KOŠARKA TEHNIKA IGRE Doc. Dr DRAGANA ALEKSIĆ 1

KOŠARKA TEHNIKA IGRE Doc. Dr DRAGANA ALEKSIĆ 1

Nastavne jedinice 1. Košarkaški stav 2. Kretanja u košarci 3. Hvatanje lopte i dodavanje 4. Vođenje lopte i dribling 5. Ubacivanje lopte iz mesta u koš 6. Ubacivanje lopte polaganjem iz vođenja 7. Skok šut iz mesta i iz vođenja 8. Pivotiranje 9. Polazak i dribling sa fintiranjem 2

1. Košarkaški stav Kod paralelnog košarkaškog stava stopala treba da su postavljena paralelno i nešto šire od širine ramena igrača koji ga je zauzeo. Projekcija TT pada na liniju zamišljene linije koja povezuje prednji deo stopala, kolena su savijena, trup u blagom pretklonu, ruke u odručenju savijene pod uglom od 90 stepeni. 3

Kod dijagonalnog stava, razmak između stopala je širi od širine ramena igrača koji ga je zauzeo, pri čemu je jedno stopalo postavljeno ispred drugog za njegovu dužinu. Istoimena ruka, u odnosu na nogu postavljenu napred, savijena je pod pravim uglom, šaka je iznad nivoa očiju sa dlanom okrenutim upolje. Druga ruka je u identičnom položaju kao pri paralelnom stavu. 4

Metodika obučavanja osnovnih stavova u odbrani PARALELNI STAV U ODBRANI 1. Zauzimanje paralelnog košarkaškog stava pri čemu se dlanovi na- laze na natkolenicama. 2. Zauzimanje paralelnog košarkaškog stava, ruke se postavljaju u odgovarajući položaj. 3. Igrači se kreću korakom u okviru košarkaškog terena i zauzimaju košarkaški stav poskokom, na zvučni signal koji daje trener (plje- sak rukama, na znak pištaljkom i sl.), 4. Iz Iz laganog trčanja u okviru košarkaškog terena igrači zauzimaju košarkaški stav poskokom, na znak koji daje trener (pljesak rukama, podizanje ruke i sl.). 5

DIJAGONALNI STAV U ODBRANI 1. Igrač zauzima paralelni stav na nekoj od linija terena. Za širinu stopala postavlja jednu nogu ispred, a drugu za isto toliko, iza lini- je. Dlanovi su pri tome na natkolenicama. 2. Svi igrači zauzimaju dijagonalni stav na nekoj od linija košarka- škog terena, sa postavljanjem ruku u odgovarajući položaj. 3. Zauzimanje dijagonalnog košarkaškog stava iz laganog hoda pa iz trčanja,, u okviru košarkaškog terena, na zvučni znak koji daje trener. 6

Moguće greške i njihovo ispravljanje 1. Pogrešan položaj stopala (npr. divergentno jednog u odnosu na drugo), nogu, trupa, glave, ruku, šaka i prstiju ispravlja trener prilazeći svakom igraču ponaosob, što je moguće u svim prethodno opisanim vežbama. 2. Ravnotežan položaj igrača, trener može da proveri tako što ga gura u predeo leđa i grudi, pri čemu igrač ne sme da iskorači ili zakorači. 3. Trener od igrača može (i treba) da traži da uoče sopstvenu grešku, tako što posmatraju položaj svojih stopala, ruku i sl. 7

Tehnika zauzimanja osnovnog stava u napadu Položaj stopala u osnovnom stavu u napadu sličan je paralelnom stavu u odbrani (stopala su postavljena paralelno), pri čemu je razmak izmedu njih nešto uži od širine ramena igrača koji ga je zauzeo. Noge su savijene u kolenima (ne toliko kao kod stava u odbrani), trup je u blagom pretklonu, glava u produžetku kičmenog stuba. Lopta se drži simetrično i nalazi se u predeiu trbuha (pleksusa) sa kojim treba da ima kontakt. Vrhovi prstiju pri držanju lopte treba da su okrenuti tlu, usleđ čega se laktovi šire, a postiže se najbolji položaj za zaštitu lopte od eventualnog pokušaja izbijanja od strane igrača odbrane. Zbog toga bi laktovi u osnovnom stavu u napadu, trebalo da budu bliže igraču odbrane (tj. direktnom "čuvaru" napadača), u odnosu na loptu. Položaj šaka u odnosu na loptu treba da je takav da one zahvataju što je moguće veću površinu, pri čemu su prsti maksimalno rašireni. 8

