Erste Bank a.d. Novi Sad Pillar III - Objavljivanje podataka i informacija za 30. jun godine

Транскрипт

1 Erste Bank a.d. Novi Sad Pillar III - Objavljivanje podataka i informacija

2 OPŠTE INFORMACIJE ERSTE BANK A.D. NOVI SAD Sedište: Ulica Bulevar Oslobođenja 5, Novi Sad, Srbija Matični broj: Poreski identifikacioni broj: SWIFT: GIBARS22 Internet stranica: Info telefon:

3 Pillar III - Objavljivanje podataka i informacija SADRŽAJ 1. UVOD REGULATORNI KAPITAL STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALA OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA OSNOVNI KAPITAL DOPUNSKI KAPITAL ODBITNE STAVKE OD KAPITALA ADEKVATNOST KAPITALA REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI KREDITNI RIZIK TRŽIŠNI RIZICI OPERATIVNI RIZIK DODATNA KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJA KREDITNI RIZIK TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

4 1. UVOD Erste Bank a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka), član Erste Bank Group, priprema izveštaj Objavljivanje podataka i informacija (u daljem tekstu: Izveštaj), deo koji se odnosi na kvantitativno objavljivanje, sa stanjem na dan 30. jun godine. Izveštaj ispunjava zahteve za objavljivanjem propisane članom 51a Zakona o bankama (Službeni Glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) i Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni Glasnik RS br. 45/2011). Informacije prezentovane u ovom dokumentu predstavljaju podatke i informacije koje se odnose na Erste Bank a.d., bez uključivanja zavisnog pravnog lica osim ukoliko nije drugačije navedeno (za više informacije o bankarskoj grupi videti poglavlje 4. BANKARSKA GRUPA). Iznosi u ovom Izveštaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (RSD), osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Podaci, odnosno informacije objavljeni u okviru ovog Izveštaja su predmet nezavisne revizije. Izveštaj je dostupan na internet stranici Banke ( 4

5 2. REGULATORNI KAPITAL 2.1. STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALA Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka (Službeni Glasnik RS br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala. Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala. Na dan 30. juna godine, struktura regulatornog kapitala Banke je kao što sledi: Kvalifikovani kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija Emisiona premija Rezerve iz dobiti Neraspoređena dobit iz ranijih godina Nematerijalna ulaganja Regulatorna usklađivanja vrednosti - Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Regulatorna usklađivanja vrednosti - potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke Osnovni kapital Subordinirane obaveze Deo revalorizacionih rezervi Dopunski kapital Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica Odbitne stavke od kapitala Od čega; umanjenje Osnovnog kapitala Od čega: umanjenje Dopunskog kapitala Ukupno osnovni kapital Ukupno dopunski kapital Ukupno kapital Tabela 1: Struktura regulatornog kapitala Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Takođe, Banka osigurava da visina njenog kapitala u toku njenog poslovanja nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od evra prema zvaničnom srednjem kursu NBS, u skladu sa propisanim u Zakonu o bankama. 5

6 2.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA OSNOVNI KAPITAL Akcijski kapital Na dan 30. juna godine, nominalna vrednost uplaćenog akcijskog kapitala osim preferencijalnih kumulativnih akcija, odnosno upisani i uplaćeni kapital Banke se sastoji od običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD U toku godine nije bilo promena u akcijskom kapitalu. Većinski akcionar Banke je Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Beč sa učešćem od 74% u akcijskom kapitalu na dan 30. juna godine. Struktura akcionara Banke na dan 30. juna godine je sledeća: Naziv akcionara Broj akcija Učešće u % Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Beč ,0 Steiermärkische Bank und Sparkassen AG, Grac ,0 Ukupno ,0 Tabela 2: Struktura akcionara Emisiona premija Emisiona premija u iznosu od RSD hiljada na dan 30. juna godine obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Rezerve iz dobiti Rezerva iz dobiti na dan 31. decembra godine iznosila je RSD hiljada, dok na dan 30. juna godine rezerva iz dobiti iznosi RSD hiljada i uvećana je za RSD hiljada po osnovu neraspoređenog dobitka iz godine, a na osnovu Odluke Skupštine akcionara Banke od 28. marta godine. Ostalo Neraspoređena dobit iz ranijih godina iznosi RSD hiljada i predstavlja dobit utvrđenu aktuarskim obračunom u skladu sa MRS 19. Odbitne stavke od osnovnog kapitala na dan 30.jun 2014.godine čine: nematerijalna ulaganja u iznosu od RSD hiljada, nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu RSD hiljada i iznos potrebne rezerve za gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama (RSD hiljada). 6

