Branislav Radulovic_Vrednovanje NPO

Транскрипт

1 VREDNOVANJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME Branislav Radulović Seminar: Vrednovanje u finansijskim izveštajima Beograd, decembar 2013.

2 PODACI U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA MORAJU BITI: POUZDANI ISTINITI RELEVANTNI RAZUMLJIVI VREDNOSTI U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA MORAJU: PODRAZUMEVATI AKTUELNE PODATKE BITI ZASNOVANE NA NAJBOLJIM SAZNANJIMA DA SU REZULTAT RAZUMNIH PROCENA SADRŽATI PRETPOSTAVKE KOJE BI PRIMENILI I DRUGI

3 PROMENE RAČUNOVODSTVENIH POSTUPAKA zakonska, normativna, pravila REGULATIVA profesionalna, smernice, načela određene grupe, podzakonski akt RAZVRSTAVANJE slobodno, računovodstvenim politikama propisane metode amortizacije i stope amortizacije SMANJENJE VREDNOSTI izbor načina amortizacije, preispitivanje obezvređenja revalorizacija, podzakonski akt i koeficijenti POVEĆANJE VREDNOSTI preispitivanje ispravke mogućnost procene fer vrednosti

4 PRIVLAČENJE INVESTITORA PRIBAVLJANJE DODATNIH SREDSTAVA PROMENA VLASNIČKE STRUKTURE PORESKE OBAVEZE UGOJITI BILANS UTANJITI DOBIT VIŠA VREDNOST IMOVINE ODNOS STALNE I OBRTNE IMOVINE NIŽE OBAVEZE BOLJI REZULTAT VEĆI TROŠKOVI POSLOVANJA SKROMNIJI REZULTAT

5 ? VREDNOST o KAKVE SU TRENUTNE CENE NA TRŽIŠTU; o KOLIKA JE BILA CENA KOŠTANJA U VREME PRIBAVLJANJA; o KOJE SU BUDUĆE OČEKIVANE KORISTI.

6 V R E D N O S T N P O U F. I. promene vrednosti (povećanja-smanjenja) obezvređenje a m o r t i z a c i j a n a k n a d n a u l a g a n j a p o č e t n o p r i z n a v a n j e

7 PRETPOSTAVKE BILANSIRANJA stalna sredstva su samo ona čiji je predviđeni vek trajanja duži od jednog obračunskog perioda (12 meseci), čije se korišćenje očekuje u dužem roku dugoročno su vezana za poslovanje. sredstva su pod kоntrоlоm preduzeća, sredstva će u budućnosti donositi ekonomske koristi i vrednost sredstava se može pouzdano izmeriti.

8 PRAVILA PROCENJIVANJA I MERENJA SREDSTVA SE PROCENJUJU POJEDINAČNO. INICIJALNO MERENJE SE VRŠI PO NABAVNOJ VREDNOSTI + fakturna vrednost + zavisni troškovi nabavke (prevoz, montaža, carina, osiguranje) + troškovi dovođenja u funkciju (popravke, priprema prostora) - popusti dobavljača - troškovi pripreme za proizvodnju - gubici dok se ne postigne planirani učinak PO CENI KOŠTANJA

9 PRAVILA PROCENJIVANJA I MERENJA SREDSTVA SE PROCENJUJU POJEDINAČNO. INICIJALNO MERENJE SE VRŠI PO NABAVNOJ VREDNOSTI PO CENI KOŠTANJA zbir troškova radi proizvodnje proizvoda ili vršenja usluga + troškovi direktnog rada i materijala + ostali troškovi neposredno izazvani stvaranjem proizvoda - troškovi uprave - troškovi skladištenja

10 PRAVILA PROCENJIVANJA I MERENJA SREDSTVA DOBIJENA IZ SUBVENCIJA procenjuju se po fer vrednosti, a donacija se tretira kao odloženi prihod, koji se u bilans uspeha prenosi tokom perioda korišćenja sredstva SREDSTVA DOBIJENA RAZMENOM procenjuju se po fer vrednosti sredstva koje je dato u razmenu, ili po knjigovodstvenoj vrednosti datog sredstva korigovano za iznos date ili plaćene gotovine

11 PRAVILA PROCENJIVANJA I MERENJA NAKNADNA ULAGANJA NA POSTOJEĆIM SREDSTVIMA prema opštem principu priznavanja i istim kriterijumima kao i prilikom početnog priznavanja kapitalizuju se (povećanje vrednosti) ulaganja kojima se: povećava kapacitet, produžava korisni vek trajanja, poboljšava kvalitet ili bitno smanjuju troškovi; osnovni kriterijum: da li se naknadnim ulaganjem menjaju inicijalno odmerene karakteristike ili samo održavaju na prvobitnom nivou.

