske knjige i FX poziciju. 73

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.3 Cenovni rizik (nastavak) U 2018. godini, u skladu sa grupnom i lokalnom strategijom, procedurama i odobrenim limitima, Banka nije imala učešća u drugim pravnim licima po osnovu trgovanja akcijama na Beogradskoj berzi (direktno), ali je od početka i tokom cele 2018. godine imala jedinice investicionih fondova koje su se vodile u Bankarskoj knjizi a zatim I u Knjizi Trgovanja. Banka je i u 2018. godini nastavila da u procesu trgovanja finansijskim derivatima sa Addiko Grupom primenjuje elemente dodatne kreditne zaštite kroz međusobno obezbeđivanje (pružanje) kolaterala između Banke i Addiko Grupe, a saglasno međusobno zaključenim ugovorima Master Agreement for Financial Derivatives Transactions i Collateral Addendum to the above-mentioned Master Agreement for Financial Derivatives Transactions koji su usklađeni sa standardima ISDA (engl. International Swaps and Derivatives Association). Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti po regulative NBS odgovara kamatnom riziku iz Knjige trgovanja po standardima Addiko Grupe. Najznačajniji faktor koji utiče na ovaj rizika predstavljaju državne hartije od vrednosti koje se vode u Knjizi trgovanja. Na dan 31.12.2018. godine. VaR kamatnog rizika iz knjige trgovanja iznosio je EUR 7.3 hiljade odnosno RSD 866 hiljada i bio je značajno ispod limita koji je iznosio EUR 50 hiljada odnosno RSD 5.9 miliona. U nastavku je dat pregled kretanja vrednosti VaR (99%, 1 dan) kamatnog rizika iz knjige trgovanja u 2018. godini: Kamatni rizik iz Knjige Trgovanja VaR (99 %, 1 dan) EUR 000 0,62 6,50 31.01.2018 28.02.2018 31.03.2018 30.04.2018 31.05.2018 30.06.2018 31.07.2018 31.08.2018 30.09.2018 31.10.2018 30.11.2018 31.12.2018 4.1.2.3.4 Rizik ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti Banka prema standardima Addiko Grupe prepoznaje i rizik ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti, ali Banka nije u 2018. godini imala izloženost po osnovu ovih hartija. 4.1.2.3.5 Rizik kreditne marže 100,00 90,00 80,00 70,00 60,00 50,00 40,00 23,08 14,38 19,79 16,00 10,50 10,32 9,91 6,81 9,53 30,00 7,33 20,00 10,00 0 Banka takođe prati i Rizik kreditne marže - likvidni (eng. Credit Spread Risk - Liquid), kao posebnu komponentu tržišnog rizika koji se definiše kao rizik od promene tržišne cene zbog promena kreditnih marži na tržištu. Ključni faktor koji utiče na rizik kreditne marže je držanje rezervi likvidnosti u obliku hartija od vrednosti. Na dan 31.decembar 2018. godine VaR (99%. 1 dan) rizika kreditne marže iznosio je EUR 23.4 hiljade odnosno RSD 2.8 miliona, i bio je značajno ispod limita koji iznosi EUR 470 hiljada odnosno RSD 55.6 miliona. 74

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.2 Tržišni rizici (nastavak) 4.1.2.3 Pregled tržišnih rizika (nastavak) 4.1.2.3.5 Rizik kreditne marže (nastavak) Rizik Kreditne Marže VaR (99 %, 1 dan) EUR 000 4.1.3 Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog: Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava) ili Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti). Banka upravlja likvidnošću na način da kroz obezbeđivanje dovoljnih sredstva za izmirenje dospelih obaveza uz minimalne troškove osigura svoje redovno i nesmetano poslovanje. To podrazumeva i obavezu Banke da u redovnom poslovanju obezbedi i održava rezervu likvidnosti za slučaj vanrednih i nepredviđenih okolnosti. S tim u vezi, Banka je domen kontrole i upravljanja rizikom likvidnosti uredila setom internih akata (strategija, politika, procedura, itd.) koji su usklađeni sa zakonskim i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije koji regulišu upravljanje likvidnošću, sa drugim politikama i relevantnim aktima Banke, kao i sa standardima Addiko Grupe, čija je Banka članica. Cilj Strategije za rizik likvidnosti je da uspostavi opšte parametre za promišljeno i stalno upravljanje rizikom likvidnosti inherentnim za poslovni model Banke. Praćenje i upravljanje likvidnosti na nivou Banke je u odgovornosti Odeljenja sredstava i upravljanja bilansom (Balance Sheet Management & Treasury). Tu se odvija upravljanje situacionom i strukturnom likvidnošću i koordinacija potencijala za finansiranje na nivou Banke. Kontrola rizika likvidnosti je u odgovornosti Odeljenja kontrole rizika koje obavlja poslove merenja i ublažavanja, kao i pravovremeno i konzistentno izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti. Banka ima uspostavljen plan poslovanja za slučaj nastupanja kriza likvidnosti kojim su definisani procesi i instrumenti kontrole ili zaštite koji su potrebni da bi se otklonile neposredne krize ili kako bi se prevazišle akutne krize. U slučaju krize likvidnosti, glavni prioriteti Banke su rigorozno održavanje solventnosti i sprečavanje narušavanja ugleda Banke. 75

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Ovom Strategijom se definiše: Adekvatna identifikacija, definisanje, analiza, merenje, monitoring, izveštavanje i ograničavanje celokupnog apetita za rizik likvidnosti Banke, kako bi se obezbedio održivi razvoj poslovanja Banke; Obezbeđivanje da se struktura rizika likvidnosti kreira u skladu sa raspoloživim kapitalom i likvidnošću, čime se podržava njegova zaštita i očuvanje vrednosti za akcionare Banke; Organizacioni okvir za dnevno upravljanje i odlučivanje u vezi sa rizikom likvidnosti; Efikasno upravljanje likvidnošću (uključujući kvalitet podataka) i pristup posmatranja unapred (eng. forward looking approach) koji poštuje definisane signale ranog upozoravanja čiji je cilj usklađivanje adekvatnosti likvidnosti na dugoročnom horizontu. U skladu sa odgovornostima i nadležnostima definisanim propisima i aktima Narodne banke Srbije, Upravni odbor Banke definiše strategiju i ciljeve Banke u skladu sa kriterijumima za rizike i rezultat, dok Izvršni odbor ima sveukupnu nadležnost za poslovanje Banke i sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima i strategije upravljanja kapitalom. Druge odgovornosti u vezi sa rizikom likvidnosti se izvršavaju kroz sledeće odbore, u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije: Odbor za praćenje poslovanja banke (Audit Committee) Odbor za upravljanje aktivnom i pasivom (ALCO). Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za sveobuhvatnu analizu, merenje, kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti (uključujući i rizik marže finansiranja (engl. Funding Spread Risk) kao i za kreiranje i implementiranje adekvatnog sistema limitiranja i procedura za rano upozorenje usklađenih sa ICAAP (engl. Internal Capital Adequacy Assesment Process) i ILAAP (engl. Internal Liquidity Adequacy Assesment Process) okvirom. Odeljenje sredstava i upravljanja bilansom je odgovorno za upravljanje likvidnošću na lokalnom nivou, te je s tim u vezi unutar ove organizacione jedinice delegiran i zaposleni koji shodno standardima Addiko Grupe obavlja poslove Menadžera za likvidnost Banke. Osnovni instrumenti i pokazatelji za praćenje i merenje kratkoročne i dugoročne likvidnosti su: Priprema i izvršenje plana novčanih tokova u određenom vremenskom razdoblju (najmanje za jedan mesec); Pokazatelja likvidnosti koji propisuje Narodna banka Srbije (a obračunava i dostavlja Odeljenje računovodstva i izveštavanja); Pokazatelja pokrića likvidnom aktivom PPLA (eng. Liquidity Coverage Ratio - LCR); Analiza kretanja i projekcija usklađenosti novčanih tokova u pojedinim vremenskim intervalima (GAP analiza); Analiza, praćenje i limitiranje negativnih neto novčanih tokova u odnosu na raspoloživu rezervu likvidnosti u normalnim uslovima poslovanja i uslovima stresa u horizontu od jedne godine; Monitoring seta interno definisanih pokazatelja likvidnosti; U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima, Banka je dužna da održava propisane nivoe likvidnosti. Odnos zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza Banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane, Banka mora da održava tako da on iznosi: a) Najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu; b) Da ne bude manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana; c) Da iznosi najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan. U skladu sa istom Odlukom, počevši od 24. decembra 2012. godine, Banka prati i uži pokazatelj likvidnosti banke koji predstavlja odnos likvidnih potraživanja banke prvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti s druge strane. Banka mora da održava nivo užeg pokazatelja likvidnosti tako da: a) Iznosi najmanje 0.7 kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu; b) Ne bude manji od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana; c) Iznosi najmanje 0.5 kad je obračunat za jedan radni dan. 76

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Primenom Odluke o upravljanju rizikom likvidnosti (Službeni glasnik RS br. 103/2016) počev od 30. juna 2017. godine Banka je u obavezi da na mesečnom nivou obračunava pokazatelj pokrića likvidnom aktivom-ppla (eng. Liquidity coverage ratio LCR) koji predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti banke i neto odliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovog pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. Banka je dužna da pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, zbirno u svim valutama, održava na nivou koji nije niži od 100%. Kritično nizak nivo likvidnosti Banke predstavlja nivo likvidnosti čiji je pokazatelj niži od navedenih pokazatelja, Ukoliko Banka utvrdi kritično nizak nivo likvidnosti, u obavezi je da najkasnije narednog dana o tome obavesti Narodnu banku Srbije. Pored regulatornih pokazatelja likvidnosti (LIK i uži LIK), Banka za potrebe internog praćenja likvidnosti, definiše i sledeće pokazatelje koje prati na dnevnom nivou: Pokazatelji likvidnosti (po analogiji LIK) po svim značajnim valutama pojedinačno (EUR, USD, CHF i RSD) kao i u ostalim valutama zbirno dopunjeni za pozicije swap i forward transakcija koje dospevaju u narednih mesec dana od dana na koji se obračun odnosi (postoje uspostavljeni limiti za utvrđene GAP-ova po valutama i limiti vrednosti valutnih racija) i Set racija likvidnosti koji su procenjeni da mogu biti od značaja za interno upravljanje likvidnošću (postoje uspostavljeni limiti). Interne limite za ove pokazatelje i pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti na predlog Odeljenja kontrole rizika usvaja Izvršni odbor. Odeljenje kontrole rizika dnevno prati kretanje vrednosti internih pokazatelja/racija likvidnosti i takođe dnevno dostavlja informaciju o vrednostima ovih pokazatelja Odeljenju sredstava i upravljanja bilansom. Takođe, Odeljenje kontrole rizika najmanje jednom mesečno, na sednicama ALCO odbora, izveštava o periodičnom trendu kretanja internih pokazatelja likvidnosti. Za potrebe sagledavanja efekata potencijalno mogućih (negativnih) pomeranja u poziciji likvidnosti, odnosno sačinjavanja nekoliko stres scenarija likvidnosti, Odeljenje kontrole rizika u saradnji sa Odeljenjem sredstava i upravljanja bilansom koji obezbeđuje informacije o raspoloživosti likvidnosnog potencijala i Odeljenjem Finansijske kontrole koji definiše/ažurira planirane novčane tokove (za vremenski period do godinu dana), utvrđuje stepen osetljivosti tokova likvidnosti na poremećaje predviđene odgovarajućim scenarijima. Metodologija stres scenarija se razvija u saradnji sa Addiko Grupom. Odeljenje kontrole rizika za kvantitativno i kvalitativno merenje, praćenje, kontrolu i izveštavanje o dugoročnoj likvidnosti, ukupno i po značajnim valutama pojedinačno, primenjuje metodologije definisane interno i/ili u saradnji sa Addiko Grupom i njenim standardima. Osetljivosti na stres se koriste za izračunavanje efekata stresa na novčane tokove, kao i rezervu likvidnosti. Stres analiza se obavlja za različite vremenske periode i nivoe nepredviđenih događaja. Odeljenje kontrole rizika prati i mesečno izveštava o ročnoj (ne)usklađenosti bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki preko skale dospeća za predefinisane vremenske periode (GAP analiza), uzimajući u obzir set prethodno definisanih pretpostavki modela (kriterijumi klasifikovanja imovine i obaveza bez dospeća). Ovaj izveštaj se zasniva na GAP analizi primenjenoj na ročnoj strukturi aktive (imovine) i pasive (obaveza) Banke. Osnovni smisao ovog merenja i izveštaja je prikazivanje imovine i obaveza, odnosno (neto) novčanih tokova (priliva/odliva) polazeći od njihovog ugovorenog roka dospeća, odnosno po periodu preostalom do dospeća. Uključuju se, ali se i odvojeno tretiraju i one bilansne pozicije koje nemaju ugovorom definisano dospeće, koje se raspoređuju prema dokumentovanim pretpostavkama. Od vanbilansnih stavki u izveštaj se uključuju derivati sa efektom na novčane tokove i neiskorišćeni okvirni krediti, garancije, akreditivi po utvrđenim pretpostavkama. Pozicije koje nemaju dospeće i ne generišu novčane tokove (osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja, ostala aktiva, učešća u kapitalu, rezervisanja, ostale obaveze, kapital, itd.) se raspoređuju u posebnu kategoriju - nerelevantni tokovi gotovine ( NR ). 77

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Sveukupna likvidonosna situacija u Addiko banci u 2018. godini bila je na zadovoljavajućem nivou. Banka u toku godine nije imala kritično niske nivoe likvidnosti odnosno nijedan od racija koje Banka prati nije bio u kršenju. U nastavku je uporedni pregled dnevnih pokazatelja likvidnosti za 2018. i 2017. godinu: Pokazatelj likvidnosti 2018. 2017. na dan 31. decembra 1.75 2.39 prosek za decembar 1.38 2.49 maksimalan racio u toku godine 2.85 3.08 minimalan racio u toku godine 1.21 2.05 Uporedni pregled užeg pokazatelja likvidnosti za 2018. i 2017. godinu dat je u narednoj tabeli: Uži pokazatelj likvidnosti 2018. 2017. na dan 31. decembar 1.44 2.05 prosek za decembar 1.16 2.20 maksimalan racio u toku godine 2.49 2.74 minimalan racio u toku godine 1.00 1.76 Tokom 2018. godine Banka je imala usaglašenu vrednost Pokazatelja pokrića likvidnom aktivom sa limitom propisanim podazakonskim aktima Narodne banke Srbije. U tabeli niže je pregled kretanja Pokazatelja pokrića likvidnom aktivom Banke u 2018. i 2017. godini: Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA/LCR) 2018. 2017. na dan 31. decembar 116% 165% prosečan pokazatelj u toku godine 142% 197% maksimalan racio u toku godine 181% 280% minimalan racio u toku godine 116% 165% 78

