naslovna-ff

Транскрипт

1 7. JUL BROJ 378 GODINA XXXI POSETA RADOMIRA NAUMOVA EVROPSKOJ KOMISIJI ZA ENERGETIKU U BRISELU Atiski proces, ajvaìja regioala aktivost str. 08 NOVE CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE Kilovat - ~as skupqi za 9,5 odsto str. 19 NA LICU MESTA Dobra voda Duava str. 32 EKSPANZIJA Ê[KOG ENERGETSKOG GIGANTA str. 48 Dvojik ÊZ-a a Balkau

2

3 UVODNIK Korak po korak Od po~etka jula iz Javog preduze}a Elektroprivreda Srbije sa poslovawem startova}e dva ova orgaizacioa oblika: JP EPS i JP Elektromreè Srbije. "Novi" JP EPS karakterisa}e mati~o preduze}e i zavisa privreda dru{tva (dosada{wa java preduze}a), dok }e JP EMS biti jedosubjektivo preduze}e. Bez obzira a takvo odvajawe ovih elektroprivredih delatosti esumwivo je da oe i daqe ostaju su{tiski vezae u realizaciji ciqeva od za~aja za fukcioisawe javog (dràvog) elektroprivredog sistema. ^vrste veze i mogo zajedi~kog u poslovawu EPS-a i EMS-a siguro }e obeleàvati wihov odos i posle ovog "razlaza" i formirawa ovih ezavisih preduze}a. Su{tiski, a e formalo, to je, pre svega, jo{ jeda veliki iskorak elektroeergetike u procesu stvarawa regioalog trì{ta jugoisto~e Evrope i wegovog sve blièg ukqu~ivawa u evropsko eergetsko trì{te. Samo za posledwih godiu daa doet je Zako o eergetici, usvojea Strategija razvoja eergetike do godie i formira Savet Agecije za eergetiku. Do kraja godie Srbija }e potpisati i Ugovor o formirawu eergetskog trì{ta jugoiso~e Evrope, posle ~ega }e, kao ajvaìju, preuzeti i obavezu da oformi uutra{we trì{te elektri~e eergije. Sledstveo tome, u elektroeergetici Srbije odvajawem fukcija proizvodwe i trgovie elektri~e ergije od upravqawa elektroeergetskim sistemom i preosa u~iwe je bita pomak ka kostituisawu jedistveog trì{og i regulatorog prostora za promet elektri~e eergije a trì{im pricipima. Jer, kako je to ve} vi eo u zemqama Evropske uije, takvo trì{te i obezbe uju jake istitucije sistema i efikasa adzor. Za~aja je to, tako e, korak i ka ve}em uskla ivawu propisa u eergetici Srbije sa regulativom EU, u ~emu se sada kao ajvaìji predstoje}i zadatak ame}e dostizawe istitucioalog i pravog okvira. Sve su to, ujedo, preduslovi da EPS i elektroeergetski sistem Srbije ostau ajja- ~i a Balkau, a samim tim i respektabila faktor kada se dubqe i emilosrdije zadre u privatizaciju elektroeergetskih kapaciteta i u wihovo raspar~avawe, kako bi postali {to jeftiiji ple mo}ih elektroprivredih kompaija. Za takvu ovu situaciju se i priprema "ovi" EPS, sa jedim mati~im preduze- }em, ~iji je osiva~ dràva i sa vi{e zavisih dru{tava (osovaih od mati~og preduze}a), odoso sa orgaizacioim ob- licima preuzetim iz Zakoa o eergetici i o privredim dru{tvima. Nova orgaizacija tih dru{tava, sa bitom promeom pravog oblika i sa uskla ivawem wihovog rada me usobo i u odosu a mati~o preduze}e, zavr{i}e se do kraja godie. "Novi" EPS }e oslikavati, kako je to zakoom i dozvoqeo, samo jeda preteà delatost - trgovia elektri~om eergijom ( {to je i jo{ jedo usagla{avawe sa evropskim propisima) i to zato {to se u toj delatosti sti~e prihod. Zakoom o eergetici, aime, EPS je promovisa i za jediog sabdeva~a tarifih kupaca elektri~om eergijom a teritoriji Srbije, za koje je duà da obezbe uje stabile koli~ie i isporuke struje. U procesu restrukturisawa EPS je sa~uvao "sebe", odoso objediweu proizvodwu i distribuciju elektri~e eergije. To je i dokaz da se su{tiske promee u eergetici (a posebo u elektroeergetskom delu) i odvijaju upravo oako kako su od ajvi{ih istaci i bile ajavqivae. Isticao je i to redovo, da se u takvo sveobuhvato restrukuturisawe ovog javog preduze}a e moè i}i ubrzaim tempom po sistemu "preko o}i", ego, asuprot tome - postepeo, korak po korak. Imaju}i u vidu i iskustva u prestrojavawu elektroprivreda u drugim zemqama u traziciji, o~igledo, astavqa se sa sprovo ewem sopstveog modela, u kojem je zadràa i vertikala povezaost delova tog sistema. To je, svakako, i svojevrsta odgovor svima, za~i i pojedicima iz aktuelih vladaju}ih garitura koji su estrpqivo zagovarali {to brè "~i- {}ewe" EPS-a i potom po~etak procesa privatizacije, {to bi u ovom treutku, poavqamo, za- ~ilo i pravu rasprodaju kapaciteta. Potvrda da je EPS u tom procesu "a dobrom putu" stiè i od kokurecije, pa tako ~eli qudi, a primer, CEZ-a obja{wavaju}i svoje eskriveo iteresovawe isti~u da je wihova pouda za saradwu zasovaa a ~iweici da je EPS jedia preostala elektroprivreda kompaija u ovom delu Evrope koja je odolela podelama i zamkama privatizacije. M. Filipovi} Miodrag Filipovi} 1

4 GENERALNI DIREKTOR dr Vladimir \or evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE S JAVNO[]U Mom~ilo Cebalovi} GLAVNI UREDNIK Miodrag Filipovi} REDAKCIJA: ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA Draga Obradovi} NOVINAR Aka Cvijaovi} REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK Jelea Staojevi} ADRESA REDAKCIJE: Carice Milice Beograd TELEFONI: 011/ , FAKS: 011/ miodrag.filipovic@pr.eps.co.yu list-kwh@pr.eps.co.yu 6 Ukoliko se ostvari plairai obim ivesticija od 1,9 milijardi diara i ove godie bi}e dovoqo ugqa, ali ako izostae izme{tawe Vreoca, esta{ica ugqa bi}e vrlo uzvesa ve} za ekoliko godia 12 Kada, za ekoliko daa, iz sastava EPS-a bude izdvojea Elektromreà Srbije, to }e predstavqati jo{ jeda veliki korak srpske eergetike u procesu stvarawa regioalog trì{ta i ukqu- ~ivawa u evropsko eergetsko trì{te. Web Site: LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA: "Global puls" d.o.o. Beograd [TAMPA: [tamparija Politika a.d. Beograd Na Zlatiboru je krajem jua odrào ekada tradicioalo savetovawe 14 eergeti~ara Eergetika Ta~ije, Savez eergeti~ara poku{ava da obovi svojevrsi forum stru~waka i ukqu~i se u re{avawe aktuelih eergetskih dilema i problema, ude}i pomo} adleìm istitucijama i objediwuju}i {iroku lepezu zawa i iskustava. TIRA@: primeraka PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE, POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE MARTA GODINE; OD MAJA NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA GODINE LIST IZLAZI POD IMENOM "kwh" 2 IZDAJE JAVNO PREDUZE]E ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

5 16 Do kraja ove godie, potpisivawem ugovora, prikqu~i}emo se eergetskoj zajedici zemaqa jugoisto~e Evrope. Taj ugovor, koji je s a{e strae edavo parafira, pravo je obavezuju}i akt. Pakt za stabilost JIE, dao je svoju podr{ku ugovoru s amerom da se i a ovaj a~i uti~e a oja~avawe saradwe izme u dràva i acija JIE. 46 Na prirodoj graici Brazila i Paragvaja, alazi se treuto ajve}a hidrocetrala sveta - Itaipu. Sa istalisaom sagom od megavata, svake godie kroz dalekovode po{aqe sa obe strae graice 75 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije. 24 TE " Nikola Tesla" i daqe }e zagrevati vodu reke Save, a stambei i poslovi prostor a Novom Beogradu, uprkos pre 12 godia usvojeom projektu za daqisko grejawe iz Obreovca, greja}e se pomo}u prirodog gasa. 62 Ko kaè da je pro{ao sveta a ije bio u Peru}cu, triaestak kilometara udaqe od Bajia Ba{te, tvrdwa mu se odr- àti e moè. A ko je jedom bio u Peru}cu, a druga mesta ije i morao i}i. SADR@AJ NA[ INTERVJU KAKO KONTROLISATI GUBITKE ELEKTRI^NE ENERGIJE 04 Kad kra a ije krimial RAZGOVOR S POVODOM DRAGAN S. TOMI], DIREKTOR JP RB "KOLUBARA" 06 Seoba Vreoca ili uvoz struje FORUMI POSETA RADOMIRA M. NAUMOVA EVROPSKOJ KOMISIJI ZA ENERGETIKU U BRISELU 08 Atiski proces, ajvaìja regioala aktivost ISPUWENI USLOVI ZA OSNIVAWE PRIVREDNOG DRU[TVA "RUDNIK KOVIN" 11 Izdvajawe do kraja septembra OD 1. JULA EPS I EMS STARTUJU KAO POSEBNA PREDUZE]A 12 Veliki korak srpske eergetike SASTANAK POSLOVODSTVA EPS-A I DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A 13 Kre}u EPS i EMS SAVETOVAWA SAVEZ ENERGETIÂRA: ENERGETIKA Afirmacija struke AKTUELNE TEME USKORO EPS U ENERGETSKOJ ZAJEDNICI ZEMAQA JUGOISTO^NE EVROPE 16 Trì{te za 300 milijardi kilovat-~asova POSLE REORGANIZACIJE DIREKCIJE EPS-A 18 Kadrovski vrh EPS-a NOVE CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE OD 1. JULA 19 Kilovat - ~as u proseku skupqi za 9,5 odsto RASTE POTRO[WA ELEKTRI^NE ENERGIJE 20 Cea podsti~e rasipike 22 VLADA POKRENULA POSTUPAK PRIVATIZACIJE "STANDARDA" - KOSTOLAC Porez u tre}em krugu TENT NE]E GREJATI NOVI BEOGRAD 24 Blià Rusija od Obreovca ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE DOBRO RADILA U PRO[LOJ GODINI 26 U~iak boqi od plaa IEEE UVRSTIO "HE VU^JE" U PROGRAM MILESTONE 28 Kukavi~ki draguq istorijski spomeik AKCIJE VELIKO FINALE LIKOVNOG KONKURSA "TA ÛDESNA STRUJA" 29 Nagra eo 12 ajboqih KOSMET POÊLA REKONSTRUKCIJA TRAFO-STANICE "VALA^" U KOSOVSKOJ MITROVICI 30 Ve}a saga za boqe sabdevawe SINDIKAT AMBICIOZAN PROGRAM KONFEDERACIJE SLOBODNIH SINDIKATA 31 Jedistve astup u socijalom dijalogu NA LICU MESTA 32 DIQEM "\ERDAPA I" Dobra voda Duava POVRŠINSKI KOPOVI NA POVR[INSKOM KOPU "DRMNO" 34 Zavr{e remot drugog sistema TERMOELEKTRANE POSLE MODERNIZACIJE DOPREME UGQA U TE "KOSTOLAC B" 36 Broj kvarova upola mawi HIDROELEKTRANE NA REDU HE "BAJINA BA[TA" I HE "ZVORNIK" 38 Komplikovaa "Leptirica" DISTRIBUCIJE ISKUSTVA "ELEKTROVOJVODINE" U SISTEMU DAQINSKOG OÎTAVAWA 40 O~itavawe mere miutima NOVI REZOVI U ODNOSU SA POTRO[AÎMA U ED NI[ 42 Redove plati{e isu taoci EKOLOGIJA EPS I KJOTO PROTOKOL 44 Ve}a efikasost, mawa zaga eost SVET BRANA ATATURK PREPORODILA DOLINE EUFRATA I TIGRA NA JUGIOSTOKU TURSKE 46 Dve ètve godi{we u Aadoliji HIDROELEKTRANA ITAIPU NA ME\I BRAZILA I PARAGVAJA 47 Latioameri~ki biser EKSPANZIJA Ê[KOG ENERGETSKOG GIGANTA 48 Dvojik ÊZ-a a Balkau SLOVA^KA - OD IZVOZNIKA DO POTENCIJALNOG KUPCA STRUJE 50 Sudboose uklearke HOLDING SLOVENA^KE ELEKTRANE 52 Plava eergija za 650 kupaca OBNOVQIVI IZBORI OTPADNE MATERIJE I PROIZVODWA STRUJE 54 îsta eergija kao upotreba vredost KULTURA ZAPIS O DRINKI RADOVANOVI] - S POVODOM 56 Ima eka taja veza ZDRAVQE MIRJANA UGQE[I], PRIMARIJUS: INTERNISTA- KARDIOLOG 60 Izgarawe a poslu TURIZAM U OÊKIVAWU PRVIH GOSTIJU 62 Drugi ìvot "Jezera" 3

6 NA[ INTERVJU KAKO KONTROLISATI GUBITKE ELEKTRI^NE ENERGIJE Kad kra a ije krimial Gubici isu vidqivije smawei, ali jeste zaustavqe wihov rast, tako da sada predstoji preduzimawe mera za spre~avawe kra e i ostalih oblika gubitaka kilovat-sati - kaæe mr Aleksadar Vlaj~i}, pomo}ik miistra za rudarstvo i eergetiku Srbije i predsedik Koordiacioog tima za smawivawe etehi~kih gubitaka elektri~e eergije 4 Ako bi se sudilo samo prema egzaktom pokazatequ, odoso kretawu proceata iskazaih gubitaka, u dvogodi- {woj orgaizovaoj aktivosti za smawivawe etehi~kih gubitaka elektri~e eergije u Srbiji isu postiguti zavidi rezultati. U pro{loj godii iskaza je gubitak od 15,12 proceata, {to je za samo stoti deo ideksog poea mawe od 15,13, koliko je iz elektrodistributivog sistema izgubqeo godie, kada su formirai Koordiacioi i Stru~i tim za smawivawe etehi~kih gubitaka. Prvi u Miistarstvu rudarstva i eergetike, drugi u Elektroprivredi Srbije. Ipak, u ove dve godie, prema mi{qewu predsedika Koordiacioog tima za smawivawe etehi~kih gubitaka elektri~e eergije mr Aleksadra Vlaj~i}a, pomo}ika miistra za rudarstvo i eergetiku, uspeh u ovom radu jeste postigut i ogleda se, pre svega, u tome {to je zaustavqe rast gubitaka elektri~e eergije, koji se ispoqavao gotovo ~itavu de- Tek su stvorei uslovi da se a smawivawu gubitaka radi sistematski i sistemati~o Vi{e od {est hiqada tu`bi Od jua godie kotrolisao je oko 612 hiqada potro- {a~a elektri~e eergije, odoso gotovo petia prikqu~eih a elektroeergetsku mreù. Prema podacima koje su elektrodistribucije dostavile Stru~om timu EPS-a, kotrolori su u slu~ajeva otkrili eovla{}eo kori{}ewe elektri~e eergije, {to je 2,3 odsto od ukupo kotrolisaih ili 0,44 proceta od ukupog broja potro{a~a. U otkriveim slu~ajevima eovla{}ee potro{we fakturisao je vi{e od 220 hiqada kilovat-sati, odoso gotovo 950 milioa diara. Pri tome, sudski postupak pokreut je protiv eovla{}eih korisika, odoso potro{a~a koji su a razli~ite a~ie krali struju. ceiju. [tavi{e, pretila je opasost da se maltee udvostru~e gubici eergije u distributivoj mreì, koji su, recimo, pre dvadesetak godia izosili oko 8,8 proceata. - Dakle - agla{ava Vlaj~i} - iako iskazaim rezultatom u procetima e moèmo da budemo zadovoqi, zaustavqawe treda rasta je za~ajo, tim pre {to su gubici elektri~e eergije civilizacijski feome, koji je vi{e izraè {to je stepe razvoja ve}i. Otuda i upravqawe gubicima predstavqa vrlo za- ~aja dome upravqa~ke fukcije u elektroeergetskom sistemu. Kod as * Sada }e se videti koliko smo osposobqei za upravqawe gubicima * su se za samo ekoliko godia toliko umoìli oblici gubitaka eergije da je ogroma posao i idetifikovati ih. Otuda su Koordiacioi i Stru~i tim morali u ove dve godie pre svega da se usredsrede a sagledavawe stawa i defiisawe zadataka, s tim {to je prvi vi{e radio a obezbe ivawu odgovaraju}ih sistemskih uslova za spre~avawe eovla- {}ee potro{we, a drugi a obezbe ewu odgovaraju- }ih tehi~kih pretpostavki za kotrolu i merewe utro{ee elektri~e eergije. Isti~u}i da je, zahvaquju}i agaòvawu Koordiacioog i Stru~og tima, kra a struje u Zakou o eergetici kvalifikovaa kao krivi~o delo, da je postigut dogovor o privremeom prikqu- ~ewu a mreù stambeih objekata koji su u postupku legalizacije i da je kotrola potro- {we a zato ve}em ivou ego {to je bila, Vlaj~i} kaè da ipak isu otklowei svi egativi uticaji. - Koordiacioi tim je pro{log meseca zakqu~io da je Stru~i tim zavr{io samo prvu fazu realizacije Jedistveog operativog programa za smawivawe etehi~kih gubitaka, koja jeste ajza~ajija, ali a tome e moè da se ostae. Dosada{wim radom fakti~ki su tek stvorei uslovi da se a smawivawu gubitaka radi sistemski i sistemati~o, uz preduzimawe specijalizovaih mera, kako u domeu kotrole i merewa, tako i

