Finansijski izveštaji 31. decembar 2018. godine i Izveštaj nezavisnog revizora
SADRŽAJ Strana Izveštaj nezavisnog revizora 1 Finansijski izveštaji: Bilans stanja 2 Bilans uspeha 3 Izveštaj o ostalom rezultatu 4 Izveštaj o promenama na kapitalu 5 Izveštaj o tokovima gotovine 6 Napomene uz finansijske izveštaje 7 120 Prilog: Godišnji izveštaj o poslovanju
1. OPŠTE INFORMACIJE O BANCI Depozitno-kreditna banka a.d. Beograd, Novi Beograd, Goce Delčeva 44, na osnovu dozvole Narodne banke Jugoslavije O.br.38 od 27.2.1991. godine i Odluke o osnivanju Depozitno-kreditne banke d.d. Beograd br. 1/5 od 14. maja 1991. godine, Rešenje Fi-5709/91 od 22. maja 1991. godine, upisana je u registarski uložak br.1-18332- 00 Okružnog privrednog suda u Beogradu. Osnivači Depozitno-kreditne banke a.d. Beograd, radi usaglašavanja akata Banke sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama ( Sl.list SRJ,br.32/93), zaključili su Ugovor o osnivanju Depozitno- kreditne banke a.d. Beograd br. 563 od 20. aprila 1995. godine Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi br. 10865/02 od 27. septembra 2002. godine, na osnovu izvršene kupoprodaje akcija od postojećih akcionara Depozitno-kreditne banke a.d. Beograd, upisano je većinsko vlasništvo Hypo Alpe-Adria-Bank AG Klagenfurt, a rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu IX Fi br.12210/02 od 28. oktobra 2002. godine upisana je promena naziva banke u Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. Po sprovedenom postupku preuzimanja akcija Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd od strane Hypo Alpe-Adria- Bank International AG Klagenfurt odobrenom rešenjem Komisije za hartije od vrednosti br. 4/0-32-3303/4-10 od 14. jula 2010. godine i sprovedenom postupku prinudne prodaje akcija u svemu u skladu sa Zakonom, Hypo Alpe- Adria-Bank a.d. Beograd imala je dva akcionara i to: Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt i Industrija kotrljajućih ležaja a.d. Beograd (kasnije: Industrija kotrljajućih ležaja a.d. Beograd u stečaju). Skupština Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd na sednici održanoj dana 24. marta 2011. godine donela je Odluku o izmenama i dopunama Ugovora o osnivanju Hypo Alpe-Adria-Bank ad Beograd br. 08461/11 kojom je Banka promenila način organizovanja i postala zatvoreno akcionarsko društvo, a Rešenjem Agencije za privredne registre BD 39396/11 od 05. aprila 2011. godine usvojen je zahtev Banke pa je Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd promenila pravnu formu i upisana u APR-u kao zatvoreno akcionarsko društvo. Na osnovu Rešenja Narodne banke Srbije G.br.10407 od 22. novembra 2013. godine o davanju prethodne saglasnosti sticaocu Hypo SEE Holding AG za sticanje direktnog vlasništva, koje mu omogućava 99.999% glasačkih prava u Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, dana 27. marta 2014. godine u Centralnom registru depoa i kliringa hartija od vrednosti izvršen je prenos akcija izdavaoca Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd sa računa društva Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt na račun sticaoca Hypo SEE Holding AG Klagenfurt, matični broj FN 350921, Alpen-Adria-Platz 1, Klagenfurt. Dana 30. oktobra 2014. godine Hypo SEE Holding AG promenio je naziv u Hypo Group Alpe Adria AG. Vlasnik Hypo Group Alpe Adria AG Klagenfurt (100%) je "Al Lake" Luksemburg S.A.R.L. registrovan u Privrednom registru u Luksemburgu pod registarskim brojem B191802, na adresi 47 Grand Rue, L-1661 Luksemburg. "Al Lake" Luksemburg S.A.R.L je u vlasništvu društva "Al Lake" Management S.A.R.L., Luksemburg. Vlasništvo nad Al Lake" Management S.A.R.L., Luksemburg imaju fondovi kojima upravlja društvo Advent International Corporation sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama-Boston i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Dana 08. jula 2016. godine rešenjem Trgovinskog suda u Beču br FN 350921k izvršena je promena poslovnog imena Hypo Group Alpe Adria AG (HGAA) u Addiko Bank AG (ABH), sa sedištem u Wipplingerstrasse 34/4 Beč, Austrija. Dana 08. jula 2016. godine Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 55080/2016 izvršena je promena poslovnog imena Hypo Alpe-Adria-Bank a.d., Beograd u Addiko Bank a.d., Beograd (Banka). Addiko Bank AG objavljuje svoje konsolidovane izveštaje na internet stranici www.addiko.com Tokom 2018. godine Banka je svoje poslovanje obavljala u centrali Banke i 38 ekspozitura Banke. 7
1. OPŠTE INFORMACIJE O BANCI (nastavak) Banka obavlja sledeće poslove: 1. Depozitni poslovi, 2. Kreditni poslovi, 3. Devizni i menjački poslovi, 4. Pružanje platnih usluga, 5. Izdavanje platnih kartica, 6. Poslovanje sa HOV u skladu sa zakonskim propisima, 7. Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski poslovi), 8. Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring i forfeiting), 9. Poslove zastupanja u osiguranju uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, 10. Tehničko i finansijsko praćenje i kontrola izgradnje i rekonstrukcije građevinskih objekata vezano za projektno finansiranje, 11. Procena vrednosti nekretnina od strane ovlašćenih procenjivača za potrebe Banke, kao i njenih klijenata, vezano za njihovo kreditiranje od strane Banke, 12. Pružanje usluga drugim članicama Grupe i drugim pravnim licima iz oblasti koje su u vezi sa poslovanjem Banke. Organizacioni delovi Banke nemaju svojstvo pravnog lica, nemaju samostalni račun već posluju preko računa Banke, imaju pravo da zaključuju ugovore u okviru svog predmeta poslovanja i u okviru ovlašćenja koja su im data aktima Banke. Na dan 31. decembra 2018. godine Banka je imala 585 zaposlenih (31. decembra 2017. godine: 595). Šifra delatnosti banke je 6419 ostalo monetarno posredovanje. Matični broj Banke je 07726716. Poreski identifikacioni broj Banke je 100228215. 