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) U tabeli niže analizirana su nederivatna finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke koje su grupisane prema datumu dospeća, po neto preostaloj ročnosti. Bruto potraživanja od banaka i klijenata su umanjena za iznose ispravke vrednosti u skladu sa pripadajućim partijama tih potraživanja. U ročnost do mesec svrstana su: dospela potraživanja, potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti, unapred naplaćene naknade za kredite i unapred isplaćene kamate po štednim depozitima. Podaci na dan 31. decembar 2018. godine (u 000 RSD) Do 1 mesec 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Knjigovodstvena vrednost Gotovina i sredstva kod centralne banke 11,174,771 - - - - 11,174,771 Potraživanja po osnovu derivata 25,565 91 - - - 25,656 Hartije od vrednosti - - 707,824 10,138,629 262,071 11,108,524 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,429,653 313 9,963 2,227-2,442,156 Krediti i potraživanja od komitenata 3,499,617 3,559,280 16,183,105 17,097,408 32,662,445 73,001,855 Ostala sredstva 360,373 33 169 754 265 361,594 Aktiva potraživanja 17,489,979 3,559,717 16,901,061 27,239,018 32,924,781 98,114,556 Obaveze po osnovu derivata 24,942 - - - - 24,942 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3,113,912 375,424 775,676 3,324,814-7,589,826 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema ostalim komitentima 33,196,834 10,639,122 18,471,887 3,395,698 85,512 65,789,053 Subordinirane obaveze 545 - - 3,911,214-3,911,759 Ostale obaveze 120,899 143,357 512,200 10,289 43,853 830,598 Pasiva obaveze 36,457,132 11,157,903 19,759,763 10,642,015 129,365 78,146,178 Ročna neusklađenost na kraju godine (18,967,153) (7,598,186) (2,858,702) 16,597,003 32,795,416 Kumulativni gap u ročnosti aktive i pasive (18,967,153) (26,565,339) (29,424,041) (12,827,038) 19,968,378 Imajući u vidu da je Banka tokom 2018. godine imala u kontinuitetu usklađene sve regutorne pokazatelje likvidnosti, te da u nastavku poslovanja u 2019. godini u planu ima sprovođenje strategije delimičnog produžetka ročnost svoje pasive kroz nastavak saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama (dodatno dugoročno zaduživanje), zanavljanje depozita stanovništva sa istim ili dužim rokovima dospeća od postojećih (za amortizovanje potencijalnog povlačenja bloka depozitnih sredstava koji dospevaju u prvoj polovini 2019. godine), kao i da smanji ročnost svoje aktive preko skraćivanja ročnosti kreditiranja stanovništva, očekuje se da za rezultat da smanjivanja GAP-a likvdnosti utvrženog na dan 31.decembra 2018. godine. 79

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Podaci na dan 31. decembar 2017. godina (u 000 RSD) Do 1 mesec 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Knjigovodstvena vrednost Gotovina i sredstva kod centralne banke 10,575,958 - - - - 10,575,958 Potraživanja po osnovu derivata 157,022 - - - - 157,022 Hartije od vrednosti 690,902-1,136,281 13,056,218 1,997,454 16,880,855 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,971,027 824,540 27,847 4,627-2,828,041 Krediti i potraživanja od komitenata 6,273,848 1,561,814 9,695,352 16,872,416 27,236,147 61,639,577 Ostala sredstva 476,776 18 40 - - 476,834 Aktiva potraživanja 20,145,533 2,386,372 10,859,520 29,933,261 29,233,601 92,558,287 Obaveze po osnovu derivata 28,999 3,348 - - - 32,347 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,072,725 2,666 122,638 1,184,727-5,382,756 Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 32,641,810 3,061,975 14,562,838 11,564,563 87,825 61,919,011 Subordinirane obaveze - - - 3,774,141-3,774,141 Ostale obaveze 315,543 23,684 59,410 16,623 39,165 454,425 Pasiva obaveze 37,059,077 3,091,673 14,744,886 16,540,054 126,990 71,562,680 Ročna neusklađenost na kraju godine (16,913,544) (705,301) (3,885,366) 13,393,207 29,106,611 Kumulativni gap u ročnosti aktive i pasive (16,913,544) (17,618,845) (21,504,211) (8,111,004) 20,995,607 80

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Za potrebe praćenja rizika likvidnosti, vanbilansne pozicije se tretiraju prema sledećim pretpostavkama: Garancije 5% isplata u periodu do 1 meseca, Okviri 5% isplata do 6 meseci, Neopozive obaveze za nepovučene kreditne linije 100% isplata do 1 godine. Ove pretpostavke za vanbilansne pozicije, kao i sveukupne pretpostavke za potrebe praćenja i merenja rizika likvidnosti, definisane su u saradnji sa Grupom uzimajući u obzir i procene stručnih službi kao i pretpostavke koje je za iste pozicije definisala NBS za merenje pokazatelja likvidnosti (pokazatelj LIK I uži LIK), s tim da Odeljenje kontrole rizika o svim tim utvrđenim pretpostavkama i njihovim promenama obaveštava ALCO odbor. U skladu sa navedenim pretpostavkama data je tabela na dan 31. decembra 2018. godine: (000 RSD) Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno Garancije 5% 504,078 - - - - 504,078 Opozivi okviri 5% 36,636 73,271 329,720 - - 439,627 Neopozive obaveze za nepovučene kreditne linije 100% 90,396 180,792 813,566 - - 1,084,754 Ukupno 631,110 254,063 1,143,286 - - 2,028,459 U skladu sa navedenim pretpostavkama data je tabela na dan 31. decembra 2017. godine: (000 RSD) Do 1 mesec 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno Garancije 5% 290,046 - - - - 290,046 Opozivi okviri 5% 31,750 63,499 285,747 - - 380,996 Neopozive obaveze za nepovučene kreditne linije 100% 76,638 153,277 689,746 - - 919,661 Ukupno 398,434 216,776 975,493 - - 1,590,703 81

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.3 Rizik likvidnosti (nastavak) Ročna struktura derivata po ugovorenim dospećima na dan 31. decembra 2018. godine: (000 RSD) 1-3 meseca 1-5 godina Ukupno Transakcije kupovine 18,030,285-18,030,285 Po svopovima sa povezanim bankama 12,778,016-12,778,016 Po svopovima sa ostalim bankama 5,201,225-5,201,225 Po svopovima sa pravnim licima 51,044-51,044 Transakcije prodaje 18,025,249-18,025,249 Po svopovima sa povezanim bankama 12,765,745-12,765,745 Po svopovima sa ostalim bankama 5,208,843-5,208,843 Po svopovima sa pravnim licima 50,661-50,661 Ročna neusklađenost na kraju godine 5,036-5,036 Ročna struktura derivata po ugovorenim dospećima na dan 31. decembra 2017. godine: (000 RSD) 1-3 meseca 1-5 godina Ukupno Transakcije kupovine 51,379,193-51,379,193 Po svopovima sa povezanim bankama 47,264,291-47,264,291 Po svopovima sa ostalim bankama 4,023,478-4,023,478 Po svopovima sa pravnim licima 91,424-91,424 Transakcije prodaje 51,144,095-51,144,095 Po svopovima sa povezanim bankama 47,151,565-47,151,565 Po svopovima sa ostalim bankama 3,992,530-3,992,530 Ročna neusklađenost na kraju godine 235,098-235,098 4.1.6 Ostali rizici Rizik usklađenosti poslovanja Rizik usklađenosti poslovanja nastaje usled propuštanja usklađivanja poslovanja sa zakonom i podzakonskim aktima, internim aktima, procedurama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i uobičajenim pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom Banke. Tri osnovna rizika usklađenosti poslovanja su: a) Rizik od sankcija regulatornog tela - rizik koji proističe iz nepravilnosti u poslovanju koje mogu dovesti do toga da regulatorno državno telo preduzme mere prema Banci pod uslovima i na način predviđen zakonom; b) Rizik od finansijskih gubitaka - rizik koji nastaje kao posledica svih rizika kojima je Banka izložena, a naročito usled nepoštovanja zakona i internih akata i neodgovarajuće primene strategija i politika, odnosno zbog upravljanja Bankom koje dovodi do finansijskog gubitka po bilo kom osnovu, i c) Reputacioni rizik rizik koji nastaje ako se ne postupa u skladu sa zakonom i internim aktima čime se narušava poslovni ugled i poverenje klijenata. Operativni rizik Operativni rizik podrazumeva rizik od gubitka koji proizlazi iz neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, ljudskog faktora i sistemskih ili eksternih događaja, i uključuje pravni rizik. Definicija operativnog rizika ne uključuje strateški rizik i reputacioni rizik. Svojim aktima Banka uvažava i definiciju predviđenu Zakonom o bankama i Odlukom Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima banke tako da se pod ovim rizikom podrazumeva i rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, sa posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. 82

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.6 Ostali rizici (nastavak) Banka primenjuje dva pristupa za identifikaciju i evaluaciju operativnog rizika: reaktivni pristup procene rizika na osnovu nastalog događaja i proaktivni pristup putem scenario analize SA (eng. Scenario Analysis) i procene rizika - RCSA (eng. Risk and Control Self- Assessment) kao instrumenata kvalitativne procene. Cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci jeste postizanje proaktivnog pristupa (upravljanje rizikom) umesto reaktivnog pristupa (upravljanje gubicima). Banka primenjuje sledeće metode i instrumente u cilju podrške upravljanju operativnim rizikom: Baza podataka o gubicima za sistematsko prikupljanje podataka o gubicima po osnovu operativnog rizika kroz celokupnu organizaciju; Kvalitativne procene (scenarija i procene rizika) za identifikaciju i procenu rizika koji se javljaju u okviru poslovnih procesa; Redovno izveštavanje o operativnom riziku. Svi zaposleni Banke su dužni da aktivno učestvuju u identifikovanju i izveštavanju o gubicima povezanim sa operativnim rizikom. Identifikacija operativnih rizika se obavlja i procenjuje tako da se mogu definisati adekvatne mere za izbegavanje, smanjenje, prenos ili prihvatanje rizika uključujući i prioritete za implementaciju zaštite. Cilj jeste smanjenje gubitaka u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa dodeljenim resursima i budžetom. Banka će predložiti mere za svođenje operativnog rizika na minimum ako smatra da korist od preduzetih mera neće preći troškove sprovođenja istih, kao i da će doprineti većoj efikasnosti aktivnosti Banke. Banka identifikuje, procenjuje i prati operativni rizik u svim materijalno značajnim proizvodima, aktivnostima, procesima i sistemima, uključujući eksternalizaciju, a pre njihovog uvođenja procenjuje operativni rizik koji može nastati njihovim uvođenjem. Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach - BIA). Prema ovom pristupu, kapitalni zahtev za operativni rizik jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog sa stopom kapitalnog zahteva od 15%,. Trogodišnji prosek indikatora izloženosti predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti tog indikatora za prethodne tri godine. Ukoliko je za bilo koju od prethodne tri godine indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračunavanje trogodišnjeg proseka, već se taj prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene te vrednosti. Banka prati izloženost operativnom riziku putem redovnih izveštaja o gubicima (potencijalnim gubicima) povezanim sa operativnim rizikom koji se dostavljaju Savetodavnom telu za upravljanje operativnim rizikom i Izvršnom odboru Banke. Saradnik za operativni rizik na nivou Banke (eng. Operationa Risk Officer ORO ) redovno sačinjava izveštaje o izloženosti operativnom riziku. Upravni odbor Banke i Odbor za reviziju se izveštavaju putem izveštaja o operativnom riziku u skladu sa dinamikom održavanja ovih odbora. Narodna banka Srbije se izveštava o nastalim događajima operativnog rizika u skladu sa zakonskom regulativom ili na zahtev regulatora. Takođe, Banka redovno izveštava Grupu u skladu sa njihovim propisanim standardima izveštavanja. Pravni rizik Ukupan broj pasivnih pravnih sporova povećan je 2018. Godine. U Republici Srbiji sporovi za naknade za obradu kredita značajno su porasli 2018. Godine. Većina nerešenih postupaka odnosi se na valutnu klauzulu, povećanje marže i klauzule o kamatnim stopama - koje su detaljnije opisane u delu Istorijski rizici jednostrane izmene marže. Povećanje broja nerešenih slučajeva pokazuje da, iako se ukupna vrednost sporova ponovo smanjila, postoji budući rizik povećanja broja postupaka zbog promene u sudskoj praksi i novih zakona (npr. Zakoni o konverzijama, izmene i dopune zakona o potrošačkim kreditima, zakoni o zaštiti potrošača). U Addiko Bank a.d. Beograd je uspostavljena centralizovana pravna baza podataka (kao i u samoj Addiko Grupi i svim njenim članicama), koja omogućava praćenje i upravljanje od strane kako Addiko Bank a.d. Beograd tako i Addiko Bank AG. tj. holding kompanije, kao i rano uviđanje mogućih novih razvoja i presuđivanja u zemljama članicama u kojima Addiko Grupa posluje. Osim toga, implementirani su drugi alati za praćenje i upravljanje kako bi se uspostavio i osigurao pouzdan kvalitet podataka i kvalitet obrade sporova, kao i da bi se pratio svakodnevni rad na pasivnim sporovima i razvoj sporova. 83

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.6 Ostali rizici (nastavak) Istorijski rizici jednostrane izmene marže U 2018. godini vrednost u Addiko Bank a.d. Beograd tužbenih zahteva u vezi sa sporovima stanovništva u vezi valutne klauzule, jednostrane izmene marže i tužbi sa zahtevom za isplatu iznosi 24.5 miliona evra. Praćenje i rezervacije za pravni rizik Rezervacije u pasivnim sudskim postupcima u Addiko Bank a.d. Beograd, pogotovu u vezi rizika od gubitka spora i snošenju sudskih troškova povezanih sa postupcima, izračunavaju se uglavnom u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima koji se primjenjuju u celoj Addiko Grupi. Shodno tome, nije potrebno uspostavljati rezervacije ako je velika verovatnoća da će Addiko Bank a.d. Beograd dobiti spor. Ako je verovatnoća uspeha manja od 50%, rezervacije se moraju uspostaviti. Lokalna Odeljenja pravnih poslova koja su upoznata sa predmetom i/ili angažovani eksterni advokati odgovorni su za procenu uspešnosti. Ovo se posebno odnosi na veoma složene predmete ili predmete sa velikim vrednostima tužbenih zahteva. Pored ovih opštih odredbi, rezervacije se uspostavljaju i u veoma složenim i/ili značajnim sporovima koji nose veći pravni rizik. Isti kriterijumi se primenjuju na pasivne sporove koje su pokrenuli tužioci u vezi sa indeksiranim kreditima, sa dve značajne dopune: prvo, šanse za uspeh u predmetnom postupku nisu samo procenjene od strane lokalnih Odeljenja pravnih poslova, već sve više i od eksternih advokata i drugo, intenzivirano je praćenje takvih pravnih sporova na nivou cele Grupe kao posledica sve većeg broja propisa o upravljanju deviznim kreditima u zemljama jugoistočne Evrope (npr. Prisilna konverzija ). Pored pravne baze podataka, gde se podaci mogu videti na dnevnom nivou, redovno izveštavanje o lokalnim pravnim pitanjima i najnovijim događajima u postupcima, kao i ad-hoc izveštaji o svakom novom sudskom sporu su obaveze kako Addiko Bank a.d. Beograd tako i svih članica Addiko Grupe. Rezultat ovakvog izveštavanja omogućava, u svakom trenutku, pregled ukupnog broja sudskih postupaka koji su u toku i u koje je uključena Addiko Grupa, kao i pravni rizik koji je svojstven ovim postupcima (mereno šansama za uspeh), evidentiranje rezervacija za pravni rizik u odgovarajućem iznosu, efektno praćenje promena i usvajanje mera ukoliko je to potrebno. Pregled pravnih sporova - moguća naknadna ništavost ugovorene valutne klauzule, klauzule o izmeni kamata i kamatnih stopa po sudskim odlukama ili izmenama zakonskih odredbi. U poslednjih deset godina mnoštvo fizičkih lica u jugoistočnoj Evropi uzelo je kredite u stranoj valuti (posebno kredite u valuti CHF). Kao i prethodnih godina, takvi ugovori sve više postaju predmet prigovora klijenata i sudskih postupaka, pri čemu ovo poslednje predstavlja akciju koju iniciraju organizacije za zaštitu potrošača. Glavni argument je da klijentima nije pruženo dovoljno informacija o posledicama takvih ugovora u momentu kada su zaključivani, i/ili da se primenjene valutne klauzule i/ili kamate ugovaraju u suprotnosti sa odredbama ugovora. To predstavlja pokušaj ponovnog pregovaranja o uslovima i odredbama indeksiranih ugovora o kreditu, U vreme pisanja ovog teksta u Srbiji je izrečeno nekoliko prvostepenih i drugostepenih presuda u vezi sa gore opisanim sporovima, neke presude su na štetu članice Grupe, dok su u ostalim slučajevima u korist Banke. U Srbiji, grupna tužba koju je Efektiva podnela protiv Addiko Bank a.d. Beograd i još dve banke već su odbijene u korist optuženih u prvom stepenu 2014. godine. Viši sud u Beogradu odbio je žalbu tužilaca kao neosnovanu dana 16.09.2016. godine i potvrdio rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu od 23.06.2014. godine kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen. Trenutno postoje indikacije da sudovi- zbog značajnog povećanja vrednosti kursa CHF- mogu promeniti svoje odlučivanje u postupcima u vezi sa CHF, odlučujući u korist klijenta koji su podneli tužbe i dozvoliti raskid ugovora o kreditu u CHF. Prvu pravosnažnu presudu u tom pogledu doneo je drugostepeni sud u Novom Sadu u septembru 2016. godine. Sud je odbacio žalbu Erste Bank Beograd i potvrdio prvostepenu presudu po kojoj se ugovor o kreditu u CHF-u raskida zbog bitno promenjenih okolnosti. Sa sličnom sudskom praksom suočava i članica Grupe u Srbiji gde je u jednom slučaju u drugom stepenu ukinuta prvostepena presuda koja je prvobitno doneta u korist Banke. Štaviše, drugostepeni sud naložio je prvostepenom sudu da utvrdi da li je tokom perioda trajanja kredita došlo do značajnog povećanja kursa CHF. Vrhovni Kasacioni sud Srbije je u 2017. godini dao mišljenje o kreditima zaključenim u CHF i sporovima vezanim za iste tako što je istakao da se zbog Venecijanskih pravila uzdržao od davanja takvog opšteg mišljenja već da će se odlučivati od slučaja do slučaja. Privredni sud u Nišu je 2018. godine zatražio od Vrhovnog Kasacionog suda da donese odluku o rešavanju spornog pravnog pitanja vezanih za indeksirane kredite u valuti CHF posebno u vezi sa promenjenim okolnostima. Privredni sud u Nišu smatra da je argument promenjenih okolnosti neutemeljen, a da se indeksirani krediti u valuti CHF ne mogu raskinuti zbog promenjenih okolnosti. Vrhovni Kasacioni sud je odbio zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja u vezi s indeksiranim kreditima u valuti CHF, a ključne poruke Vrhovnog Kasacionog suda su prihvatljivost i zakonitost ugovaranja valutne klauzule kao i da bi se ti tipovi slučajeva trebalo razmatrati i rešavati od slučaja do slučaja. 84

