CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR Broj: Datum: godine CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I

Транскрипт

1 CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR Broj: Datum: godine CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA GODINE Maj godine

2 Sadržaj 1. OPŠTE INFORMACIJE PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA Strategija i politike za upravljanje rizicima Organizovanje procesa upravljanja rizicima Izveštavanje o upravljanju rizicima Tehnike ublažavanja rizika PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA KREDITNI RIZIK Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE TRŽIŠNI RIZICI Operativni rizik Kamatni rizik Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POKAZATELJ LEVERIDŽA BANKE CAQ4RA / 68

3 9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA ANEKSI Podaci o kapitalnoj poziciji banke obrazac PIKAP (Prilog 1) Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke obrazac PIFIKAP (Prilog 2) Obrazac PI UPK (Prilog 3) Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sa referencama na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1) Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala obrazac PIAKB (Prilog 4) Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala obrazac PIGR (Prilog 5) Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Banke obrazac PIKZS (Prilog 6) Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi obrazac PIKAP (Prilog kons 1) Obrazac PI UPK (Prilog kons 2) Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu sa MSFI Obrazac PI UPK (Prilog kons 3) Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja na konsolidovanoj osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons 1) Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi obrazac PIAKB (Prilog kons 4) Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala obrazac PIGR (Prilog kons 5) Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala obrazac PIKZS (Prilog kons 6) CAQ4RA / 68

4 1. OPŠTE INFORMACIJE Na osnovu člana 51a Zakona o bankama ( Službeni glasnik RS, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odluke Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke ( Službeni glasnik RS br. 103/2016) Credit Agricole Banka Srbija A.D. Novi Sad objavljuje podatke i informacije navedene u nastavku dokumenta (u daljem tekstu: Izveštaj). Crédit Agricole Banka Srbija A.D. (u daljem tekstu: Banka) je u 100% vlasništvu Crédit Agricole S.A. Paris, Francuska (u daljem tekstu: matična Banka). Matična Banka, Crédit Agricole S.A. po podacima iz godine je treća najveća banka u Evropi, a deseta na svetu po veličini bilansne aktive i kao takva lider u oblasti poslovanja sa fizičkim licima. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 46 i u 82 filijale (na ) u svim većim gradovima Srbije. Poreski identifikacioni broj Banke je , Matični broj Banke je , a S.W.I.F.T. adresa je MEBA RS 22. Banka je matično pravno lice u grupi koju čine Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd. CA Leasing d.o.o. Beograd je društvo koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Banka ima učešće od 100% u kapitalu CA Leasinga d.o.o. Beograd na dan 31. decembar godine. Podređeno društvo je subjekt koji kontroliše Banka. Finansijski izveštaji podređenog društva uključeni su u konsolidiovane finansijske izveštaje. Računovodstvene politike podređenog društva ukladjene su sa politikama Banke. U skladu sa Zakonom o računovodstvu ( Službeni glasnik RS br. 62/2013), Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), Banka je pored pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavila i konsolidovane finansijske izveštaje za godinu sa podređenim društvom CA Leasing d.o.o. Beograd. Konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni uz primenu metoda stavka po stavka, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminisani su u potpunosti. Informacije prezentovane u ovom izveštaju koje predstavljaju podatke koji se odnose samo na Banku navedeni su kao Banka. Informacije sa uključenim podacima zavisnog društva su konsolidovani podaci navedeni kao Grupa. Ovim Izveštajem su prikazani kvalitativni i kvantitativni podaci Banke i kao takav predstavlja celokupan pregled u sistemu upravljanja rizicima Banke i kapital Banke. Izveštaj je najvećim delom komplementaran sa Finansijskim izveštajem za godinu koja se završila 31. decembra godine. Iznosi u ovom Izveštaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (000 RSD), osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Podaci, odnosno informacije objavljene u okviru Izveštaja, za godinu završenu 31. decembra godine su predmet nezavisne revizije. Izveštaj je dostupan na službenim internet stranicama Banke Takođe, podatke odnosno informacije propisane Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka će objaviti i sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine. Procena i kontrola adekvatnosti sadržaja tih podataka i informacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti. CAQ4RA / 68