KRETANJA U KOŠARCI Uspeh u kretanju, pa prema tome i u igri, umnogome zavisi od sposobnosti održavanja ravnoteže. Igrač koji lako gubi ravnotežu ne može uspešno obavljati svoje zadatke. Košarka zahvaljujući izuzetnoj dinamici i eksplozivnosti obiluje brzim, iznenadnim kretanjima (start, menjanja pravca, zaustavljanje) i ona iziskuje dobar osećaj ravnoteže. Pored toga potrebno je vežbama hodanja, trčanja, skokova, poskoka, okreta, naglih promena ritma i pravca, kretanja na smanjenoj površini oslonca, usavršavati ravnotežu, tj. igrač treba biti sposoban da iz određenog položaja, stava, u bilo kojem trenutku može krenuti različitom brzinom u bilo kojem novom pravcu. Razlikujemo: 1. H o d a nj e 2. T r č a nj e 3. Zaustavljanje 4. Kretanje u stavu 5. Okreti, pivotiranje 6. S k o k o v i 7. F i n t i r a nj e 9

1. HODANJE je ciklično kretanje, prelaženje s noge na nogu uz istovremeni rad ruku. Hoda se po sistmu suprotna noga - ruka. Hodanje u treningu najmlađih košarkaša može se koristiti u sledećim varijantama: hodanje obično hodanje na prstima hodanje na petama hodanje na unutrašnjem i spoljašnjem rubu stopala hodanje tiho (kao mačka) hodanje lupanjem o podlogu hodanje niz i uz uspon hodanje dugim koracima hodanje s divergentno postavljenim stopalima hodanje u polučučnju, čučnju i četveronoške hodanje vijugavo i kružno hodanje s opterećenjem hodanje unazad sa svim ovim navedenim varijantama 2. TRČANJE, u košarci postoji više načina trčanja: napred,, bočno, ukrštanjem koraka, natraške, pravolinijski i krivudavo. Karakteristično je za sve vrste trčanja da se brzina i pravac stalno menja, a rad ruku, umesto ritmičkog kretanja, u najviše slučajeva koristi se za obavljanje raznih zadataka ( hvatanje, dodavanje, vođenje lopte, šut na koš, ometanje protivničkog igrača). Razlikujemo: - trčanje napred, -trčanje bočno i -trčanje unazad Naučeni elementi trčanja samo će onda postati korisni, ako smo u stanju povezati ih u brzim promenama pravca. Pravac možemo menjati u samom trku ili posle zaustavljanja, znači da razlikujemo: 1. menjanje pravca kretanja bez zaustavljanja 2. menjanje pravca zustavljanjem 10

3. ZAUSTAVLJANJE, u današnjoj košarci punoj dinamike zaustavljanje je vrlo važan tehnički element. Zaustavljanje omogućuje brzu promenu ritma i pravca kretanja, mogu se izbeći povrede od sudara ili nepotrebne lične greške. Bez dobre tehnike zaustavljanja igrači će kasniti u akcijama koje slede nakon zaustavljanja, odnosno imaće problema s ravnotežom pa će se napadači teško osloboditi protivnika, odnosno obrambeni igrači neće brzo, pravovremeno, reagovati na akcije napadača. Osnovni faktori za dobro zaustavljanje: neutralizacijaacija sile inercije, snižavanje, spuštanje, težišta tela i trenje, koje treba biti što veće, a zavisno je od podloge i patika košarkaša. Zaustavljanje u igri se primenjuje: u igri bez lopte kod vođenja, driblinga, kod hvatanja lopte u trčanju i kod šutiranja. Zaustavljanje može biti: 1. dvotaktno, u dva koraka, dodira, iskorakom, naizmeničnim korakom 2. jednotaktno, sunožnim doskokom, paralelnim 11