7 Parafira ugovor o eergetskoj zajedici Pomo}ik miistra za rudarstvo i eergetiku mr Aleksadar Vlaj~i} potpisao je 31. maja ove godie u Briselu pravo i tehi~ki redigova tekst ugovora o eergetskoj zajedici jugoisto~e Evrope, a koji u septembru treba da stave potpise premijeri svih zemaqa ovog regioa i predsedik Evropske komisije. Tekst ovog ugovora parafirali su predstavici svih acialih eergetika koje ulaze u zajedicu jugoisto~e Evrope jo{ u martu ove godie, a u me uvremeu su ugra ee sugestije potpisika, tako da je redigovaa verzija u stvari usagla{ei sadràj ovog budu}eg pravo obavezuju}eg dokumeta. u obezbe ewu odgovaraju- }ih tehi~kih i orgaizacioih uslova za upravqawe gubicima eergije - ka- è Vlaj~i} i dodaje da je Koordiacioi tim predloìo poslovodstvu EPSa da se Stru~i tim reorgaizuje u skladu sa predstoje}im obavezama. Tako e, preporu~eo je da se za re{avawe odre eih specifi~ih problema u merewu i kotroli potro{we, koje stru~waci u EPS-u budu idetifikovali, agaùju stru~e i au~e istitucije, kao i da se u distribucijama, uprkos edostatku kvalifikovaih radika, ipak orgaizuju posebi timovi za kotrolu potro{we, kojima bi to bila jedia rada obaveza, kako je i dogovoreo pre dve godie, kada je usvoje JOP. Rad a smawivawu gubitaka eergije mora}e, zapravo, tako da se orgaizuje da sve mere koje se preduzimaju predstavqaju stalu zamku za evetuale lopove i jo{ vi{e da si- Nije po diktatu MMF-a Gubici elektri~e eergije, a ~iji rast uti~e i divqa gradwa stambeih objekata, izose vi{e od 40 milioa godi{we stematski dopriose iskorewivawu prili~o ra{ireog uverewa da struja mo- è eka`weo da se krade. [ef Koordiacioog tima kaè da podjedako odgovora i sloè posao predstoji i izva EPS-a, a predstavqa obavezu pre svega ovog tela, odoso Miistarstva za rudarstvo i eergetiku. Re~ je o ujeda- ~avawu sudske prakse i odgovaraju}em tretmau kra e struje kao krivi~og dela. - Sudije u pojediim delovima Republike vrlo razli~ito presu uju u slu- ~ajevima kra e struje. Za isto delo jeda izri~e kazu zatvora, drugi uslovu ili ~ak osloba aju}u presudu. O~igledo je da u praksi jo{ ije zaìvelo oo {to je apisao u ovom Zakou o eergetici. I daqe opstaje dugo "egovaa" praksa da kra a struje ije krimiala ~i, ili, u ajboqem slu~aju, da se tretira blaè ego ostale kra e. O tome svedo- ~i e samo predube ewe sudija ego i poa{awe orgaa bezbedosti, koji EPS-ovim kotrolorima priska~u u pomo} jedio ako im je ìvot ugroè, a sami se i e agaùju u otkrivawu kra e struje. Tako e, i trì{a ispekcija e bavi se prometom elektri~e eergije kao prometom ostale robe. To Sasvim je ormalo da oi od kojih se traì da pomogu èle da zaju kako se upravqa sredstvima koja daju. Ne vidim to kao uslovqavawe ili me{awe u a{e, doma}e poslove. Uostalom, mi e radimo a smawivawu gubitaka elektri~e eergije zato {to to od as traì MMF ego zato {to su ovi gubici eadokadiva {teta za a{ elektroeergetski sektor. U odosima sa MMF-om imamo drugi problem, a to je zahtev za smawivawe broja zaposleih u EPS-u, koji se postavqa globalo, a u EPS-u su sve izraèiji problemi sa edostatkom stru~og kadra. Zato {to ema dovoqo motera, a primer, ijeda distribucija u protekle dve godie ije uspela da oformi timove koji bi se iskqu~ivo bavili kotrolom potro{we, kako je i predvi eo JOPom. Uglavom se u kotrolu ide kampawski, kada ema velikih poslova a odràvawu ED sistema - isti~e Vlaj~i}. moramo da promeimo - isti~e Vlaj~i}. Miistrastvo eergetike traìlo je edavo od Republi~kog javog tuìla{tva da pomoge u ujeda- ~avawu odosa istraìh i sudskih orgaa prema kra i elektri~e eergije. Vlaj- ~i} smatra da }e biti potrebo i da se obavi odgovaraju}a edukacija kadra u ovim sektorima, ~iji }e se udeo u razre{avawu problema trì{ih trasakcija u elektroeergetskom sektoru sve vi{e uve}avati i oslo`wavati, zaviso od razvoja trì{ih odosa. Istovremeo, mora}e {to- {ta da se promei i u distribucijama. Kako kaè Vlaj~i}, distributeri aàlost isu vi~i podo{ewu krivi~ih prijava, a sudijama ~esto isu jasi podeti dokazi da je eko krao struju. Sve to mora da se popravi i dovede u stawe kvalifikovae prijave za kra u struje, kako bi se oa sakcioisala kao krivi~o delo. - Prema tome, sve ovo {to smo u ormativom, tehi~kom i orgaizacioom pogledu stvorili u protekle dve godie radi smawivawa gubitaka elektri~e eergije i stvarawa uslova za kvalitativo boqe upravqawe gubicima moè se smatrati samo osovom, mada solidom, za predstoje}i sistematski rad u ovoj oblasti. Tek sada }e se videti koliko smo sazreli za racioalizaciju u elektroeergetskom sektoru, u kome gubici elektri~e eergije a godi{wem ivou izose vi{e od 40 milioa evra. Takvo rasipawe e moèmo da pravdamo malim ulagawima u distributivi sistem u prethodim godiama iti epovoqom dru{tveom klimom za sakcioisawe eovla{}ee potro{we. Ne moèmo to da pravdamo i pred sobom i pred drugima, od kojih traìmo pomo} da stabilizujemo eergetiku - agla{ava Vlaj- ~i}. A. Cvijaovi} 5

8 RAZGOVOR S POVODOM DRAGAN S. TOMI], DIREKTOR JP RB "KOLUBARA" Seoba Vreoca ili uvoz struje Ukoliko se ostvari plairai obim ivesticija od 1,9 milijardi diara, i ove godie bi}e dovoqo ugqa, ali, ako izostae izme{tawe Vreoca, esta{ica ovog eergeta bi}e vrlo izvesa ve} za ekoliko godia. 6 Ako bude ovca za ivesticije koliko je plairao, Rudarski base "Kolubara" ostvari}e bez problema ovogodi{wi pla proizvodwe, kaè Draga S. Tomi}, direktor JP RB "Kolubara". - Ukoliko se ostvari plairai obim ivesticija od 1,9 milijardi diara, i ove godie bi}e dovoqo ugqa, ali, ako izostae izme{tawe Vreoca, esta{ica ugqa bi}e vrlo izvesa ve} za ekoliko godia. Neki sporadi~i agove{taji kaù da e}e biti ba{ ooliko para koliko je zacrtao, ali e èlim da verujem da }e akado biti smawiva i ovakav, jedva odobrei, ivo ovogodi- {wih ivesticija u ovo preduze}e. Ukoliko bi se tako e{to povrh svega dogodilo, moglo bi da se dovede u pitawe ostvarewe plaa proizvodwe. To }e se, upozorava Tomi}, odraziti i a proizvodwu elektri~e eergije. - Plairaa suma za ivesticije je dovoqa tek za ajeophodija DRAGAN TOMI] DIREKTOR JP RB "KOLUBARA" Strate{ki korak - Kada je o eksproprijaciji re~, problem isu fiasijska sredstva, jer je za ovu ameu ve} obezbe eo 700 milioa diara, a ako bude potrebo, {to }e zavisiti od usvojeog re{ewa za Vreoce, EPS }e obezbediti i ~itavu milijardu. Problem je u lokalim samoupravama u Lazarevcu, Lajkovcu i Ubu, jer se proces eksproprijacije oteè dok bageri e do u pred ku}e, a oda moraju da se preduzimaju epopulare mere koje ikome e idu u prilog - obja{wava Tomi}. Na{ sagovorik avodi da, pored Vreoca, predstoji i preseqewe Medo{evca radi pro{irewa "Poqa D", kao i aseqa Mali Borak i Skobaq, koja su a putu bagerima a "Tamavi - Zapado poqe". Ipak, kaè, Vreoci }e odrediti bilas proizvodwe ugqa dok e po~e eksploatacija a "Poqu E", a to e}e mo- }i da bude pre godie. ulagawa. Na{a prva sagledavawa stvarih ivesticioih potreba zapo~eta su sa 4,5 milijardi, pa smo se redukovawem plaova spustili a 3,2, a oda su am zbog ukupog materijalog poloàja EPS-a, zadràvawa cee struje i, kao posledice toga, emiovog brisawa ekih ivesticija, odobrea sredstva samo za oo {to vi{e ije smelo da se odlaè za "boqa vremea". To je tih 1,9 milijardi. Smatram da smo ta sredstva dobro raspodelili i da }e a ajboqi a~i biti upotrebqea - obja{wava Tomi}. Ako se e izmeste Vreoci, Srbiji }e ve} za ekoliko godia edostajati elektri~e eergije koliko proizvodi jeda obreova~ka elektraa Novac }e biti usmere za revitalizaciju trasportih sistema, eophode opravke i ivestirawa u delove preduze}a, kao i izme{tawe vodotokova. Me u ajza~ajije spadaju izme- {tawe korita reke Kolubare, ~ime se obezbe uje pro{irewe kopa Isto~o poqe i otvarawe ovog kopa "Veliki Crqei". Time se omogu}ava eksplotacija u aredih {est godia. Plaira se izme{tawe Dubokog potoka i Kladice, ~ime se stvaraju uslovi za esmeta rad a kopu Tamava - Zapado poqe. U ovaj red spadaju i saacija toplae i toplovoda, koji treba da se preda a upravqawe lokaloj samoupravi u Lazarevcu, kao i zahvati a otpra{ivawu, kako bi se racioalo re{io problem sa pepelom kod su{ewa ugqa. - Prema tome - isti~e Tomi} - ukoliko e budu smawea plairaa ivesticioa sredstva, povr{iski kopovi "Kolubare" uspe}e bez ve}ih problema da ostvare ovogodi{wu proizvodwu od 26,5 milioa toa ugqa. To je i odgovor a pitawe sa po~etka razgovora: predstoje}e zime bi}e dovoqo ugqa za plairau proizvodwu elektri~e eergije. Problem, me utim, prema re~ima a{eg sagovorika, moè da ispliva a povr- {iu po~etkom slede}e deceije. Ve} pa sve do 2016, dakle puih pet godia, Srbija }e imati ozbiqa edostatak ugqa za svoje termoelektrae, ~ak i ako e bude izgra ea TE "Kolubara B". Sa ovom ovom elektraom, ukupe potrebe za ugqem iz "Kolubare" izosile bi 32 milioa toa godi{we, a bez we bi ostale a sada{wem ivou od oko 27 milioa toa, koliko je dovoqo za elektrae u sistemu JP TENT. Ali, ako se u me uvremeu e stvore uslovi da se premosti ovaj period, upravo deo od tih 27 milioa toa je pod zakom pitawa. Bageri adomak grobqa u Vreocima