5 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima Sastavni deo sistema upravljanja rizicama Banke od godine je i Plan oporavka, pripremljen u skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o planovima oporavka banke i bankarske grupe ( Službeni glasnik RS br. 71/2015). Svrha njegove primene je efikasnije i blagovremeno prepoznavanje indikatora koji ukazuju na eventualno napuštanje uobičajenog načina poslovanja i potrebe za pojačanom pažnjom rukovodstva sa ciljem postizanja održive stabilnosti u situacijama ozbiljnih finansijskih poremećaja. Strategija banke je da radi na svom razvoju u svim segmentima, kako bi bila referenca za univerzalnu banku. Osnovni cilj banke je da dostigne održivi razvoj sa strogom kontrolom svojih rizika. To znači da banka kontinuirano preduzima korake sa ciljem da poboljša upravljanje rizicima u skladu sa svojim obimom poslovanja i da je dobrovoljno odlučila da se ne bavi u značajnoj meri nekim aktivnostima koje se procenjuju kao rizične kao što su tržišne aktivnosti. Strategija za upravljanje rizicima banke odnosi se na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom, koji obuhvataju i dugoročne ciljeve u vezi sa nivoom loše aktive Banke, kao i sklonost ka rizicima definisanim u dokumentu: Izjava o apetitu za preuzimanje rizika koji je definisan u skladu sa dugoročnim ciljevima i Planom oporavka Banke. Banka razmatra strategiju upravljanja rizikom periodično i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnih promena poslovne politike banke i strategije i/ili promena u makroekonomskom okruženju u kome banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godine u saradnji sa centralom. Definiše se skup ograničenja i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom (budžetom) i takođe su obrazloženi na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana banke. Strategija upravljanja rizicima je detaljno izložena u politikama za upravljanje rizicima koje regulišu: način organizovanja procesa upravljanja rizicima u Banci, način procene profila rizika i metodologija za identifikaciju, merenje i procenu pojedinih vrsta rizika, mere za ublažavanje pojedinih vrsta rizika i pravila za njihovo sprovođenje, način praćenja i kontrole pojedinih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita Banke, način odlučivanja o poslovnim transakcijama koji rezultira u praćenju prekoračenja definisanih limita, principe funkcionisanja sistema internih kontrola Banke, način i metodologija za sprovođenje procesa internog procesa procene adekvatnosti kapitala Banke. Politike upravljanja rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje ili češće u slučaju značajnih promena u rizičnom profilu Banke i donose se izmene i dopune istih po potrebi. Politike upravljanja rizicima su bazirane i povezane sa odlukama (Komiteta za rizik grupe) i postavljenim limitima koji se prate i mesečno prezentuju Matičnoj banci i Odboru za reviziju. Pregled politika upravljanja rizicima uključujući i upravljanje finansijama se prezentuju na Odboru za reviziju i Upravnom odboru. CAQ4RA / 68

6 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.1 Strategija i politike za upravljanje rizicima (nastavak) Imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, ključni rizici kojima je Banka izložena su kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik. Banka takođe upravlja i rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije i kamatnim rizikom. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra i druge materijalno značajne rizike kojima je izložena Organizovanje procesa upravljanja rizicima Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, deviznom i operativnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju rizika likvidnosti, koncentracije i kamatnom riziku. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. CAQ4RA / 68

7 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.2 Organizovanje procesa upravljanja rizicima (nastavak) Odeljenje kontrole rizika Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama Izveštavanje o upravljanju rizicima Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražavaju očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođene tako da odražavaju trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. CAQ4RA / 68

8 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. Kreditni rizik Sektor kreditne kontrole koji posluje u okviru Divizije rizika i trajne kontrole identifikuje, meri, vrši procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolia Banke. Izveštaji se dostavljaju menadžmentu Banke, lokalnim regulatornim telima kao i Matičnoj banci, a u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja i to mesečno, kvartalno, godišnje u zavisnosti od definisane dinamike. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. CAQ4RA / 68