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD 2.1 Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Ovi pojedinačni finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2018. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS). Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu "Zakon", "Sl. glasnik RS", br. 62/2013). Banka, kao veliko pravno lice, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja ( Okvir ), Međunarodne računovodstvene standarde ( MRS ), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda ( IFRIC ), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde ( Odbor ), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih tela. Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ( Službeni glasnik RS br. 101/2017, 38/2018 i 103/2018). MSFI 9 Finansijski instrumenti stupio je na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, i zamenio je prethodno važeći računovodstveni standard MRS 39. Značajni efekti koji proističu iz implementacije MSFI 9 obelodanjeni su u Napomeni 2.6. Efekti prve primene MSFI 9, kao i u napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. 8
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.1 Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (nastavak) Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti osim vrednovanja sledećih značajnih stavki bilansa stanja: Finansijskih sredstava vrednovana po fer vrednosti kroz ostali rezultat dužničke hartije od vrednosti, Finansijskih sredstava vrednovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha - derivativni finansijski instrumenti. Istorijski trošak je zasnovan na fer vrednosti naknade inicijalno plaćene u zamenu za dobra i usluge. Fer vrednost je cena koja se može primiti za prodaju nekog sredstva ili platiti za prenos neke obaveze u uobičajenoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, bez obzira na to da li je cena direktno utvrdiva ili procenjena korišćenjem neke druge tehnike vrednovanja. Prilikom procenjivanja fer vrednosti sredstva ili obaveze, Banka uzima u obzir karakteristike datog sredstva ili obaveze ukoliko bi i ostali učesnici na tržištu uzeli navedene karakteristike u obzir prilikom utvrđivanja cene navedenog sredstva ili obaveze na datum odmeravanja. U priloženim finansijskim izveštajima, za svrhe vrednovanja i/ili obelodanjivanja, fer vrednost je utvrđena na prethodno opisani način, osim za transakcije lizinga, koje su u delokrugu MRS 17 i vrednovanja koja imaju neke sličnosti sa fer vrednošću ali nisu fer vrednost, kao što su neto prodajna vrednost u MRS 2 ili vrednost u upotrebi u MRS 36. Takođe, za potrebe finansijskog izveštavanja, odmeravanja fer vrednosti kategorisana su u nivoe 1, 2 ili 3 na osnovu stepena utvrdivosti parametara za utvrđivanje fer vrednosti i značaja navedenih parametara za odmeravanje fer vrednosti u celini, kako sledi: Nivo 1 parametri nivoa 1 su cene za identična sredstva ili obaveze kotirane (nekorigovane) na aktivnim tržištima koje su subjektu dostupne na datum odmeravanja; Nivo 2 parametri nivoa 2 su parametri koji nisu kotirane cene svrstane u nivo 1, a koji su uočljivi za dato sredstvo ili obavezu, direktno ili indirektno; i Nivo 3 parametri nivoa 3 su neuočljivi za dato sredstvo ili obavezu. Banka je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenjivala računovodstvene politike obrazložene u napomeni 3. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. Načelo stalnosti poslovanja Finasijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa načelom stanosti poslovanja, koje podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti. 2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu Sledeće nove izmene postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde su stupile na snagu tokom tekućeg izveštajnog perioda: MSFI 9 Finansijski instrumenti na snazi za godišnje periode koi počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). MSFI 9 je zamenio prethodno važeći računovodstveni standard MRS 39. Značajni efekti koji proističu iz implementacije MSFI 9 obelodanjeni su u Napomeni 2.6. Efekti prve primene MSFI 9, kao i u napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. Primena sledećih standarda, tumačenja standarda (IFRIC) i izmena i dopuna postojećih standarda, koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2018. nije imala za rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Banke, niti materijalno značajan efekat na priložene finansijske izveštaje Banke: MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa kupcima i dalje izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). Ovim standardom se zamenjuju postojeće smernice u vezi sa priznavanjem prihoda, uključujući MRS 18 Prihodi i MRS 11 Ugovori o izgradnji i povezana tumačenja standarda. MSFI 15 obezbeđuje sveobuhvatni model za priznavanje prihoda na bazi principa pet koraka koji se primenjuje na sve ugovore sa klijentima. Banka je sprovela analizu prihoda sa aspekta novih zahteva standard MSFI 15, sa posebnim fokusom na prihode od naknada i provizije. Na osnovu analize, zaključeno je da primena zahteva MSFI 15 ne zahteva promenu vremenskog momenta priznavanja prihoda i odgovarajućih iznosa. 9