9 Ukoliko se e smawe plairaa ivesticioa sredstva, kopovi "Kolubare" ostvari}e plairau proizvodwu ugqa - Ta~ije, ako se e izmesti aseqe Vreoci i e kree eksploatacija a prostoru ove katastarske op{tie, pod kojom leì oko 450 milioa toa ugqa, bi}e velikih problema sa ovim eergetom. Ako bi se izmestili deo Ibarske magistrale i pruge "Beograd-Bar" u duìi od 18 kilometara, moglo bi da se ra~ua a jo{ 120 milioa toa. Ako e bude eksproprijacije za ovu proizvodwu, godi{wi proizvodi bilas "Kolubare" po~etkom idu}e deceije e}e mo}i da bude ve- }i od 15 milioa toa! Od toga, a kopu "Tamava - Zapado poqe" proizvodilo bi se 12 i a kopu "Poqe B" tri milioa toa. U tom periodu, dakle, e bi bilo proizvodwe a "Poqu D" i za TENT-ove elektrae edostajalo bi godi{we gotovo deset milioa toa ugqa - kaè Tomi}. Dileme ema - izme{tawe aseqa Vreoci i eksproprijacija zemqi{ta u ovoj katastarskoj op{tii jeda je od ajve}ih strate- {kih izazova sa kojim se treuto suo~ava Rudarski base "Kolubara", a a koji odgovor moè da pruì jedio EPS, odoso Vlada Srbije. Istitut za arhitekturu u Beogradu, po aruxbii "Kolubare", upravo radi aketu u Poqe E - ajdubqi kop Bez obzira a to da li }e se Vreoci izmestiti i produìti eksploatacioi vek "Poqa D", otvarawe kopa a "Poqu E" je potpuo izveso. Direktor "Kolubare" kaè da je te{ko}a u tome {to je potrebo dosta vremea da se pripremi eksploatacija ovog poqa, po{to je leì{te ugqa ovde vrlo specifi~o, sa zalegawem ugqeog sloja i do 300 metara dubie, a {iria pojasa je samo oko dva kilometra. Povoqost je {to a ovom prostoru ema aseqa da bi moralo da se brie o wihovom preseqewu, ali }e zato morati da se prvi put kree sa sasvim ovim a~iom rada koji podrazumeva da isti BTO sistem ajpre kopa jaloviu, pa ugaq, i tako redom. - Bi}e to ajdubqi povr{iski kop u Srbiji i samim tim jedistve. Prema dosada{wim sagledavawima, proizvodwa ugqa ovde e}e mo}i da kree pre godie, ali zato tu imamo veoma bogato alazi{te, sa oko 350 milioa toa veoma kvalitetog ugqa, ~ija je kalori~a vredost do kiloxula po kilogramu - avodi Tomi}. Sada se stvaraju uslovi da dovoqo ugqa bude za proizvodwu elektri~e eergije u aredih 35 do 40 godia doma}istava u Vreocima, koja treba da poka- è {ta èle ìteqi ovog aseqa: ovac ili ovo, jedistveo aseqe sa po 30 ari placa za svako doma}istvo, sa kompletom ifrastrukturom i ustaovama dru{tveog stadarda, ili e{to tre- }e. Kada za mesec daa ova aketa bude zavr{ea, apravi}e se procea koliko }e ko{tati izme{tawe Vreoca, odoso koliko }e opteretiti ceu toe ugqa, i sa tim }e se iza}i pred EPS i Vladu. Direktor "Kolubare" ka- è da EPS priprema i studiju o tome {ta da se radi ako e bude preseqewa Vreoca. Ipak, dodaje da }e bez Vreoca u oih kqu~ih pet godia Srbiji edostajati jeda od elektraa TENT-a, odoso struje ooliko koliko proizvodi jeda od elektraa u Obreovcu. To za~i da }e se za toliko uve}ati uvoza zavisost a{eg elektroeergetskog sistema, sve dok e kree eksploatacija a "Poqu E". U stvari, proizvodwa ugqa a prostoru katastarske op{tie Vreoci treba da adokadi mawak do koga dolazi smawivawem proizvodwe a "Poqu D", a kome je sve mawe ugqa i koje }e se sukcesivo zatvarati. Sa izme{tawem Vreoca treba da se produì vek ovoga kopa, a oda }e se odatle bageri i ostala mehaizacija preme{tati, sistem po sistem, a "Poqe E". Na pitawe za{to se e ide odmah a "Poqe E", Tomi} odgovara da ema mehaizacije, te da iko u Srbiji ema dovoqo para da kupi ovu opremu za kopove. Zato se i ra~ua a BTO sisteme sa "Poqa D", kojih ukupo ima pet, ali koji su prili~o stari i eophodo je revitalizovati ih, {to je opet jeftiije, ego ulagati u ove bagere i trasportere. I za ovakvo, bezbolije i jeftiije re{ewe sa izme- {tawem Vreoca, kojim bi se premostio petogodi- {wi period, dràva treba da pokaè dovoqo sluha i ajvaìje je ubediti Miistarstvo fiasija da je fiasirawe preme{tawa Vreoca u skladu sa Strategijom razvoja eergetike Srbije. - Su{tia je u tome da se plairaom eksploatacijom a "Tamavi - Zapado poqe" i budu}om a "Poqu E" obezbe uje dovoqo ugqa za proizvodwu elektri~e eergije u aredih godia, a da se premo- {}ivawem petogodi{weg perioda obezbe uje kotiuitet rada termokapaciteta. To za~i da se, sa odgovaraju}om ceom kilovat-sata, obezbe uje potpua ezavisost Srbije od uvoza elektri~e eergije u tom razdobqu - izri~it je Tomi}. Aka Cvijaovi} 7

10 FORUMI POSETA RADOMIRA M. NAUMOVA EVROPSKOJ KOMISIJI ZA ENERGETIKU U BRISELU Atiski proces, ajvaìja regioala aktivost 8 Sprovo ewe procesa formirawa regioalog træi{ta eergije ima veoma za~aje ekoomske, politi~ke i socijale implikacije a ceo regio Podr{ka Evropske komisije za eergetiku Srbiji u sprovo ewu procesa osivawa eergetske zajedice jugoisto~e Evrope Pomo} Evropske komisije Evropska komisija je sprema da Srbiji pomoge u procesu dovo ewa cee elektri~e eergije a ekoomski ivo, kao i u re{avawu socijalih problema koji bi mogli da astau u procesu restrukturisawa eergetskog sektora, rekao je, izme u ostalog, Naumov a kofereciji za oviare, po povratku iz Brisela. Pomo} se moè o~ekivati i kada je re~ o projektima za{tite ìvote sredie kao oblasti kojoj je, tokom razgovora, posve}ea velika pa`wa. Miistar rudarstva i eergetike Srbije Radomir M. Naumov, posle posete Evropskoj komisiji za eergetiku u Briselu, izjavio je da je u oblasti eergetike Srbija ispuila sve uslove za po~etak pregovora o pristupawu Srbije i Cre Gore Evropskoj uiji. Ispuili smo sva o~ekivawa, kako u zakoskoj regulativi, tako i u ifrastrukturi u eergetskoj oblasti i e postoji ijeda jedii problem, koji se ti~e po~etka pregovarawa za pristupawe Uiji. Miistar Naumov boravio je od 28. jua do 1. jula ove godie u Briselu gde se, tokom trodeve posete, susreo sa visokim predstavicima Evropske komisije, Pakta za stabilost jugoisto~e Evrope, kao i sa ~laovima drugih eergetskih istitucija Evropske uije. U sedi{tu evropske zajedice, zajedo sa predstavicima Elektroprivrede Srbije i Nafte idustrije Srbije, Miistar Naumov je boravio a poziv Adrisa Pielbagsa, evropskog komesara za eergetiku. I u razgovorima sa specijalim koordiatorom Pakta za stabilost jugoisto~e Evrope Erhardom Busekom, kao i sa predstavicima istitucija za fiasirawe izgradwe gase ifrastrukture u jugoisto~oj Evropi, razmatraa su aktuela pitawa iz oblasti formirawa eergetskog trì{ta jugoisto~e Evrope. Istakuti su, pre svega, uloga i za~aj srpske eergetike u dosada- {wem toku i posebo u astavqawu tog procesa koji bi trebalo da se, do kraja godie, zavr{i potpisivawem Ugovora o osivawu regioale Eergetske zajedice. Proces formirawa regioalog trì{ta eergije i wegovo itegrisawe u uutra{we trì{te Evropske uije, takozvai Atiski proces, tretira se kao ajva- ìja aktivost a regioalom plau u procesu stabilizacije i pridruìvawa zemaqa zapadog Balkaa Evropskoj uiji. --Sprovo ewe procesa formirawa regioalog trì- {ta eergije ima veoma za- ~aje ekoomske, politi~ke i socijale implikacije a ceo regio- rekao je Naumov, po povratku u Srbiju i aglasio da su razgovori vo ei a tu temu jaso pokazali da Evropska komisija, kao glavi koordiator celog procesa, daje i daqe jasu podr{ku wegovom sprovo ewu. Tokom razgovora sa Pielbagsom agla- {e je jo{ jedom za~aj potpisivawa Ugovora o osivawu eergetske zajedice. Kako avodi Naumov, u razgovoru sa Busekom, s tim u vezi zatraèa je i podr{ka Pakta za stabilost jugoisto~e Evrope Srbiji u ekoliko aktivosti. To se, pre svega, odosi a razumevawe razloga za ka{wewe a{e eergetike u procesu evropskih itegracija. Jaso je, stoga, ukazao da su dugogodi{wa me uaroda izolacija, NATO bombardovawe i veoma kompleksa posao obove razoreih elektroeergetskih postrojewa predstavqali objekive te{ko}e za weo brè prestrojavawe. Pomo} je zatraèa u realizaciji ekoliko aktivosti, koje se smatraju izuzeto vaìm za brè sprovo ewe itegrativih procesa u oblasti eergetike. Odosi se, pre svega, a edukative programe za poslaike Narode Skup{tie Srbije koji bi omogu}ili adekvato razumevawe Ugovora o eergetskoj zajedici. Vaòst postupka tim je ve}a, jer taj akt, kao me uarodo-pravi obavezuju}i dokumet, treba da se ratifikuje u Skup{tii Srbije. U ciqu sticawa {iroke podr{ke i prihvatawa, prema re~ima miistra, sli~e semiare trebalo bi orgaizovati i za predstavike poslovodstava u eergetskoj idustriji, predstavike zaposleih, sidikata, zaiteresovae stru~e javosti, evladiog sektora... Tokom posete Briselu, a- {a delegacija razgovarala je i sa predstavicima Evropske komisije za gas i detaqo je upozata sa plaovima razvoja gase ifrastrukture u a{em regiou. Dogovoree su tako i kokrete aktivosti za odràvawe drugog sastaka rade grupe za fiasirawe gase ifrastrukture jugoisto~e Evrope, ~iji bi doma}i, po~etkom oktobra godie, trebalo da bude Srbija. Na ovom, kako je predvi eo, dvodevom skupu, trebalo bi da u~estvuje oko 40 predstavika Evropske komisije i ajve}ih svetskih fiasijskih istitucija - Svetske bake, Evropske bake za obovu i razvoj... O za~aju takvog skupa svedo~i i podatak, kaè Naumov, da je predloèo da se odmah po wegovom zavr{etku odrì jo{ jeda sastaak u orgaizaciji Evropske komisije. Na wemu bi u~estvovale ajza- ~ajije kompaije gasih operatera u Evropi, a tema bi bila {irewe gase distributive mreè u jugoisto~oj Evropi. I a ovom skupu o~ekuje se u~e{}e oko 50 predstavika Evropske komisije i kompaija za gas iz

11 UPRAVNI ODBOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE Doet Statut ovog EPS-a Na sedici Upravog odbora EPS-a, odr- àoj 16. jua (predsedavao dr razmatrai su izvr{ewe elektroeergetskog bilasa Republike za april i maj i poslovawe JP EPS u periodu jauar - mart godie. Doete su odluke o osivawu Privredog dru{tva za podvodu eksploataciju ugqa "Rudik Kovi" kao i o davawu saglasosti a odluke o osivawu preduze}a Privredog dru{tva za projektovawe, kosaltig, i ièwerig elektroeergetskih i telekomuikacioih objekata i sistema Elektroistok - Projekti biro i Privredog dru{tva za izgradwu elektroeergetskih objekata Elektroistok - Izgradwa, ~iji je osiva~ JP Elektroistok. Upravi odbor je, tako e, doeo i odluke o davawu saglasosti a programe poslovawa javih preduze}a u godii, a koja je osovao EPS, zatim o ulagawima za moderizaciju agregata HE "Bajia Ba{ta", odoso za HE "Ov~ar bawa" i HE "Me uvr{je", a odluke upravih odbora JP Elektroistok, TENT, "\erdap" i EDB u postupku razgrai- ~ewa sredstava koja su u fukciji obavqawa delatosti preosa, proizvodwe i distibucije elektri~e eergije, kao i o raspore ivawu dobiti Epstursa za godiu. U astavku rada a prvoj sedici ovog Upravog odbora EPS-a doet je Statut ovoosovaog Javog preduze}a Elektroprivreda Srbije, koji }e stupiti a sagu po dobijawu saglasosti od adleìh miistarstava, a potom i od Vlade Srbije. Sti- ~u se time uslovi za start ovoosovaog JP EPS-a od 1. jula godie, kako je i bilo predvi eo, odoso za upis javog preduze}a u Ageciju za privredi registar. Za ovog ~laa UO EPS-a imeova je direktor JP "Elektromorava", a umesto Braislava Toma{evi}a iz JP Elektroistok. Na prethodoj sedici Radojica Dedovi} razre{e je fukcije predsedika Upravog odbora JP Elektrodistribucija Beograd. STATUT NOVOG EPS-a UPU]EN VLADI SRBIJE NA SAGLASNOST Matica i zavisa dru{tva Start po~etkom jula Statut usagla{e sa odredbama Zakoa o eergetici za obavqawe delatosti koje ostaju u EPS-u i ovog Zakoa o privredim dru{tvima Trgovia elektri~om eergijom preteæa u osovoj delatosti EPS-a Tekst ovog statuta JP Elektroprivrede Srbije u odosu a stari, kako je istakuto a sedici Upravog odbora EPS-a, razlikuje se u meri diktiraoj razdvajawem EPS-a i EMS-a. Za~i, taj akt usagla{e je sa odredbama ovog Zakoa o eergetici za obavqawe delatosti koje ostaju u EPS-u, kao i ovog Zakoa o privredim dru{tvima. Prema re~ima Pavla Vuli- }a, direktora Direkcije za prave poslove i qudske resurse, izmeama Zakoa o javim preduze}ima, ~iji je predlog u skup{tiskoj proceduri, predvi eo je postojawe samo jedog mati~og JP, a ostala }e postati zavisa privreda dru{tva. U orgaizaciji elektroprivrede a osovu Zakoa o eergetici predvi eo je postojawe samo jedog javog preduze}a, ~iji je dràva osiva~, kao i za sva druga JP. Ovim zakoom trasirao je i da JP EPS ostae osiva~ dosada{wih javih preduze}a u mati~oj kompaiji i to sa orgaizacioim oblikom zavisih dru{tava kapitala. Sve ostale aktivosti ^laovi Upravog odbora EPS-a koje podrazumevaju promeu statusa raijih JP osovaih od EPS-a, ukqu~uju}i i izmeu wihovih osiva~kih akata, realizova}e se u skladu sa odredbama ovog Zakoa o privredim dru- {tvima. I to }e se sprovesti posle upisa ovog EPSa u privredi registar. Kada je re~ o odosu osiva~a i zavisih dru{tava, kao i o wihovom broju, strukturi, orgaizaciji i radu, Statut JP EPS u taj deo kokreto e zalazi. -U izradi Statuta, rekao je Vuli}, pristup je bio da se aktom o osivawu utvrdi osova delatost ovog JP EPS ( proizvodwa elektri~e eergije, distribucija elektri~e eergije, upravqawe distributivim sistemima, trgovia elektri~om eergijom, proizvodwa, prerada i trasport ugqa, proizvodwa pare i tople vode u kombiovaim procesima, i skori{}avawe i upotreba vode, trgovia a veliko ~vrstim, te~im i gasovitim gorivima i sli~im proizvodima, metalima i metalim rudama, usluge u re~om i jezerskom saobra}aju, istraìvawe i razvoj, projektovawe, izgradwa i odràvawe eergetskih, rudarskih i drugih objekata, odoso telekomuikacioih objekata i ure- aja i ièwerig). S obzirom a to da se u Ageciji za privredi registar u osovoj moè upisati samo jeda preteà delatost to }e biti trgovia elektri~om eergijom (a veliko i malo) i to zato {to se u woj sti~e prihod. Zavisa dru{tva JP EPS, za~i, osova}e se za obavqawe eergetskih delatosti proizvodwe elektri~e eergije, proizvodwe elektri~e i toplote eergije u kombiovaim procesima, distribuciju elektri~e eergije i za 9 s