9 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Devizni rizik Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijskih rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa, koji proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige, tako i knjige trgovanja Banka eksterno regulatorno izveštava o deviznom riziku, odnosno izveštava o neto otvorenoj valutnoj poziciji. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno je utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji je niži od granicnog nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija. U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. Izveštaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize različitih događaja operativnog rizika i ključnih indikatora rizika. CAQ4RA / 68

10 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja) ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti). Banka nastoji da uspostavi efikasan sistem upravljanja rizikom likvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju u njenom poslovanju čak i u uslovima poremećaja na tržištu. Strateški ciljevi Banke u upravljanju rizikom likvidnosti su: Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Banke; Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja; Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti; Upravljanje rizikom likvidnosti po značajnim valutama; Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima) Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih aktivnosti Upravljanje izvorima sredstava Banke na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Banke uz ravnomeran rast njenih plasmana U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Banka se rukovodi sledećim načelima: Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti; Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti; Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje, praćenje, kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti; Redovno izveštavanje rukovodećih tela Banke o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost ovih tela u upravljanje rizikom likvidnosti; Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita; Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. CAQ4RA / 68

11 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti. Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Banke prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane. Banka dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja ga Narodnoj banci Srbije.Banka takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou. Najznačajniji izveštaji o riziku likvidnosti uključuju izveštaje o pokazatelju dnevne likvidnosti, dnevnoj dinarskoj i deviznoj likvidnosti, kao i racijima pokrića likvidnosti (PPLA/LCR i NSFR) propisanim Bazel III standardom. Pokazatelje pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Banke i neto odliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovog pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka održava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%. PPLA je kratkoročni pokazatelj likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Banka poseduje adekvatnu zalihu visoko likvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo i bez većih gubitaka sa se kovertuje u gotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla da finansira neplanirane novčane tokove u uslovima stresa. LCR je definisan u skladu sa Bazel III pravilima I predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti Banke. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u period od 30 dana stress scenarija. Limit za LCR je definisan u skladu sa smernicama Grupe. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Banke obezbeđuju i osnovu za analizu indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti. Banka mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom i pasivom donosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti. CAQ4RA / 68

12 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija u bankarskoj knjizi usled promena kamatnih stopa. On se manifestuje kao nepovoljna promena cena aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Banka upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom politikom NBSa, kao i razvojem tržišnih stopa. Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem načela određivanja cena i stalnim praćenjem cena preko nadležnih organa banke (Izvršni odbor, Kreditni odbor, Komitet za određivanje cena, Komitet za upravljenj aktivom i pasivom). Politika banke za upravljanje rizikom kamatne stope definiše organizaciju upravljanja kamatnim rizikom i jasno razdvajanje odgovornosti u ovom procesu. Takođe, ova politika propisuje metode za identifikaciju i merenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost strestestiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata strestestova. Politikom upravljanja rizikom kamatne stope banka je definisala metodologiju za proces interne procene adekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika. Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen je sa ciljem da kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji banka smatra adekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena. Banka upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u bankarskoj knjizi. Za stavke aktive i pasive za koje postoji ugovorom definisan rok dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su uslovi iz ugovora sa klijentom. Za stavke aktive i pasive bez ugovorom definisanog roka dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su konvencije Banke koje su zasnovane na statističkoj analizi istorijskog razvoja ovih stavki aktive i pasive. Ove konvencije su dokumentovane od strane Banke i odobrene od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. Banka takođe uzima u obzir i mogućnost prevremene otplate kredita i ranog povlačenja depozita, na osnovu rezultata svoje statističke analize istorijskog razvoja. Pored toga, Banka vrši mesečne strestestove za analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital banke. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti riziku kamatne stope, koji su precizirani u internoj proceduri za upravljanje rizikom kamatne stope. CAQ4RA / 68