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu (nastavak) Izmena MSFI 2 Plaćanje akcijama Klasifikacija i merenje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. godine). Izmene MSFI 4 Ugovori o osiguranju - Primenom MSFI 9 Finansijski instrumenti sa MSFI 4 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine ili na datum prve primene MSFI 9 Finansijski instrumenti ), Izmene MRS 40 Investicione nekretnine Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. godine) Izmene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene i dopune MSFI 1 i MRS 28 primenjuju se za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine), IFRIC 22 Razmatranje transakcija I avansa u stranim valutama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2018. Godine). 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja, bili su izdati sledeći standardi, izmene postojećih standarda i nova tumačenja ali nisu još uvek stupili na snagu: MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. Januara 2019. godine), MSFI 16 definiše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. Standard definiše pojedinačni računovodstveni model, zahtevajući od zakupaca priznavanje sredstava i obaveza za sve lizinge, osim ukoliko lizing ima dospeće kraće od 12 meseci ili ukoliko je sredstvo male vrednosti. Zakupodavac nastavlja da klasifikuje zakup kao operativni ili finansijski u skladu sa smernicama za računovodstveno obuhvatanje lizinga iz MSFI 16 koji zamenjuje postojeće smernice za MRS 17 Lizing, MSFI 17 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021. godine). Izmene MSFI 3 Poslovne kombinacije - Definicija poslovanja (na snazi za poslovne kombinacije za koje datum sticanja pada na dan ili nakon početka prvog godišnjeg perioda izveštavanja, koji počinje na dan ili nakon 1. januara 2020. Godine, kao i za sticanje imovine na dan ili nakon početka tog perioda). Izmene MSFI 9 Finansijski instrumenti Karakteristike plaćanja unapred sa negativnim kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), Izmene MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja ili prenos srеdstаvа između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmene (datum stupanja na snagu odložen na neodređeno vreme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udela), Izmene MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške - Definicija materijalnog značaja (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine), Izmene MRS 19 Primanja zaposlenih izmene, smanjenje ili izmirenje planova naknada (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine) Izmene MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate Dugoročni interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), 10
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Izmene raznih standarda na osnovu Unapređenja MSFI (za period od 2015. do 2017. godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), Izmene Upućivanja na Konceptualni okvir u Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine), IFRIC 23 Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine). Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu. Rukovodstvo Banke smatra da će najznačajniji uticaj na finansijske izveštaje u narednom izveštajnom periodu imati MSFI 16 Lizing, koji stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019.godine (uz dozvoljenu raniju primenu) i koji će Banka primeniti od 1. januara 2019. godine. Uticaj primene MSFI 16 na finansijski izveštaj banke MSFI 16 Zakupi je objavljen od strane IASB u januaru 2016. godine. MSFI 16 će biti na snazi od 1. januara 2019. godine, zamenjujući prethodne standarde MRS 17 Zakup, IFRIC 4 Utvrđivanje da li aranžman sadrži zakup, SIC-15 Operativni lizing - Podsticaji i SIC-27 Procena supstanci transakcija koje uključuju pravni oblik zakupa. Opšte Informacije Standardom se utvrđuju osnovni principi u vezi sa priznavanjem, predstavljanjem i objavljivanjem ugovora o zakupu za obe ugovorne strane, tj. zakupca i zakupodavca. Centralna ideja ovog novog standarda je da zakupac generalno priznaje sve ugovore o zakupu i odgovarajuća prava i obaveze u bilansu stanja. Osnovni cilj MSFI 16 je da se izbegne prezentacija zakupa van izveštaja o finansijskoj poziciji. Prema MSFI 16, ugovori o zakupu se više ne klasifikuju kao operativni ili finansijski. Umesto toga, imovina sa pravom korišćenja i obaveza zakupa se priznaju za sve zakupnine od sada. Imovina sa pravom korišćenja se inicijalno meri po nabavnoj vrednosti, koja obuhvata početni iznos obaveze po osnovu lizinga prilagođenu za bilo koje plaćanje lizinga izvršenu pre datuma početka, plus sve početne direktne troškove i procenu troškova demontaže, uklanjanja ili obnavljanja osnovnog sredstva, umanjene za bilo koje primljene podsticaje za zakup. Imovina sa pravom korišćenja se naknadno amortizuje korišćenjem linearne metode. Obaveza za lizing se početno meri po sadašnjoj vrednosti plaćanja zakupnine koja se plaća tokom trajanja lizinga, diskontovana korišćenjem kamatne stope implicitne u zakupu ili, ako se ta stopa ne može na taj način utvrditi, obračunaće se korišćenjem inkrementalne stope zaduživanja Banke. Prema tome, sve obaveze po lizingu se generalno priznaju u skladu sa pristupom "prava korišćenja" u bilansu stanja. Jedini izuzetak su zakupi sa ukupnim trajanjem zakupa od 12 meseci ili manje, kao i za zakup niskih vrednosti, sa IASBom koji smatra da je zakup male vrednosti ako je 5.000 USD ili manje. U takvim slučajevima će biti moguće nastaviti priznavanje u okviru administrativnih troškova (zakupa). Što se tiče zakupodavaca, odredbe MRS 17 su u velikoj meri usvojene u novom MSFI 16. Računovodstvo zakupodavca (davaoca