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) 4.1.6 Ostali rizici (nastavak) Praćenje i rezervacije za pravni rizik Broj sporova u vezi promenjenih okolnosti se nije značajno povećao (18 novih slučajeva u 2018. godini), dok se tužbe u vezi naknade za obradu kredita i potraživanja u vezi sa kreditima osiguranim od strane Nacionalne korporacija za osiguranje stambenoh kredita povećavaju (ukupno 443 od čega je 349 podneto 2018. godine). Očekuje se da će više korisnika podneti tužbu u vezi naknada, budući da je Vrhovni Kasacioni sud dao mišljenje o ovom pitanju navodeći da su banke trebale jasno navesti koji su troškovi uključeni u naknadu za obradu kredita. Što se tiče Banke u Srbiji, još nije bilo zakonodavnih inicijativa, ali postoje regulatorne inicijative. U Srbiji, Narodna banka Srbije izdala je preporuku svim bankama još u maju 2013. godine, navodeći da klijenti koji su uzeli kredite u valuti CHF moraju dobiti izvesnu olakšicu (kao što je mogućnost otplate određenih CHF kredita u manjim ratama u naredne tri godine) ili da povećanje kamate kao rezultat usklađivanja kamatnih stopa mora biti nadoknađeno. Dalje, Odluka Narodne banke Srbije o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u kontekstu deviznoindeksiranih kredita, koja je stupila na snagu u martu 2015. godine, predviđa četiri modela izmene ugovora (npr. konverzija kredita u EUR na osnovu određenih kriterijuma) koje banka mora ponuditi klijentima koji su uzeli stambene kredite u stranoj valuti i imaju nameru da iste konvertuju. Addiko Banka u Srbiji je već ispunila obaveze sprovođenja koje proističu iz regulatornih mera, Međutim, treba napomenuti da je mali broj svih klijenata prihvatio ponudu. U Srbiji se ne očekuje zakonska regulativa zbog malog medijskog i političkog interesa. 4.2 Upravljanje kapitalom Strateški ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su: Obezbeđenje dovoljnog nivoa kapitala za usklađenost sa minimalnim regulatornim zahtevima za kapitalom u skladu sa propisima Narodne banke Srbije; Obezbeđenje dovoljnog nivoa kapitala za podršku sklonosti Banke za preuzimanje rizika i zadovoljenje potreba za internim kapitalom; Obezbeđenje mogućnosti kontinuiranog nastavka poslovanja, uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama; Obezbeđenje jake kapitalne osnove, kao podrške daljem, dugoročno održivom, razvoju poslovanja Banke; Alokacija kapitala u skladu sa strateškim ciljevima Banke, uključujući optimizaciju prinosa na interni i regulatorni kapital. Upravljanje kapitalom Banke je usklađeno sa važećom relevantnom regulativom i propisima Narodne banke Srbije u vezi sa bankarskim poslovanjem. Pored prethodnog, upravljanje kapitalom je usklađeno i zahtevima Addiko Grupe, čija je Banka članica. Upravni odbor Banke utvrđuje i odobrava Strategiju upravljanja kapitalom i ona predstavlja osnovni dokument Banke za upravljanje kapitalom. Izvršni odbor Banke je formirao radno telo: Savetodavno telo za kontrolu rizika, Savetodavno telo za kontrolu rizika prati, analizira i sprovodi simulacije i stres testove vezane za promene kapitala Banke u narednom periodu, kao što su promene regulatornog kapitala, adekvatnosti kapitala i internog kapitala (izračunatog na osnovu procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke - ICAAP). Savetodavno telo za kontrolu rizika, predlaže Izvršnom odboru Banke, mere za upravljanje kapitalom Banke. Radi održavanja odgovarajućeg nivoa i strukture raspoloživog internog kapitala koji može da podrži očekivani rast plasmana, budućih izvora sredstava i njihovog korišćenja, rizike kojima je Banka izložena i kojima se očekuje da može biti izložena u narednom periodu, kao i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, banka uspostavlja plan upravljanja kapitalom. Uvažavajući sve prethodno navedene elemente, kao i smernice iz Odluke o upravljanju rizicima banke, Banka sprovodi kvantifikovanje planiranja kapitala. Plan upravljanja kapitalom sadrži: Strateške ciljeve i vremenski period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa; Način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom; Postupak i procedure planiranja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala; Način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala i Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na iznos raspoloživog internog kapitala. 85

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.2 Upravljanje kapitalom (nastavak) Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (Sl. glasnik RS br.103/2016) (u daljem tekstu: Odluka), Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina kapitala nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa 10.000.000 EUR, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne Banke Srbije. Banka će u svakom trenutku održavati koeficijent adekvatnosti kapitala na nivoima koji nisu ispod: 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala; 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala; 8% za pokazatelj adekvatnosti ukupnog kapitala. Pored toga, Banka će održavati pokazatelje adekvatnosti kapitala uvećane na način koji joj omogućava pokriće zahteva za zaštitnim slojevima kapitala: zaštitni sloj za očuvanje kapitala banke u iznosu od 2.5% ukupne rizične aktive banke, i zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji, pod uslovom da je učešće ovih plasmana u ukupnim plasmanima odobrenim privredi i stanovništvu veće od 10%. Odlukom je propisano da kapital čini zbir osnovnog (koji se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala) i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke od kapitala. Da bi bili uključeni u osnovni ili dopunski kapital, elementi kapitala moraju u svakom momentu da ispunjavaju uslove propisane Odlukom. Osnovni akcijski kapital banke čini zbir sledećih elemenata (korigovan za regulatorna prilagođavanja i umanjen za odbitne stavke): 1) akcija i drugih instrumenata kapitala; 2) pripadajuće emisione premije uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala; 3) dobiti banke; 4) revalorizacionih rezervi i ostalih nerealizovanih dobitaka; 5) rezervi iz dobiti i ostalih rezervi banke; 6) rezervi za opšte bankarske rizike. Elementi se uključuju u osnovni akcijski kapital samo ako banka može da ih koristi bezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitaka čim do njih dođe. Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala su: 1) gubitak tekuće godine i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici; 2) nematerijalna ulaganja; 3) odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, u skladu s propisima; 4) imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke; 5) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze; 6) direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke; 7) primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje; 8) primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje; 9) iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog kapitala banke; 10) iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250%, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder; 11) iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka; 12) iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke. Za potrebe obračuna osnovnog akcijskog kapitala tokom godine banka je dužna da utvrđuje dobitak/gubitak na kraju svakog obračunskog perioda i da sve gubitke oduzima od osnovnog akcijskog kapitala kako oni nastaju, u skladu sa stavom 1. odredba pod 1) ove tačke. 86

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.2 Upravljanje kapitalom (nastavak) Dodatni osnovni kapital banke čini zbir sledećih elemenata umanjen za odbitne stavke: 1) akcija i drugih instrumenata kapitala koji predstavljaju instrumente dodatnog osnovnog kapitala; 2) pripadajuće emisione premije uz instrumente dodatnog osnovnog kapitala. Odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke su: 1) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze; 2) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke; 3) primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje; 4) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće; 5) iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke; 6) iznos svih poreza u vezi sa elementima dodatnog osnovnog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos tih elemenata u iznosu u kojem ti porezi umanjuju iznos do kojeg se elementi dodatnog osnovnog kapitala banke mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka. Dopunski kapital banke čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke: 1) akcija i drugih instrumenata dopunskog kapitala, odnosno instrumenti dopunskog kapitala i obaveza po subordiniranim kreditima i zajmovima (subordinirane obaveze); 2) pripadajuće emisione premije uz instrumente dopunskog kapitala; 3) opštih prilagođavanja za kreditni rizik koja nisu umanjena za poreske efekte, u visini od najviše 1.25% iznosa rizikom ponderisanih izloženosti za kreditni rizik. Odbitne stavke od dopunskog kapitala su: 1) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze; 2) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke; 3) primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje; 4) direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće. Tabela prikazuje visinu obračunatog kapitala Banke u 2018. i 2017. godini: (000 RSD) Obračun kapitala Banke 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Osnovni akcijski kapital 11,964,480 12,243,000 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala 17,517,484 17,517,484 Emisiona premija 3,027,810 3,027,810 Rezerve iz dobiti 487,299 - Gubitak po osnovu prve primene MSFI (1,126,066) - Nematerijalna imovina (946,053) (680,945) Ostali nerealizovani gubici (16,255) (10,641) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke (6,979,739) (7,610,708) Dodatni osnovni kapital - - Dopunski kapital 1,357,258 2,063,405 Subordinirane obaveze 1,357,258 2,063,405 KAPITAL 13,321,738 14,306,405 87

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.2 Upravljanje kapitalom (nastavak) U 2018. godini potrebna rezerva se obračunava prema Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ( Službeni glasnik Republike Srbije, br, 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017,114/2017 i 103/2018). Kapitalni zahtevi izračunavaju se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (Sl. glasnik RS 103/2016 i 103/2018). Banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala veći, ili bi zbog raspodele dobiti bio veći od 12% za manje od 2.5 procentnih poena, može vršiti raspodelu dobiti samo u elemente osnovnog kapitala. 4.2 Upravljanje kapitalom (nastavak) Tabela pokazuje obračun pokazatelja adekvatnosti kapitala Banke na kraju 2018. i 2017. godine, koji je obračunat u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. (000 RSD) Obračun pokazatelja adekvatnosti 2018. 2017. Kapital 13,321,738 14,306,405 Aktiva ponderisana kreditnim rizikom pomnožena recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala 61,674,535 54,791,099 Izloženost deviznom riziku pomnožena recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala 329,781 617,437 Izloženost cenovnom riziku pomnožena recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala 177,154 26,288 Izloženost operativnom riziku 10,066,350 10,060,363 Rizična aktiva po osnovu izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti 163 - Ukupna rizična aktiva 72,247,983 65,495,187 Pokazatelj adekvatnosti kapitala 18,44% 21,84% 4.3 Procena fer vrednosti Fer vrednost je cena koja bi bila dobijena za prodaju imovine, ili plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu (kao što su hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju) zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na dan bilansa stanja. Kotirana tržišna cena koja se koristi za finansijska sredstva Banke predstavlja tekuću cenu ponude. Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se ne trguje na aktivnom tržištu (na primer derivati kojima se trguje na nezvaničnoj berzi) utvrđuje se različitim tehnikama procene. Banke primenjuje različite metode i utvrđuje pretpostavke koje se zasnivaju na tržišnim uslovima koji postoje na datum bilansa stanja. Kotirane tržišne cene ili kotirane cene za slične instrumente koriste se za dugoročne obaveze. Ostale tehnike, kao što su procenjene diskontovane vrednosti novčanih tokova, koriste se za određivanje fer vrednosti preostalih finansijskih instrumenata. Fer vrednost svopa kamatne stope preračunava se kao sadašnja vrednost procenjenih budućih novčanih tokova. Fer vrednost terminskih deviznih ugovora utvrđuje se primenom kotiranih tržišnih kurseva na dan bilansa stanja. Pretpostavlja se da nominalna vrednost, umanjena za gubitke zbog umanjenja vrednosti potraživanja i obaveza, približno odražava njihovu fer vrednost. Fer vrednost finansijskih obaveza za potrebe obelodanjivanja procenjuje se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi koja je Banci na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti utvrđuje hijerarhiju fer vrednosti koja klasifikuje u tri nivoa inpute za tehnike procene vrednosti, koje se koriste u odmeravanju fer vrednosti: Nivo 1: Kotirane cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za ista sredstva ili iste obaveze Nivo 2: Informacije, osim kotiranih cena uključenih u nivo 1, koje su zasnovane na dostupnim tržišnim podacima za sredstva ili obaveze, bilo direktno (tj. cene) ili indirektno (tj. izvedeni iz cena) Nivo 3: Informacije o sredstvu ili obavezi koje nisu zasnovane na dostupnim tržišnim podacima. 88

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.3 Procena fer vrednosti (nastavak) Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na dan bilansa stanja. Smatra se da je tržište aktivno ako su kotirane cene odmah i redovno raspoložive na berzi, kod dilera, brokera, industrijske grupe, službe za obrazovanje cena ili regulatorne agencije i ako pomenute cene odražavaju aktuelne tržišne transakcije koje se redovno obavljaju između nezavisnih stranaka. Kotirana tržišna cena koja se koristi za finansijska sredstva Banke predstavlja tekuću cenu ponude. Pomenuti instrumenti se iskazuju unutar nivoa 1. Instrumenti iskazani unutar nivoa 1 prvenstveno obuhvataju BELEX ulaganja u instrumente kapitala klasifikovane kao finansijska sredstva kojima se trguje ili finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se ne trguje na aktivnom tržištu (na primer derivati kojima se trguje na nezvaničnoj berzi, čiji su podaci javno dostupni) utvrđuje se različitim tehnikama procene. Pomenute tehnike procene u najvećoj mogućoj meri koriste podatke sa tržišta koji se mogu posmatrati, ukoliko su raspoloživi, a u najmanjoj mogućoj meri se oslanjaju na posebne procene Banke. Ukoliko su svi materijalno značajni unosi potrebni za utvrđivanje fer vrednosti nekog instrumenta prisutni, pomenuti instrument se iskazuje u okviru nivoa 2. Ukoliko jedan ili više materijalno značajnih unosa nisu zasnovani na tržišnim podacima koji su dostupni, pomenuti instrument se iskazuje u okviru nivoa 3. Posebne tehnike procene koje se koriste za vrednovanje finansijskih instrumenata: - Kotirane tržišne cene ili cene dilera za slične instrumente, - Fer vrednost svopa kamatne stope obračunate kao sadašnja vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, na osnovu dostupnog trenda prinosa, - Fer vrednost terminskih deviznih ugovora je utvrđena primenom terminskih kurseva na dan bilansa stanja, uz diskontovanje dobijene vrednosti na sadašnju vrednost, - Ostale tehnike, kao što je analiza diskontovanog novčanog toka, koriste se za utvrđivanje fer vrednosti preostalih finansijskih instrumenata. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koji se u knjigama vode po fer vrednosti Banka u 2018. i u 2017. godini nije prenosila finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i koja se drže radi trgovanja iz Nivoa 1 u Nivo 2. (000 RSD) 31. decembar 2018. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva Hartije od vrednosti - 11,108,524-11,108,524 Potraživanja po osnovu derivata - 25,656-25,656 Ukupno finansijska sredstva - 11,134,180-11,134,180 Finansijske obaveze Obaveze po osnovu derivata - (24,942) - (24,942) Ukupno finansijske obaveze - (24,942) - (24,942) 89