7 DOPUNSKI KAPITAL Subordinirane obaveze Stanje obaveza po subordiniranim kreditima, koje ispunjavaju uslove za uključivanje u Dopunski kapital, na dan 30. juna godine je prikazano u sledećoj tabeli: Naziv poverioca Oznaka valute kredita Inicijalno odobreni iznos kredita u valuti Datum dospeća Stanje na dan godine Učešće u % EGB Ceps EUR ,1 Erste GCIB EUR ,9 Ukupno ,0 Tabela 3: Subordinirane obaveze Subordinirani dugoročni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Beč je odobren dana 20. decembra godine u iznosu od EUR na period od 10 godina sa grejs periodom od 5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uvećanog za 2,4% na godišnjem nivou. U skladu sa ugovornim odredbama, glavnica se otplaćuje u 21 jednake kvartalne rate od kojih prva dospeva nakon isteka grejs perioda. Subordinirani dugoročni kredit odobren od strane Erste GCIB Finance, Amsterdam odobren je dana 27. decembra godine u iznosu od EUR na period od 10 godina sa grejs periodom od 5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uvećanog za 3,65% na godišnjem nivou. U skladu sa ugovorenim odredbama, glavnica se otplaćuje u 21 jednake kvartalne rate od kojih prva dospeva nakon isteka grejs perioda. U skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke, subordinirane obaveze koje se uključe u Dopunski kapital se u poslednjih pet godina pre roka dospeća te obaveze umanjuju kumulativno za 20% godišnje, pa se u poslednjoj godini pre roka dospeća ne uključuju u Dopunski kapital. U skladu sa tim, ugovoreni subordinirani dugoročni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Beč je umanjen za odgovarajući procenat prilikom uključivanja u Dopunski kapital. Tabela ispod prikazuje iznos subordiniranih obaveza uključenih u Dopunski kapital na dan 30. juna godine: Subordinirani Naziv poverioca kapital Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Beč Erste GCIB Finance, Amsterdam Ukupno Tabela 4: Subordinirani kapital Deo revalorizacionih rezervi Revalorizacione rezerve se odnose na hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi i koje se jednom mesečno usklađuju sa cenom na tržištu. Po osnovu ovih usklađivanja Banka je ostvarila pozitivne revalorizacione rezerve u iznosu od RSD hiljada (posle umanjenja za porez) ODBITNE STAVKE OD KAPITALA Odbitne stavke od kapitala se oduzimaju od Osnovnog i Dopunskog kapitala na način da je 50% njihovog ukupnog iznosa oduzeto od Osnovnog kapitala i 50% od Dopunskog kapitala. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica iznose RSD hiljada na dan 30. juna godine i korišćena su kao odbitna stavka od kapitala. 7

8 3. ADEKVATNOST KAPITALA 3.1. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, ukupan iznos kapitalnih zahteva se izračunava i stavlja u odnos sa regulatornim kapitalom. Regulatorni kapital mora biti raspoloživ najmanje u iznosu zbira minimalnih kapitalnih zahteva. Minimalni kapitalni zahtev u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, t.j. racio adekvatnosti kapitala, od 12% je bio postignut sve vreme u toku izveštajnog perioda. Na dan 30. juna godine racio adekvatnosti kapitala je iznosio 20,75%. Na osnovu poslovnih aktivnosti Banke, sledeći kapitalni zahtevi su obračunati za kreditni rizik, tržišne rizike (tj. cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i deviznog rizika) i operativni rizik KREDITNI RIZIK Tabela ispod pruža prikaz ukupnih minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik na dan 30. juna godine. Kapitalni zahtev za kreditni rizik je raspoređen po klasama izloženosti kao što sledi: Kapitalni Klasa izloženosti zahtev Država i centralne banke - Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna društva Fizička lica Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaćena potraživanja Ulaganja u otvorene investicione fondove - Ostale izloženosti Ukupno Tabela 5: Kapitalni zahtev za kreditni rizik po klasama izloženosti TRŽIŠNI RIZICI U tabeli ispod je prikazan kapitalni zahtev za pokriće tržišnih rizika po pojedinačnim vrstama rizika na dan 30. jun godine: Tržišni rizici Kapitalni zahtev Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti Kapitalni zahtev za devizni rizik Ukupno Tabela 6: Kapitalni zahtev za tržišne rizike OPERATIVNI RIZIK Za izračun regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach BIA). Na dan 30. juna godine, kapitalni zahtev za operativni rizik je iznosio RSD hiljada. 8