lizinga) stoga i dalje zavisi od toga koja strana ima materijalne mogućnosti i rizike u imovini lizinga. Priznavanje prava korišćenja imovine na strani aktive i odgovarajućih obaveza po osnovu lizinga na strani pasive, dovodi do povećanja ukupne aktive / pasive. Pošto se na strani pasive povećavaju samo obaveze, a sve ostale stavke ostaju iste, odnos kapitala se smanjuje. Bilans uspeha će takođe biti pogođen. Ukupan iznos troškova koji se naplaćuju tokom trajanja zakupa ostaje isti, ali vremenska raspodela i raspodela na različite delove bilansa uspeha se menja. Shodno MRS 17, troškovi u vezi sa operativnim lizingom se generalno priznaju linearnom metodom u stvarnom iznosu izvršenih plaćanja u operativnim troškovima. U skladu sa MSFI 16 - kao što je već bio na snazi za finansijski lizing - troškovi se dele između troškova kamate i amortizacije. Kako se troškovi kamata obračunavaju na osnovu metode efektivne kamatne stope i umanjuju tokom perioda trajanja lizinga, ali se amortizacija generalno sprovodi na linearnoj osnovi, što za posledicu ima digresivan razvoj troškova uz pomeranje troškova u ranije periode. Troškovi kamata se iskazuju u okviru neto prihoda od kamata. Pored toga, budući da je godišnja amortizacija imovine po osnovu prava korišćenja u skladu sa MSFI 16 manja od stope lizinga i sve ostale stavke ostaju iste, poslovni rezultat pre promene rashoda za kreditne gubitke se povećava. Izveštaj o tokovima gotovine će se pomeriti sa novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti na novčane tokove od finansijskih aktivnosti. Iako još uvek postoji mogućnost da se nastavi sa iskazivanjem plaćanja kamata u okviru novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti, obavezno je prikazati otkup obaveza po osnovu lizinga po novčanim tokovima iz aktivnosti finansiranja. 11
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.3. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Zakupi kod kojih je Banka zakupodavac Zbog strateške odluke Banke da se fokusira na osnovno bankarsko poslovanje, lizing portfolio je smanjen i zbog toga IFRS 16 neće imati materijalni uticaj na računovodstvo za Banku kao zakupodavca. Iste odredbe kao i prema IAS 17 i dalje će se primenjivati kako bi se utvrdilo da li je zakup operativni lizing ili finansijski lizing. Ako je zakup operativni lizing, sredstvo ostaje u bilansu stanja Banke, a prihod ostvaren od lizinga se iskazuje u bilansu uspeha. Ako je zakup finansijski lizing, priznaje se zakupnina po neto vrednosti ulaganja. Zakupi u kojima je Banka zakupac Banka je završila početnu procenu potencijalnog uticaja na njene finansijske izveštaje, uključujući procenu da li će koristiti bilo koje opcije za obnavljanje lizinga i do koje mere Banka bira praktična sredstva i izuzeća od priznavanja. Uglavnom se radi o zemljištu i zgradama koje se iznajmljuju od strane Banke. Generalno, Banka koristi svoju inkrementalnu stopu zaduživanja kao diskontnu stopu. Prelaz Banka će primeniti IFRS 16 od 1. januara 2019. godine, koristeći modifikovani retrospektivni pristup. Stoga će kumulativni efekat usvajanja IFRS 16 biti priznat kao usklađenje početnog stanja zadržane dobiti na dan 1. januara 2019. godine, bez prepravljanja uporednih informacija. Za ugovore po kojima se Banka javlja kao zakupac, imovina koju koristi odnosno pravo korišćenja u iznosu jednakom obavezi lizinga priznaje se u bilansu stanja (naknadno imovina s pravom korišćenja će biti prilagođena za obračune i avanse). Banka će primeniti IFRS 16 na sve ugovore sklopljene pre 1. januara 2019. godine i identifikovane kao zakupi u skladu sa IAS 17 i IFRIC 4. Banka neće primenjivati IFRS 16 ugovore o nematerijalnim sredstvima. Banka će koristiti izuzetke za kratkotrajne zakupnine i zakupnine male vrednosti, pri čemu se pravo na korišćenje imovine ne priznaje. Za ugovore o zakupu koji su ranije klasifikovani kao operativni lizing prema IAS 17, primenjiva diskontna stopa će biti inkrementalna stopa zaduživanja zakupca određena na dan prve primene. U nastavku su prikazani efekti prve primene IFRS 16 na osnovu sprovedenih preliminarnih kalkulacija: (000RSD) 1. januar 2019. 31. decembar 2019. Sredstva uzeta u lizing 493,470 - Obaveze za lizing 493,470 - Očekivani efekti kroz bilans uspeha Porast troškova amortizacije - 186,590 Porast rashoda od kamata - 392 Očekivani efekti kroz tokove gotovine Neto prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti - - Neto odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti - 16,904 2.4. Uporedni podaci Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2017. godinu koji su bili predmet revizije od strane revizorske kuće Deloitte. Banka nije izmenila početno stanje neraspoređene dobiti za 2017. godinu, jer nije bilo korekcije po osnovu Izveštaja revizora za 2017. godinu. Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2017. godinu izuzev promena u računovodstvenim politikama koje proizilaze iz primene MSFI 9. Banka je iskoristila priliku izuzeća kojom se dozvoljava da ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promena koje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, kao i obezvređenje po tom osnovu. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje proističu iz primene MSFI 9 u odnosu na period pre primene, priznate su u okviru kapitala odnosno pozicije neraspoređene dobiti, na dan 1. januara 2018. godine i to kao korekcija početnog stanja. Posledično, uporedni podaci prikazani za 2017. godinu ne odražavaju zahteve MSFI 9 i nisu uporedive sa podacima prikazanim za 2018. godinu (Napomena 2.6 I napomena 4.1.1). 12