12 Odluke - uz saglasost osiva~a i samostalo Orgai Javog preduze}a EPS su Upravi odbor, geerali direktor i adzori odbor. Upravi odbor ima predsedika i deset ~laova koje imeuje osiva~ a period od pet godia. Predsedik i {est ~laova imeuju se a predlog resorog miistra, a preostalih ~etiri a predlog geeralog direktora iz zaposleih u JP ( za jedog ~laa po predlogu reprezetativog sidikata). Od vaìjih odluka Upravi odbor, uz saglasost osiva~a, doosi statut i dugoro~e i sredworo~e plaove rada i razvoja. Odlu~uje i o pribavqawu i otu ewu imovie, statusim promeama preduze}a, o osivawu zavisih privredih dru{tava itd. Upravi odbor samostalo odlu~uje o utvr ivawu poslove politike JP, usvajawu fiasijskog izve{taja o poslovawu JP i kosolidovaog za JP i zavisa dru{tava, utvr uje trasfere cee za obra~u trasakcija u~iaka izme u JP i zavisih dru{tava, kao i za wih me- usobo, o raspolagawu imoviom ve}e vredosti zavisog dru{tva, o raspodeli dobiti zavisog dru{tva i o pokri}u gubitaka itd. Geeralog direktora EPS-a a period od pet godia imeuje i razre{ava osiva~. Geerali direktor ima dva zameika. Nadzori odbor JP ima predsedika i ~etiri ~laa koje imeuje osiva~, a period od pet godia. upravqawe distributivim sistemom, kao i za proizvodwu, preradu i trasport ugqa. Posebim odredbama Statuta, a a osovu osiva~kih akata regulisa}e koliko se }e i koja zavisa dru{tva formirati, kao i preo{ewe imovie a kori{}ewe zavisim dru- {tvima za obavqawe wihovih delatosti. Po{to JP EPS trgoviom elektri~e eergije, pre svega, sti- ~e prihod ima i obavezu da kao jedii sabdeva~ tarifih kupaca a teritoriji Republike Srbije za wih obezbe uje stabile koli~ie i isporuke struje. Za takvo redovo i siguro sabdevawe tarifih kupaca a osovu godi- {weg bilasa potreba uskla iva}e se plaovi rada i poslovawa u sistemu EPS-a i to a osovu godi- {wih ugovora koji }e se zakqu~ivati izme u mati~og preduze}a i zavisih privredih dru{tava. Javo preduze}e, aime, upravqa radom proizvodih kapaciteta i pripadaju}ih prikqu~ih veza, uskla uje obavqawe i razvoj delatosti iz svog i poslovawa zavisih dru{tava i usagla- {ava plaove rada i razvoja i ekoomsko-fiasijsko poslovawe a jedistveim osovama utvr eim zakoom. U poslovawu uutar preduze}a primewiva}e se jedistve ra~uarski sistem i vo ewe poslovih kwiga. M. Filipovi} INVESTICIJE U JP "DRINSKE HE" Za ovih trideset godia 10 Upravi odbor EPS-a doeo je i odluku o fiasirawu ivesticioih aktivosti a objektima JP "Driske HE" u ciqu moderizacije proizvodih agregata i upravqawa HE "Bajia Ba{ta" (4x92 MW), HE "Ov~ar Bawa" i HE "Me uvr{je", koja je upu}ea Vladi Srbije za dobijawe saglasosti. Imaju}i u vidu Studiju opravdaosti i ideji projekat odobrea je time moderizacija proizvodih agregata i upravqawa HE "Bajia Ba- Predstoji podmladjivawe HE "Bajia Ba{ta" {ta" ukupe predra~uske vredosti od 46,1 milioa evra (devizi deo izosi 30,1 milioa evra) ili 3,2 milijarde diara, kao i moderizacija hidroelektraa "Ov~ar Bawa" i "Me- uvr{je", za koje je utvr ea predra~uska vredost od 9,3 miloa dolara (sa devizim delom od 2,1 milioa dolara) ili 606 milioa diara. Pored sopstveih sredstava za prvi projekat ovac }e se obezbediti i iz kredita ema~ke KfW bake. Iz sopstveih izvora fiasira}e se i druga dva projekta, s tim {to }e su te pare wima amewee u jedakim izosima. Prema re~ima Qube Ma- }i}a, direktora Direkcije za strategiju i razvoj, agregati u HE "Bajia Ba{ta" u pogou su skoro ~etrdeset godia, tako da bi revitalizaciju opreme a ovoj hidroelektrai trebalo po- ~eti {to pre. Pri kraju radog veka je ma{iska, elektro i druga oprema i mogo je kriti~ih kompoeti {to izaziva probleme u radu postrojewa. Moderizacija je, stoga, eophoda da bi se izbegao daqi rast ivesticioog i teku- }eg odràvawa, poboq{ale karakteristike opreme i pove}ala sigurost i pouzdaost u eksploataciji elektrae. Studijom koju je izradio Eergoprojekt - Hidroièwerig dokazaa je eergetska i ekoomska opravdaost realizacije ovog projekta, sa produ- èwem radog veka ove elektrae od ajmawe trideset godia. Kako su hidroelektrae a Zapadoj Moravi "Ov~ar Bawa" (2x2,3 MW) i "Me uvr{je" (2x3,9 MW) u pogou ve} puih pedeset godia, u idejim projektima moderizacije i studije opravdaosti avedee su isti argumeti za{to je eophodo da {to pre zapo~e obova wihovih postojewa. Obe ivesticije omogu}ile bi pouzda i sigura rad, uz pove- }awe ekoomi~osti eksploatacije, u tim HE bar za arede tri deceije. M. Filipovi}

13 ISPUWENI USLOVI ZA OSNIVAWE PRIVREDNOG DRU[TVA "RUDNIK KOVIN" Izdvajawe do kraja septembra Projekat moæe biti retabila samo pod uslovom da se sa ovim dodatim ulagawima obezbedi vra}awe dugova i da se realizuje bar eka eto dobit. Sredstva za dodata ulagawa, a osovu utvr ee diamike, obezbe ivali bi rudik i osiva~ Upravi odbor EPS-a doeo je odluke o osivawu privredih dru- {tava za podvodu eksploataciju ugqa "Rudik Kovi", kao i za projektovawe, kosaltig i ièwerig elektroeergetskih i telekomuikacioih objekata i sistema Elektroistok - Projekti biro i za izgradwu elektroeergetskih objekata Elektroistok- Izgradwa. Sastavi deo odluka ~ii procea eov~aog uloga osiva~a - JP EPS, odoso JP Elektroistok u ova privreda dru{tva, a koju je dalo Preduze}e za ekoomskofiasijske aalize, kosaltig i iformacioe sisteme FAKTIS, kao ovla- {}ei procewiva~. Odluka Upravog odbora EPS-a o izdvajawu ovih preduze}a iz EPS-a poslata je Vladi Srbije za dobijawe saglasosti, posle ~ega }e se smatrati doetom. Plaom poslovawa za godiu predvi eo je da }e se ova preduze}a iz EPS-a/EMS-a izdvojiti do kraja septembra. Osova ideja projekta, pod azivom "Aaliza opravdaosti osivawa rudika Kovi kao privredog dru{tva", uz dodata ulagawa je utvr ivawe mogu}osti da se eksploatacija ugqa a podvodom kopu "Kovi" iz probe prevede u fazu komercijale proizvodwe. I to kroz formu preduze}a koje bi osovali JP EPS ili Vlada Srbije. Kop "Kovi" treuto ima status "ivesticije u toku" i po{to ije samostala jediica posluje u okviru Direkcije za strategiju i ivesticije. Prora- ~ui FAKTIS-a pokazuju da je za realizaciju tog ciqa, uz sada{wa sredstva, potrebo uloìti jo{ 561,8 milioa diara. Projekat }e se, stoga, tretirati opravdaim samo ukoliko rudiku "Kovi" obezbe uje povra}aj tih dodatih para, kao i eki zadovoqavaju}i izos preko toga. Sa wim bi se, aime, olak- {alo servisirawe duga Pariskom klubu za kredit kojim je fiasiraa abavka bagera za podvodu eksploataciju ugqa (proba proizvodwa zapo~ela je godie) u izosu od 13,78 milioa evra. Taj dug se mora vratiti bez obzira a sudbiu rudika "Kovi", dakle i u slu~aju da se obustavi proizvodwa ugqa i da se taj kop likvidira. U vezi s tim bito je, procewuje FAKTIS, da ovaj rudik ve} sada predstavqa zaokruèu proizvodu celiu, sa eophodom opremom i objektima, pa se lako moè iz probog rada prevesti u reìm kotiuale proizvodwe i orgaizovati kao samostalo preduze}e. Da bi se to i postiglo potrebo je, pre svega, revitalizovati bager i abaviti dodatu opremu i Samo uz dodata ulagawa eksploatacija ugqa u Rudiku "Kovi" moè da se prevede u komercijalu proizvodwu mehaizaciju a da bi u aredom periodu uve}aa ekspolatacija ugqa postala i retabila. Realizacija tih ivesticija e podrazumeva prekid procesa proizvodwe. U prvoj godii po osivawu samostalog preduze}a potrebo je, za~i, delimi~o oboviti bager za otkopavawe ugqa, {to je mogu}e uraduiti u dvomese~om geeralom remotu. U periodu za {est meseci potrebo je abaviti bager Dreglaj 10/70 i odgovaraju}u seker barù da bi se skidawe otkrivke u sopstveoj reìji obavqalo i posle ovog roka. Potrebo je, tako e, u me uvremeu abaviti i motirati opremu za ovu trafostaicu 20/0,4 kv, 630 KVA i da se urade dopuski rudarski projekat, aalize i studije. U drugoj godii fukcioisawa firme, osim abavke mehaizacije, eophodo je i da se zameom rezog to~ka remot bagera privede kraju. Projekat dodatih ulagawa u rudiku "Kovi" prihvatqiv je, ocewuje FAK- TIS, po svim relevatim kriterijumima. Neto sada- {wa vredost izosi preko 204 milioa diara, itera stopa retabilosti je zato (vi{e ego dvostruko) ispod diskote stope, a period povra}aja ivesticije izosi pet godia. Prema ovoj aalizi, mogu}i rezultati preporu~uju projekat za realizaciju. Ali, samo pod pretpostavkom da je ostvariv obim proizvodwe izme u 300 i 350 hiqada toa ugqa i da se prose~a cea ugqa u odosu a sada{wu pove}a za ajmawe pet odsto. Izvore sredstava za dodata ulagawa, a osovu utvr ee diamike, obezbe ivali bi rudik i osiva~. ^laove Upravog odbra EPS-a posebo je iteresovalo da li se daqa realizacija ovog projekta isplati, kao i koliko bi izosila sredstva EPS u osiva~kom ulogu ovoosovaog preduze}a "Rudik Kovi". Za start tog preduze}a, zbog prioritetog duga od 390 milioa diara (od ~ega bi 360 milioa diara za astavak rada kopa trebalo odmah uplatiti), eophodo je da se doesu ove odluke o ivesticioim ulagawima. Jer, kako je istakao Qubo Ma}i}, direktor Direkcije za strategiju i ivesticije, bez daqih ivesticija vredost dosada{wih ulagawa rava je uli. Projekat mo- è biti retabila, za~i, samo pod uslovom da se sa ovim dodatim ulagawima obezbedi vra}awe dugova i da se realizuje bar eka eto dobit. M. F. 11

14 OD 1. JULA EPS I EMS STARTUJU KAO POSEBNA PREDUZE]A Veliki korak srpske eergetike Miistar za rudarstvo i eergetiku Radomir Naumov rekao a kofereciji za oviare 27. jua da je razdvajawe EPS-a i EMS-a jo{ jeda korak ka ukqu- ~ivawu u evropsko eergetsko træi{te. 12 Kada, za ekoliko daa, iz sastava Elektroprivrede Srbije bude izdvojea Elektromreà Srbije, to }e predstavqati jo{ jeda veliki korak srpske eergetike u procesu stvarawa regioalog trì{ta i ukqu~ivawa u evropsko eergetsko trì- {te. Ovaj korak je utoliko za~ajiji, {to, Srbiju kao dràvu, jo{ ~vr{}e povezuje i ukqu~uje u evropsku zajedicu. Ovo je istakao Radomir Naumov, miistar za rudarstvo i eergetiku u Valdi Srbije, a kofereciji za oviare, koja je, povodom razdvajawa EMS-a i EPSa, 27. jua odràa u Miistarstvu za rudarstvo i eergetiku. O je, pored ostalog, aglasio da se do kraja godie moè o~ekivati da Srbija potpi{e ugovor o formirawu eergetskog trì{ta jugoisto~e Evrope, {to za~i da }emo biti obavezi da oformimo uutra{we trì- {te elektri~e eergije, sposobo da se itegri{e u regio, a potom i {ire u paevropsko trì{te. Naumov je istakao da je posledwih godiu daa u sektoru eergetike u~iweo mogo: doet je Zako o eergertici, usvojea Strategija, regulisai su dugovi eergetskih kompaija i formirao regulatoro telo po evropskim direktovama, koje }e imati izuzeto va- ù ulogu i u obezbe ewu ravopravog astupa EPS-a a regioalom tr- ì{tu. Miistar Naumov je potom rekao, da daas imamo sigura elektroeergetski sistem, jeda od ajboqih a Balkau i da }emo uskoro stvoriti preduslove za trgoviu elektri~om eergijom, a o~i eergetskog trì{ta bi}e uprte u as. Geerali direktor EPS-a dr Vladimir \or- evi}, je rekao, da je izdvajawe EMS-a iz sastava EPS-a, ajboqi pokazateq da eergetski sektor a{e zemqe vu~e kokrete poteze a reorgaizaciji u skladu sa direktivama Evropske uije. Govore}i o dosada{wem toku izdva- * Razdvajawe pomeute dve firme, koje sada predstoji, da se zavr{i bez egativih posledica, po druga preduze}~a i potro{a~e elektri~e eergije. * Otvore put ka eergetskom trì{tu: miistar Naumov sa geeralim direktorima EPS-a i EMS-a. jawa eelektroprivredih delatosti, o je apomeuo da je Upravi odbor EPS-a, a posledwoj sedici, doeo Odluku o izdvajawu jo{ tri preduze}a i to dva iz EMS-a i jedog iz EPS-a, a u septembru predstoji izdvajawe jo{ tri ili ~etiri preduze}a. Time }e se zavr{iti globali pla izdvajawa eelektroprivredih delatosti. O je ovom prilikom apomeuo da EPS proizvodi ajjevtiiji kilovat-~as u Evropi, odoso da su po wegovom mi- {qewu ukupi tro{kovi po kilovat-~asu ajmawi u Evropi. Razdvajawe pomeute dve firme, koje sada predstoji, trebalo bi, kako je rekao \or evi} da se zavr{i bez egativih posledica, po druga preduze}~a i potro{a~e elektri~e eergije. Novopostavqei geerali direktor EMS-a, Draga Vigwevi}, rekao je a ovom skupu da je osovi zadatak stru~waka EMS-a da podigu ivo upravqawa i preosa elektri~e eergije, da obezbede sigurost apajawa potro{a- ~a u Srbiji, sigura prekograi~i preos elektri~e eergije, trazit, kao i ukqu~ivawe u proces orgaizovawa regioalog tr- ì{ta elektri~e eergije u jugoisto~oj Evropi. O je je izrazio adu da }e, i pored ovog izdvajawa, EPS i EMS posluìti svima kao primer dobre saradwe dva preduze}a. O je rekao da su ova dva preduze- }a, od 10. oktobra pro{le godie u Evropi i da mogu da pokaù i drugim privredim subjektima u Srbiji kako da slede put ka evropskim itegracijama. O je ovom prilikom istakao da se, kao veoma vaò, postavqa pitawe prijema mladih stru~waka, kao i pitawe podizawa stadarda zaposleih. Prisute a ovom skupu pozdravio je i pohvalio za dobro obavqee poslove i Ri~ard Cik, direktor Evropske agecije za rekostrukciju za Balka. D. Ob. - G. V.