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.3 Procena fer vrednosti (nastavak) (000 RSD) 31. decembar 2017. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva Hartije od vrednosti 16,880,855-16,880,855 Potraživanja po osnovu derivata - 157,022-157,022 Ukupno finansijska sredstva - 17,037,877-17,037,877 Finansijske obaveze Obaveze po osnovu derivata - (32,347) - (32,347) Ukupno finansijske obaveze - (32,347) - (32,347) Fer vrednost finansijskih derivata se utvrđuje diskontovanjem novčanih tokova na bazi kamatnih stopa koje se uzimaju sa Reutersa ili Bloomberga. Fer vrednost trezorskih zapisa je izračunata na bazi diskontovanja nominalne vrednosti zapisa kamatnom stopom koja se obelodanjuje na sajtu Uprave trezora. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koji se u knjigama ne vode po fer vrednosti Banka je izvršila procenu fer vrednosti finansijskih sredstava koji se u knjigama ne vode po fer vrednosti, i to: - Diskontovanjem očekivanih budućih novčanih priliva po osnovu finansijskih sredstava očekivanom stopom povrata, koja se sastoji od risk free kamatne stope i premije za kreditni rizik za odgovarajuću ročnost finansijskog sredstva, - Diskontovanjem očekivanih novčanih odliva po osnovu finansijskih obaveza risk free kamatnom stopom uvećanom za nulti kreditni spread primenjiv na finansijsku obavezu odgovarajuće ročnosti. Rukovodstvo Banke smatra da zbog prirode finansijskih sredstava, kao i tipa klijenata knjigovodstvena vrednost kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija ne odstupa od njihove fer vrednosti. U narednoj tabeli date su fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza koje se ne vode po fer vrednosti na dan 31. decembra 2018. godine: Knjigovodstvena Fer vrednost vrednost Nivo 3 Finansijska aktiva Gotovina i sredstva kod centralne banke 11,174,771 11,174,771 11,174,771 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,442,156 2,441,937 2,441,937 Krediti i potraživanja od komitenata 73,001,855 75,626,320 75,626,320 Ostala sredstva 361,594 361,594 361,594 Ukupno 86,980,376 89,604,622 89,604,622 Finansijska pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama 7,589,826 7,589,826 7,589,826 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 65,789,053 66,432,186 66,432,186 Subordinirane obaveze 3,911,759 3,911,759 3,911,759 Ostale obaveze 830,598 830,598 830,598 Ukupno 78,121,236 78,764,369 78,764,369 90

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 4.3 Procena fer vrednosti (nastavak) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koji se u knjigama ne vode po fer vrednosti U narednoj tabeli date su fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza koje se ne vode po fer vrednosti na dan 31. decembra 2017. godine: Knjigovo- (000 RSD) dstvena vrednost Fer vrednost Nivo 3 Finansijska aktiva Gotovina i sredstva kod centralne banke 10,575,958 10,575,958 10,575,958 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,828,041 2,831,799 2,831,799 Krediti i potraživanja od komitenata 61,639,577 64,728,599 64,728,599 Ostala sredstva 476,834 476,834 476,834 Ukupno 75,520,410 78,613,190 78,613,190 Finansijska pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,382,756 5,447,969 5,447,969 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 61,919,011 62,043,660 62,043,660 Subordinirane obaveze 3,774,141 4,339,931 4,339,931 Ostala obaveze 454,425 454,425 454,425 Ukupno 71,530,333 72,285,985 72,285,985 5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA a) Prihodi od kamata (000 RSD) 2018. 2017. Po obaveznoj rezervi kod centralne banke 55,040 71,701 Po poslovima sa centralnom bankom 825 2,890 Po plasmanima bankama i finansijskim organizacijama 16,408 38,235 Po plasmanima preduzećima 1,209,725 1,269,759 Po plasmanima stanovništvu 2,107,563 1,944,947 Naknade za odobravanje kredita preduzećima 101,301 97,762 Naknade za odobravanje kredita stanovništvu 122,062 97,331 Po hartijama od vrednosti 539,755 639,358 Ukupno prihodi od kamata 4,152,679 4,161,983 b) Rashodi kamata Obaveze prema bankama i finansijskim organizacijama 40,130 15,364 Obaveze prema preduzećima 434,290 444,160 Obaveze prema stanovništvu 282,209 274,234 Po uzetim kreditima 226,885 219,165 Ukupno rashodi kamata 983,514 952,923 NETO PRIHOD PO OSNOVU KAMATA 3,169,165 3,209,060 a) Prihodi od kamata (000 RSD) 2018. 2017. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju 27,181 34,054 Finansijska imovina vrednovana kroz ostali rezultat 512,574 605,304 Finansijska imovina vrednovana po amortizovanoj vrednosti 3,612,924 3,522,625 Ukupno prihodi od kamata 4,152,679 4,161,983 Rashodi od kamata po osnovnu finansijskih obaveza su vrednovani po amortizovanoj vrednosti u celokupnom iznosu. Prihod kamate po obezvređenim plasmanima u 2018. godini iznosi 126.484 hiljade dinara, dok u 2017. godini ovaj prihod je iznosio 201.875 hiljada dinara. 91

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA a) Prihodi od naknada i provizija (000 RSD) 2018. 2017. Naknade za izdate garancije i druga jemstva 115,709 83,737 Naknade po poslovima platnog prometa u zemlji 378,123 351,511 Naknade po poslovima platnog prometa sa inostranstvom 138,411 142,292 Naknade po poslovanju sa karticama 287,992 258,586 Naknade po poslovanju sa finansijskim sredstvima 133 104 Ostale naknade od banaka i finansijskih institucija 2,192 2,370 Ostale naknade od privrednih društava 16,928 23,552 Naknade od kupoprodaje efektive 173,572 175,802 Naknade po osnovu vođenja računa stanovništva 175,854 40,250 Ostale naknade od stanovništva 112,500 187,681 Ukupno prihodi od naknada i provizija 1,401,414 1,265,885 b) Rashodi naknada i provizija Naknade po transakcijama sa bankama 3,424 3,600 Naknade iz poslovanja sa preduzećima 11,610 12,414 Naknade po poslovima platnog prometa u zemlji 39,319 37,499 Naknade po poslovima platnog prometa sa inostranstvom 46,374 45,467 Naknade po poslovanju sa karticama 30,727 24,393 Naknade po poslovanju sa hartijama 977 1,823 Ukupno rashodi od naknada i provizija 132,431 125,196 NETO PRIHOD PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1,268,983 1,140,689 Prihodi i rashodi od naknada po osnovu finansijskih sredstava/obaveza su vrednovani po amortizovanoj vrednosti u celokupnom iznosu. 7. NETO DOBICI PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA (000 RSD) 2018. 2017. Negativni efekti promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (24,943) (32,412) Pozitivni efekti promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 261,294 539,050 Promene fer vrednosti hartija namenjenih trgovanju 5,047 (18,854) Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 241,398 487,784 Gubitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (79,774) (269,189) Dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 223,934 423,588 Dobici od prodaje finansijskih sredstava kojima se trguje 26,464 29,029 Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 170,624 183,428 UKUPNO 412,022 671,212 92

8. NETO RASHOD/(PRIHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE (000 RSD) 2018. 2017. Negativne kursne razlike nastale po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (33,893,423) (38,167,248) Negativne kursne razlike po osnovu ugovorene valutne klauzule za potraživanja (620,146) (3,296,142) Negativne kursne razlike po osnovu ugovorene valutne klauzule za obaveze (1,300) (416) Ukupno negativne kursne razlike (34,514,869) (41,463,806) Pozitivne kursne razlike nastale po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 33,773,166 40,921,536 Pozitivne kursne razlike po osnovu ugovorene valutne klauzule za potraživanja 731,616 446,913 Pozitivne kursne razlike po osnovu ugovorene valutne klauzule za obaveze 1,242 3,318 Ukupno pozitivne kursne razlike 34,506,024 41,371,767 NETO EFEKAT (8,845) (92,039) 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI (000 RSD) 2018. 2017. Prihodi od zakupnina 3,451 4,538 Prihodi od neiskorišćenih bonusa zaposlenih - 18,088 Ostali prihodi od zaposlenih 4,971 10,823 Prihod po osnovu funkcije centralizovanog upravljanja 161,767 202,619 Dobici po osnovu prodaje plasmana - 240,304 Ostali prihodi 74,510 23,124 Ukupno ostali poslovni prihodi 244,699 499,496 10. OSTALI PRIHODI (000 RSD) 2018. 2017. Dobici od prodaje ostale opreme 10,413 26,885 Dobici od prodaje sredstava namenjenih prodaji (Napomena 23) - 858 Dobici od naplaćene štete 92 403 Smanjenje rezervisanja za obaveze (napomena 28) 79,744 345,077 Ostali prihodi 20,465 9,687 Ukupno ostali prihodi 110,714 382,910 93

11. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (000 RSD) 2018. 2017. Rashodi po osnovu obezvređenja bilansnih pozicija Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 20 c) (995) - Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 20c) (12,235,694) (4,996,146) Hartije od vrednosti (1,591) Ostala sredstva Napomena 20c) (3,722) (15,627) Otpisano u toku godine (1,536,931) (2,816,341) Ukupno rashodi obezvređenja bilansnih pozicija (13,778,933) (7,828,114) Rashodi rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (277,771) (68,811) Ukupno rashodi (14,056,704) (7,896,925) Prihodi po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (000 RSD) 2018. 2017. Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 20 c) 13,779,013 6,996,933 Hartije od vrednosti 55,895 - Naplaćeno u toku godine 279,727 722,063 Ukupno po bilansnoj aktivi 14,114,635 7,718,996 Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 226,594 94,356 Ukupno prihodi 14,341,228 7,813,352 Neto prihod/(rashod) po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 284,523 (83,573) 12. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI (000 RSD) 2018. 2017. Neto zarade 895,939 944,813 Porezi i doprinosi na zarade 343,994 354,607 Ostali lični rashodi 185,555 129,807 Rashod za otpremnine pri prestanku radnog odnosa (napomena 28) 18,883 17,390 Rashod za otpremnine pri odlasku u penziju (napomena 28) 5,911 11,582 Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1,450,282 1,458,199 13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE (000 RSD) 2018. 2017. Trošak amortizacije nematerijalnih ulaganja 107,490 101,255 Trošak amortizacije ulaganja u zakupljene objekte 19,300 30,362 Trošak amortizacije građevinskih objekata 9,434 10,253 Trošak amortizacije ostale opreme 51,711 65,363 Ukupno troškovi amortizacije 187,935 207,233 94

14. OSTALI RASHODI (000 RSD) 2018. 2017. Donacije i pomoći 29,363 20,761 Zakupnine 296,664 320,633 Ostali troškovi u zakupljenim objektima 84,692 89,225 Premije osiguranja 298,000 302,122 Troškovi reprezentacije 5,815 11,076 Troškovi reklame 201,748 197,508 Troškovi korišćenja informacionih sistema 556,286 584,807 Troškovi goriva i održavanja automobile 6,488 8,498 PTT troškovi i troškovi komunikacija 80,582 85,293 Članarine u zemlji i inostranstvu 2,944 3,017 Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata 238,673 242,660 Troškovi konsultantskih usluga 62,690 118,303 Komunalne usluge 46,418 51,975 Kancelarijski material 6,396 10,214 Ostali rashodi prema zaposlenima 52,471 54,137 Sudske i administrativne takes 61,222 36,969 Troškovi poslovanja sa karticama 112,261 104,516 Troškovi obezbeđenja imovine 66,358 77,508 Ostali administrativni troškovi 107,707 101,296 Materijalni troškovi 2,632 4,036 Gubici po osnovu otpisa i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 14,603 89,869 Rashodi rezervisanja za pokriće obaveza (Napomena 28) 110,015 35,990 Ostali rashodi 58,290 292,506 UKUPNO OSTALI RASHODI 2,502,318 2,842,919 Troškovi zakupnine se najvećim delom odnose na plaćene zakupnine za poslovni prostor u iznosu od 262,275 hiljada dinara (31.12.2017. godine: 280,292 hiljade dinara). Troškovi premije osiguranja najvećim delom čine plaćeni troškovi osiguranja depozita u iznosu od 272,663 hiljade dinara (31.12.2017. godine: 285,310 hiljada dinara). Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata su porezi i doprinosi za plate na teret poslodavca. Troškovi reklama najvećim delom čine reklame na TV u iznosu od 88,337 hiljada dinara (31.12.2017. godine: 86,532 hiljade dinara), internet oglašavanje u iznosu od 31,760 hiljada dinara (31.12.2017. godine: 22,730 hiljada dinara), a preostale troškove čine istraživanja, promotivni materijala i dr. Troškovi korišćenja informacionih sistema čine najvećim delom troškovi usluga za core sistem u iznosu od 274,705 hiljada dinara (31.12.2017. godine: 339,304 hiljade dinara), troškovi licenci i održavanja softvera iznose 94,613 hiljada dinara (31.12.2017. godine: 118,133 hiljade dinara). 15. POREZ NA DOBITAK (a) Komponente poreza na dobitak Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza: (000 RSD) 2018. 2017. Tekući porez na dobitak (1,025) (1,156) Ukupno (1,025) (1,156) Obračunat porez na prvu primenu IFRS 9 (39,743) - Obračunat porez na dobit (1,025) (1,156) Ukupan poreski rashod (40,768) (1,156) 95

15. POREZ NA DOBITAK (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope RSD (000) 2018. 2017. Dobitak pre oporezivanja 1,340,726 1,219,404 Porez na dobit po stopi od 15% 201,109 182,911 Poreski efekti prihoda i rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (45,459) 48,624 Obračunati porez na kapitalne dobitke 1,025 1,156 Iskorišćeni poreski gubici (155,650) (231,535) Ostalo 39,743 - Preneti poreski gubici - - Porez iskazan u bilansu uspeha 40,768 1,156 Efektivna poreska stopa 0,10% 0,10% (c) Osnov za knjiženje odloženih poreskih sredstava i obaveza i efekte na bilans uspeha za 2018. i 2017. godinu: (000 RSD) Odložena poreska sredstva 2018. Odložene poreske obaveze 2018. Bilans uspeha 2018. Odložena poreska sredstva 2017. Odložene poreske obaveze 2017. Bilans uspeha 2017. Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - (33,785) - - (32,100) - Nerealizovani gubici po osnovu prve primene IFRS 9 158,974-39,743 - - - 158,974 (33,785) 39,743 - (32,100) - NEISKORIŠĆENI PORESKI GUBICI Godina iz koje potiče poreski gubitak Iznos gubitka Iznos iskorišćenog gubitka Godina kada je gubitak iskorišćen Preostali preneti gubitak U hiljadama dinara Poslednji poreski period u kojem se gubitak može iskoristiti 2013 7,565,484 2,581,233 2017/2018 2018 2014 1,996,873 1,996,873 2019 2015 7,080,127 7,080,127 2020 2016 1,463,306 1,463,306 2021 Ukupno 18,105,790 2,581,233 10,540,306 Gubici utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev kapitalnih dobitaka i gubitaka, mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina. Na dan 31. decembra 2018. godine Banka je formirala odložena poreska sredstva po osnovu prve primene IFRS 9 u iznosu od 198,717 hiljada dinara, koje može iskoristiti u narednih pet godina. U tekućoj godini 2018 je iskorišćeno 39,743 hiljada dinara. Banka će u narednoj godini vršiti ponovnu procenu nepriznatih odloženih poreskih sredstava i priznati ih u meri u kojoj bude postojala procena da će budući oporezivi dobitak dozvoliti povraćaj odloženog poreskog sredstva, kako je to propisano u MRS 12 Paragraf 37. 96