12 NAKNADNO MERENJE model nabavne vrednosti vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja (istorijski trošak) model revalorizacije procenjivanje poštene fer vrednosti (aktivno tržište)

13 NAKNADNO MERENJE Prva primena modela revalorizacije - prelazak sa modela nabavne vrednosti na model revalorizacije MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške: tretirati kao revalorizaciju u skladu sa MRS 16, a ne u skladu sa MRS 8 nema retroaktivne primene. ne važi u obrnutom slučaju.

14 AMORTIZACIJA Izbor metode, određivanje veka upotrebe i stopa za amortizaciju stvar su prosuđivanja, na osnovu iskustva sa sličnim sredstvima u zavisnosti od poslovne politike korišćenja sredstava Stopu za amortizaciju određuju metod amortizacije i korisni vek upotrebe. Metode koje se mogu koristiti: vremenske: metoda linearnog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja i funkcionalna (proizvodna) metoda. Prilikom sastavljanja F.I. redovno se vrši preispitivanje preostalog veka korišćenja svakog sredstva i usklađivanje amortizacionih stopa.

15 AMORTIZACIJA Obračun amortizacije se vrši na nabavnu vrednost koja se umanjuje za procenjenu rezidualnu vrednost (likvidacioni ostatak). Rezidualna preostala vrednost predstavlja procenjenu neto vrednost koju je moguće dobiti za sredstvo nakon povlačenja iz upotrebe i utvrđuje se procenom.

16 OBEZVREĐENJE Na kraju svakog izveštajnog perioda - obavezno testiranje na obezvređenje. Procenjuje se da li neotpisana vrednost odgovara iznosu koji će biti nadoknađen upotrebom ili prodajom sredstva (zahtev MRS 36) poredi se neotpisana vrednost sa procenjenom nadoknadivom vrednošću (neto prodajna vrednost ili upotrebna vrednost, u zavisnosti koja je veća). Neto prodajna vrednost je iznos koji se može dobiti prodajom na tržištu umanjen za troškove prodaje, Upotrebna vrednost predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih neto novčanih tokova koji se očekuju od upotrebe sredstva i od njegove prodaje na kraju upotrebnog veka.

17 UTICAJ KRITERIJUMA ZA PRIZNAVANJE Za poreske svrhe: stalnim sredstvima, za koja se obračunava amortizacija koja se priznaje u poreskom bilansu, smatraju se sredstva čiji je vek upotrebe duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u preme pribavljanja veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom. ISTI KRITERIJUM sloboda u smislu metoda i stope amortizacije, rezidualna vrednost VIŠI KRITERIJUM manja vrednost imovine niža amortizacija veći troškovi umanjen rezultat NIŽI KRITERIJUM viša vrednost imovine veća amortizacija deo amortizacije se ne priznaje pravo na poreski kredit

18 UTICAJ PROCENJENOG VEKA UPOTREBE KRAĆI VEK UPOTREBE DUŽI VEK UPOTREBE VEĆA AMORTIZACIJA MANJI IZNOS AMORTIZACIJE MANJA VREDNOST IMOVINE PRECENJENA IMOVINA UBRZANI OTPIS BOLJI REZULTAT POTREBA PONOVNOG PROCENJIVANJA PRIZNAVANJE GUBITAKA LATENTNE REZERVE SKRIVENI GUBITAK

19 + PREDNOSTI PROCENE PO FER VREDNOSTI Finansijski izveštaji su realniji i objektivniji - sredstva su iskazana po tržišnim vrednostima. Poboljšava se imovinski i finansijski položaj - u aktivi se povećava vrednost imovine a u pasivi ukupan kapital preko revalorizacionih rezervi odnosno ukupni prihodi, u slučaju da je došlo do povećanja vrednosti imovine usled procene fer vrednosti. Deo revalorizacionih rezervi formiranih procenom moguće je preneti na neraspoređenu dobit. Manja je oporeziva dobit prilikom prodaje sredstva. Povećanje sopstvenih u odnosu na pozajmljene izvore (jedan od pokazatelja na osnovu kojih banke vrše procenu klijenata u svrhu odobravanja kredita), ukoliko su efekti procene po fer vrednosti pozitivni.