15 SASTANAK POSLOVODSTVA EPS-a I DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A Kre}u EPS i EMS EPS sastavqe od mati~og i zavisih privredih dru{tava "Prevo ewe" javih u zavisa preduze}a (sa ograi~eom odgovoro{}u) - do kraja godie Statuti i status - glava tema sastaka poslovodstva i direktora javih preduze}a U EMS-u tri direkcije U osove orgaizacioe delove EMS-a, kako je izeo êdomir Poo}ko, dosada{wi direktor JP "Elektroistok", spadaju: Direkcija za preos, Direkcija za upravqawe i Direkcija za orgaizaciju trì{ta. Tu su i korporative delatosti i, kako je rekao Poo}ko, u vrhu preduze}a su: pravi poslovi, ekoomsko-fiasijski poslovi, komercijali poslovi, ivesticije, razvoji, iformati~ki poslovi, telekomuikacije, odosi s javo{}u Upravi odbor EMS-a ima}e devet ~laova,a geerali direktor, jedog zameika i vi{e pomo}ika, po odre eim oblastima, za koje budu zaduèi. Fukcioalo razdvajawe je, zahvaquju}i dobroj saradwi sa TENT-om i HE \erdap, kako je rekao Poo}ko, uspe{o privedeo kraju, a postoji raspoloèwe u EMS-u da se TS 110/35 kilovolti, kada to bude celishodo razdvoje i ustupe distribucijama. O je izeo i mi- {qewe da bi trebalo pricipijelo re{iti pitawe telekomuikacija i da bi uè sa opti~kim vlakima, trebalo kwiìti a EMS. Ovo javo preduze}e }e se, kako je kostatovao a ovom skupu, ekoomski odvojiti 1. jula ove godie, ali }e fukcioalo razdvajawe potrajati duè vreme. Du{a Tuibi} iz Direkcije za upravqawe apomeuo je ovom prilikom da e sme da se shvati da je ovde re~ o striktom razdvajawu, jer u protivom elektroeergetski sistem e}e mo}i da fukcioi{e. Statutom su ure ea statusa pitawa ovog EPS-a, wegovog rada i poslovawa. Oo {to je specifi~o u odosu a statut EMS-a su prava i obaveze EPS-a, kao mati~og preduze}a u odosu a zavisa privreda dru{tva, koja su do sada bila java preduze}a. EMS je jedosubjekto preduze}e, koje ije sastavqeo od mati~og i zavisih preduze}a i u tome se ovi statuti ajvi{e razlikuju. Ovo je, pored ostalog, rekao Pavle Vuli}, direktor Direkcije za prave poslove i qudske resurse a sastaku geeralog direktora EPS-a sa direktorima direkcija i javih preduze}a, odràom 22. jua u Beogradu. Upis }e se po dobijawu saglasosti Vlade, sada obaviti u Ageciji za privrede registre, gde je, po ovim propisima potrebo odrediti jedu preteù delatost, a to je delatost koju EPS obavqa, kao zakoom utvr ei jedii sabdeva~ tarifih kupaca elektri~om eergijom. EPS moè da osuje zavisa privreda dru- {tva iz delatosti: proizvodwe elektri~e eergije, distribucije elektri~e eergije, upravqawa distributivim sistemom i delatosti proizvodwe, prerade i trasporta ugqa. Upravi odbor, kao i Nadzori odbor EPS-a, imaju ulogu, kakvu su imali i do sada. Vuli} je daqe apomeuo da as o~ekuju promee, koje proisti~u iz ~iweice da samo dràva moè da bude osiva~ javih preduze}a. Dosada{wa java preduze}a uutar Elektroprivrede Srbije, samom ~iweicom da im je EPS osiva~, e mogu vi- {e imati status javih preduze}a, ve} mewaju oblik u zavisa privreda dru{tva. U statutu su aza~ea pitawa, koja }e da budu predmet ure- ivawa akta o osivawu zavisih privredih dru{tava i akta o uskla ivawu wihove orgaizacije i rada sa zakoom, Odlukom o osivawu EPS-a i Statutom EPSa. To su pitawa imovie, koja se preosi a kori{}ewe zavisim privredim dru- {tvima za obavqawe wihove delatosti, uslovi i a~i raspolagawa tom imoviom, uskla ivawe plaova i programa rada i prava i obaveza izme u EPS-a i zavisih dru{tava u vezi sa izvr{avawem tih plaova i programa. Tako e, a ovaj a~i }e se regulisati i ostvarivawe tehi~ko-teholo{ke povezaosti u obavqawu delatosti, ure ivawe ekoomskofiasijskih odosa, kao i mere, koje }e se preduzimati u slu~aju poreme}aja u poslovawu. Promea pravog oblika javih preduze}a u zavisa i ova orgaizacija tih preduze}a, trebalo bi da se oko~a do kraja ove godie. Predvi- eo je, kako je rekao Vuli}, da o odre eim pitawima u ovim preduze}ima odlu~uje Upravi odbor EPS-a, a o ekim skup{tie zavisih privredih dru{tava. To }e biti dru- {tva sa ograi~eom odgovoro{}u, imaju}i u vidu da ije primereo da zavisa dru{tva budu akcioarska dru{tva. Vuli} je tako e apomeuo da je, uvaàvaju}i sve specifi~osti a{e orgaizacije, potrebo da u zavisim preduze- }ima postoji direktor preduze}a, a odre ee odluke doosila bi i skup{tia zavisog dru{tva, odoso lica, koje imeuje Upravi odbor EPSa. Tako bi upravqawe i poslovawe bilo ajsli~ije sada- {wem. Ve}e promee e bi stvorile velike probleme. Sve }e to biti precizirao u osiva~kim aktima zavisih dru{tava. U astavku ovog sastaka, dr Vladimir \or evi}, geerali direktor EPS-a je aglasio da svi moraju strikto da se pridràvaju Plaa poslovawa i plaa u vezi sa brojem zaposleih. Naplata je u prva ~etiri meseca izosila u proseku 92,9 odsto u distribucijama, a kod direktih potro{a~a oko 80 odsto. Ovaj proceat bi, trebalo oseto da se pove}a, ispui obaveze. I pored svih te{ko- }a u aplati sa kojima smo suo~ei, aplata mora da bude bar a ivou Plaa, aglasio je \or evi}. Pla apsoluto mora da se po{tuje i kad je re~ o zaradama, iversticijama, remotima...posledice odstupawa sosi}e java preduze}a, aglasio je geerali direktor. Sa projektom reorgaizacije odosa s javo{}u u sistemu EPS-a i alogom koji je Sektor za odose s javo- {}u dobio od geeralog direktora, direktore je upozao Mom~ilo Cebalovi}, direktor Sektora EPS-a za odose s javo{}u. D. Obradovi} 13

16 SAVETOVAWA SAVEZ ENERGETIÂRA: ENERGETIKA Afirmacija struke Objediwavawe ~itavog iza udruæewa i asocijacija iz sektora eergetike, kao i su~eqavawe i stvarawe zajedi~kih ciqeva za~aja misija U Savezu eergeti~ara okupqee sve struke Elektroeergetika usko povezaa sa ma{iogradwom : agregati HE "\erdap" 14 Na Zlatiboru je krajem jua odrào ekada tradicioalo savetovawe eergeti~ara Eergetika Ta~ije, Savez eergeti~ara poku{ava da obovi svojevrsi forum stru~waka i ukqu~i se u re- {avawe aktuelih eergetiskih dilema i problema, ude}i pomo} adleìm istitucijama i objediwuju}i {iroku lepezu zawa i iskustva. îweica je da su aktivosti saveza ekoliko godia prosto zamrle, bez razumog obja{wewa. Tuma~ewa da je savez bio eka vrsta produèe ruke dràve, relikvija pro{log sistema i poslu{ik vlasti e temeqe se a argumetima i vi{e su plod eupu}eosti i ezawa, da e pomiwemo osioost eki ~elih qudi. Iicijativa za obovu rada Saveza eergeti~ara kao da je jedva do~ekaa, mogo qudi je voqo da u~estvuje, ima {ta da saop{ti, posebo mladi stru~waci. Treba li boqe iliustracije od podatka da je vi{e od sto stru~ih referata pripremqeo za savetovawe, ve}ia sa vi{e autora. Iako a sektoru eergetike postoji ~itav iz udruèwa i asocijacija - eergetsko rudarstvo, hidroeergetika, termoeergetika, afta, gas, komuala eergetika, elektroeergetske mreè, obovqivi izvori eeregije, eergetska efikasost, za- {tita ìvote sredie, eergetika u idustriji, potro{wa i potro{a~i eergije, odrìvi razvoj, ekoomika eergije - koje odràvaju specijalizovae skupove i aktivosti Savez eergeti~ara ije samo imitacija sli~ih orgaizacija iz sveta. Objediwavawe svih, su~eqavawe I stavarawe zajedi~kih ciqeva je za~aja misija, jer se u savezu okupqaju sve vrste struke, po~ev od fakulteta i istituta do tvoraca kokretih projekata, pravika i ekoomista. Upravqawe strate{kim razvojem eergetike Srbije, {to podrazumea primeu tek usvojeih propisa i wihovo korigovawe prema realim kretawima je ovost i tema koja je sve zaiteresovala Dovoqo je, uostalom, abrojati teme o kojima se raspravqalo a Zlatiboru, bar za~ajije, da bi se stekao utisak o uòsti okupqawa i afirmacije struke, precizije re~eo ~itavog iza struka upleteih u multidiscipliaru oblast kakva je eergetika. Mo`da u obiqu tema i {irii zahvata leì i ozbiqa zamerka ovakvom skupu, mada vi{egodi{we odsustvo delimi~o opravdava svojevrsto {areilo. Upravqawe strate- {kim razvojem eergetike Srbije, {to podrazumea primeu tek usvojeih propisa i wihovo korigovawe p rema realim kretawima i objektivim mogu}ostima, je ovost i tema koja je sve zaiteresovala. Sledile su: restrukturisawe i regulativa eergetskog sektora; za{tita ìvote sredie i odrìvi razvoj; ekoomski poloàj eergetskih preduze}a; eergija kao roba - eergetsko tr- ì{te; privatizacija eergetskog sektora; eergetika i doma}a elektro i ma{iska idustrija; otvorea pitawa eergetskog rudarstva; obovqivi izvori eergije; eergetska efikasost; eergetika i moderi kocepti odràvawa eergetskih postrojewa; revitalizacija eergetskih kapaciteta; modere eergetske tehologije i wihova primea; progoze eergetskih potreba i perspektive eergetike... Samo pomiwawe tema pokazuje da se o gotovo svakoj mogao orgaizovati poseba stru~i skup. Radovi preko dve stotie stru~waka ~ie mali tom - kwigu, iz koje se {to-{ta moè sazati i au~iti. Orgaizatori savetovawa su, razumqivo, obilo {tivo sru~ih radova grupisali po sesijama, a kojima je osim izlagawa autora redovo sledila diskusija, raspava i a pokretawe dodatih pitawa. Kako je za oviski tekst emogu- }e prepri~avati trodevu aktivost skupa vredi avesti bar aslove pojediih sedica: strategija, regulativa i restrukturisawe bili su a devom redu prve, a sledile su eergetika i za{tita ìvote sredie, potom eergetska efikasosti i obovqivi izvori eertije, termoeergetika i oprema, hidroeergeetika i vetroeergetika, zatim afta i gas, eergetsko rudarstvo i a kraju elektroeergetika i trì{te. Ako je izve{ta~u sa skupa dozvoqeo da e{to posebo istake, autor se opredequje za teme eergetika i oprema. îtaocima ovog lista e treba tuma- ~iti kolika je uloga i kakav za~aj ima eergetika u svakoj zemqi. Ukoliko stabilost, razvoj i budu}- ost zemqe u eergetskom sektoru poveèmo sa ma- {iogradwom, ta~ije ukupim stawem i perspektivama svih oblasti, ije te{ko kostatovaati usku povezaost i me uzavistost. Zaposleost, prihodi, progres ukupe privrede i te kako po~ivaju a sektoru eergetike. Uostalom u vreme izolacije, sakcija, rata i razarawa a sposobosti doma}e ma- {iogradwe opstali su eergetski sistemi.mogi

17 PORUKE SAVETOVAWA Podsticaj obove Eergetski sektor spada me u retke koji imaju sage da pokreu itezivu privredu obovu Ofazivo u izgradwu ovih eergetskih kapaciteta, a poslove {ase su i projekti za{tite æivote sredie i eergetske efikasosti privredi i politi~ki problemi e bi se i pojavili da je bilo zawa i pameti u ovom domeu. Upravo poslovi a gradwi, opremawu i odràvawu eergetskih objekata i sistema doose teholo{ke iovacije iidustriji i trasiraju izlazak a straa trì{ta privredi u celii. Aktuelo stawe u Evropi i svetu sve vi{e potecira za~aj eergije i delova privrede koji opremaju ili pruàju usluge eergetskom sektoru. Evideta je kriza u razvoju eergetike, veoma malo se gradi, a to je izazvalo zastoj i kod velikih kompaija koje opslu- ùju eergetske sisteme. I raije su proizvo a~i opreme udili isporuke a kredit, sad se pojavquju kao ivestitori koji }e ulagawa apla}ivati isporukama robe, elektri~e eergije posebo. Mada to mo- è pospe{iti gradwu, uopte ivesticioe aktivosti i doeti poslov e i zarade uà je oprezost. Ne treba, aravo, odbijati ara`mae, ali se mora zati {ta bi to doelo: ako eka velika straa kompaija izgradi, recimo, elektrau kod as to e za~i da }emo imati vi{e elektri~e eergije Ivestitor }e struju preuzimati i plasirati a ajpovoqije trì{te, a mi siguro ismo u toj kategoriji. D. Nedeqkovi} Na Savetovawu ENERGE- TIKA okupilo se e- {to mawe od 200 u~esika sa prijavqeih 108 radova. Najve}i deo radova publikova je u Zboriku Savetovawa, dok }e ostali, biti objavqei u aredom broju ~asopisa ENERGIJA. Na Savetovawu su razmotrea gotovo sva aktuela i otvorea pitawa eergetskog sektora i to polaze}i od dijagoze stawa i zavr{avaju- }i sa perspektivama i tredovima u sektoru. Kostatovao je da se eergetski sektor daas alazi pred izazovima koji su takvog karaktera da zahtevaju jo{ vi{e promi{qeog timskog rada, po{to je maevarski prostor za optimala re{ewa dodato ste{we ograi~ewima koja ame}u raspoloìvi eergetski resursi, ekoomska ograi~ewa, modere tehologije i za{tita ìvote sredie. Savez eergeti~ara sa o~uvaom tradicijom i impulsima obovqee kocepcije i strukture astoja}e da sluì afirmaciji struke i profilisawu eergetske politike. Kao profesioalo udru- èwe Savez eergeti~ara predstavqa platformu a kojoj se su~eqavaju svi delovi eergetskog sektora a jedom mestu sa zadatkom formulisawa zajedi~kih ciqeva. Savetovawe se pokazalo kao svojevrsta katalizator u alaèwu optimalih re{ewa u oblastima kao {to su eergetska strategija, restrukturirawe i regulativa eergetskog sektora, ali i u ostalim va- ìm oblastima koje se eergetici ame}u: za{tita ìvote sredie i odr- ìv razvoj eergetike, podsticawe razvoja obovqivih izvora, eergetska efikasost,... Pored ovih stru~ih ciqeva Savetovawe je posluìlo za ja~awe udruèwa eergeti~ara. Kao kqu~i stav savetovawa preovladalo je uverewe da je eophodo afirmisati i podsticati razvoji kocept u eergetici, koji moè bito da ubrza razvoj ekoomije zemqe. Eergetski sektor je, aime, jeda od retkih koji jo{ ima sage da pokree itezivu privredu obovu. Jer, sam po sebi veoma je mo}a, a istovremeo je poveza sa prate}im elektroma{iskim i ostalim idustrijama. Eergetski sektor ukqu~uje, tako e, i ajmoderija dostigu}a iz ostalih oblasti, {to ja~a motivisaost svih u~esika u sektoru. Nesporo je pri tome da je motivisaost pre svega, mada e i iskqu~ivo, ekoomsko pitawe. Ovakav razvoji kocept podrazumeva ofaziva odos prema izgradwi ovih eergetskih ifrastrukturih kapaciteta, a poslove {ase pruàju i projekti za{tite ìvote sredie i eergetske efikasosti. U razmatrawu Strategije razvoja eergetike Republike Srbije do godie zakqu~eo je da predstavqa solidu osovu za izradu odgovaraju}eg programa za weu realizaciju. Oceweo je da u prve dve godie treba pa`qivo pratiti primeu ovog dokumeta u praksi i uvesti jedogodi- {wi ciklus wegovog korigovawa. Kadrovski deficit u eergetici prepozat je kao domiata problem. Potrebo je hito apraviti plaove kadrovske obove eergetskog sektora i defiisati modele edukacije, stimulacije i uapre ewa kadrovske strukture i trasirati put visoko{kolskog obrazovawa u eergetici. U sferi ekoomske uslovqeosti eergetskog sektora poovo je zakqu~eo da treba apustiti socijali aspekt formirawa cea eergeata, jer to vodi u defiitivo zapu{tawe sektora u tehi~ko-teholo{kom, ekolo{kom i kadrovskom smislu. Kostatovao je i da iskori{}ewe preostalog hidroeergetskog potecijala, preko itegralih razvojih projekata, ima visoki strate{ki prioritet, jer je re~ o ajkvalitetijem obovqivom potecijalu. Zakqu~eo je, tako e, da je eophodo ubrzati projekte kori{}ewa obovqivih izvora eergije i razvijati odgovaraju}e tehologije, regulativu i podsticaje mehaizme. Termoeergetika, baziraa a doma}em ugqu, predstavqa}e i daqe ki~mu a- {eg elektroeergetskog sistema, isti~e se daqe u porukama savetovawa i zato se uapre ewu tehologija i razvojoj orijetaciji ovog podsektora mora posvetiti maksimala pa`wa. Ukazao je pri tome i da je eophoda daqa afirmacija kocepta tehi~ko - teholo{kih uapre ewa u afto - gasom podsektoru. Poruke se zavr{avaju stavom da su i aktuela tehi~ko - teholo{ka pitawa u eergetskom sektoru posebo izazova i da zahtevaju veliku pa`wu. Nove tehologije i uapre ewa u ostalim oblastima (ra~uarske tehologije, telekomuikacije, ovi materijali,...) isprepletae su, me utim, sa starim tehologijama zbog ~ega je i alaèwe wihovog optimuma ciq od su{tiskog za~aja. R.E. 15