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (000 RSD) 31.decembar 31.decembar 2018. 2017. U dinarima Žiro-račun 2,865,593 4,323,783 Gotovina u blagajni 933,803 797,278 Potraživanja za kamate od NBS 3,710 15 Ukupno u dinarima 3,803,106 5,121,076 U stranoj valuti Obavezna rezerva u stranoj valuti 6,767,057 4,996,190 Gotovina u blagajni 604,590 458,384 Devizni računi za trgovanje HoV 18 308 Ukupno u stranoj valuti 7,371,665 5,454,882 Stanje na dan 31. decembra 11,174,771 10,575,958 U izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na računu Banke, gotovina u blagajni, devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka, U gotovinu i gotovinske ekvivalente za izveštaj o tokovima gotovine Banke uključene su pozicije: (000 RSD) 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Žiro-račun 2,865,593 4,323,783 Gotovina u blagajni 1,538,393 1,255,662 Devizni računi u inostranstvu 1,479,675 310,453 Devizni računi za trgovanje HoV 18 24 Stanje na dan 31. decembra 5,883,679 5,889,922 Banka je u 2018. godini obračunavala dinarsku i deviznu obaveznu rezervu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik Republike Srbije br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012,87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015) do oktobra 2018. Godine. Izmenom Odluke od oktobra 2018. godine(službeni glasnik Republike Srbije br.76/2018),sredstva primljena od međunarodnih finansijskih organizacija ne izuzimaju se u celosti iz obračuna obavezne rezerve. Banka je dužna da do kraja kalendarskog meseca obavesti Narodnu banku Srbije o nameri da počev od narednog obračunskog perioda obaveznu rezervu ne obračunava na iznos sredstava koje je primila od međunarodnih finansijskih organizacija posle 17.10.2018. Godine.Istovremeno je dužna da dostavi podatke o izvoru I iznosu primljenih sredstava, nameni, kamatnim stopama na izvore I replasirana sredstva, kao I o prosečnim kamatnim maržama na kredite koje odobrava iz ostalih izvora. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene obavezne rezerve u visini obračunate obavezne rezerve, s tim da dnevno stanje izdvojene dinarske i devizne rezerve u toku meseca može biti veće ili manje od obračunate obavezne rezerve. Za izračunavanje prosečnog dnevnog stanja izdvojene obavezne rezerve uzimaju se u obzir svi dani u obračunskom periodu. Obavezna rezerva u dinarima obračunava se na obaveze po depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obračunava u ime i za račun trećih lica, a koja ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita. Obevaznu rezervu izdvojenu u diranima čini zbir obračunate dinarske rezerve u dinarima i deo obračunate devizne rezerve. Na osnovicu koju čine devizne obaveze sa rokom dospeća do dve godine obračunata devizna obavezna rezerva izdvajala se u dinarima u procentualnom iznosu od 38%. Na osnovicu koju čine devizne obaveze sa rokom preko dve godine obračunata devizna obavezna rezerva izdvajala se u dinarima u procentualnom iznosu od 30%. U navedenim procentualnim iznosima izdvajanje je vršeno tokom celog perioda. 97

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak) Na dan 31. decembra 2018. godine obračunata dinarska obavezna rezerva, čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu od 18. decembra 2018. godine do 17. januara 2019. godine iznosila je 4.130.660 hiljade RSD i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Dinarska obavezna rezerva se u 2018. godini obračunavala po nepromenjenim stopama od: 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine; 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine; Narodna banka Srbije plaća bankama kamatu na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u obračunskom periodu do nivoa koji ne prelazi iznos obračunate dinarske obavezne rezerve. Kamatna stopa koju plaća Narodna banka Srbije tokom 2018. godine je iznosila je na godišnjem nivou od januara do marta 1.75%, od marta do aprila 1.50% i od aprila do kraja 2018. godine 1.25%. U toku 2018. godine devizna obavezna rezerva se obračunavala po nepromenjenim stopama od: 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine; 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine; 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom, bez obzira na ročnost. Obračunata devizna obavezna rezerva koja se izdvaja u devizama u 2018. godini ostala je nepromenjena u procentualnim iznosima tokom cele godine, Izdvajanje u devizama je iznosilo: 62% iznosa obračunatog na devizne obaveze i na indeksirane obaveze sa ugovorenim rokom do dve godine, 70% iznosa obračunatog na devizne obaveze i na indeksirane obaveze sa ugovorenim rokom preko dve godine. Na dan 31. decembra 2018. godine obračunata devizna obavezna rezerva koja se izdvaja u devizama i čiji nivo se morao održavati u periodu od 18. decembra 2018. godine do 17. januara 2019. godine iznosila je 47,325 hiljada EUR. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu. 17. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PO OSNOVU DERIVATA (000 RSD) 31.decembar 2018. 31.decembar 2017. Potraživanja po osnovu devirata 25,656 157,022 Ukupno hartije od vrednosti 25,656 157,022 (000 RSD) 31.decembar 2018. 31.decembar 2017. Obaveze po osnovu derivata 24,942 32,347 Ukupno hartije od vrednosti 24,942 32,347 Svi derivativni finansijski instrumenti su iskazani po fer vrednosti u vanbilansnoj evidenciji Banke dok se sredstvo priznaje kao pozitivna promena fer vrednosti derivata, a obaveza se priznaje kada je promena fer vrednosti derivata negativna. Fer vrednost na početku transakcije je jednaka ceni transakcije. 98

17. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PO OSNOVU DERIVATA (nastavak) Tabela pokazuje ugovore za FX swap-ove sa datumima izmirenja nakon dana bilansa stanja u bruto iznosima na dan 31. decembra 2018. godine: FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja GBP / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja CHF/ obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja CHF / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja EUR / obaveza na dan izmirenja RSD FX swap - potraživanje na dan izmirenja USD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja EUR / obaveza na dan izmirenja RSD Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Ugovori sa pozitivnom vrednošću Pozitivna fer vrednost 000 RSD RSD 714,210,000/ EUR 6,000,000 3,968 RSD 595,300,000/ EUR 5,000,000 3,300 GBP 541,452/ EUR 600,000 67 RSD 6,012,168,240/ EUR 50,700,000 17,927 USD 110,000/ RSD 11,463,001 93 USD 110,000/ RSD 11,459,206 89 USD 100,000/ RSD 10,425,950 91 USD 70,000/ RSD 7,289,093 53 Ugovori sa negativnom vrednošću Negativna fer vrednost 000 RSD CHF 37,516,000 / EUR 33,200,000 12,723 CHF 3,029,400/ EUR 2,700,000 1,092 EUR 20,000,000/ RSD 2,369,996,000 6,104 USD 11,057,515/ EUR 9,700,000 3,944 EUR 12,000,000/ RSD 1,420,512,000 1,079 USD 100,000/ 68 Forward transakcije RSD 10,406,570 Fer vrednost na kraju godine 25,656 24,942 99

17. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PO OSNOVU DERIVATA (nastavak) Tabela pokazuje ugovore za FX svopove sa datumima izmirenja nakon dana bilansa stanja u bruto iznosima na dan 31. decembra 2017. godine: FX swap - potraživanje na dan izmirenja EUR / obaveza na dan izmirenja CHF Ugovori sa pozitivnom vrednošću EUR 49,500,000/ CHF 57,776,895 Pozitivna fer vrednost 000 RSD Ugovori sa negativnom vrednošću 12,413 - Negativna fer vrednost 000 RSD FX swap - potraživanje na dan izmirenja EUR / obaveza na dan izmirenja RSD EUR 6,700,000/ RSD 804,339,020 10,572 EUR 6,700,000/ RSD 804,339,020 10,572 FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja CAD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja GBP/ obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja EUR / obaveza na dan izmirenja USD FX swap - potraživanje na dan izmirenja CHF / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja AUD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR FX swap - potraživanje na dan izmirenja RSD / obaveza na dan izmirenja EUR Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije Forward transakcije EUR 2,000,000/ RSD 240,072,000 CAD 457,665/ EUR 300,000 2,880 RSD 835,849,700/ EUR 7,000,000 566 - - GBP 972,686/ EUR 1,100,000 - USD 7,096,200/ EUR 6,000,000 CHF 57,948,363/ 4,955 EUR 48,500,000/ EUR 49,500,000 CHF 56,758,580 RSD 835,849,700/ 3,348 EUR 2,000,000/ EUR 7,000,000 RSD 240,072,000 RSD 8,759,481,700 / 110,292 - EUR 73,000,000 RSD 358,306,500/ EUR 3,000,000 RSD 59,739,300/ 2,888 EUR 73,500,000 /RSD 8,711,175,900 3,348 582 7,751 4,443 2,880 2,744 EUR 500,000 498 - RSD 598,421,500/ EUR 5,000,000 2,330 - AUD 2,629,560/ EUR 1,700,000 1,818 - RSD 238,267,000/ EUR 2,000,000 1,238 - RSD 4,800,000/ EUR 571,831,680 417 - RSD 8,726,802,000 / EUR 73,500,000 1,767 - RSD 474,331,600/ EUR 4,000,000 22 - USD 38,813/ EUR 100,000 RSD 3,914,274 67 USD 119,380 15 USD 56,552 USD 15,000/ RSD 5,703,056 101 RSD 1,485,415 1 USD 53,321/ EUR 150,000/ RSD 5,384,709 98 USD 179,205 10 USD 44,987/ USD 35,000/ RSD 4,561,859 101 RSD 3,468,325 1 USD 69,152/ RSD 7,006,861 150 USD 55,000/ RSD 5,541,619 87 USD 45,000/ RSD 4,523,526 63 USD 30,000/ RSD 3,013,347 40 USD 55,000/ RSD 5,533,044 80 USD 45,000/ RSD 4,530,542 69 USD 57,128/ RSD 5,696,369 29 USD 100,657/ RSD 10,030,929 48 USD 46,333/ RSD 4,623,498 27 100

17. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PO OSNOVU DERIVATA (nastavak) Ugovori sa pozitivnom vrednošću Pozitivna fer vrednost 000 RSD Ugovori sa negativnom vrednošću Negativna fer vrednost 000 RSD Forward transakcije USD 49,433/ RSD 4,936,261 31 Forward transakcije USD 30,390/ RSD 3,026,438 13 Forward transakcije USD 15,000/ RSD 1,488,444 1 Forward transakcije USD 20,000/ RSD 1,987,282 4 Forward transakcije USD 30,000/ RSD 2,984,952 8 Forward transakcije USD 20,000/ RSD 1,983,246 1 Fer vrednost na kraju godine 157,022 32,347 18. HARTIJE OD VREDNOSTI (000 RSD) 31.decembar 2018. 31.decembar 2017. Hartije od vrednosti vrednovane kroz bilans uspeha 705,599 101,474 Hartije od vrednosti vrednovane kroz kapital 10,402,924 16,189,952 Investicione jedinice vrednovane kroz kapital - 589,429 Investicione jedinice vrednovane kroz bilans uspeha 1 - Ukupno hartije od vrednosti 11,108,524 16,880,855 Ispravka vrednosti za hartije vrednovane kroz ostali rezultat prikazana je na kapitalu u iznosu od 1.464 hiljada dinara. Dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije mogu biti kratkoročne i dugoročne, u domaćoj i stranoj valuti. Kratkoročne dužničke HOV izdaju se u formi državnih zapisa bez kupona od strane Ministarstva Finansija. Dugoročne dužničke HOV izdaju se u formi obveznica sa kuponom od strane Republike Srbije. Nominalna vrednost iznosi 10,000 novčanih jedinica ukoliko je duznička HOV izdata u domaćoj valuti, odnosno 1,000 novčanih jedinica ukoliko je dužnička HOV izdata u stranoj valuti. Dužničke HOV Republike Srbije izdaju se sa rokom dospeća od 1 godine do 15 godina. Tržišna vrednost dužničkih HOV Republike Srbije je izračunata na bazi diskontovanja svih budućih novčanih tokova HOV odgovarajućom kamatnom stopom dužničkih HOV sa poslednjih aukcija koja se obelodanjuje na sajtu Uprave trezora. U 2018. godini Banka je plasirala slobodna novčana dinarska sredstva u dužničke HOV Republike Srbije po kamatnim stopama (stopama prinosa) u rasponu od 4.08% do 4.70% (2017. godina: od 4.05% do 5.60%), i u USD sa kamatnom stopom 4.40% na godišnjem nivou (2017. godina: od 3.10% do 4.01%), U toku 2018. godine Banka je plasirala slobodna novčana dinarska sredstva u obveznice EBRD u RSD po prosečnoj stopi prinosa od 3.41% p.a. Po osnovu ulaganja u u hartije od vrednosti po fer vrednost kroz ostali rezultat Banka je u 2018. godini ostvarila prihod od kamate u iznosu od 512,574hiljada RSD (2017. godina: 606,067hiljada RSD). 101

18. HARTIJE OD VREDNOSTI (nastavak) Hartije od vrednosti vrednovane kroz ostali rezultat (000 RSD) Početno bruto stanje na dan 1. januara 2017. godine 16,781,879 Smanjenja u toku godine (127,762) Neto prihod od prodaje 154,399 Prihod kamate 606,067 Povećanje nerealizovanog gubitka 35,673 Smanjenje rezerve (21,849) Kursne razlike (649,026) Neto stanje na dan 31. decembra 2017. Godine 16,779,381 Početno bruto stanje na dan 1. januara 2018. godine 16,779,381 Smanjenja u toku godine (7,291,733) Neto prihod od prodaje 303,708 Prihod kamate 512,574 Povećanje nerealizovanog gubitka (5,614) Povećanje rezerve 139,154 Kursne razlike (34,546) Neto stanje na dan 31. decembra 2018. Godine 10,402,924 Banka je u 2018. godini ostvarila kamatni prihod od ulaganja u hartije od vrednosti namenjene trgovanju u iznosu od 27,181 hiljada RSD (2017. godine: 34,054 hiljada RSD). Vrednovanje hartija od vrednosti u portfelju Banke vrši se dekadno. Posmatra se broj dana do dospeća svake hartije, a cena se formira interpolacijom primenjenih kamatnih stopa u odnosu na broj dana do dospeća. Input kamatnih stopa za vrednovanje hartija uzima se sa Bloomberg i Reuters sistema. Sa Bloomberg sistema se uzimaju poslednje kamatne stope hartija sa aukcija Ministarstva finansija. Kamatne stope za dospeća hartija koja su kraća od 3 meseca za rsd hartije odnosno kraće od 12 meseci za eurske hartije uzimaju se sa reuters sistema (Reuters interbank interest rates) i to kako sledi: - Za hartije od vrednosti u RSD primenjuje se ON i 2W stopa, - Za hartije od vrednosti u EUR koristi se ON stopa uvećana sa jednogodišnju CDS stopu Republike Srbije izražene u USD (YCCD2104). Formirane cene se importuju u informacioni sistem Banke, u kome se dobijena cena množi sa nominalnom vrednošću hartije i deli sa 100. Tako dobijena vrednost predstavlja trenutnu vrednost hartije (current value). Fer vrednost dobije se kada se od trenutne vrednosti hartije oduzme zbir čiste nabavne vrednosti i razgraničene vrednosti diskonta. 19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (000 RSD) 31.decembar 2018. 31.decembar 2017. U dinarima Plasmani po REPO transakcijama - 800,000 Plasmani bankama - 853,244 Plasmani drugim finansijskim organizacijama 10,271 10,318 Ukupno u dinarima 10,271 1,663,562 U stranoj valuti Devizni računi kod drugih banaka 1,482,406 310,597 Plasmani u stranoj valuti 952,684 859,218 Ostala potraživanja u stranoj valuti 33 271 Ukupno u stranoj valuti 2,435,123 1,170,086 Bruto krediti i potraživanja od banaka Ispravka vrednosti u dinarima (20) (5,575) Ispravka vrednosti u stranoj valuti (3,218) (32) Ukupno 2,442,156 2,828,041 Tokom 2018. godine Banka je plasirala sredstva bankama u dinarima sa kamatnom stopom u rasponu od 2% do 3.1% (od 2% do 3.1% u 2017.), u EUR sa kamatnom stopom od 0% do 2.42% (2017. godina: od 0% do 2.42%), u USD sa kamatnom stopom u rasponu od 0.88% do 1.1% (2017. godina:,88% do 1,1%). 102

20. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA U tabeli niže predstavljeni su krediti i potraživanja od kominetana koja su grupisana po neto inicijalnoj ročnosti. (000 RSD) 31. decembra 2018. 31. decembra 2017. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Preduzeća 4,173,064 358,630 4,531,694 1,462,645 619,301 2,081,946 Stanovništvo 907,257 17,905,608 18,812,865 894,875 10,843,675 11,738,550 Javni sektor 137,492 175,952 313,444 42,037 1,241,338 1,283,375 Drugi komitenti 38,304 26,518 64,822 478,137 76,649 554,786 Ukupno u dinarima 5,256,117 18,466,708 23,722,825 2,877,694 12,780,963 15,658,657 U stranoj valuti Preduzeća 16,699,331 21,581,907 38,281,238 11,300,707 19,396,896 30,697,603 - Stanovništvo 1,531,584 15,732,802 17,264,386 4,167,370 17,700,191 21,867,561 - Javni sektor 609,726 74,484 684,210 153,868 1,404,022 1,557,890 Drugi komitenti 100,601 374,463 475,064 181,596 334,892 516,488 Ukupno u stranoj valuti 18,941,242 37,763,656 56,704,898 15,803,541 38,836,001 54,639,542 Bruto krediti 24,197,359 56,230,364 80,427,723 18,681,235 51,616,964 70,298,199 Ispravka vrednosti - U dinarima (246,505) (1,404,468) (1,650,973) (793,397) (5,054,477) (5,847,874) - U valuti (708,852) (5,066,043) (5,774,895) (356,824) (2,453,924) (2,810,748) Ukupno ispravka vrednosti (955,357) (6,470,511) (7,425,868) (1,150,221) (7,508,401) (8,658,622) Stanje na dan 31. decembra 23,242,002 49,759,853 73,001,855 17,531,014 44,108,563 61,639,577 U toku 2018. godine kamate na kredite klijentima Sektora poslovanja sa pravnim licima i javnim sektorom obračunavane su u zavisnosti od kreditnog rejtinga klijenta, vrste kredita i obezbeđenog kolaterala. Shodno tome, kamata na kredite za obrtna sredstva pravnim licima odobrene u 2018. godini obračunavala se po kamatnoj stopi u visini EURIBOR-a uvećanog u proseku za marginu od 3.16% godišnje za indeksirane kredite, odnosno za dinarske kredite u visini BELIBOR-a uvećane u proseku za 2.33% (u 2017. godini: u visini EURIBORa uvećanog u proseku za marginu od 3.22% godišnje za indeksirane kredite, odnosno za dinarske kredite u visini BELIBOR-a uvećane u proseku za 2.24%). Investicioni krediti pravnim licima u 2018. godini su odobravani maksimalno na period do 7 godina i prosečnom marginom od 3.29% uvećanoj za EURIBOR za indeksirane kredite, dok su dinarski dugoročni krediti odobravani u proseku od 24 meseca sa marginom od 2.74% uvećanoj za BELIBOR (u 2017. godini: dugoročni krediti pravnim licima u 2017. godini su odobravani maksimalno na period do 7 godina i prosečnom marginom od 3.24% uvećanoj za EURIBOR za indeksirane kredite, dok su dinarski dugoročni kredit odobravani u proseku od 24 meseca sa marginom od 2.16% uvećanoj za BELIBOR). Nenamenski krediti stanovništvu vezani za RSD su u 2018. godini plasirani sa kamatnom stopom od 6.99% do 18% (u 2017. godini od 6.99% do 19.99%). (b) Pregled po vrstama kredita (000 RSD) 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Krediti po transakcionim računima 371,847 326,998 Overdraft krediti 27,844 10,890 Potrošački krediti 40,178 147,192 Gotovinski krediti 18,351,971 11,261,143 Krediti za obrtna sredstva 29,300,381 25,361,431 Investicioni krediti 6,645,135 7,970,716 Stambeni krediti 16,339,328 20,452,568 Kreditne kartice 346,056 372,974 Ostali krediti 8,960,156 3,944,837 Potraživanja za plaćene obaveze po garancijama 44,827 449,450 Ukupno bruto krediti 80,427,723 70,298,199 Ispravka vrednosti datih kredita (7,425,868) (8,658,622) Stanje na dan 31. decembra 73,001,855 61,639,577 103

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 20. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak) (c) Promene na računima ispravke vrednosti finansijskih sredstava i ostale aktive Tabele ispod pokazuju kretanje ispravke vrednosti u 2018. i 2017. godini: (000 RSD) Po kreditima bankama (Napomena 19) Plasmani komitentima (Napomena 20) Ostala sredstva (Napomena 24) Ukupno (14,329,257) (85,282) (14,423,359) Stanje na dan 1. januara 2017. Godine (8,820) - - - Povećanje rashoda (Napomena 10),- (7,812,487) (15,627) (7,828,114) Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti (Napomena 10) 6,937,399-6,937,399 Kursne razlike - 871,421 1,153 872,574 Isknjižavanja i otpis 3,213 5,412,893 31,254 5,447,360 Umanjenje po unwinding efektu - 201,875-201,875 IFRS 5 59,534 59,534 Stanje na dan 31, decembra 2017. Godine (5,607) (8,658,622) (68,502) (8,732,731) Prva primena IFRS 9 Dodatna isprvka vrednosti 3,364 (1,262,012) (1,010) (1,259,658) suspendovana kamata - (1,715,195) - (1,715,195) Stanje na dan 1. januara 2018. godine (2,243) (11,635,829) (69,512) (11,707,584) Povećanje rashoda (napomena 10) (995) (12,235,694) (3,722) (12,240,411) Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti (napomena 10) - 13,779,012-13,779,012 Doknjizenje ispravki vrednosti - -130,551 - (130,551) - - - Kursne razlike - (157,363) - (157,363) Isknjižavanje i otpis - 3,405,807 3,405,807 Umanjenje po unwinding efektu (napomena 5) - -451,250 - (451,250) Stanje na dan 31. decembra 2018. godine (3,238) (7,425,868) (73,234) (7,502,340) 104

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 21. NEMATERIJALNA ULAGANJA (000 RSD) Licence i prava Licence u pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1, januara 2017. godine 1,626,335 18,149 1,644,484 Povećanje - 277,006 277,006 Prenosi (aktiviranje) 108,110 (108,110) - Rashodovanje (18,956) (21,000) (39,956) Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 1,715,489 166,045 1,881,534 Povećanje 24,426 236,592 261,018 Prenosi (aktiviranje) 498,767 (498,767) - Rashodovanje - - - Ostalo - 111,581 111,581 Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 2,238,682 15,451 2,254,133 Akumulirana ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2017. godine 1,099,334-1,099,334 Amortizacija za tekuću godinu (Napomena 13) 101,255-101,255 Rashodovanje - - - Obezvređenje - - - Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 1,200,589-1,200,589 Amortizacija za tekuću godinu (Napomena 13) 107,491-107,491 Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 1,308,080-1,308,080 Neotpisana vrednost na dan: 31. decembra 2018. godine 930,602 15,451 946,053 31. decembra 2017. godine 514,900 166,045 680,945 Banka je u toku 2018 godine, samostalno razvijala softvere i koje je u skladu sa IFRS 38 kapitalizovala u iznosu 24.937 hiljada dinara. U skladu sa zahtevima MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine i IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti izvršena je reprocena fer vrednosti nematerijalnih ulaganja - osnovnog softvera, na dan 31. decembra 2016. godine. Procenu je izvršio nezavisni procenitelj Vision Consulting d.o.o. Beograd. Odmeravanje fer vrednosti osnovnog softvera Banke izvršeno je primenom tehnike troškovnog pristupa/metoda troškova zamene, s obzirom da se radi o softveru koji je potpuno prilagođen potrebama Banke. Nad ovim softverom Banka ima samo pravo korišćenja, koje ne prelazi u pravo vlasništva, te se po tom osnovu ne mogu ostvarivati određene koristi od izdavanja, što je onemogućilo primenu prinosnog pristupa. Zbog niza specifičnosti samog softvera i naknadnog prilagođavanja, na tržištu ne postoje dovoljno slični softveri da bi se mogao primeniti tržišni pristup. U primeni troškovnog pristupa korišćeni su Inputi sva tri nivoa 1, 2 i 3, od kojih su najveći značaj imali inputi Nivoa 2 - procenjeni troškovi zamene za novo sredstvo na osnovu prvobitnog ugovora iz 2008. godine i stvarnih troškova nabavke (nivo 1) i nove verzije ugovora iz 2010. godine, korigovanih stvarih troškova nabavke (nivo 1). U skladu sa metodologijom primene troškovnog pristupa, procenjena nabavna vrednost je umanjena za fizički i funkcionalni otpis i te korekcije reprezentuju inpute nivoa 3. 22. NEKRETININE, POSTROJENJA I OPREMA (000 RSD) 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Građevinski objekti 374,669 384,740 Investicije u toku u građevinske objekte - - Ulaganje u zakupljene objekte 70,147 47,584 Kompjuterska i ostala oprema 159,572 154,386 Ulaganja u pripremi 25,488 28,644 Ukupno 629,876 615,354 105

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 22. NEKRETININE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak) Građevinsk i objekti Ulaganja u objekte u zakupu Investicije u toku Kompjutersk a oprema Ostala oprema Ulaganja u pripremi (000 RSD) Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2017. godine 479,926 787,668 13,723 509,553 1,103,369 87,090 2,981,329 Povećanje - - 534 - - 52,948 53,483 Prenosi (aktiviranje) 14,258 36,382 (14,257) 27,946 86,105 (150,433) - Prenosi sa investicionih nekretninai finansijskog lizinga - - - - - - - Otuđenja i rashodovanja (43,013) - - (46,587) (419,605) 39,039 (470,166) Obezvređenje - - - - - - - Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 451,171 824,050-490,912 769,869 28,644 2,564,646 Povećanje 10,038 949-2,840-92,598 106,425 Prenosi (aktiviranje) - 41,001-26,337 28,416 (95,754) - Prenosi sa investicionih nekretnina - - - - - - - Otuđenja i rashodovanja (14,099) (36,654) - (17,015) (43,990) - (111,758) Obezvređenje - - - - - - - Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 447,110 829,346-503,074 754,295 25,488 2,559,313 Ispravka vrednosti 64,989 746,103-460,697 932,838-2,204,627 Stanje na dan 1. januara 2017. godine 10,254 30,363-33,837 31,525-105,977 Amortizacija za tekuću godinu (Napomena 13) - - - - - - - Prenosi sa investicionih nekretnina - - - - - - - Otuđenja i rashodovanja (8,812) - - (45,172) (307,329) - (361,312) Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 66,431 776,466-449,362 657,034-1,949,292 Amortizacija za tekuću godinu (Napomena 13) 9,434 19,300-26,192 25,521-80,445 Prenosi sa investicionih nekretnina - - - - - - - Uvećanje ispravke zbog sprovođenja restrukturiranja - - - - - - - Otuđenja i rashodovanja (3,424) (36,567) - (17,012) (43,298) - (100,300) Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 72,441 759,199-458,542 639,257-1,929,437 Neotpisana vrednost na dan: - - - - - - - 31. decembra 2018. godine 374,669 70,147-44,532 115,038 25,448 629,876 31. decembra 2017. godine 384,740 47,584-41,552 112,835 28,644 615,354 106

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 22. NEKRETININE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak) Banka poseduje građevinske objekte za obavljanje svoje delatnosti na sedam lokacija: ekspozitura Bežanijska kosa, ekspozitura Hill Beograd, ekspozitura Bečej, ekspozitura Bačka Palanka, ekspozitura Subotica i ekspozitura Kruševac. Svi ostali poslovni prostori su zakupljeni i pozicija "Ulaganja u objekte u zakupu" se odnosi na opremanje i privođenje nameni zakupljenih poslovnih prostora. Banka nije zalagala svoje objekte kao kolaterale. Operativni lizing Buduća minimalna lizing plaćanja po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora na dan 31. decembra su kao što sledi: (000 RSD) 2018. 2017. Do 1 godine 197,640 216,219 Od 1 do 5 godina 306,671 536,648 Preko 5 godina - 10,299 Ukupno 504,311 763,166 Pored navedenog, Banka je zaključila i dva ugovora o zakupu poslovnog prostora na neodređeno vreme, Finansijski lizing Banka nije sklapala nove ugovore u toku 2018. Godine. 23. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI (000 RSD) 2018. 2017. Nabavna vrednost Stanje na početku godine 119,826 149,267 Prenos sa sredstava stečenih naplatom potraživanja 43 15,446 Prenos sa investicionih nekretnina - - Prodaja u toku godine (47,423) (44,887) Neto vrednost na kraju godine 72,446 119,826 Tokom prethodnih godina Banka je stekla određeni broj građevinskih objekata koje su služile kao sredstva obezbeđenja otplate kredita. Rukovodstvo Banke je donelo odluku da će se izvršiti prodaja ovih sredstava, tako da su sredstva koja ispunjavaju uslove MRS 5 - Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja su preneta sa pozicije sredstava stečenih naplatom potraživanja na stalna sredstva namenjena prodaji. Tokom 2018. godine, prodate su nepokretnosti u iznosu od 47,423 hiljada RSD, pri čemu je ostvaren gubitak od prodaje ovih sredstava u iznosu od 13,891 hiljada RSD. Za prodaju preostalih sredstava rukovodstvo Banke preduzma sve potrebne aktivnosti: angažovanje agencija za prodaju nekretnina, oglašavanje, traženje potencijalnih kupaca u cilju što brže realizacije prodaje. 107

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 24. OSTALA SREDSTVA (000 RSD) 2018. 2017. Potraživanja 463,053 566,943 Potraživanja od zaposlenih 601 351 Potraživanja od banaka po poslovima sa karticama 145,756 87,804 Dati avansi i depoziti 79,880 77,872 Potraživanja za plaćene obaveze klijenata 19,578 77,207 Ostale naknade i druga potraživanja 25,275 26,402 Potraživanja za zakupnine 10,461 10,304 Druga potraživanja 181,502 287,003 Ostala aktiva i AVR 180,024 131,425 Unapred plaćeni troškovi 98,889 50,103 Aktivna vremenska razgraničenja 700 887 Sredstva stečena naplatom potraživanja 68,801 68,801 Zalihe kancelarijskog materijala 11,634 11,634 Bruto ostala aktiva 643,077 698,368 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja (73,234) (68,502) Ispravka vrednosti zaliha (11,634) (11,634) Neto vrednost ostale aktive 558,209 618,232 Na dan 31. decembra 2018. godine, sredstva stečena naplatom potraživanja čine največim delom zemljište u iznosu 63,617 hiljada RSD, kao i zgrade i stanovi u iznosu od 5,125 hiljada RSD. Od ukupnog iznosa ispravki vrednosti ostalih potraživanja na ispravku vrednosti ostalih potraživanja odnosi se 68,502 hiljade RSD (u 2017. godini: 68,502 hiljade RSD), a na ispravku vrednosti zaliha 11,634 hiljade RSD (u 2017. godini: 11,634 hiljade RSD). 25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (000 RSD) 2018. 2017. Transakcioni depoziti u dinarima 102,053 122,051 Transakcioni depoziti banaka 25,102 56,220 Transakcioni depoziti drugih finansijskih organizacija 76,951 65,831 Transakcioni depoziti u stranoj valuti 263,123 292,146 Transakcioni depoziti banaka 116,093 188,942 Transakcioni depoziti drugih finansijskih organizacija 147,030 103,204 Ostali depoziti u dinarima 1,809,456 1,183 Ostali depoziti banaka 1,460,001 - Ostali depoziti drugih finansijskih organizacija 341,401 - Obaveze za kamate i naknade 8,054 1,183 Ostali depoziti u stranoj valuti 626,116 424,486 Ostali depoziti banaka - 117,805 Ostali depoziti drugih finansijskih organizacija 619,656 303,648 Obaveze za kamate i naknade 6,460 3,033 Primljeni kreditii 4,789,078 4,542,890 Primljeni krediti 4,004,078 1,895,563 Overnight krediti u stranoj valuti - 2,647,327 Primljeni krediti za likvidnost 785,000 - Stanje na dan 31. decembra 7,589,826 5,382,756 108