9 3.2. DODATNA KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJA KREDITNI RIZIK Bruto izloženost Banke kreditnom riziku, na dan 30.jun 2014.godine kao i prosečna bruto izloženost tokom godine su prikazane u tabeli ispod: Izloženost (% ukupnog) Prosečna izloženost Klasa izloženosti Izloženost Država i centralne banke , Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave , Javna administrativna tela , Banke , Privredna društva , Fizička lica , Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima ,7 0 Dospela nenaplaćena potraživanja , Ostale izloženosti , Ukupno , Tabela 7: Bruto izloženost po klasama izloženosti Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima. Geografska oblast Klasa izloženosti Izloženost Srbija Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna društva Fizička lica Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaćena potraživanja Ostale izloženosti Ukupno Austrija Banke Privredna društva 492 Fizička lica Ukupno Ostale zemlje Banke Privredna društva Fizička lica Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaćena potraživanja Ukupno Ukupno Tabela 8: Bruto izloženost prema materijalno značajnim geografskim oblastima po klasama izloženosti 9

10 Tabela ispod daje pregled bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima 1 po klasama izloženosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja. Klasa izloženosti Sektor Bruto Izloženost Izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti Ispravka vrednosti i rezervisanje Država i centralne banke Bankarski sektor u zemlji Javni sektor Ukupno Teritorijalne autonomije i jedinice lok. samouprave Javni sektor Ukupno Javna administrativna tela Javni sektor Ukupno Banke Bankarski sektor u zemlji Sektor stranih lica Ukupno Privredna društva Bankarski sektor u zemlji Sektor javnih preduzeća Sektor privrednih društava Sektor preduzetnika Sektor stranih lica Poljoprivredni proizvođači Sektor drugih komitenata Ukupno Fizička lica Sektor javnih preduzeća Sektor privrednih društava Sektor preduzetnika Sektor stanovništva Sektor stranih lica Poljoprivredni proizvođači Ukupno Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepok. Dospela nenaplaćena potraživanja Bankarski sektor u zemlji Sektor privrednih društava Sektor preduzetnika Sektor stanovništva Poljoprivredni proizvođači Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor privrednih društava Sektor preduzetnika Sektor stanovništva Poljoprivredni proizvođači Sektor drugih komitenata Ukupno Ostale izloženosti Bankarski sektor u zemlji Sektor drugih komitenata Ukupno Ukupno Tabela 9: Bruto izloženost prema sektoru i klasama izloženosti sa posebnim osvrtom na izloženosti kod kojih su izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Raspodela Bruto izloženosti prema preostaloj ročnosti u odnosu na finalno dospeće plasmana je prikazana ispod. 1 Prema NBS sektorskoj strukturi računa za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka. 10

11 Izloženost <1 1 3 >3 Klasa izloženosti godine godine godine Ukupno Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lok. samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna društva Fizička lica Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepok Dospela nenaplaćena potraživanja Ostale izloženosti Ukupno Tabela 10: Bruto izloženost prema preostalom roku dospeća i klasi izloženosti U tabeli ispod je prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama (t.j. obezvređenju). Obezvređenje Obezvređenja na dan 01. januara godine Obezvređenja u toku godine Ukidanje obezvređenja u toku godine Otpis obezvređenja u toku godine Ostala prilagođavanja Obezvređenje na dan 30. juna godine Tabela 11: Promene u ispravkama vrednosti 11