13 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) U cilju ublažavanja izloženosti riziku i praćenja efikasnosti primenjenih mera, Banka redovno prati i informiše (mesečno) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za generalni mendžment Banke o izloženosti kamatnom riziku. Takođe polugodišnje izveštava Upravni odbor o nivou kamatnog rizika i o poštovanju propisanih limita. Limiti gubitaka Banke zasnovani su na proceni nivoa rizika i najvećeg dozvoljenog gubitka u određenom periodu, pri čemu kod utvrđivanja limita gubitaka Banka vodi računa o nivou kapitala i prihodima. Limiti se revidiraju jednom godišnje od strane Direkcije za upravljanje rizicima Matične banke (DRG CASA) i važe u toku sledeće kalendarske godine. Sektor kontrola rukovodstva i MIS sledeće izveštaje izrađuje mesečno i dostavlja ih članovima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Komitetu za generalni mendžment Banke: a) GAP analize u kojim utvrđuje kamatno osetljive stavke aktive i kamatno osetljive stavke pasive i putem kamatnog gepa nadgleda i meri moguće negativnih efekata, usled promena kamatnih stopa, na finansijski rezulta Bankeč b) Stres test analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke. Jednom godišnje, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala vrše se simulacije očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na na prihode i rashode Banke, kao i eventualni zahtev za dodatnim kapitalom koji može proizaći iz posmatranih promena na krivama prinosa Tehnike ublažavanja rizika Kreditni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema Banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog potraživanja i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja kreditnim rizikom, Banka je uspostavila adekvatan kreditni proces koji uključuje proces odobravanja plasmana i proces upravljanja tim rizikom. Osnovni i najopštiji kriterijumi za odobravanje kredita pravnim licima dati su u Kreditnim politikama u svim segmentima (Korporativni, MP, Agro). Definisane su isključene grane privrede i zajmoprimci, kao i u kojim slučajevima je dozvoljen izuzetak. Odluka o odnosu sa klijentom i odluka za sve kreditne zahteve je na odeljenju za rad sa klijentima (eng Front Office), a sektor Rizika potvrđuje ove predloge ako su iznad ovlašćenja za odobravanje datog odeljenja za rad sa klijentima. Preliminarna analiza (kvantitativna i kvalitativna) kreditne sposobnosti ugovorne strane vrši se na nivou odeljenja za rad sa klijentima (eng. Front office) i, osim za pojedine proizvode i iznose odobrene u odeljenju za rad sa klijentima, predmeti se šalju Sektoru analize rizika pravnih lica na konačno utvrđivanje rejtinga, konačno usvajanje ili procenu rizika i preporuku / predlog telu za donošenje odluka (Kreditni odbor ili drugo). Preporuka se zasniva na kvalitativnim i kvantitativnim informacijama, i uzima u obzir sve prisutne rizike. CAQ4RA / 68