4. KRETANJE U STAVU Jedno od specifičnih koordiniranih kretanja u košarci je kretanje u košarkaškom stavu i treba ga korektno naučiti u najranijoj dobi. Ovakav stav pravi od košarkaša "katapult" spremnog na reakciju. Kretanje u košarkaškom stavu pruža igračima mnoge prednosti u odnosu na klasično kretanje. Igraču daje veću potpornu površinu, bolju ravnotežu tela i veće zauzimanje prostora pa mu omogućuje da trenutno započne ma koju akciju, brzu promenu uloge iz odbrane u kontranapad i na kraju akcije mu osigurava sigurno zaustavljanje i stabilnost. Pri dužem stajanju ili kretanju u košarkaškom stavu, opterećuju se mišići nogu i zglobovi, smanjuje se radna sposobnost mišića i zato ga treba dugo vežbati, ne samo da bi se fizički izdržao, već i zato da se steknu navike kretanja u jednom položaju na koji nismo naviknuti. 12

5. OKRETI, PIVOTIRANJE Za pravovremenost i brzinu reagovanja u složenim situacijama, za transformaciju kretanja i prilagodavanja novonastaloj situaciji vrlo su bitni okreti. Posebnu važnost imaju: 1. okreti u vazduhu 2. okreti na podu, pivotiranje Okreti u vazduhu su jedan od temelja za aktivnu transformaciju (tranziciju) odbrane u kontranapad. Pivotiranje je element pomoću kojeg, na osnovu pravila, igrač može duže zadržati loptu, a da istovremeno učini više od dva dodira, ali samo istom nogom. Cilj pivotiranja je da igrač dovede sebe u povoljniju situaciju za polazak u dribling, dodavanje ili šut, kao i da zaštiti loptu od protivnika, da izbaci obrambenog igrača iz ravnoteže, da kvalitetnije postavi blokadu i izađe iz blokade i da spreči hvatanje odbijenih lopti protivničkim igračima. Ono se može primeniti pre polaska u dribling, kao i pose zaustavljanja iz vođenja. Suštinu načina pivotiranja određuje pravac iskoraka, pa razlikujemo: 1. pivotiranje unazad i 2. pivotiranje napred 13

6. SKOKOVI, u košarci su sve vrste kretanja isprepletene skokovima, koji se izvode radi dolaženja u posed lopte, zatim u cilju dodavanja, odbijanja, blokiranja šuta i šuta na koš. Košarkaška igra započinje skokom. Da bi igrač pri skakanju bio uspešan moraju se poštovati neki momenti: pravovremenost, brzina, max. visina ili daljina, kao i sposobnost zauzimanja najpovoljnije pozicije u odnosu na loptu i protivnika. Procena pravca i parabole leta lopte (pravovremenost) uz primerenu brzinu daju max. visinu ili daljinu. Vrste skokova: Skokovi iz mesta: imaju ovakav redosled: odskok, Iet i doskok Skokovi iz zaleta:imaju ovakav redosled: zalet, odskok, let i doskok 14