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.5. Izjava o usklađenosti Finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) izdatim od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde. 2.6. MSFI 9 U julu 2014. godine, Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde je objavio konačnu verziju MFSI 9 Finansijski instrumenti, čija je primena obavezna za izveštajne periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine. Zahtevi MSFI 9 predstavljaju značajnu promenu u odnosu na MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje. Novi standard uvodi značajne promene u računovodstvenom obuhvatanju finansijskih sredstava i u određenim aspektima računovodstvenog obuhvatanja finansijskih obaveza. Klasifikacija i merenje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Na osnovu poslovnog modela entiteta i karakteristika novčanih tokova, MSFI 9 definiše tri osnovne kategorije za klasifikaciju finansijskih sredstava na dan inicijalnog priznavanja: Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti samo ako je cilj poslovnog modela da se sedstvo drži radi naplate ugovorenih novčanih tokova, a ugovoreni novčani tokovi su isključivo naplata glavnice i kamate na neotplaćeno stanje glavnice na određene datume ( SPPI kriterijum ); Finansijsko sredstvo se vrednuje po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat (eng. FVOCI) ako se sredstvo drži u poslovnom modelu u kojem se finansijsko sredstvo drži radi naplate ugovorenih novčanih tokova i da bi se finansijska sredstva prodala, a ugovoreni novčani tokovi su isključivo naplata glavnice i kamate na neotplaćeni iznos glavnice na određene datume (jednostavna karakteristika zajma); Finansijska sredstva koja ne ispunjavaju ove kriterijume se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (eng. FVTPL). Pored toga, ugrađeni derivati više neće biti odvojeni od osnovnog ugovora o finansijskom sredstvu. Takav finansijski instrument se procenjuje u celosti i meri se po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijski instrumenti se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati tim sredstvima (MSFI 9.5.1.). Krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Fer vrednost finansijskog instrumenta pri incijalnom priznavanju je obično cena transakcije, to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade (MSFI 9.B5.1.2A i MSFI 13). Međutim, ukoliko je deo dobijene ili date nadoknade različit od onoga priznatog kao finansijski instrument, Banka će računovodstveno odmeravati taj instrument po fer vrednosti. Na primer, fer vrednost dugoročnog zajma ili potraživanja koje ne nosi kamatu može da se odmeri po sadašnjoj vrednosti svih budućih dobitaka u gotovini diskontovanih korišćenjem preovladavajućih tržišnih kamatnih stopa za slične instrumente sa sličnom kreditnom sposobnošću. Svaki dodatni pozajmljeni iznos je rashod ili smanjenje prihoda osim ukoliko se ne kvalifikuje za priznavanje kao neka druga vrsta sredstva. Za ulaganja u vlasničke instrumente koji se ne drže za trgovanje, Banka može pri početnom priznavanju neopozivo odabrati da klasifikuje instrumente po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat (eng. FVOCI), pri čemu se sve naknadne promene u fer vrednosti priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata (eng. OCI). Ova klasifikacija se može primeniti na svako pojedinačno ulaganje. Banka u svom portfoliju u toku 2018. Godine nije imala ovakve instrumente. Zahtevi u vezi sa klasifikacijom i merenjem finansijskih obaveza samo su neznatno izmenjeni u odnosu na MRS 39. Promene fer vrednosti obaveza koje proizilaze iz promena sopstvenog kreditnog rizika obaveze priznaju se kroz ostali ukupni rezultat, dok se preostali iznos promene fer vrednosti prikazuje kroz bilans uspeha. Utvrđivanje poslovnog modela Sva finansijska sredstva trebaju biti raspoređena u jedan od poslovnih modela opisanih ispod. Takođe, pri inicijalnom priznavanju, za svako sredstvo treba da se utvrdi da li su ugovoreni novčani tokovi samo plaćanja glavnice i kamate (eng. SPPI test). Nakon toga finansijsko sredstvo treba da se svrsta u jednu od kategorija poslovnih modela 13
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Utvrđivanje poslovnog modela (nastavak) Držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova Držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i radi prodaje Ostali poslovni modeli finansijska aktiva koja se drži sa namerom trgovine ili koja ne ispunjava kriterijume kategorija iznad U retkom slučaju da entitet promeni svoj model upravljanja određenim finansijskim sredstvima, reklasifikacija svih sredstava na koje utiče promena bi bila potrebna. Karakteristike ugovorenih novčanih tokova Za potrebe procene da li ugovoreni novčani tokovi predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate, glavnica se definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom početnog priznavanja. Kamata se definiše kao naknada za vremensku vrednost novca, za kreditni rizik povezan sa neotplaćenim iznosom glavnice tokom određenog perioda, kao i za druge osnovne kreditne rizike i troškove kreditnog posla (npr. rizik likvidnosti i administrativni troškovi), i profitnu maržu. Prilikom procene da li su ugovoreni gotovinski tokovi isključivo plaćanja glavnice i kamate (eng. SPPI ), Banka je razmatrala ugovorene uslove instrumenta i analizirala postojeći portfolio na osnovu kontrolne liste za kriterijume isključivog plaćanja glavnice i kamata. To podrazumeva procenu da li finansijsko sredstvo sadrži ugovornu odredbu koja može promeniti vremenski