14 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak) Informacije koje se koriste obezbeđuje menadžer za odnos sa klijentom. To su uglavnom najnoviji zvanični finansijski podaci koji su dostupni, biznis plan, kada se razmatra dugoročni plasman, poslednji izveštaji sa sastanaka, funkcionisanje računa, incidenti ako ih ima. Ako analitičar rizika ili Kreditni odbor odluči, zahtevaju se dodatne informacije. Obezbeđenje je svakako jedna od važnih kvalitativnih informacija koja se uzima u obzir u okviru procesa odobravanja kredita. Po utvrđenoj proceduri, mišljenje Pravnog sektora, kojim se potvrđuje mogućnost za uspostavljanje obezbeđenja i ukazivanje na moguće probleme, je deo predmeta, i Sektor za analizu rizika pravnih lica je zadužen za finalnu procenu obezbeđenja u pogledu rizika. Takođe se daje procena sredstava obezbedjenja koja mora da se vrši od strane licenciranog procenitelja kojeg bira Banka (postoji zvanična lista licenciranih procenitelja koji su odobreni / prihvaćeni od strane Banke a drugi mogu biti prihvaćeni samo kao izuzeci). U okviru preporuke koju daje Sektor analize rizika pravnih lica telu koje donosi odluke (Kreditni odbor ili neko drugi), navodi se ukupna procena ponuđenog obezbeđenja. Na osnovu raspoloživih informacija, donosi se zaključak o tome da li je ponuđeno obezbeđenje prihvatljivo za ublažavanje kreditnog rizika. Alat koji se koristi za procenu finansijske i kreditne sposobnosti korporativnih klijenata je Anadefi (alat za interni rejting koji uzima u obzir i kvalitativne i kvantitativne informacije o klijentu), dok se kriterijumi eliminacije koriste da se isključe zahtevi koji u startu nisu u skladu sa kreditnom politikom MP i osnovnim kriterijumima za Agro klijente, pored detaljne kvalitativne i kvantitativne analize. Bilo da se potpisuje samo u odeljenju za rad sa klijentima ili šalje u Sektor Rizika na završnu proveru, načelo četvoro očiju se dosledno poštuje. Korporativni predmeti se proveravaju/ponovno analiziraju najmanje jednom godišnje, po prijemu zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja. Tokom ostatka godine ako se klijent stavlja na listu za posmatranje, rangiranje se smanjuje na rejting E. Ukoliko klijent postane problematičan rangiranje se spušta na rejtinge F/Z i pregleda na mesečnom nivou. Pregledi se obavljaju najmanje jednom godišnje, osim ako Kreditni odbor donese odluku da pregledi treba da se rade na kraći period, a onda to može biti polugodišnje ili kvartalno. Klijenti na listi za praćenje i problematični klijenti pregledaju se na mesečnom nivou, na sednicama Odbora za praćenje i problematične klijente za sve segmente. Svi kriterijumi u vezi sa kreditnim rizikom za odobravanje kreditnih proizvoda su dati u Kreditnoj risk politici i ostalim kreditnim uslovima za odobrenje kreditnih proizvoda za fizička lica u vidu procedure. Procedura obuhvata sledeće konkretne teme: opšti kriterijumi prihvatljivosti za odobrenje kreditnih proizvoda banke, uključujući načelo kreditne sposobnosti; posebni kriterijumi po kreditnim proizvodima; prihvatljiv prihod za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenata, slučajevi kada je obavezna saglasnost od Sektora za zakonitost poslovanja (eng. Compliance); dokumentacija neophodna za donošenje kreditne odluke; sistem delegiranja; sredstva obezbeđenja po vrsti kreditnog proizvoda; sadržaj kreditnog dosijea, specifičnosti u pogledu procesa odobravanja kreditnih proizvoda putem PDS aplikacije. Što se tiče odluke, bilo da je potpisana samo u odeljenju za rad sa klijentima, ili poslata Riziku/ Kreditnom odboru na konačnu proveru načelo četvoro očiju se dosledno poštuje. CAQ4RA / 68

15 2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak) Portfolio fizičkih lica se redovno prati mesečnim skupom izveštaja, uključujući napredne indikatore ranog upozorenja. Proaktivna komunikacija između Stanovništva i Rizika stanovništva se obezbeđuje redovnim sastancima za pregled Portfolia rizika stanovništva. 3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE Na dan godine Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka ( Službeni glasnik RS, br. 103/2016) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala. Tokom izveštajnog perioda Banka je imala regulatorni kapital iznad propisanog minimuma. Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala: Osnovni kapital čine akcijski kapital i neraspoređena dobit iz prethodnih godina, kao i umanjenje po osnovu dodatnih prilagođavanja vrednosti, nematerijalnih ulaganja, odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke u skladu sa propisima i potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke. Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital banke. Odbitne stavke od kapitala čine ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica. Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital: minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona i koeficijent adekvatnosti kapitala od 8%. Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su: da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije ( Službeni glasnik RS br. 103/2016) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke, prati se mesečno od strane rukovodstva Banke. CAQ4RA / 68