D o s k o k Sigurnost doskoka je važan faktor, jer od njega zavisi brzina izvodenja sledeće akcije. Stav pri doskoku zavisi od situacije, pravca inercije, položaja protivnika, kretanja lopte i akcije koja sledi. Doskok će biti siguran ako se doskače mekano u osnovni stav. P o s k o c i Primjenjuju se kod menjanja pravca i ritma kretanja, kod zaustavljanja ili kod odbojka šuta. Mogu se izvoditi u mestu i u kretanju, sunožnim ili jednonožnim odskokom, a naročito u trenažnom procesu kao deo metodičkog pristupa za usavršavanje ostalih tehničkih elemenata. 7. FINTIRANJE, termin fintiranje odnosno finta kod nas je usvojen iz strane sportske literature. U prevodu taj izraz znači zavaravanje, varka. Finta je naznačeni pokret bilo kojim delom tela, pogledom ili loptom uz promenu pravca i brzine kretanja s ciljem da se zavara protivnik, tj. finta se izvodi da bi se ostvarilo što sigurnije dodavanje lopte, polazak u vodenje (ulazak prema košu), šutiranje na koš i oslobađanje od protivničkog igrača (otkrivanje). To je dakle, takvo složeno tehničko-taktičko taktičko kretanje kojim zavaravamo protivnika, pokušavamo ga na trenutak izbaciti iz ravnoteže, navodimo ga da se pokrene ili postavi tako kako nama odgovara. Zbog toga se finta uvek sastoji od prividne (lažne) i od stvarne akcije. Ako protivnik reaguje na fintu onda se stvara prostorna i vremenska prednost. Ako protivnik ne reaguje stvara se vremenska prednost. Jedna od podela finti izgleda ovako: 1. Finte bez Iopte a) finte polaska, uvek u suprotnom pravcu od stvarnog b) finte promene pravca u kretanju c) finte promene ritma, tempa, nagle promene 2. Finte s loptom a) finte dodavanja, lažno dodavanje b) finte polaska u dribling, pivotiranje c) finte šutiranja, lažno šutiranje ili promena načina šutiranja 15

Kombinovaneovane finte U košarkaškoj igri finte bez lopte i finte s loptom najčešće se primenjuju povezano. Npr. dribling se povezuje s promenom pravca i ritma ili finta dodavanja, polaska u dribling i šuta s iskorakom u lažnom pravcu. Moguće i najčešće greške: - pokret fintiranja nije ubedljiv; kratki trzaji - finta je brža od stvarnog kretanja - dugačka pauza između finte i stvarne akcije - finta bez stvarnog cilja ili on nije predodređen unapred - posle fintiranja, pri stvarnoj akciji ne uzima se u obzir reakcija protivnika - slabo izabrano mesto i vreme fintiranja, izbor fmte neprimeren situaciji Kod učenja fintiranja, fmte treba povezati s ostalim elementima tehnike (pivotiranje, dodavanje, šut, itd) u akcijske celine. 16

Hvatanje i dodavanje lopte Dobro hvatanje, podrazumeva da napadač, bez korekcije položaja šaka u odnosu na loptu, može da koristi (izvede) tehničko-taktičkitaktički element, koji je po njegovoj proceni najadekvatniji za postojeću situaciju u igri. Načini hvatanja lopte: 1. Hvatanje lopte koja dolazi iznad "pojasa : Suručno hvatanje lopte Hvatanje jednom rukom privlačenjem do druge 2. Hvatanje "niskih" lopti (ispod "pojasa) 17

Dodavanja mogu da se klasifikuju po više kriterijuma. Postoji podela na dododavanja jednom i dve ruke (suručno). U zavisnosti sa koje pozicije u odnosu na telo se upućujeuje lopta (sa grudi, iznad ramena, iznad giave). Tako postoje suručna dodavanja: iznad glave, sa grudi direktno i od tla, uručenjem. Dodavanja jednom rukom, koja se u igri najviše primenjuju, su: sa grudi direktno i od tla, kao i iznad ramena (zove se još rukometno, bezbol, vaterpolo....). U zavisnosti od putanje lopte, u odnosu na teren, postoje: 1. horizontalna (lopta se kreće paralelno sa čeonom linijom terena), 2. vertikalna (paralelno sa bočnom linijom) i 3. dijagonalna. Prema distanci, koju pri dodavanju prelazi lopta, (uslovno) mogu da se podele na: 1. kratka 6m, 2. srednja6-10m i 3. dugačka preko 10m. lako najviše zavisi od sposobnosti dodavača, smatra se da igrači treba za kratke distance da koriste suručna dodavanja, a za veća rastojanja jednorn rukom (prevashodno iznad ramena). 18

Literatura Jovanović.I.:.: Košarka Teorija i metodika, Niš, 1999. Dodatna literatura Žagar Boris - Škola košarke, Zagreb Rubin Pavle Metodika i tehnika, Novi Sad 19

20