18 AKTUELNE TEME DO KRAJA GODINE EPS U ENERGETSKOJ ZAJEDNICI ZEMAQA JUGOISTO^NE EVROPE Trì{te za 300 milijardi kilovat-~asova Regioalo træi{te elektri~e eetrgije velika {asa za EPS - re~eo je a 27. savetovawu JUKO CIGRE Za~aja korist od fleksibilosti a{eg elektroeergetskog sistema 16 Do kraja ove godie, potpisivawem ugovora, prikqu- ~i}emo se eergetskoj zajedici zemaqa jugoisto~e Evrope (JIE). Taj ugovor, koji je s a{e strae edavo parafira, pravo je obavezuju}i akt. Pakt za stabilost JIE, dao je svoju podr{ku ugovoru s amerom da se i a ovaj a~i uti~e a oja~avawe saradwe izme u dràva i acija JIE i a podsticawe razvoja ekoomije. Time }e se, tako e, uaprediti raspoloìvost, efikasost i pouzdaost mreè eergetskih izvora. Na ovaj a~i se, pored ostalog stimuli{e kokurecija i ve}a trgovia elektri~om * Mi jo{ imamo vrlo kvalitete kadrove u elektroprivredi i a ama je da sada budemo ofazivi * eergijom u okviru jugoisto~og evropskog regioa i iterog eergetskog trì{ta Evropske uije. Ove postavke izete su, pored ostalog, u radu "Op{ti preduslovi za formirawe i fukcioisawe liberalizovaog regioalog trì{ta elektri~e eergije", koji je pobudio veliko iteresovawe a edavo odràom 27. savetovawu JUKO CI- GRE. Jelea Milosavqevi}, savetik u Miistarstvu za rudarstvo i eergetiku, koautor ovog rada, istakla je u razgovoru s oviarima a ovom savetovawu, da }e ugovor potpisati: Bosa i Hercegovia, Bugarska, Hrvatska, Makedoija, Albaija, Rumuija, Turska, SCG i Misija privremee uprave UN a Kosovu. Sa svakom od ovih zemaqa, ugovor potpisuje Evropska uija. U ovu zajedicu ulaze i ~laice EU, koje imaju poseba iteres u formirawu ovog trì{ta i oe su ukqu~ee u ugovor kao zemqe u~esice. To su: Austrija, Gr~ka, Ma arska, Italija i Sloveija. Zaiteresovae su Moldavija i Nema~ka; ove zemqe imaju status posmatra~a. Razlozi za optimizam u vezi sa fukcioisawem regioaliog trì{ta, pre svega, kako je avedeo, leè u ~iweici da je to veliko trì- {te ~ije su potrebe oko 300 milijardi kilovat-~asova elektri~e eergije. U zemqama regioa ema bitijih razlika po kocetraciji staovi{tva, odoso potro- {a~a elektri~e eergije, a iterkoektivi kapaciteti su relativo adekvato dimezioisai. Postoji, tako e i duga tradicija u eergetskoj saradwi, posebo me u zemqama biv{e SFRJ. - Ulaskom a ovo trì- {te dobijamo odgovaraju}u {asu u regiou i s tim u vezi morali smo da ispuimo odre ee zakoske i Imamo veliku {asu a eergetskom trì{tu JIE druge preduslove, a sve doete direktive su za as obavezuju}e. U tom smislu mi moramo da se otvorimo, e samo kada je re~ o trazitim putevima, ve} se to odosi i a trgoviu elektri~om eergijom. Imamo kvaliteta elektroeergetski sistem, koji je posledwih godia za~ajo uapre e. Imamo 45 odsto proizvodwe elektri~e eergije u hidroelektraama - ostalo u temoelektraama, {to a{ sistem ~ii fleksibilim. Tako e imamo i izvarede 400 kilovolte dalekovode veze sa svim susedima, {to tako e stvara dobre uslove za razmeu eergije. Posle poovog povezivawa sa UCTE, kao i ulaskom Ma-

19 arske, Rumuije i Bugarske, sigurost rada a{eg elektroeergetskog sistema sada je mogo ve}a ego pre godie. Mi jo{ imamo vrlo kvalitete kadrove u elektroprivredi i a ama je da sada budemo ofazivi - rekao je ovom prilikom dr Aca Markovi}, pomo}ik za razvoj u Direkciji za razvoj i ivesticije EPS-a. Miladi Basari} iz Direkcije za upravqawe EES EPS-a, tako e koautor avedeog rada, aveo je da posle rekoekcije od 10. Miladi Basari}, Aca Markovi} i Jelea Milosavqevi} u razgovoru s oviarima oktobra pro{le godie, pravila UCTE moraju strogo da se po{tuju. Uskoro }e se u okviru UCTE potpisati i pravilik, kojim se dodato reguli{e ova problematika i o }e morati strikto da se po{tuje. - EPS bi trebalo da bude veliki zagovorik regioalog trì{ta elektri~e eergije. Zahvaquju}i strukturi proizvodwe i fleksibilosti a- {eg elektroeergetskog sistema, mi imamo velike {ase. Mo}i }emo jedovremeo da kupujemo i prodajemo elektri~u eergiju, odoso da je kupujemo u delovima daa kada je oa jevtia, a prodajemo kada je skupqa. Na taj a~i se otvara mogu}ost da EPS stvara profit. Zako o javim abavkama sada ograi~ava kupoviu, ali e i prodaju elektri~e eergije i o jeste smetwa u ovom treutku. Dodu- {e, kupovia elektri~e eergije moè da se plaira i a duè staze - kaè Basari}. Ovom prilikom je re~eo da }e, pored satog, postojati i balaso trì{te elektri~e eergije. Basari} je objasio, u vezi s tim, da ukoliko eko potro{wu e pokrije iz svojih kapaciteta, koristi se mehaizam balasog tr- ì{ta i operator agaùje oe, koji su poudili eergiju za balaso trì- {te i razume se * Remoti }e da se obavqaju u {to kra}im rokovima, da bi se izdvojile {to ve}e koli~ie elektri~e eergije za prodaju apla}uje po odre eoj cei oome, ko ije obezbedio dovoqo eergije Navedei su i odgovaraju}i modeli trì- {ta elektri~e eergije i ovom prilikom ~ula se i kostatacija da }e EPS biti moopolista a trì{tu sve dok bude imao ovakvu ceu elektri~e eergije. Jer, s obzirom a ~iweicu da kvalifikovai potro{a~i struju mogu da kupuju i od drugih pou- a~a, izveso je da i daqe e apu{taju EPS, jer je ajjevtiiji. Zbog te iske cee u Srbiji fakti~ki treuto i ema trì{ta elektri~e eergije. * Aca Markovi} je potvrdio da je potpisivawe ugovora o zajedi~kom tr- ì{tu elektri~e eergije a{a valike {asa. Iformatika i ove tehiloguije omogu}ili su da se posluje a ovi a- ~i i aveo je podatak da je ekada ceo elektroeergetski sistem vo e sa 80 podataka, a sada samo za hidrologiju Drie postoji oko 7,5 milioa podataka. Iformati~ka tehologija }e, kako je rekao i omogu}iti da u Srbiji do godie, svaki potro{a~ moè da bira od koga }e da kupi elektri~u eergiju i svakoga daa }e svako mo}i da podvu~e ra~u i vidi koliko je zaradio. Remoti }e da se obavqaju u {to kra}im rokovima, da bi se izdvojile {to ve}e koli~ie elektri~e eergije za prodaju. O je rekao da EPS ima sjaje kapacitete i da sve zavisi od toga po kojoj cei prodaje svoje proizvode. Basari} je dodao da je razlika izme u miimale i maksimale potro- {we oko megavata i da RHE "Bajia Ba{ta" ovde igra veoma vaù ulogu. Naveo je i kokreta primer, da o}u elektri~a eergija moè da se kupi recimo za dva evro ceta. Kada se ura~uaju gubici i pumpawe u gorwe jezero RHE, cea se pewe a 2,8 ceti, a kao ve~erwa vr{a eergija moè da se proda po ~etiri ceta za kilovat- ~as. Ostvaruje se, rekao je, odli~a zarada od 1,2 ceta. Razume se bi}e potrebo da se obezbede dovoqi preosi kapaciteti, jer oi sada vi{e isu samo EPS-ovi i svi mogu da ih zakupquju pod ravopravim uslovima. Basari} je istakao da }e am za ovakve poslove biti potrebi odgovaraju}i kadrovi i eblagovremeo re{avawe ovih pitawa, moè da izazove velike probleme. D. Obradovi} 17

20 POSLE REORGANIZACIJE DIREKCIJE EPS-a Kadrovski vrh EPS-a 18 Procesom reorgaizacije Elektroprivrede Srbije umesto dosada{wih osam formirao je {est direkcija i to za : trgoviu i distribuciju elektri~e eergije, strategiju i ivesticije, proizvodwu eergije, proizvodwu, preos i distribuciju elektri~e eergije i proizvodwu ugqa a teritoriji Kosova i Metohije, ekoomsko-fiasijske poslove i za prave poslove i qudske resurse, kao i dva sektora - za odose s javo{}u i za iteru kotrolu i reviziju. U meaxmetu Elektroprivrede Srbije su: dr Vladimir \or evi}, geerali direktor, kao i dva zameika geeralog direktora Dragojlo Baàlac za poslovi sistem i Zora Maasijevi} za tehi~ki sistem. Savetik geeralog direktora je Novica Ma{kovi}. Direkcijom za trgoviu i distribuciju elektri~e eergije upravqa direktor Radova Stai}.Direktori sektora su Miladi Basari} za eergetsko plairawe, Mijat Milo- {evi} za promet elektri~e eergije, Nead Mrakovi} za distribuciju elektri~e eergije i upravqawe distributivim sistemom i Mila Mirosavqevi} za tarife i odose s kupcima. Direktor Direkcije za strategiju i ivesticije je Qubo Ma}i}, wegov pomo}ik Mileko Jevti}, a savetici su za tehi~ka pitawa Vladimir Obradovi}, za ekoomska pitawa razvoja i za prava pitawa ivesticija Darka Vujovi}. Direktori sektora su: dr Aca Markovi} - za strategiju, Mihailo Gavri} - za za{titu ìvote sredie, Irea Nii} - za iformacioi sistem, Draga Vlaisavqevi} - Projekat EMS/SCADA, mr Slavoqub Luki} - Projekat telekomuikacije i Jeleko Mi}i} - Projekat Kovi. U ovoformiraoj Direkciji za proizvodwu eergije jo{ ije postavqe direktor. Kao pomo}ici su imeovai Mila Jakovqevi} - za prozvodwu ugqa i Jova Jovi} - za proizvodwu elektri~e i toplote eergije. Sloboda Spasojevi} je savetik za tehi~ka pitawa Novi direktori sektora su Sloboda Mitrovi} za proizvodwu ugqa, Radeko Jevti} za odràvawe rudarskih kapaciteta, Vera Staojevi} za proizvodwu elektri~e i toplote eergije, Draga S. Jovaovi} za odràvawe proizvodih kapaciteta, Vuka{i Masikosa za zajedi~ke poslove i mr Zora Obradovi} za sistem upravqawa kvalitetom (QMS) i za{titom ìvote sredie (EMS). Na ~elu Direkcije za proizvodwu, preos i distribuciju elektri~e eergije i proizvodwu ugqa a teritoriji Kosova i Metohije je direktor Milorad Mora~i}, a direktori Sektora za proizvodwu ugqa, odoso elektri~e eergije, kao i za preos i distribuciju su Ivica Jakovqevi}, Qubi{a Petrovi} i Draguti Markovi}. Na ~elu Direkcije za ekoomskofiasijske poslove a fukciji direktora je Ratko Bogdaovi}, a wegovi pomo}ici su Suzaa Joksimovi} i Braislava Pavlovi}. Posao fiasijskog kotrolora obavqa Dragaa Jawu{evi}, a fiasijski kotrolori delatosti su dr Gorda Tai} i Srbislav Lazarevi}. Direktori sektora su Mlade Serveti za ekoomske poslove, Miodrag Pavlovi} za fiasijske poslove, Rada Xudovi} za fiskale poslove i Draga Joki} za ra~uovodstvo. Direktor Direkcije za prave poslove i qudske resurse je Pavle Vuli}, a savetik za pravo-sistemska pitawa Mirjaa Simi}. I ova direkcija podeqea je a sektore u kojima su direktori Olivera Doli} za orgaizacioe poslove, mr Qubi{a Ili} za qudske resurse i Mila Vu- ~eti} za op{te poslove. [ef Slu- `be za odbrau i bezbedost je Zora Stepaovi}. Direktor Sektora za odose s javo{}u je Mom~ilo Cebalovi}, dok je u Sektoru za iteru kotrolu i reviziju postavqea Milica Kosti}, a mestu {efa Slu`be za iteru kotrolu. A. ôli} USKORO U ZAVISNIM PREDUZE]IMA EPS-a Uvesti stadarde u slu`bama za iformisawe Sektor EPS-a za odose s javo{}u, dobio je alog geeralog direktora da pripremi predlog reorgaizacije orgaizacioih jediica za odose s javo{}u u svim javim preduze}ima, odoso zavisim preduze}ima u mati~om preduze}u Elektroprivreda Srbije, ajavquje Mom~ilo Cebalovi}, direktor Sektora EPS-a za odose s javo{}u. Potreba za reorgaizovawem ove poslove fukcije proizilazi iz ~iweice da je sada{we stawe po javim preduze}ima u orgaizacioom pogledu, veoma razoliko. Da je trebalo e- {to preduzeti, ukazuje i ~iweica da su po javim preduze}ima spotao po- ~ele eke ove sistematizacije a osovu kojih, svaka od wih, a svoj a- ~i postavqa i reguli{e poslovu fukciju odosa s javi{}u. U jedom preduze}u je formira odbor za iformisawe, u drugima su to slu`be za iformisawe, u ekim preduze}ima postoje cetri za iformisawe, a u ekim meaxeri za odose s javo{}u. Zato je dat alog da se "zavede red" u ovoj poslovoj fikciji. Sektor za odose s javo{}u, u skaldu sa Statutom ovoosovaog JP Elektroprivreda Srbije i Odluke o orgaizaciji direkcija EPS-a, predlo- ì}e reorgaizaciju odosa s javo{}u u zavisim preduze}ima, koji }e biti upu}e geeralom direktoru u ajskorije vreme, obja{wava Cebalovi}. D. Ob.