16 3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE (nastavak) Iznos regulatornog kapitala, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elemenata kapitala i svih odbitnih stavki na dan 31. decembra godine za Banku (sa referencama na pozicije bilansa stanja Banke iz Priloga 3) prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PIKAP (Prilog 1). Kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak zbiru ukupnog osnovnog kapitala Banke i ukupnog dopunskog kapitala Banke. Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra godine, iznosi običnih akcija nominalne vrednosti RSD po akciji, odnosno RSD hiljada. Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra godine je sledeća: Broj običnih akcija Učešće Credit Agricole S.A. 7,839, % Dopunski kapital Banke čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital banke. Banka je u decembru godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu od EUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnost istog, sa marta godine do aprila godine. Banka je aneksiranje subordiniranog kredita uradila u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kojom je precizirano da se iznos subordiniranog kredita koji se uključuje u dopunski kapital Banke mora smanjivati za 20% svake godine u toku poslednjih pet godina do dospeća subordiniranog kredita, tako da se u poslednjoj godini pre dospeća subordinirani kredit uopšte ne uključuje u dopunski kapital Banke. S obzirom da je od aprila godine otpočeo petogodišnji period pre roka dospeća subordiniranih obaveza, Banka je na 30. jun godine izvršila obračun u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, tačka 28. stav 2, što je dovelo do smanjenja dopunskog kapitala Banke U skladu sa Zakonom o bankama ( Službeni glasnik RS, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015) važećim na dan 31. decembra godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. Podaci o finansijskim instrumentima koje je Banka uključila u obračun kapitala na dan 31. decembra 2018 godine prikazani su u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI FIKAP (Prilog 2). Podaci i informacije o bilansu stanja Banke sačinjenog u skladu sa MRS/MSFI standardima i raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu (osim pozicije Dodatna prilagođavanja vrednosti koja se ne može direktno povezati sa pozicijom iz bilansa stanja Banke) sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (Prilog 1) prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PIUPK (Prilog 3). CAQ4RA / 68

17 4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30.juna godine. Banka je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevom u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka ( Službeni glasnik RS br. 103/2016) prema kojoj minimalni racio adekvatnosti kapitala je promenjen sa 12% na 8%. Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala, utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Adekvatnost kapitala banke se meri kao odnos kapitala i rizikom ponderisane aktive banke. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka da održavaju pokazatelje adekvatnosti kapitala (PAK) na niovima koji nisu niži od: 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke); 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i rizične aktive banke) 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (koji se izračunava kao odnos kapitala i rizične aktive banke) Banke su dužne da održavaju sledeće zaštitne slojeve kapitala: Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive banke); Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije i u godini propisana stopa kontracikličnog zaštitnog sloja je bila 0%) Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (propisan u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji); Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja dodatni kapital jer se ne smatra za sistemski značajnu banku) Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAPDET i neuključuju se u obračun pokazatelja akedvatnosti kapitala. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnih zahteva: Kapitalnog zahteva za kreditni rizik i rizik druge ugovorne stane, rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka; Kapitalnog zahteva za rizik izmirenje/isporuke (osim slobodnih isporuka); Kapitalnog zahteva za tržišni rizik; Kapitalnog zahteva za operativni rizik; Banka na osnovu poslovnih aktivnosti, u skladu sa Stubom 3 Bazela 2, obračunava kapitalne zahteve za: Kreditni rizik Devizni rizik Operativni rizik CAQ4RA / 68

18 4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak) Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 8%. Banka izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa za sve klase izloženosti. Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izračunava množenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%. Za izračunavanje regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora. Banka je na dan 31. decembar godine u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke ( Službeni glasnik RS br. 103/2016) obračunala sledeće pokazatelje adekvatnosti kapitala: pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke 15.42%; pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i rizične aktive banke 15.42%; pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i rizične aktive banke 18.44%; Podaci koji se odnose na iznose kapitalnih zahteva za kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala za Banku na dan 31. decembra godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PIAKB (Prilog 4). Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti i iznosu prikazane su u tabeli u nastavku: (u hiljadama RSD) Osnovni akcijski kapital Regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala 8 () Dodatna prilagođavanja vrednosti 8 Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala 178,667 () Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za odložene poreske obaveze 150,059 () Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke 28,608 () Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke Dodatni osnovni kapital Odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala Dopunski kapital Odbitne stavke od dopunskog kapitala kapitala Tabela 1: Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti i iznosu CAQ4RA / 68