12 Tabela ispod daje pregled bruto izloženosti koja se klasifikuje 2 kao i iznose obračunate posebne i potrebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa odredbama Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstama druge ugovorne strane i kategorijama klasifikacije: Kategorija klasifikacije Ugovorna strana A B V G D Ukupno Bankarski sektor u zemlji Javna preduzeća Druga preduzeća Preduzetnici Javni sektor Stanovništvo Strana lica Poljoprivrednici Drugi komitenti Ukupno izloženost koja se klasifikuje Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke Obezvređenje Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke Tabela 12: Bruto izloženost prema NBS klasifikaciji Izloženost prikazana u tabeli se razlikuje od izloženosti za potrebe obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom usled različitih principa primenjenih prilikom obračuna osnove za klasifikaciju obračunate u skladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i obračuna osnove za aktivu ponderisanu kreditnim rizikom obračunate u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke. 12

13 TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA Kvantitativna objavljivanja U tabeli ispod su prikazane neto izloženosti (bruto izloženosti umanjene za ispravke vrednosti i potrebnu rezervu za procenjene gubitke) pre i nakon korišćenja kreditne zaštite, odnosno prilagođavanja za efekte tehnika ublažavanja rizika (engl. Credit Risk Mitigation CRM), za svaki nivo kreditnog kvaliteta. Ponder Neto Izloženost Klasa izloženosti rizika Izloženost nakon CRM Država i centralne banke 0% Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 50% Javna administrativna tela 100% Banke 20% % % Privredna društva 100% Fizička lica 75% % Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 35% % Dospela nenaplaćena potraživanja 100% % Ostale izloženosti 0% % % Ukupno Tabela 13: Neto izloženost pre i nakon CRM po klasama izloženosti Neto izloženost, predstavljena po klasama izloženosti, obezbeđena je sledećim vrstama instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite priznatim kao tehnike ublažavanja kreditnog rizika na dan 30. jun godine: Neto Izloženost Garancije* Novčani depozit Klasa izloženosti Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna društva Fizička lica Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti Dospela nenaplaćena potraživanja Ostale izloženosti Ukupno Tabela 14: Izloženosti obezbeđene instumentima kreditne zaštite po klasama aktive (neto izloženost) *Garancije prihvatljive kao CRM odnose se na na garancije pružene od strane Države i u manjoj meri bankarske garancije, što rezultira u zamenom pondera, odnosno uvećanjem/ umanjenem izloženosti između klasa izloženosti Privredna društva na strani dužnika i Država i centralne banke odn. Banke na strani garantora. 13

14 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE Na dan 30.jun godine izloženost Banke riziku druge ugovorne strane proizilazi iz repo poslova i finansijskih derivata: Vrednost izloženosti Izloženost riziku druge ugovorne strane po vrsti transakcije finansijski derivati repo poslovi Ukupno Tabela 15: Izloženost riziku druge ugovorne strane Specifično, u poslovima repo transakcija koje Banka sklopila na dan 30.jun godine druga ugovorna strana je Narodna banka Srbije, pri čemu se kolateral ne koristi kao podobno sredstvo kreditne zaštite, obzirom da je izdavalac kolaterala isti kao i druga ugovorna strana. 14

15 4. BANKARSKA GRUPA Počev od 01.januara godine Erste banka a.d. Novi Sad je matično pravno lice u grupi koju čine Erste Banka a.d. i Preduzeće za Finansijski Lizing S-Leasing doo, Beograd. Erste Banka a.d. ima učešće od 75% kapitala u S-Leasing na dan 30. jun godine. Prve konsolidovane izveštaje vezano za obračun adekvatnosti kapitala, kao i deo konsolidovanih finansijskih izveštaja, Banka će pripremati. Osnovni finansijski podaci na konsolidovanoj osnovi na datum 30. jun godine dati su u tabeli ispod: Erste banka a.d S-Leasing doo Eliminacije prilikom konsolidacije Konsolidovani podaci Ukupna aktiva Ukupne obaveze Kapital Table 16: Osnovni finansijski podaci na konsolidovanoj osnovi Obzirom na veličinu zavisnog društava S-leasing d.o.o. u odnosu na veličinu Erste Bank pojedinačno i celu Grupu Erste Bank Novi Sad, ono ne utiče na procenu stabilnosti i rizičnosti Grupe niti sadržajnost podataka objavljenih u ovom dokumentu. Informacije prezentovane u ovom dokumentu predstavljaju podatke i informacije koje se odnose na Erste Bank a.d., bez uključivanja zavisnog pravnog lica. Novi Sad, 30. septembar godine Odobreno od strane Izvršnog odbora. 15