period ili iznos ugovorenih novčanih tokova tako da ne ispunjava ovaj uslov imajući u vidu sledeće: potencijalne događaje koji bi promenili iznos ili vremenski okvir novčanih tokova, karakteristike zaduženosti, uslove prevremene otplate ili produžetka perioda otplate, uslove koji ograničavaju potraživanja Banke za novčanim tokovima navedenih sredstava i karakteristika koje menjaju naknadu za vremensku vrednost novca. Posebna pažnja pri analizi se odnosila na jednostrane promene marži i kamatnih stopa, klauzule o plaćanju unapred, ostala potencijalna plaćanja, projektno finansiranje i benchmark testove. Usklađenost sa SPPI testom se ocenjuje na sledeći način: Procenom jednostranih promena marži i kamatnih stopa, Banka je zaključila da prenos troškova vezanih za osnovni ugovor o pozajmici, klauzule napravljene da bi se održala stabilna profitna margina, i promene kamatne stope odražavaju pogoršavanje kreditnog rejtinga, ali nisu štetni sa stanovišta SPPI testa. Klauzule o plaćanju unapred, nisu štetni ukoliko iznos plaćen unapred odražava neplaćenu glavnicu, kamatu i naknadu povezanom sa prevremenim vraćanjem kredita. Takva naknada mora biti manja od gubitka nastalog od kamatne margine i gubitka nastalog od kamate Ostala potencijalna plaćanja su tipično klauzule o ostalim poslovnim transakcijama. Naknada za neispunjenje predstavlja povećani trošak za praćanje rizika ili nadoknadu za izgubljeni profit koji je povezan sa uzročnim događajem. Projektno finansiranje je procenjeno u skladu sa činjenicom da li postoji povezanost sa učinkovitošću predmetnog poslovnog projekta. Ukoliko nema takve povezanosti i zajmoprimac ima dovoljno kapitala za projekat da apsorbuje gubitke pre nego što isti počnu da utiču na sposobnost plaćanja kredita, mogu proći SPPI test. Krediti sa varijabilnom kamatnom stopom mogu sadržati karakteristike kamatne neusklađenosti. Da bi se procenilo da li je element vremenske vrednosti novca značajno modifikovan, kvantitativni benchmark test treba da se uradi. Kada se radi benchmark test, pri inicijalnom priznavanju, ugovorni nediskontovani tokovi gotovine finansijskog instrumenta su upoređeni sa tokom gotovine po benchmarku koji bi nastali da vremenska vrednost novca nije modifikovana. Efekat modifikovane vremenske vrednosti novca je razmatran u svakom izveštajnom periodu i kumulativno tokom životnog veka finansijskog instrumenta. Benchmark test je baziran u rasponu razumnih scenarija. Prihvatljivi uporedni finansijski instrument je onaj sa jednakim kreditnim kvalitetom i sa istim ugovornim uslovima osim za modifikacije. Ukoliko entitet zaključi da bi ugovorni (nediskontovani) tokovi gotovine mogli biti značajno drugačiji (prag od 10%) od (nediskontovanih) tokova gotovine po benchmark testu, finansijsko sredstvo ne ispunjava kriterijume definisane po MSFI 9, član 4.1.2 (b) i 4.1.2A(b) i shodno tome ne može biti odmeravan po amortizovanom trošku ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat. 14
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Karakteristike ugovorenih novčanih tokova (nastavak) Nakon prelaska na MSFI 9, nije bilo finansijskih instrumenata kod kojih je identifikovana kamatna neusklađenost što bi dovelo do odmeravanja tih finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha. S obzirom na činjenicu da je u internim politikama Banke za odobravanje novih proizvoda definisana obaveza usklđjenosti sa SPPI testom, značajan broj finansijskih instrumenata sa gore pomenutim karakteristikama nije očekivan. Klasifikacija i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Umanjenje vrednosti i obračun očekivanih kreditnih gubitaka MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model nastalih gubitaka novim modelom očekivanih kreditnih gubitaka (eng. ECL). Prilikom primene ECL modela koji uzima u obzir i informacije o budućim događajima, Addiko banka priznaje očekivani gubitak za svaki izveštajni datum kako bi reflektovala promene u kreditnom riziku datog finansijskog sredstva. Umanjenje vrednosti kroz model očekivanog gubitka bazira se na istorijskim, sadašnjim i prognoze o budućim događajima, samim tim uzima u obzir različita scenarija o događajima koji mogu da prouzrokuju kreditni gubitak u budućnosti. Prema MSFI 9, očekivani kreditni gubici tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta, se računaju kao očekivana sadašnja vrednost gubitaka koji nastaju ako dužnici ne ispune svoje obveze u određeno vreme tokom čitavog veka trajanja finansijskog instrumenta uz istovremeno razmatranje verovatnoće neispunjavanja obaveza kao i kreditnih gubitaka (gubitak zbog neispunjavanja obaveza). Detalji u vezi sa načinom obezvređenja primenom MSFI 9 mogu se naći u Napomeni 4.1.1 Kreditni rizik. Prestanak priznavanja i modifikacija ugovora MSFI 9 obuhvata uslove MRS 39 za prestanak priznavanja finansijske imovine i finansijskih obaveza bez suštinskih izmena. Ovaj zahtev nije imao materijalnog uticaja na Banku. Finansijsko sredstvo prestaje se priznavati kada su: Ugovorna prava na primanje novčanih tokova od imovine istekla; ili kada je Banka prenela svoja prava na primanje novčanih tokova od imovine ili preuzela obavezu plaćanja primljenog novčanog toka u celosti bez značajnog kašnjenja trećoj strani u okviru "pass-through" ugovora; i/ili (i) je prenela gotovo sve rizike i nagrade povezane sa vlasništvom nad imovinom, (ii) nije prenela niti zadržala gotovo sve rizike i nagrade povezane sa vlasništvom nad imovinom, ali je prenela kontrolu nad imovinom. Ugovorna usklađivanja koja proizlaze iz pregovora s dužnicima mogu