20 - NEGATIVNI EFEKTI PROCENE PO FER VREDNOSTI Veći iznos troškova amortizacije, što umanjuje finansijski rezultat. Veći porez na imovinu, usled povećanja knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti po osnovu procene fer vrednosti. Revalorizacione rezerve formirane procenom fer vrednosti ne mogu da se koriste i raspodeljuju sve dok se konkretno sredstvo po osnovu kojeg je formirana rezerva ne proda ili na drugi način otuđi. Može da dođe do povećanja veličine pravnog lica što posledično dovodi do smanjenja poreskih olakšica. Povećavaju se troškove poslovanja, ukoliko pravno lice odluči da za procenu poštene fer vrednosti stalnih sredstava angažuje eksternog nezavisnog procenitelja.

21 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO 1. računovodstvenim politikama treba nedvosmisleno urediti postupak vrednovanja NPO nakon početnog priznavanja - opredeljenje za jedan od dva modela;

22 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO kriterijumi za evidentiranje naknadnih ulaganja kod već priznatih sredstava nisu precizirani računovodstvenim politikama;

23 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO ne vrši se procena korisnog veka trajanja, vrlo retko se vrši preispitivanje preostalog veka trajanja i utvrđuju uju stope amortizacije;

24 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO kriterijumi za testiranje na obezvređenje odnosno procenu nadoknadive vrednosti 4. kriterijumi za testiranje na obezvređenje odnosno procenu nadoknadive vrednosti uglavnom nisu precizirani;

25 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO retko se utvrđuje rezidualna vrednost kao preostala vrednost nakon povlačenja iz upotrebe;

26 NEPRAVILNOSTI PRILIKOM VREDNOVANJA NPO procenu vrednosti NPO vrše zaposleni radnici, fizička ili pravna lica koji nisu kvalifikovani za vrednovanje za potrebe finansijskog izveštavanja, a izveštaji o proceni vrednosti se ne sastavljaju prema zahtevima MSFI i autorizovanim standardima procene i ne sadrže odgovarajuća objašnjenja.

27 NOVI STANDARD Merenje fer vrednosti (MSFI 13) objavljen 12. maja godine obaveza primene od 1. januara godine, uz dopuštenu raniju primenu

28 Merenje fer vrednosti (MSFI 13) Cilj MSFI 13 je da propiše jedinstvenu primenu računovodstvene politike fer vrednosti u slučaju kada drugi MRS/MSFI zahteva ili dozvoljava procenu po fer vrednosti (MRS 16 sadrži smernice za određivanje fer vrednosti NPO). Standard definiše fer vrednost, utvrđuje okvir za merenje vrednosti i postavlja zahteve za obelodanjivanjem. Ne postavlja nove zahteve kada treba primeniti fer vrednost ali daje na jednom mestu uputstva kako fer vrednost treba utvrđivati. Nastoji da smanji subjektivnost kod procene zahtevajući da se maksimalno koriste ulazni podaci koji su uočljivi i opširna obelodanjivanja. Utvrđivanje fer vrednosti je zasnovano na tržištu pre nego na specifičnostima društva; namera da se drži sredstvo ili da na neki drugi način izmiri obavezu nije relevantna za fer vrednost.

29 Merenje fer vrednosti (MSFI 13) Naglašeno je pravilo da se fer vrednost utvrđuje pre svega na osnovu tržišnih podataka, a ne internih procena rukovodstva i očekivanja menadžmenta. Standard insistira na primeni koncepta najviše i najbolje upotrebe ( highest and best use ). Zahtevi Standarda U najvećoj mogućoj meri koristiti inpute koji su vidljivi, uočljivi, koji se mogu opaziti, za koje je moguća direktna opservacija (tržišna cena, postignute cene na aukcijama, javnim prodajama i sl.). U najmanjoj mogućoj meri treba koristiti inpute koji nisu očigledni (interne procene rukovodstva na bazi projekcije i diskontovanja novčanih tokova).

30 Revizor ocenjuje da li su vrednosti u skladu sa preporukama standarda, da li je procena fer vrednosti urađena profesionalno, da li je procena izvršena za potrebe finansijskog izveštavanja. Revizorske procedure se fokusiraju na: Signifikantne pretpostavke - da li su razumne i konzistentne sa postojećima tržišnim informacijama, ekonomskim okruženjem i iskustvima iz prošlosti; - da li bi i ostali učesnici na tržištu upotrebili druge pretpostavke i analize? Metod procene - da li je model odgovarajući za date okolnosti? Podaci korišćeni u procenama - da li su podaci iz pouzdanog izvora, relevantni, precizni i u saglasnosti sa ostalim podacima.

31 Hvala na pažnji. d.o.o. Correspondent Firm of the RSM International Network Bul. Mihaila Pupina 10 b/ii Beograd Srbija Tel: 011/ Fax: 011/