21 NOVE CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE OD 1. JULA Kilovat - ~as u proseku skupqi za 9,5 odsto Bazi, odoso, jevtiji kilovat sat u "zeleoj" zoi potro{we od ovog meseca je skupqi 9,29 odsto - umesto 0,66, kako je bilo doedavo, o ko{ta 0,72 diara Cea za privredu pove}aa od 9,4 do 15,5 odsto Odlukom Vlade Srbije je u Srbiji 1. jula poskupela, u proseku, za 9,5 odsto. Uz ovakvu korekciju ceovika, prose~a cea kilovat - ~asa izosi}e 3,43 evro ceta. Vaqa podsetiti da je oa, eposredo pre poskupqewa, "pala" a samo 3,1 evro cet, a da je amera EPS-a bila da je, jo{ uz o~ekivao aprilsko ~etraestoproceto poskupqewe, vrati a lawski ivo. Po tome, a godi{wem ivou doma}i kilovat - ~as ko- {ta 3,7 evro ceti. Precizije, bazi, odoso jevtiji kilovat - ~as u "zeleoj" zoi potro{we je od ovog meseca skupqi 9,29 odsto i - umesto 0,66, kako je bilo doedavo - sada ko{ta 0,72 diara. Skupqi kilovat - ~as utro- {e u istoj tarifi, po ovom ceoviku, staje 2,88 diara. Daqe, u "plavoj"zoi potro- {we o}i kilovat - ~as ko{ta 1,08, a devi 4,32 diara. Ceovik "crvee" zoe ovog puta ije mewa pa tako i sada kilovat ~as utro{e u ovoj tarifi staje 2,34 diara u vreme jevtije, odoso 9,36 diara u doba skupqe struje. Jedotarifi potro- {a~i, prema ovom ceoviku, "zelei" kilovat - ~as pla}aju 2,52, "plavi" 3,78, a "crvei" 8,19 diara. Novi izos fikse akade je 142,56 diara. Pri tome, vaqa pomeuti da u ove cee ije ura~uat porez. Zoe tarifog sistema isu mewae. Doma}istva }e i ubudu}e 350 kilovat - ~asove pla}ati po "zeleom", po "plavom", a svaki kilovat - ~as izad u mese~oj potro{wi po "crveom" ceoviku. I o}a struja ostala je ~etiri puta jevtija od deve. Nije promewe i odos "zeleih" i "plavih" kilovat - sati. Dakle, oi utro{ei u "plavoj" zoi i daqe su jeda i po put skupqi od ajjevtiijih. Ali, kako se "crvee" cee ovog puta isu mewale, umesto 3,55, kako je bilo, struja utro{ea u ovoj zoi sada je 3,25 puta skupqa od "zelee". Iz svega ovoga ije te- {ko izvesti zakqu~ak da }e ra~ui doma}istva koja potro{wom e izlaze izva graica "zelee" i "plave" zoe, ubudu}e biti ve}i za 9,29 odsto. Oima Ukoliko se uzmu u obzir sva doma}istva i wihova ukupa potro{wa elektri~e eergije, proizlazi da je struja za ovu kategoriju potro{a~a, u proseku, poskupela 8,8 odsto. koji su, primera radi, do sada za struju mese~o izdvajali po hiqadu diara, ovaj izdatak, tako, bi}e pove}a a pribliò diara. Ne{to mawi proceat poskupqewa va- ì}e za ajve}e potro{a~e u ovoj kategoriji jer su "crvee" cee ostale iste. Ukoliko se uzmu u obzir sva doma}istva i wihova Prose~a cea kilovat - ~asa, posle poskupqewa, u proseku je 3,43 evro ceta ukupa potro{wa elektri~e eergije, proizlazi da je struja za ovu kategoriju potro{a~a, u proseku, poskupela 8,8 odsto. Ne{to druga~ji proceti poskupqewa od 1. jula vaè za privredu. Za potro{wu a visokom apou kilovat - ~as je poskupeo 12,6 odsto, a sredwem 9,4, a a iskom apou 15,5 odsto. Izlazi, dakle, da }e ajve}i potro{a~i iz ove kategorije kilovat - ~as ubudu}e pla}ati po 2,5 evro ceti {to je i daqe zato iè ego u zemqama okru- èwa. EPS ema drugog re{ewa ego da ubudu}e svim velikim idustrijskim potro- {a~ima kojima je zbog pove}aog obima proizvodwe potrebo vi{e struje od dosada{weg ivoa potro{we, poudi poseba ugovor prema kome }e cea ovih "dodatih" kilovat - ~asova biti obra- ~uata a drugi a~i a e po tarifim stavovima. Uz poskupqewe struje od samo 9,5 odsto EPS, svakako, e moè da obezbedi dovoqo ovca za zavr{etak svih poslova plairaih u ovoj godii. Ukoliko vlada e a e mehaizme kojima bi se adokadio taj "mawak", u kasi kompaije a kraju godie edostaja}e 2,9 milijarde diara. U tom slu~aju, gubitak preduze}a dosti}i }e ~ak 11,8 milijardi diara. Ho}e li ikakav kompromis biti pou e, ostaje da se vidi, ali je izveso da edostatak sredstava ozbiqo dovodi u pitawe proizvodwu ugqa i elektri~e eergije, dakle, i pouzdaost sabdevawa potro{a~a. Jer, siguro je da }e u esta{ici ovca EPS morati da odustae od ekih poslova, a uz to, mawe sredstava bi}e i za ulagawe u preduze}a koja se izdvajaju iz sastava kompaije. Rebalas ovogodi{weg plaa poslovawa ve} je u pripremi, a zbog situacije u kojoj je sada, po prirodi stvari, EPS bi prvo mogao da odustae od ivesticioih projekata, a potom i od ekih plairaih remoata. P.M.P. 19

22 RASTE POTRO[WA ELEKTRI^NE ENERGIJE Cea podsti~e rasipike Pri spoqim temperaturama od pet do 15 stepei, sa svakim stepeom zahla ewa deva potro{wa struje raste za ~ak 1,5 milioa kilovatsati Tarifi sistem mora da "prati" cea kilovat-sata Do korekcije ceovika, mese~i ra~u je realo bio iì za 10% u odosu a prethodu godiu Izeado zahla ewe, s po~etka jua sa temperaturama koje su vi{e odgovarale jesewim, doelo je agli skok potro{we elektri~e eergije edvosmisleo dokazuju}i da ra~ui za struju za moge potro{a~e u Srbiji isu vi{e tako veliki bauk. Gradske toplae su tada ve} uveliko bile u remotu, pa su se sa hlado}om u staovima i kacelarijama potro{a~i "izborili" elektri~im grejalicama. O~igledo - e razmi{qaju}i ba{ mogo o tome koliko }e ih takav "luksuz" ko{tati. Tek, izova je potvr eo pravilo - pri spoqim temperaturama od pet do 15 stepei, sa svakim stepeom zahla ewa deva potro{wa struje u Srbiji raste za ~ak 1,5 milio kilovat-sati. Dok je prvog petka pro- {log meseca potro{eo 79 milioa, a da kasije jo{ i mawe - 78,2 milioa kilovat-sati, potro{wa je u drugoj edeqi jua aglo po~ela da raste i - dostigla ivo uobi~aje za ovembar. Od po~etka sedmice ije padala ispod 80 milioa, u sredu je zabeleò 88 milioa, da bi krajem te edeqe potro{wa sko~ila za jo{ oko osam milioa kilovat-sati. Odoso, bila je za ~ak 30 odsto ve}a ego {to se moglo o~ekivati u ovom periodu godie. Ako se, me utim, "zaobi- u" edave elektroeergetske prilike, kada je zbog eo~ekivaog pada temperature isto tako eo- ~ekivao sko~ila potro- {wa struje, i "zaviri" u statistiku, ije te{ko do- }i do zakqu~ka da potro- {wa kilovat-sati u Srbiji, bez obzira a vremeske uslove, iz sezoe u sezou raste. Primera radi, potro{a~i a iskom apou - grupa u koju se ubrajaju i doma}istva - u prva tri leto{wa meseca potro{ili su {est odsto vi{e elektri~e eergije ego u istom periodu pro{le godie. Zaimqivo je i pore ewe pojedia~ih meseci. Tako je, recimo, u aprilu utro{eo 4,1 odsto vi- {e struje ego istog meseca lae. Sli~a situacija je, sa rastom potro{we od 3,2 proceta, zabeleèa je i pre dva meseca, u maju. Moè li se, polaze}i od ovog treda, postaviti pitawe: da li je EPS-ov tarifi sistem "izgubio trku"? Ovakva kostatacija, ipak, e bi bila isprava. Zami{qe da tarifim, a time i ceovim zoama zaustavi prekomeru potro- {wu, boqe re}i, gutawe struje koje je, e tako davo, sve vi{e uzimalo maha, ovaj sistem je u protekle tri godie dao vide rezultate. Zimska potro{wa elektri~e eergije "pala" je za vi{e od dve milijarde kilovat- sati. Ali, kako se cea struje ije mewala prema plau, a tome se sve i zaustavilo. Tek, edavi, zimski ra~ui koje su dobijala doma}istva koija se greju TA pe}ima, aro~ito oa koja mogo e "beè" va graica "plave" zoe i isu bili tako zastra{uju- }i. [ta vi{e, mogli su da se mere sa zaduèwima potro{a~a koja se greju iz toplaa ili su, pak, wihovi staovi prikqu~ei a gasovodu mreù. Uostalom, moè da se postavi i pitawe koliko, procetualo, potro{a~a daas, pri ovakvoj ceovoj politici, ~eka poo} i tek tada ukqu~uje velike ku}e potro{a~e, uprkos ~iweici da je o}- i kilovat-sat ~ak ~etiri puta jevtiji od oog potro{eog dawu. îweica je, aime, da je do korekcije ceovika, mese~i ra- ~u za isti broj kilovat-sati u diarskom izosu, u odosu a lae, realo bio iì za pribliò deset 20 ODLOÆENI RADOVI NA "\ERDAPU I" Revitalizacija e po~iwe u julu Revitalizacija hidroelektrae "\erdap I", uprkos o~ekivawima, ipak e}e po- ~eti u julu. Problem postoji a relaciji duga SSSR-a prema ekim biv{im jugosloveskim republikama. Vlada Ruske Federacije je, aime, ~itav kliri{ki dug htela da defii{e u jedom paketu {to, me utim, do sada ije ura eo. Istia, postoje eka razmi{qawa i iicijative da se u~esicima u revitalizaciji ove hidroelektrae dozvoli isporuka opreme i pre re{avawa treute situacije vezae za ovaj dug, ali }e i u tom slu~aju ovaj posao po~eti kasije, kaè Jova Jovi}, pomo}ik direktora Direkcije za proizvodwu elek tri~e i toplote eergije. Dakle, revitalizacija "\erdapa", kako avodi a{ sagovorik, siguro e}e po~eti 1. jula. Ako ove iicijative urode plodom, posao bi mogao da kree 1. avgusta, a ukoliko radovi e po~u i do 1. septembra wihov start se siguro e moè o~ekivati u ovoj godii. Jer, u suprotom EPS bi beleìo gubitke zbog ulaska u zimski, odoso, u period visokih voda. P.M.P.

23 proceata. Razlog je o~igleda: prose~a godi{wa cea kilovat-sata je sa pro- {logodi{wih oko 3,6 u juu pala a tek e{to vi{e od 3,1 evro cet. Doma}a cea elektri~e eergije i te kako odgovara i privredi i to ooj privatizovaoj. Treba, ajpre, uzeti u obzir ~iweicu da potro{wa raste u privredi i to - ooj privatizovaoj. Kako i e bi kada je 11 velikih idustrijskih potro{a~a kilovat-sat u proseku pla- }alo 2,20 odoso 2,30 evro ceti. A da su je abavqali a trì{tu, ko- {tala bi ih ajmawe 3,6 evro ceti. I {ta je, u takvoj situaciji moglo da ih podstake a ulagawe u eergetsku efikasost i, dakle, u racioalizaciju potro{we? Ovakva situacija aterala je EPS da doese odluku prema kojoj }e se ubudu}e svim velikim idustrijskim potro{a~ima omogu}iti da zbog pove}aog obima proizvodwe ugovaraju isporuke struje izad dosada{weg ivoa potro{we, i to po posebom ugovoru u kome }e cea kilovat-sata biti odre ea a drugi a~i, a e tarifim pravilima. Oi koji e pristau a takvo ugovarawe, edostaju}e koli~ie mora}e da abave a trì{tu, po ceama i uslovima koji a wemu vladaju. P.M.P. ENERGETSKA RASKR[]A Doma}e vetrewa~e Kapital zaobilazi eergetske projekte: preskupe su i vetrewa~e Najavqeo poskupqewe elektri~e eergije od prvog jula zapravo ije ikakvo poskupqewe. Tarifi stavovi }e, istia biti uve}ai za 9,5 odsto u diarima, ali prose~a cea elektri~e eergije u evrima ili dolarima opada i ià je ego prethode, pa ~ak i od 2003 godie. Ne mora ~ovek biti ekoomista po profesiji pa bi shvatio da je pro{logodi{wa iflacija od 14,7 odsto obezvredila elektri~u eergiju, a kad se tom padu vredosti doda i ovogodi{wih {est meseci dobijei rezultat kazuje da smo sve daqe od trì{e cee i prave vredosti. Uostalom, poslovawe elektroprivrede s gubicima je pravi pokazateq ekoomske i eergetske politike koju adleì sprovode. Nikakva obja{wewa o stabilizaciooj politici, socijalom stawu ili privredim problemima tu e pomaù. Jo{ mawe vaì ~esto lasiraa teza kako je elektroprivreda eefikasa, ima vi{ak zaposleih i pod svijim okriqem drì "sporede" delaosti, a ajmawe je to put uterivawa elektroprivrede u evropske tokove i pripremawe za otvoree trì{te. Ako je ve} svima dosado pore ewe doma}ih cea sa evropskim zemqama ili zemqama u okru- èwu vredi pomeuti samo jeda primer: koliko su Bugari bogatiji, razvijeiji ili sposobiji od as kad je kod wih kilovatsat osam evro ceti? Nade i o~ekivawa kao da su se izjalovile - uskoro }e pet godia vladavie "demokratskih saga", koje su obe}avale primat zawa, stru~osti, sposobosti i po- {tewa, a eki pojedia~i potezi li~e a diletatske. I daqe se seje optimizam, obe}ava uspeh i boqitak. Posebo se to moglo zapaziti a ekoliko skupova eergeti~ara ovog prole}a: CIGRE, GAS, Savez eergeti~ara. Osovi utisak sa CIGRE je upravo optimizam vlasti: doet je zako, usvojea strategija, formiraa Agecija za eergetiku, a predstoji stvarawe eergetskog trì{ta Jugoisto~e Evrope. îm to zaìvi, u ovu zemqu, za eergetske objekte stiù desetie i stotie milioa evra i dolara, mo`da i milijardi, poru- ~eo je prisutima. ûvei orator bi rekao "malo morge". Na jedoj strai Evropska uija je zate~ea: sve orgaizacioe i ekoomske promee izvr{ee kroz deregulaciju u elektrooprivredi smawile su iteres kapitala za ulagawa, pa sad trqaju glavu kako da ga opet privuku. Osim vetrewa~a i malih hidroelektraa gotovo i{ta da se e gradi. Preskupe su i vetrewa~e, a potrebe rastu. Ima procea da treba graditi ekih megavata, a ema re{ewa kako ih fiasirati. Zar od wih, koji se mu~e sa fiasirawem kod sebe, o~ekivati da ulaù ovde? Na drugoj strai, pak, uspeh u istitucioalom regulisawu eergetike moè se prizati kad se ovi propisi budu sprovodili i postali praksa. Zar u Zakou o eergetici e pi{e da cee struje, kao i svih eergeata, moraju biti ekoomske? A cee koje imamo isu se tome i pribliìle. Dobra ilustracija su i cee afte, odoso derivata: iako je doeta uredba o formirawu cea oa se e primewuje, pa su esta- {ice i iterveti uvoz samo posledice. A tako je sa svim eergetima, jedio kod struje stiù kasije. Optimizam je, dakle, prirodo stawe ve- }ie qudi, pozitivo i obe}avaju}e. Iako postoji oaj vic u kome pesimista kostatuje da gore e moè biti, a optimista kaè moè, moè, ipak svi verujemo da am ova orgaizacija, ovo rado mesto, ovi prijateqi, ova vlast itd. doose boqitak. I to e treba mewati, optimizam vu~e apred. Iskustvo, me utim, u~i da optimizam mora biti zasova a realim podlogama, ia~e se pretvara u fatazije i gubi vezu sa stvarim stawem. Draga Nedeqkovi}