dovesti do dve vrste izmena početnih ugovornih novčanih tokova. Značajne modifikacije koje vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva Ukoliko se ugovorni novčani tokovi finansijskog sredstva bitno modifikuju, to rezultira prestankom priznavanja (zbog isteka ugovornih prava na novčane tokove) tog finansijskog sredstva u skladu sa MSFI 9. Novo finansijsko sredstvo s izmenjenim uslovima priznaje se a razlika između amortiziranog troška finansijskog sredstva koji se prestao priznavati i fer vrednosti novog finansijskog sredstva iskazuje se u Bilansu uspeha. Ako dužnik nije u statusu neizvršenja ili ako značajna modifikacija ne dovodi do statusa neizvršenja, tada će novo sredstvo biti klasifikovano u Fazu 1. Ako je dužnik u statusu neizvršenja ili ako značajna modifikacija dovodi do statusa neizvršenja, tada će se novo sredstvo tretirati kao kupljena ili nastala kreditno obezvređena sredstva (eng. POCI). Za POCI finansijska sredstva se ne priznaju ispravke vrednosti, a očekivani kreditni gubici tokom životnog veka trajanja finansijskog instrumenta su uključeni u kreditno usklađenoj efektivnoj kamatnoj stopi pri početnom priznavanju. Nakon toga, iznos promene očekivanih kreditnih gubitaka tokom životnog veka finansijskog instrumenta od početnog priznavanja POCI finansijskog sredstva se treba priznati kao dobit ili gubitak od umanjenja vrednosti u Bilansu uspeha. 15
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Klasifikacija i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (nastavak) Umanjenje vrednosti i obračun očekivanih kreditnih gubitaka (nastavak) Značajne modifikacije koje vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva (nastavak) Ako se kriterijumi za prestanak priznavanja primenjuju na dužnike koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama klasifikovanim u Fazi 3, tada se procena promena očekivanih novčanih tokova vrši umesto procene ugovornih novčanih tokova. Revidirani uslovi ugovora mogu odražavati sposobnost dužnika da otplati inicijalne novčane tokove, kao što je već izraženo u proceni umanjenja vrednosti. Sledeći glavni kriterijumi su prepoznati kao značajne modifikacije: Kvantitativni - značajna promena ugovornih novčanih tokova kada se sadašnja vrednost novčanih tokova prema novim uslovima diskontuje koristeći originalnu efektivnu kamatnu stopu i razlikuje se od diskontovane sadašnje vrednosti izvornog finansijskog instrumenta za najmanje 10%. Kvalitativna: - promena dužnika, - promena valute - promena svrhe finansiranja - SPPI kritične karakteristike su uklonjene ili uključene u novi ugovor o zajmu. Neznačajne modifikacije koje ne vode do prestanka priznavanja finansijskog sredstva Ukoliko se ugovoreni novčani tokovi finansijskog sredstva modifikuju na način koji ne rezultira prestankom priznavanja tog finansijskog sredstva u skladu s MSFI 9 Finansijski instrumenti, potrebno je ponovo izračunati bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva na osnovu modifikovanih ugovorenih novčanih tokova primenom originalne efektivne kamatne stope za diskontovanje. Dobitak ili gubitak od modifikacije priznaje se u bilansu uspeha. Uticaji prve primene MSFI 9 Novi standard utiče na klasifikaciju i merenje finansijskih instrumenata počev od 1. januara 2018. godine i to: na osnovu dosadašnjih procena, najveći deo kreditnog portfolija klasifikovanog kao krediti i potraživanja prema MRS 39 Banka i dalje meri po amortizovanoj vrednosti u skladu sa MSFI 9; finansijska sredstva vrednovana kao namenjena trgovanju u skladu sa MRS 39 su vrednovana po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa MSFI 9; finansijska sredstva vrednovana kao raspoloživa za prodaju u skladu sa MRS 39 su vrednovana po fer vrednosti kroz ostali rezultat u skladu sa MSFI 9. Investicione hartije koje su se prema IAS 39 vrednovale kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, čija je fer vrednost bila evidentirana kroz ostali rezultat, u iznosu od 589,429 hiljada dinara, reklasifikovane su u kategoriju merenu preko bilansa uspeha prema IFRS 9. Što se tiče klasifikacije i merenja finansijskih obaveza, nije bilo značajnijih uticaja na finansijske izveštaje Banke po osnovu novih propisa MSFI 9. Prema MSFI 9.7.2.15, nudi se odabir računovodstvene politike da se prethodni periodi izmene ili da se priznaju uticaji od početne primene MSFI 9 u početnom kapitalu sa 01. januarom 2018. godine. 16
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) Prelazak Promene u računovodstvenim politikama koje rezultiraju primenom MSFI 9 su primenjene Tako da je Banka iskoristila izuzetak koji joj dozvoljava da ne priznaje uticaj tokom prethodnih perioda vezanih za promene u klasifikaciji i odmeravanju (uključujući i obezvređenje). Promene izloženosti finansijskih sredstava i obaveza koje su rezultat primene MSFI 9 su priznate u neraspoređenoj dobiti na dan 01. januara 2018. godine. Obelodanjivanje finansijskog uticaja MSFI 9 Promene između kategorija odmeravanja i izloženostima finansijskih sredstava po MRS 39 i MSFI 9 na 01. januar 2018. godine su: Finansijska sredstva (u hiljadama RSD) MRS 39 MSFI 9 Novčana sredstva i računi depozita kod centralnih banaka 10,575,958 10,575,958 Krediti i potraživanja od banaka 2,828,041 2,831,405 Krediti i potraživanja od klijenata 61,639,577 60,377,565 Hartije od vrednosti 16,880,855 16,880,855 Ostala sredstva 476,834 475,824 Kreditni portfolio klasifikovan kao krediti i potraživanja prema MRS 39 standardu klasifikuju se u poslovni model držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova što dovodi do