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) U 2018. godini kratkoročni krediti i depoziti su odobravani Banci po kamatnim stopama u zavisnosti od valute i dospeća u rasponu od: krediti u RSD od 1.9% do 3.5% godišnje (u 2017. godini overnight krediti: u rasponu od 2.4% do 3.1%), u EUR od 0.1% do 0.2% godišnje (u 2017. godini kamatna stopa je bila od 0% do 0.6%), u USD od 1.25% do 2.4% godišnje (u 2017. godini: u rasponu od 1.45% do 3%). Oznaka valute Iznos u valuti Datum dospeća Kamatna stopa (000 RSD) 31. decembar 2018. EBRD - dugoročni krediti EUR 10,000,000 4.12.2023. 1.40% 1,181,946 EUR 5,000,000 4.12.2023. 1.40% 590,973 EUR 5,000,000 4.12.2023. 1.40% 590,973 EUR 4,000,000 2.12.2020. 2.20% 472,778 EUR 4,000,000 2.12.2020. 2.20% 472,778 Ukupno dugoročni krediti 3,309,448 EBRD - kratkoročni krediti EUR 29,00,000 25.3.2019. 0.50% 342,764 EUR 1,000,000 25.4.2019. 0.65% 118,195 EUR 400,000 30.4.2019. 0.65% 47,278 EUR 1,577,000 20.5.2019. 0.65% 186,393 Ukupno kratkoročni krediti 694,630 Ukupno primljeni krediti od EBRD 4,004,078 109

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (000 RSD) 2018. 2017. Transakcioni depoziti u dinarima 8,432,584 10,887,799 Transakcioni depoziti preduzeća 4,575,543 4,497,817 Transakcioni depoziti javnih preduzeća 470,432 3,897,436 Transakcioni depoziti javnog sektora 356,545 20,161 Transakcioni depoziti stranih pravnih lica 28,364 13,835 Transakcioni depoziti drugih komitenata 244,501 245,196 Transakcioni depoziti stanovništva 2,757,199 2,213,354 Transakcioni depoziti u stranoj valuti 19,296,940 16,596,787 Transakcioni depoziti preduzeća 6,748,675 3,308,995 Transakcioni depoziti javnih preduzeća 842,342 913,013 Transakcioni depoziti javniog sektora 11,140 1,810 Transakcioni depoziti stranih pravnih lica 91,109 47,462 Transakcioni depoziti drugih komitenata 92,559 162,275 Transakcioni depoziti stanovništva 11,511,115 12,163,232 Ostali depoziti u dinarima 6,067,580 1,974,378 Ostali depoziti preduzeća 2,976,030 1,407,620 Ostali depoziti javnih preduzeća 1,937,000 479,000 Ostali depoziti javnog sektora 1,058,000 29,450 Ostali depoziti stranih pravnih lica 925 1,680 Ostali depoziti drugih komitenata 42,864 8,591 Ostali depoziti stanovništva 28,511 29,118 Obaveze za kamate i naknade 18,652 18,837 Obaveze za kamate i naknade indeksirane u stranoj valuti 5,598 82 Ostali depoziti u stranoj valuti 4,926,082 4,322,655 Ostali depoziti preduzeća 1,488,556 1,652,203 Ostali depoziti javnih preduzeća 2,994,417 2,194,002 Ostali depoziti javnog sektora - 2,154 Ostali depoziti drugih komitenata 285,558 286,215 Ostali depoziti stanovništva 157,551 188,081 Namenski depoziti u dinarima 50 6,213,982 Namenski depoziti pravnih lica 50 21,334 Namenkski depoziti javnih preduzeća - 6,187,848 Namenkski depoziti javnog sektora - 19 Namenkski depoziti drugih komitenata - 23 Namenski depoziti stanovništva - 4,758 Namenski depoziti u stranoj valuti 928,745 493,955 Namenski depoziti pravnih lica 798,238 362,868 Namenkski depoziti javnih preduzeća 118,195 118,473 Namenkski depoziti drugih komitenata 94 380 Namenski depoziti stanovništva 12,218 12,234 Štedni depoziti 26,137,072 21,429,455 Štedni depoziti u dinarima 510,067 471,205 Štedni depoziti u stranoj valuti 25,319,027 20,789,021 Razgraničena kamata u stranoj valuti 307,978 169,229 Stanje na dan 31. decembra 65,789,053 61,919,011 Na depozite po viđenju pravnih lica u dinarima i u stranoj valuti, Banka obračunava kamatu po stopi od 0%, osim u slučaju ugovaranja posebnih aranžmana što se definiše pojedinačnim ugovorima sa značajnim klijentima. U najvećem broju slučajeva, prilikom ugovaranja posebnih aranžmana, kamatne stope vezuju se za referentu stopu Narodne banke Srbije. Na depozite po viđenju korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti Banka obračunava i plaća kamatu koja ne može biti niža od važeće eskontne stope Narodne banke Srbije. 110

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak) Na oročene depozite klijenata u Sektoru poslovanja sa pravnim licima i javnim sektorom, Banka plaća kamatu čija visina zavisi od ročnosti i visine iznosa deponovanih sredstava. Visina kamatnih stopa se na inicijativu Odeljenja sredstava i upravljanja bilansom, usklađuje sa kretanjima referentnih kamatnih stopa na tržištu i u toku 2018. godine prosečno je iznosila za dinarske depozite 2.47% na godišnjem nivou, odnosno 0.76% za depozite u eurima. Kamatna stopa na deviznu štednju po viđenju iznosila je od 0% do 0.1% (u 2017. godini 0% do 0.1%), a na dinarske transakcione depozite stanovništva 0.10% (u 2017. godini 0.10%). Kamatna stopa na oročenu dinarsku štednju stanovništva se kretala u rasponu od 0% do 4% godišnje (u 2017. godini: 0% do 4%). Kamatna stopa na deviznu štednju stanovništva se kretala u rasponu od 0% do 1.6% (u 2017. godini: 0% do 1.6%). Ročna struktura depozita i ostalih obaveza prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli po principu preostale ročnosti: (000 RSD) 2018. 2017. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Transakcioni depoziti 8,432,584-8,432,584 10,887,799-10,887,799 Ostali depoziti 5,449,588 593,742 6,043,330 1,668,801 286,658 1,955,459 Namenski depoziti 50-50 6,213,982-6,213,982 Štedni depoziti 484,946 25,121 510,067 444,195 27,010 471,205 Obaveze za kamate 24,250-24,250 18,919-18,919 Ukupno u dinarima 14,391,418 618,863 15,010,281 19,233,696 313,668 19,547,364 U stranoj valuti Transakcioni depoziti 19,296,940-19,296,940 16,596,787-16,596,787 Ostali depoziti 4,084,778 841,304 4,926,082 3,865,815 456,840 4,322,655 Namenski depoziti 810,550 118,195 928,745 493,955-493,955 Štedni depoziti 23,416,179 1,902,848 25,319,027 9,907,141 10,881,880 20,789,021 Obaveze za kamate i naknade 307,978-307,978 169,229-169,229 Ukupno u stranoj valuti 47,916,425 2,862,347 50,778,772 31,032,927 11,338,720 42,371,647 Stanje na dan 31. decembra 62,307,843 3,481,210 65,789,053 50,266,623 11,652,388 61,919,011 27. SUBORDINIRANE OBAVEZE Stanje obaveza po subordiniranim kreditima na dan 31. decembra 2018. i 2017. godine prikazano je u sledećoj tabeli: (000 RSD) Oznaka valute i Iznos u valuti Datum dospeća Kamatna stopa 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Addiko Bank AG CHF 37,257,500 26,09,2020 6 mes Libor + 5,0168% 3,911,214 3,773,615 Obaveze za obračunatu kamatu 545 526 Ukupno u dinarima 3,911,759 3,774,141 Banka je u januaru 2017. godine izvršila konverziju subordiniranog kredita u iznosu od 35 miliona EUR u CHF. Primljeni subordinirani kredit ispunjava sve zahteve Narodne banke Srbije za uključivanje u dopunski kapital Banke. 111

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 28. REZERVISANJA Banka je izvršila sledeća rezervisanja: (000 RSD) 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Rezervisanje za gubitke po garancijama 95,582 32,819 Rezervisanja po osnovu nepokrivenih akreditiva 433 - Rezervisanja po preuzetim dugoročnim obavezama 9,606 12,395 Ukupno rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 105,621 45,214 Rezervisanja za sudske sporove 184,552 157,652 Rezervisanja za otpremnine za prestanak radnog odnosa 5,964 21,325 Rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju 56,789 50,878 Rezervisanja za bonuse 16,607 8,326 263,912 238,181 Stanje na dan 31. decembra 369,533 283,395 a) Rezervisanja za gubitke po garancijama, drugim potencijalnim obavezama i otpremnine: Banka je izvršila rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na teret rashoda u skladu sa svojom poslovnom politikom. Rezervisanja za druge potencijalne obaveze u iznosu od 184,552 hiljade RSD izvršena su po osnovu obračuna eventualnog gubitka koji bi pao na teret Banke u vezi verovatnog sudskog spora. Troškovi rezervisanja za otpremnine za prestanak radnog odnosa su smanjeni u 2018. godini na 5,964 hiljade RSD (u 2017. godini trošak je iznosio 21,352 hiljade RSD). Upravni odbor Addiko Bank a.d. Beograd je u septembru 2016. godine usvojio novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji kojim je bitno izmenjena organizaciona struktura Banke. Na osnovu toga je izvršena izmena Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Konkretno, došlo je do ukidanja određenih organizacionih jedinica ili njihovog pripajanja drugim organizacionim jedinicama, kao i do spajanja, odnosno objedinjavanja organizacionih jedinica u centrali Banke. Izvršni odbor Banke odredio je i zaposlene za čijim radom prestaje potreba u skladu sa utvrđenim. kriterijumima, kao i zaposlene kojima će biti ponuđen premeštaj na radna mesta koja će biti formirana. U skladu sa ovim odlukom i Pravilnikom o radu Banke, Izvršni odbor je sačinio predlog programa rešavanja viška zaposlenih koji je podnet Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Sprovođenje pomenutih mera smanjenja zaposlenih će se obavljati na društveno odgovoran način. Prioritet je da se nađe sporazumno rešenje sa zaposlenima, tj, da se uskladi broj zaposlenih sa smanjenim brojem radnih mesta kroz dobrovoljno zaključenje sporazuma o raskidu radnog odnosa ili aneksa ugovora kroz premeštaje na nova radna mesta u okviru Banke. U skladu sa ovim odlukama, tokom 2018. godine zaposlenima sa kojim je raskinut ugovor o radu su isplaćene otpremnine u ukupnom iznosu od 34,244 hiljada RSD. Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Polazne pretpostavke za navedeni obračun su sledeće: - Podaci o zaposlenima (ukupan radni staž na dan 31.12.2018., pol, starost) - Tablice smrtnosti 2010-2012 - Pretpostavljen rast bruto zarada 0% - kamatna stopa 5.25% - zarada u ADDIKO BANK za 2018- tu godinu po svakom zaposlenom Zakonom o radu (''Službeni glasnik RS'' 75/2014) propisano je da je poslodavac dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini dve prosečne zarade, a tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. 112

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 28. REZERVISANJA (nastavak) Promene na računima rezervisanja su prikazane u narednoj tabeli: Garancije i druge vanbilansne stavke Druge potencijalne obaveze Otpremnine za prestanak radnog odnosa Otpremnine za penzije Otpremnine za bonuse (000 RSD) Ukupno Stanje na dan 1. januara 2017. 70,759 469,103 24,448 40,520-604,830 Na teret/(u korist) bilansa uspeha (25,545) (309,087) 17,390 11,582 - (305,660) Prenos sa obaveza za bonuse - - - - 8326 8,326 Korišćenje i isplate - (2,364) (20,513) (1,224) - (24,101) Stanje na dan 31. decembra 2017. 45,214 157,652 21,325 50,878 8,326 283,395 Prva primena IFRS 9 Dodatna ispravka vrednosti 9,230 - - - - 9,230 Stanje na dan 1. januara 2018. 54,444 157,652 21,325 50,878 8,326 292,625 Na teret/(u korist) bilansa uspeha 51,177 30,271 11,876 5,911 9,945 109,180 Prenos sa obaveza za bonuse - - - - - - Korišćenje i isplate - (3,371) (27,237) - (1,664) (32,272) Stanje na dan 31. decembra 2018. 105,621 184,552 5,964 56,789 16,607 369,533 b) Sudski sporovi Protiv Banke se na dan 31. decembra 2018. godine vode 832 spora, Sudski sporovi su započeti u periodu od 2005. godine do 2018. Godine. Ukupna vrednost svih sporova, bez obračunatih kamata, koji se vode protiv Banke iznosi 5,096,848 hiljada RSD. Banka je usvojila Proceduru za procenu uspešnosti u pasivnim sudskim postupcima i za utvrđivanje rezervacija za pravni rizik po osnovu tih postupaka. Procena uspešnosti u pasivnim sudskim postupcima vrši se na osnovu: - Pravne osnovanosti tužbenog zahteva; - Pravne analize toka svakog pojedinog sudskog postupka; - Sagledavanja činjenica i dokaza koje je u toku postupka iznela protivnička strana i činjenica i dokaza koje je u sudskom postupku iznela ili koje može izneti Banka i međusobne zavisnosti i povezanosti ovih činjenica i dokaza; - Poznate sudske prakse u istim ili sličnim sudskim postupcima; - Ukoliko sudski postupak vodi advokat angažovan od strane Banke, prilikom procene uspešnosti uzima se u obzir i njegovo mišljenje, Izuzetno, u veoma složenim postupcima, služba Banke u čijoj je nadležnosti sudski postupak u pitanju može zatražiti eksterno pravno mišljenje o uspešnosti postupka i ako postupak ne vodi advokat nego ga vodi Banka; - Mogućnosti da se sa protivničkom starnom postigne sudsko ili vansudsko poravnanje; - Pravila i uslova za rezervisanje utvrđena Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 37; - Drugih elemenata koji mogu biti od uticaja na uspeh Banke u sudskom postupku. Procena uspešnosti pasivnih sudskih postupaka vrši se najmanje jednom polugodišnje, najkasnije 15. u mesecu pre isteka kalendarskog polugodišta. Procena se vrši na osnovu pravnog i činjeničnog stanja na dan procene. Na dan 31. decembra 2018. godine, rezervisanja po osnovu sudskih sporova iznosila su 184,552 hiljade RSD. Banka vodi veći broj izvršnih sporova protiv trećih lica, uglavnom radi naplate svojih potraživanja. Sva utužena potraživanja su ispravljena u skladu sa metodologijom Banke i za njih su terećeni rashodi Banke. 113

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 29. OSTALE OBAVEZE (000 RSD) 31. decembar 2018. 31. decembar 2017. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 50,393 31,873 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 35,476 63,064 Prevremene uplate za dugovanja po kreditima 97,457 226,209 Obaveze prema zaposlenima 131,337 94,779 Ostale obaveze u dinarima 130,408 79,705 Ostale obaveze u stranoj valuti 341,677 42,816 Primljeni avansi u dinarima 13,016 13,194 Obaveze za poreze i doprinose 16,646 27,357 Obaveze po poslovima sa karticama 51,644 9,602 Razgraničeni rashodi 108,402 144,657 Razgraničeni prihodi 24,208 12,205 Ukupno ostale obaveze 1,000,664 745,461 Ostale obaveze u stranoj valuti u iznosu od 341,677 hiljada RSD se odnose na neizvršene isplate po primljenim naplatama iz inostranstva u iznosu od 306,278 hiljada RSD. 30. KAPITAL I REZERVE Kapital Banke na dan 31. decembra 2018. godine obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve fer vrednosti i akumulirani rezultat. Struktura ukupnog kapitala Banke prikazana je kako sledi: (000 RSD) 2018. 2017. Akcijski kapital 17,517,484 17,517,484 Emisiona premija 3,027,810 3,027,810 Rezerve iz dobiti 487,299 - Rezerve fer vrednosti 191,448 181,901 Gubitak zbog prve primene IFRS9 (1,126,066) - Dobitak u tekućoj godini 1,299,958 1,218,248 Stanje na dan 31. decembra 21,397,933 21,945,443 a) Akcijski kapital i emisiona premija Na dan 31. decembra 2018. godine, upisani i uplaćeni kapital Banke se sastoji od 8,758,742 obične akcija (31. decembar 2017. godine: 8,758,742 akcije) pojedinačne nominalne vrednosti 2,000 RSD po akciji. Svaka akcija nosi jedan glas. Sve emitovane akcije su u potpunosti plaćene. Akcije su registrovane kod Komisije za hartije od vrednosti: CFI kod: ESVUFR ISIN broj: RSHYPOE 68424 Dana 27. marta 2014, godine sprovedena je promena većinskog akcionara Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti. Umesto većinskog akcionara Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt, kao većinski akcionar upisan je Hypo SEE Holding AG Klagenfurt, Dana 30. oktobra 2014. godine Hypo SEE Holding AG promenio je naziv u Hypo Group Alpe Adria AG. Na dan 31. decembra 2014. godine Hypo Group Alpe Adria AG, bila je vlasnik 7,159,669 akcija Banke, a Industrija kotrljajućih ležajeva u stečaju, Beograd vlasnik 73 akcije. Dana 13. novembra 2015. godine Privredni sud u Beogradu odobrio je prodaju 73 akcije u vlasništvu stečajnog dužnika Industrija kotrljajućih ležajeva a.d. Beograd. Akcije je otkupila Hypo Group Alpe Adria AG i na taj način je posta jedini akcionar Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. 114