19 4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak) U tabeli ispod se nalaze limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Banke: (u hiljadama RSD) LIMITI ZA PRIMENU IZUZETAKA KOD ODBITNIH STAVKI OD OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA BANKE Limit do kojeg se ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje ne odbijaju od kapitala 1,043,600 Limit od 10% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 2. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,043,600 Limit od 17,65% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 3. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1,819,245 Podoban kapital iz tačke 13. stav 8. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 12,480,135 Tabela 2: Limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Banke 5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE Proces interne procene adekvatnosti kapitala (eng. Internal capital adequacy assessment process ICAAP) je uspostavljen tokom godine s ciljem utvrđivanja i održavanja, na kontinuiranoj osnovi, internog kapitala koji Banka smatra adekvatnim za pokriće rizika kojima je izložena. ICAAP u osnovi služi da proceni da li Banka može da podrži preuzete rizike poređenjem svog profila rizika sa internim kapitalom. Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvažava regulatorne zahteve, konkretno Odluku o upravljanju rizicima banke ( Službeni glasnik RS, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016, 119/2017 i 76/2018). Istovremeno, Banka se usklađuje sa standardima Credit Agricole Grupe. ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pružao podršku proaktivnom i doslednom upravljanu rizicima Banke, pri tom obezbeđujući adekvatan kapacitet kapitala koji odražava vrstu i nivo profila rizika Banke. Banka na kontinuiranoj osnovi, a najmanje jedanput godišnje, sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu sa Strategijom i politikama za upravljanje rizicima kojima je banka izložena. Takođe, proces je uspostavljen i kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanje kapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeđuje održavanje nivoa i strukture kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, buduće izvore sredstava i njihovo korišćenje kao i sve promene u kapitalnim zahtevima regulatora. Process interne procene adekvatnosti kapitala je usklađen sa ključnim procesima u banci: Budžet / Strategija, Apetit za preuzimanje rizika, Plan oporavka Banke. CAQ4RA / 68

20 5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak) Proces interne procene adekvatnosti kapitala je uključen u sistem upravljanja rizicima i donošenja odluka u Banci i u skladu je sa Strategijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Procedurama za upravljanje rizicima kao i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitala. Ovaj proces je zasnovan na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika. On pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Cilj ovog procesa je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenih sredstava, tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnjei buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imaju značajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili kapital Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala se redovno analizira, prati i proverava i sastoji se od: Analize i projekcije finansijske pozicije i planiranja kapirala Procena rizika i identifikacija materijalno značajnih rizika Procena sistema upravljanja rizicima Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno značajnih rizika Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala Integracija internih kontrola i integracija ICAAPa u procese upravljanja Bankom Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se iz sledećih faza: 1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika koji se uključuju u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Na osnovu metodologija Banke, utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koje će Banka uključiti u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Pri proceni materijalne značajnosti rizika Banka razmatra sve rizike kojima je izložena, odnosno koje preuzima, koji se mogu podeliti na značajne rizike za koje je potrebno izdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kao nematerijalni ili Banka njima upravlja kroz sistem upravljanja rizicima. 2. Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike. Banka je za potrebe Izveštaja o procesu interne procene adekvatnosti kapitala Banke na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, koristila metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kao i interne pristupe za merenje istih. Banka je takođe sprovodila stres testiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital. 3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva. Banka se u procesu interne procene adekvatnosti kapitala opredelila za metodologiju alternativnog pristupa prilikom utvrđivanja ukupnih internih kapitalnih zahteva. 4. Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa potrebnog internog kapitala. Poređenjem iznosa kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke i iznosa potrebnog internog kapitala obračunatog u procesu interne procene adekvatnosti kapitala, Banka donosi odluku da li treba da preduzima korektivne mere ukoliko je to neophodno. Na dan 31. decembar godine poređenje ovih elemenata je pokazalo da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve. CAQ4RA / 68