nepostojanja uticaja budući da su ovi krediti mereni po amortizovanom trošku prema MSFI 9 standardu. Nije bilo promena u klasifikaciji i odmeravanju finansijskih obaveza usled primene MSFI 9 standarda. Primena novog pristupa vrednovanja su za rezultat imala značajne promene. Efekat prve primene IFRS 9 strandarda na 01.01.2018. godine za rezultat ima smanjenje kapitala u iznosu 1,324,783 hiljada RSD. Efekat na pokazatelj CET1 se smanjio za 1.56%. Iznos obezvređenja potraživanja po amortizovanom trošku je porastao za 1,259,658 hiljada RSD u bilansu, a u kapitalu na ime vrednovanja hartija od vrednosti kroz FVTOCI 55.895 hiljada RSD. Efekat prebacivanja suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije u bilans stanjua u iznosu 1,715,195 hiljada RSD, nije imao uticaj na povećanje bilansne izloženosti, jer je ovaj deo potraživanja 100% obezvređen. 17
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.6. MSFI 9 (nastavak) (000 RSD) POZICIJA MRS39 Efekat Vrednovanje Nova klasifikacija po Neto vrednost MRS 39 završeno stanje na dan Neto vrednost MSFI 9 početno stanje na dan Prebacivanje evidencione kamate na bilnas Ispravka potraživanja po amortizovanom trošku AKTIVA Portfolio Metod merenja MSFI 9 31.12.2017. 01.01.2018. Bruto izloženost vrednosti Ispravka vrednosti Amortizovana Gotovina i sredstva kod centralne banke Krediti i potraživanja Amortizovana vrednost vrednost 10,575,958 10,575,958 - - - Potraživanja po osnovu derivata Sredstva namenjena trgovanju FVTPL FVTPL 157,022 157,022 - - - Hartije od vrednosti vrednovane kroz bilans uspeha FVTPL FVTPL FVTPL 101,474 101,474 - - - Hartije od vrednosti vrednovane kroz ostali kapital AFS Fer vrednost kroz kapital FVOCI 16,189,952 16,134,057 - - (55,895) Investicione jedinice vrednovane kroz ostali kapital AFS Fer vrednost kroz kapital FVTPL 589,429 589,429 - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Amortizovana 2,828,041 2,831,405 - - 3,364 Krediti i potraživanja od komitenata Krediti i potraživanja Amortizovana vrednost vrednost 61,639,577 60,377,565 1,715,195 (1,715,195) (1,262,012) Ostala sredstva Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 476,834 475,824 - - (1,010) UKUPNA FINANSIJSKA SREDSTVA 92,558,287 91,242,734 1,715,195 (1,715,195) (1,315,553) Vanbilansne stavke koje se klasifikuje, neto Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost Amortizovana vrednost 14,295,294 14,286,064 - - (9,230) UKUPNO IZLOŽENOST 106,853,581 105,528,798 1,715,195 (1,715,195) (1,324,783) 18
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.8. Korišćenje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Politika u primeni od 1. januara 2018. godine Banka na svaki izveštajni datum procenjuje i priznaje rezervisanja za očekivane kreditne gubitke za finansijska sredstva koja se mere po amortizovanoj vrednosti ili za dužnička finansijska sredstva koja se evidentiraju po fer vrednosti kroz ostali rezultat za kreditne obaveze i izdate garancije. Knjigovodstvena vrednost finansijskih instrumenata koji se mere po amortizovanoj vrednosti, umanjuje se za iznos rezervisanja za očekivane kreditne gubitke, dok se obračunati očekivani kreditni gubici za finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat evidentira u kapitalu. Pretpostavke i procene koje Banka koristi kao input u modelu vrednovanja očekivanih kreditnih gubitaka, kao i ocena o značajnom povećanju kreditnog rizika, obelodanjene su u Napomeni 4.1.1. Kreditni rizik. Politike u primeni do 1. januara 2018. godine Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme ( osnovna sredstva ) se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Zbog značaja osnovnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. 19
2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) 2.8. Korišćenje procenjivanja (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) Odložena poreska sredstva Odloženi porezi se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je 15% (2017. godine: 15%). Tekući porez Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Banka je obavezna da tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15% (2017. godine: 15%), utvrđuje se Poreskim bilansom Banke. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 28 uz finansijske izveštaje. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost finansijskih instrumenata kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu poslednjih raspoloživih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum vrednovanja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma vrednovanja. Na datum bilansa stanja, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način oslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 4.3. uz finansijske izveštaje. 3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 3.1. Priznavanje prihoda i rashoda Banka priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti Banka imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Banke kao što je u daljem tekstu opisano. 3.2. Prihodi i rashodi od kamata Politike u primeni od 01. januara 2018. godine Banka ostvaruje prihode i rashode od kamata iz poslovanja sa Narodnom bankom Srbije, domaćim i stranim bankama i pravnim i fizičkim licima. Prihodi i rashodi od kamata, uključujući zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda (obračunska osnova) i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Prihodi i rashodi po osnovu kamata priznaju se po načelu uzročnosti prihoda uz primenu efektivne kamatne stope koja se utvrđuje u trenutku početnog priznavanja finansijskog sredstva/obaveze. 20