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 30. KAPITAL I REZERVE (nastavak) a) Akcijski kapital i emisiona premija (nastavak) Dana 30. decembra 2015. godine u Agenciji za privredne registre evidentirano je povećanje akcionarskog kapitala. U Centralnom registru je izvršeno povećanje kapitala izdavanjem XXIX emisije u iznosu od 1,599,000 običnih akcija nominalne vrednosti 2,000 RSD po akciji. Uplata akcija je izvršena konverzijom dela subordiniranog kredita u akcijski kapital u iznosu od 3,198,000,000 RSD. Dana 08. jula 2016. godine rešenjem Trgovinskog suda u Beču br FN 350921k izvršena je promena poslovnog imena Hypo Group Alpe Adria AG u Addiko Bank AG, sa sedištem u Wipplingerstrasse 34/4 Beč, Austrija. U toku 2018. godine Banka nije povećavala akcionarski kapital, tako da ukupan broj izdatih i uplaćenih akcija iznosi 8,758,742 nominalne vrednosti za jednu akciju od 2,000 RSD. Banka nema upisanog, a neuplaćenog akcijskog kapitala. Svaka akcija nosi jedan glas i nema ograničenja za isplatu dividendi koje proističu iz akcija. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2018. godine je sledeća: 31. decembar 2018. Naziv akcionara Iznos u 000 RSD % učešća Broj akcija Addiko Bank AG 17,517,484 100% 8,758,742 Ukupno 17,517,484 100% 8,758,742 U donjoj tabeli prikazana je struktura akcionarskog kapitala na dan 31. decembra 2017. godine: 31. decembar 2017. Naziv akcionara Iznos u 000 RSD % učešća Broj akcija Addiko Bank AG 17,517,484 100% 8,758,742 Ukupno 17,517,484 100% 8,758,742 Emisiona premija Emisiona premija predstavlja razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti: a) U periodu od 2002. godine do 2008. godine formirana je emisiona premija u visini od 2,790,840 hiljada RSD; b) U toku 2008, godine posle izvršene dve emisije akcija formirana je emisiona premija u visini od 4,414,469 hiljada RSD; c) U martu 2009. godine emitovano je 392,205 akcija nominalne vrednosti 2,000 RSD koje su prodate po ceni od 8,500 RSD, pri čemu je ostvarena emisiona premija od 2,549,332 hiljade RSD; d) U julu 2010. godine emitovano je 584 akcija nominalne vrednosti 2,000 RSD koje su prodate po ceni od 8,500 RSD, pri čemu je ostvarena emisiona premija od 3,797 hiljada RSD; e) Na osnovu Odluke Skupštine banke br, 11866/16 od 26, aprila 2016, godine izvršeno je pokriće gubitka ostvarenog u 2015. godini u iznosu od 5,452,120 hiljada RSD; f) Na osnovu Odluke Skupštine banke br, 13115/17 od 28, aprila 2017. godine izvršeno je pokriće gubitka ostvarenog u 2016. godini u iznosu od 1,278,508 hiljada RSD, tako da emisiona premija na dan 31. decembra 2017. godine iznosi 3,027,810 hiljada RSD. b) Rezerve iz dobiti Skupština Banke na sednici održanoj 30.03.2018. godine, je donela Odluku broj: 09216/18 da se 60% ostvarenog dobitka nakon oporezivanja u iznosu od 730,949 hiljada RSD rasporedi na obaveze za dividende akcionaru Banke, a preostali iznos od 487.299 hiljada dinara raspoređuje na reserve banke. 115

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 31. KAPITAL I REZERVE (nastavak) c) Rezerve fer vrednosti Pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava vrednovanih po FV kroz ostali rezultat formirani su kao rezultat svođenja vrednosti ulaganja u finansijska sredstva vrednovanih po FV kroz ostali rezultat. Ove rezerve su korigovane za efekte odloženih poreza (Napomene 14 i 17). Na dan 31. decembra 2018. godine revalorizacione rezerve iznose 190,203 hiljada RSD (31.decembar 2017. godine: 181,902 hiljade RSD). Ispravka vrednosti po hartijama od vrednosti iznosi 1,464 hiljada RSD, umanjena za odloženi porez u iznosu od 219 hiljada dinara. d) Rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banka je dužna da kvartalno obračunava rizike od nastanka potencijalnih gubitaka po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije, u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana, u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen ugovoreni rok za plaćanje glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na dan 31.decembra 2018. godine, potrebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki je iznosila 6,979,739 hiljada RSD (31.decembar 2017. godine: 7,610,708 hiljada RSD). Uporedni pregled obračunatih ispravki vrednosti po bilansnim stavkama i rezervisanja za potencijalne gubitke po vanbilansnim stavkama na teret bilansa uspeha u skladu aktima banke i obračunate rezerve po zahtevima Narodne banke Srbije na dan 31. decembra 2018. godine: (000 RSD) Po metodologiji NBS Po aktima Banke Potrebne rezerve Ukupno za bilansnu aktivu 11,521,526 7,502,317 6,614,278 Ukupno za vanbilansne stavke 429,681 105,621 365,461 UKUPNO 11,951,207 7,607,938 6,979,739 Uporedni pregled obračunatih ispravki vrednosti po bilansnim stavkama i rezervisanja za potencijalne gubitke po vanbilansnim stavkama na teret bilansa uspeha u skladu sa aktima banke i obračunate posebne rezerve po zahtevima Narodne banke Srbije na dan 31. decembra 2017. godine (u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije primenljivom na taj dan): (000 RSD) Po metodologiji NBS Po aktima Banke Potrebne rezerve Ukupno za bilansnu aktivu 14,558,261 8,732,729 7,392,597 Ukupno za vanbilansne stavke 248,322 45,214 218,111 UKUPNO 14,806,583 8,777,943 7,610,708 32. USAGLAŠENOST POSLOVANJA BANKE SA ZAKONSKIM PROPISIMA Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. 116

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 32, USAGLAŠENOST POSLOVANJA BANKE SA ZAKONSKIM PROPISIMA (nastavak) Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke prikazani su u sledećoj tabeli: Propisani Pokazatelji poslovanja pokazatelji 2018. 2017. 1. Kapital Min Eur 10 miliona Eur 113 miliona Eur 121 miliona 2. Adekvatnost kapitala: - Adekvatnost kapitala min 8 % 18.44% 21.84% - Adekvatnost osnovnog kapitala min 6 % 16.56% 18.69% - Adekvatnost osnovnog akcijskog kapitala min 4.5 % 16.56% 18.69% 3. Ulaganja banke u lica koja nisu u fin,sektoru i u osnovna sredstva max 60% 4.73% 4.30% 4. bir velikih izloženosti banke max 400% 86.36% 77.56% 5. Pokazatelj likvidnosti: min 1 1.75% 2.39% - u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.99% 2.41% - u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.99% 2.13% - u trećem mesecu izveštajnog perioda min 1 1.38% 2.49% 6. Pokazatelj likvidnosti u užem smislu min 0.7 1.44% 2.05% - u prvom mesecu izveštajnog perioda min 0.7 1.72% 2.04% - u drugom mesecu izveštajnog perioda min 0.7 1.65% 1.87% - u trećem mesecu izveštajnog perioda min 0.7 1.16% 2.20% 7. Pokazatelj deviznog rizika max 20% 2.48% 4.32% 8. Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica max 25% 16.47% 17.86% 9. Ulaganja banke u lice koje nije u finansijskom sektoru max 10% 0.00% 0.00% 33. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA I ČLANICAMA ADDIKO GRUPACIJE Jedini vlasnik Addiko Bank ad Beograd je Addiko Bank AG, u čijem se vlasništvu nalazi 100% akcija Addiko Bank a.d. Beograd. Transakcije sa povezanim licima se obavljaju po tržišnim uslovima. a) Bilans stanja Tabela ispod prikazuje transakcije sa povezanim pravnim licima na dan 31. decembra 2018. godine: (000 RSD) Addiko Bank AG Beč Addiko Bank Ljubljana Addiko Bank Zagreb Addiko Bank Banja Luka Addiko Bank Sarajevo Addiko Bank Podgorica Finansijska sredstva 31.12.2018. Ukupno Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 42,726 3,131 37,816 1,525 1,083-86,281 Potraživanja po osnovu devirata 25,262 - - - - - 25,262 Ostala sredstva 65,455 36,469 13,325 17,056 15,745 11,435 159,485 Ukupno finansijska sredstva 133,443 39,600 51,141 18,581 16,828 11,435 271,028 Finansijske obaveze 31.12.2018. Obaveze po osnovu derivata 17,758 - - - - - 17,758 Depoziti i ostale finansijske obaveze prema bankama 18,948-16,332 4,312 2,565 11,841 53,998 Subordinirane obaveze 3,911,759 - - - - - 3,911,759 Rezervisanja - - - 70,643 - - 70,643 Ostale obaveze 47,924-3,702 - - - 51,626 Ukupno finansijske obaveze 3,996,389-20,034 74,955 2,565 11,841 4,105,784 117

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 33. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA I ČLANICAMA ADDIKO GRUPACIJE (nastavak) a) Bilans stanja Tabela ispod prikazuje transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembra 2017. godine: (000 RSD) Addiko Bank AG, Beč Addiko Bank Ljubljana Addiko Bank Zagreb Addiko Bank Banja Luka Addiko Bank Sarajevo Addiko Bank Podgorica Finansijska sredstva 31.12.2017. Ukupno Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata 132,726 - - - - - 132,726 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 78,565 1,592 6,659 829,690 456-916,962 Ostala sredstva 131,417 39,337 13,517 29,326 13,241 6,312 233,150 Ukupno finansijska sredstva 342,708 40,929 20,176 859,016 13,697 6,312 1,282,838 Finansijske obaveze 31.12.2017. Obaveze po osnovu promene fer vrednosti derivata 32,345 - - - - - 32,345 Depoziti i ostale obaveze prema bankama 1,633,959 7,689 10,696-870 824 1,654,038 Subordinirane obaveze 3,774,141 - - - - - 3,774,141 Ostale obaveze 43,960 684 8,208-80 852 53,784 Ukupno finansijske obaveze 5,484,405 8,373 18,904-950 1,676 5,514,308 b) Bilans uspeha Prihodi za 2018. godinu Addiko Bank AG, Beč Addiko Bank Ljubljana Addiko Addiko Bank Bank Banja Zagreb Luka Addiko Bank Sarajevo Addiko Bank Podgorica Ukupno Prihodi od kamata 207,500 - - 6,369 - - 213,869 Prihodi od naknada i provizija - - - 301 - - 301 Ostali prihodi 65,833 27,755 3,934 12,182 10,838 5,412 125,954 Ukupno prihodi 273,333 27,755 3,934 18,852 10,838 5,412 340,124 Rashodi za 2018. godinu Rashodi od kamata 200,504-59 - - - 200,563 Rashodi naknada i provizija - - 438 - - - 438 Administrativni troškovi 39,985-36,253 - - - 76,238 Ukupno rashodi 240,489-36,750 - - - 277,239 Tabela ispod prikazuje transakcije sa povezanim licina za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine: Prihodi za 2017. godinu Addiko Bank AG, Beč Addiko Bank Ljubljana Addiko Bank Zagreb Addiko Bank Banja Luka Addiko Bank Sarajevo Addiko Bank Podgorica (000 RSD) Ukupno Prihodi od kamata 307 - - 3,045 - - 3,352 Prihodi od naknada i provizija - - 11 447 2-460 Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava 346,184 - - - - - 346,184 Ostali prihodi 42,827 40,193 76,948 16,732 15,978 10,337 203,015 Ukupno prihodi 389,318 40,193 76,959 20,224 15,980 10,337 553,011 Rashodi za 2017. godinu Rashodi od kamata 214,026-85 - 296-214,407 Rashodi naknada i provizija - 166 1,074 141-9 1,390 Ostali rashodi 66,346-32,593 - - - 98,939 Ukupno rashodi 280,372 166 33,752 141 296 9 314,736 118

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 33. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA I ČLANICAMA ADDIKO GRUPACIJE (nastavak) c) Transakcije sa povezanim fizičkim licima U toku 2018. godine članovima Upravnog odbora Banke za njihovo angažovanje isplaćena je bruto naknada u visini od 3,842 hiljada RSD (2017. godine: 3,850 hiljada RSD). U toku 2018. godine članovima Izvršnog odbora Banke isplaćena je bruto zarada u visini od 73,090 hiljada RSD (2017. godine: 103,439 hiljada RSD). U toku 2018. godine ključnom rukovodećem osoblju isplaćena je bruto zarada u visini od 168,586 hiljade RSD (2017. godine: 152,221 hiljade RSD). Ključno rukovodeće osoblje su ona lica koja imaju ovlašćenja i odgovornost za planiranje, usmeravanje i kontrolisanje aktivnosti Banke, direktno ili indirektno, uključujući sve direktore (bez obzira da li su izvršni ili ne). Osim ovih naknada, nije bilo plaćanja po ostalim vrstama naknada. Na dan 31. decembra 2018. godine depozitii fizičkih lica povezanih sa Bankom iznose 75,394 hiljade RSD (31. decembar 2017. godine: 61,792 hiljade RSD). Na dan 31. decembra 2018. godine krediti fizičkim licima povezanih sa Bankom iznose 118,827 hiljada RSD (31. decembar 2017. godine: 86,988 hiljada RSD). 34. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA Banka je izvršila usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31. oktobra 2018. godine, a sa najvećim klijentima usaglašavanje je vršeno i na dan 31. decembra 2018. godine putem IOS-a. Do dana izrade ovog izveštaja, od poslatih oko 11 hiljada IOS-a evidentiran je neusaglašeni iznos potraživanja od 11,648 hiljada RSD. Osporeni iznosi najvećim delom se odnose na klijente koji su u postupku stečaja i restrukturiranja. Klijenti nisu potvrdili iznose depozita i drugih obaveza banke u iznosu od 10,278 hiljade RSD. Banka i dalje preduzima aktivnosti da se potraživanja i obaveze usaglase sa klijentima i proces usaglašavanja je i dalje u toku. 35. VANBILANSNE STAVKE (000 RSD) 2018. 2017. Ukupno garancije i preuzete obaveze 20,174,104 14,340,508 Plative garancije 2,486,959 1,109,068 Činidbene garancije 7,594,601 4,691,849 Nepokriveni akreditivi 197,251 - Preuzete neopozive obaveze 1,084,754 919,661 Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 8,792,539 7,619,930 Ostale Garancije 18,000 - Ukupno derivati 36,055,534 102,613,654 Potraživanja za prodate valute 18,030,285 51,379,193 Obaveze za kupljene valute 18,025,249 51,234,461 Ostale vanbilansne stavke 955,550,519 453,110,029 Plasmani u ime i za račun 1,074,341 1,105,283 Ostale preuzete obaveze 1,418,928 3,183,634 Primljena jemstva za obaveze 9,578,335 10,719,104 Evidencija kolaterala 933,707,402 428,990,037 Založena potraživanja - - Ostala vanbilansna aktiva 9,771,513 9,111,971 UKUPNO VANBILANSNE STAVKE 1,011,780,157 570,064,191 119