24 VLADA POKRENULA POSTUPAK PRIVATIZACIJE "STANDARDA" - KOSTOLAC Porez u tre}em krugu Godiu i po daa posle izlaska iz okriqa EPS-a, "Stadard"- Kostolac a putu ka privatizaciji Vlada Republike Srbije a sedici od 17.jua ove godie, a osovu iicijtive Miistrastva privrede, doela je odluku o pokretawu postupka privatizacije Ugostiteqskog preduze}a "Stadard" d.o.o.-kostolac. Ovakav potez ije bio eo- ~ekiva. Naime, kada je decembra godie "Stadard", kao preduze}e tre}eg kruga, iza{lo iz okriqa Elektroprivrede Srbije, agove{teo je da je slede}i korak - privatizacija. - Proces privatizacije treba shvatiti kao ormala sled doga aja u trì- {im uslovima privre ivawa kada je u pitawu ovo preduze}e, Savi}, direktor "Stadarda".- Sam postupak, stoga, treba prihvatiti dostojastveo, kao i sve drugo {to se de{ava. Uz to, treba sagledati sve mogu}osti kako bi se za preduze}e i zaposlee proa{li ajpovoqiji uslovi. U me uvremeu, dok te~e Motel "Duavski draguq" - jeda od aduta u privatizaciji proces privatizacije u "Stadardu" se radi ormalo. Izv{avamo preuzete obaveze prema korisicima a- {ih usluga i maifestacijama koje orgaizujemo, agla{ava Savi}. U okviru "Stadarda" posluje vi{e orgaizacioih jediica. Tu su hotel "Kostolac", motel "Duavski draguq", restorai "Putik", "Plaà", "Vimiacijum", zatim "Stadio", objekti dru{tvee ishrae, odeqewe kofekcije, mesare, frizerski saloi i turisti~ka agecija. U proces privatizacije, po predlogu Miistarstva privrede, idu samo oi delovi koji su u postupku izdvajawa osiva~i - preduze}a JP TE i Povr{iski kopovi "Kostolac" - preeli u vlasi- Nagrade za kvalitet {tvo "Stadardu". Odlukom Vlade to~ak privatizacije je pokreut. To }e biti java postupak, uz redovo obave{tavawe zaposleih, i u~e{}e svih subjekata. Ali, "Stadard", i pored dobrih uslova za poslovawe, ovaj proces do~ekuje sa te{ko}ama. Kako isti~e Savi}, asle ei dug iz prethodog perioda, oteàva poslovawe. Izme u ostalog, kase i tri plate zaposleima. - Od februara ove godie isplate li~ih dohodaka su obavqae redovo, dva puta mese~o, ali ismo uspeli da ih ubrzamo kako bi dostigli predvi ei tempo. U me- uvremeu, regulisa je i dug prema dobavqa~ima od 14 milioa diara, kao i ostale obaveze koje su pri- Zaposlei u "Stadardu" a brojim takmi~ewima ugostiteqskih i kuliarskih radika Srbije i Cre Gore, pretpla}eu su a osvajawe, aj~e{}e prvih mesta. Posebo su u kuliarskim krugovima postali pozati po pripremi posih specijaliteta, po orgaizaciji takmi~ewa "Sti{ki sto pose hrae" i brojih ugostiteqskih maifstacija. Sem preduze}a u celii, agrade kao ajuspe{iji ugostiteqski radici osvajali su i pojedici. I ovakvi podaci idu u prilog ~iweici da "Stadard" moè da s izbori sa te{ko}ama i da opstae a estabilom ugostiteqskom trì{tu. ORGANIZACIONE PROMENE U JP RB "KOLUBARA" "Kolubara- Metal" strate{ka firma Stru~i tim EPS-a zavr{io je izradu Elaborata o orgaizacioim promeama u JP Elektroprivreda Srbije 22 Na zavr{om sastaku, povodom izdvajawa "Kolubare-Metal" iz EPS-a, odr- àom po~etkom jua upu}ee su pohvale stru~om timu a uloèom trudu i ostvareoj saradwi i oceweo je da je elaborat stru~og tima EPS-a u potpuosti odgovorio programskom zadatku. Kako je aveo dr Vladimir \or evi}, geerali direktor EPS-a, ovaj izuzeto kvaliteto ura e dokumet treba da posluì kao podloga za daqu izradu studije tehoekoomske opravdaosti o izdvajawu ovog preduze}a u zasebu firmu. Posao }e biti povere kosultatskoj ku}i "Faktis" koja je a edavo Pro{ireqe delatosti "Kolubare-metal" a ceo EPS zavr{eom tederu imala ajboqu poudu. Srediom jua formira je i ovi tim koji }e sagledati mogu}osti {irewa delatosti "Kolubara - Metala" u okviru celokupog sistema EPS-a, a pre svega a JP PK "Kostolac" i termosektor. - Od svih firmi predvi- eih za izdvajawe, "Kolu-

25 bara - Metal" ima ajve}i za~aj. S obzirom a strate- {ku potrebu EPS-a za ovom firmom, postoji i ideja o weom osamostaqivawu i pro{irewu delatosti a stizale. Postoji predlog da se za zaostale li~e dohotke izvr{i reprogram i da se isplate u dogledo vreme. Ve} daas se moè re}i, agla- {ava Savi}, da su dugovawa regulisaa kroz pove}ai obim usluga, racioalo poslovawe i poboq{awe poude u svim objektima, kao i reorgaizacijom u okviru preduze}a. Naime, "Stadard" je optere}e vi{kom zaposleih u admiistraciji, pa je broj radika pre{ao u preduze}a koja su osovali Povr{iski kopovi i Termoelektrae "Kostolac". Me- utim, vi{ak time ije re- {e. Imamo 58 radika koji ispuwavaju jeda od uslova za odlazak u peziju, pa }e se to verovato re{iti u postupku koji sledi. S druge strae, svakodevo odsustvo radika zbog bolovawa i epovoqa starosa i kvalifikcioa struktura, uti~u a to da se u delovima preduze}a pojavquje i mawak zaposleih. I pored ~iweice da je od po~etka godie u pojediim objektima abavqe deo ove opreme i izvr{ea adaptacija ekih objekata, "Stadard" privatizaciju do~ekuje sa zastarelim ure ajima. Posebo optere}ewe u poslovawu predstavqa ametuti deo sama~kog hotela u kojem su sme{tee i ~itave porodice. "Stadard" od toga ema koristi, jer je cea sme- {taja iska a tro{kovi odr- àvawa izuzeto visoki. S druge strae, eki delovi "Stadarda" veoma uspe{o rade. Pogo kofekcije, a primer, u kojem se {ije HTZ oprema sa dvadaesetak zaposleih isporu~io je za ~etiri meseca pari odela Kopovima i Termoeletraama "Kostolac". Kapaciteti komercijalog dela hotela su popuwei, a sve maifestacije koje se orgaizuju u objektima preduze}a izuzeto su pose}ee i kvaliteto ura ee. Sve ovo pokazuje da uz druga- ~iji pristup orgaizaciji posla, a {to e re}i, i uz dobru privatizaciju, "Stadard" ima {asu da preìvi. K.Jai}ijevi} ceo EPS. Za ovu trasformaciju i osposobqavawe "Kolubare - Metal" postoji podr{ka vlasika. Re{ewa za pro{irewe aktivosti do kojih ovi tim bude do{ao mogu da budu sastavi deo studije izvodqivosti ili elemeti prvog poslovog plaa, za koji se o~ekuje da }e po~ivati a realim parametrima, rekao je \or evi}. Nepohoda je, tako e, saradwa sa sidikatom kako bi se celokupa projekat uspe{o sproveo do kraja. Izrada poslovog plaa preduze}a "Kolubara - Metala" za godiu o~ekuje se da }e se zavi{iti u ovembru. A. ^. ISTEKAO JE ROK ZA ODLAZAK ZAPOSLENIH UZ STIMULATIVNE OTPREMNINE EPS apu{ta 2313 zaposleih Elektroprivredu Srbije, po osovu potpisaih sporazuma za dobrovoqi odlazak uz stimulative otpremie, tokom godie apusti}e ukupo 2313 zaposleih. Prema podacima Sektora za qudske resurse EPSa, od 17. jua ove godie, java preduze}a i direkciju apusti}e ukupo 1969 zaposleih, java preduze}a sa Kosmeta 308 i preduze}a, koja isu direkto u fukciji proizvodwe elektri~e eergije (o core delatosti) 36 radika. Java preduze}a, pojedia~o, apustio je slede}i broj zaposleih: JP "\erdap" , JP "Driske HE" , JP "Limske HE" JP TE "Nikola Tesla" JP TE "Kostolac" JP "Paoske" TE JP Elektroistok JP RB "Kolubara" JP "Kostolac- kopovi" JP ED Beograd JP ED "Elektrosrbija" JP ED "Elektro{umadija" JP ED "Elektromorava" JP ED Uìce JP ED "Elektrotimok" JP ED Leskovac JP ED Vrawe JP ED Ni{ JP ED "Elektrovojvodia" Direkcija EPS-a Java preduze}a sa Kosmeta, pojedia~o, apustio je slede}i broj zaposleih: JP TE "Kosovo" JP Povr{iski kop "Kosovo" JP ED "Elektrokosmet" Me u izdvojeim preduze}ima koja isu direkto u fukciji proizvodwe elektri~e eergije (o core) sporazum za odlazak uz stimulative otpremie u Elektrovojvodii- o core potpisalo je 16 zaposleih, PK I TE Kostolac - o core 14 i Elektrosrbija- o core 6 zaposleih. D. Ob. 23

26 TENT NE]E GREJATI NOVI BEOGRAD Blià Rusija od Obreovca Beograd odustao od dovo ewa toplote iz TENT-a Ameri~ka doacija za studiju o opravdaosti gradwe velikog postrojewa a gas za spregutu proizvodwu toplote i elektri~e eergije Rada verzija studije za Beograd je koa~a Gradska vlast dala je primat daqiskom grejawu a prirodi gas: TE-TO Novi Beograd 24 Termoelektraa "Nikola Tesla" i daqe }e zagrevati vodu reke Save, a stambei i poslovi prostor a Novom Beogradu, uprkos pre 12 godia usvojeom projektu za daqisko grejawe iz Obreovca, greja}e se pomo}u prirodog gasa. Ovo je, izgleda, potpuo izveso. Jedio ije jaso kako }e Srbija ispuiti obaveze iz Kjoto protokola o smawivawu emisije ugqedioksida, koji uskoro treba da ratifikuje. Mada je godie projekat za daqisko grejawe Beograda iz Obreovca usvojila Vlada Srbije, i dopuila ga Aeksom 1999, odluku o odustajawu od ovakvog re{ewa doela je Skup{tia grada Beograda. To am je potvrdila direktor Uprave za eergetiku Beograda Jelea Jevtovi}-Karamata istakav{i da su dve studije koje je radio Eergoprojekt-ENTEL, jeda pre gotovo deceiju i druga pro{le godie, pokazale da ijeda od varijati dovo ewa toplote iz Obreovca, odoso "Kolubare", ije ekoomski isplativa. U stvari, prema weim re~ima, samo je u jedoj, ooj o grejawu iz TENTa "A", kostatovao da projekat moè da bude a graici retabilosti. To je, kaè oa, opredelilo Skup{tiu grada da odustae od projekta i "razre{i problem toplovoda" a Novom Beogradu. Po{to su apravqee aalize {ta sa ve} izgra eim toplovodom u duìi od 4,5 kilometara, sa ~eli~im cevima ukupe duìe oko devet kilometara, davo postavqeim, u dva pravca, u betoiraom kaalu gra eom za toplovod iz Obreovca, posao je preuzelo JKP "Beoelektrae". Zameik direktora "Beoelektraa" Miodrag Boòvi}, koji je u to vreme bio prvi ~ovek ovog javog komualog preduze}a, smatra da je izabraa ajboqa varijata, jer su cevi izva ee pro{le jesei i sme{tee u krug TE-TO a Novom Beogradu, odakle }e se a tederu prodati. - Sve je ura eo u dogovoru sa adleìma u Skup{tii grada i ve} je bilo vreme da se oko~a o~aji~ki poku- {aj iz vremea sakcija da se toplota dovodi iz Obreovca - kaè Boòvi} i dodaje da }e iz ove avature, koja ikada ije bila dobro Beograd tro{i petiu elektri~e eergije i poloviu toplote sistema daqiskih grejawa u Srbiji re{ewe za daqisko grejawe Beograda, barem cevi biti uov~ee. Svi a{i poku{aji da sazamo koliko je u me uvremeu sredstava uloèo u projekat daqiskog grejawa Novog Beograda iz TENT-a, ~ija je prvobita vredost obra~uata a oko 130 milioa dolara, isu urodili plodom. Jedi govore o 20, drugi o 30 milioa dolara, ali svi a{i sagovorici saglasi su da je 85 odsto uloèih sredstava dato za toplovod, iz koga su sada cevi izva ee, a kaal }e biti zatrpa. Pored toplovoda, podiguta je i ~eli~a kostrukcija za most preko Save, kod TENT-a "A", kao i put do Boqevaca, a abavqe je i deo opreme za rekostrukciju turbie a {estom bloku TENT-a "A". Mostu i putu a}i }e se amea, a opremi... Javo, iko e postavqa pitawe ba~eih para. Kopqa se lome malo oko forme (ako je re~ samo o formi), vi{e oko su{tie. Recimo, za{to EPS ije u~estvovao u odlu- ~ivawu o sudbii ovog projekta? Mada ezvai~o, dobili smo potvrde da je i Miistarstvo za rudarstvo i eergetiku bilo zate~eo va- ewem toplovodih cevi a Novom Beogradu. Tako e, agove{teo am je da i ENTEL-ova studija ije verifikovai dokumet, a osovu koga je Skup- {tia grada mogla da doese pravosaù odluku iako po ovom Zakou o eergetici lokala samouprava ima sve igerecije u obezbe ivawu toplote eergije za gra ae. Da bi sve bilo komplikovaije, sa odustajawem gradske vlasti Beograda od grejawa iz Obreovca poklopila se realizacija ameri~ke doacije za izradu studije o opravdaosti gradwe velike elektrae-toplae a gas a Novom Beogradu. Da e bude zabue, doacija je prihva}ea pre dve godie, potpisom tada{weg zameika miistra eergetike. Dakle, doacija je dobijea pre ego {to je Beograd formalo odustao od grejawa iz TENT-a. Na po~etak realizacije doacije se ~ekalo do ovih daa. Mada ~laovi komisije za izbor kosultata isu èleli da govore o aspektima ove studije, pozivaju}i se a obavezu da e daju izjave za javost, ekoliko a{ih sagovorika potvrdilo am je da }e studiju opravdaosti raditi PARSONS i da se ve} poduè ~eka da doator, odoso ameri~ka Agecija za podsticawe izvoza (TDA), stavi svoj potpis a ugovor sa PARSONS-om, koji je ve} potpisalo a{e Miistarstvo eergetike. Za izradu ove studije Amerikaci su dali doaciju vredu 750 hiqada dolara. Ne samo u lai~koj javosti, vremesko podudarawe pripreme studije za opravdaost gradwe gase elektrae i odustajawa od grejawa iz Obreovca stvorilo je edoumice o ciqevima koji èle da se postigu u eergetskom razvoju. Jo{ pro{le godie Sidikat EPS-a oglasio se tvrdwom da gasi lobi u Srbiji èli da potise ugaq i da zatvori TENT. Nijeda od a{ih sagovorika, me utim, ije èleo da elaborira ovu tezu. Uostalom, i sama gradwa gase elektrae-toplae a

27 dugom je {tapu. Ako se studijom i dokaè da je a Novom Beogradu opravdao graditi veliko kogeeracioo postrojewe, sage od ajmawe 250 do evetualo 600 megavata, tek treba a}i ovac za takvu ivesticiju. Pomo}ik direktora za ivesticije i razvoj u JKP "Beoelektrae" Draga Novakovi}, koji je bio direktor EDB-a, kaè da je u Beogradu za oko 300 megavata opalo maksimalo optere}ewe elektroeergetskog sistema, kao posledica vaè}eg tarifog sistema, a podse}a i da se sve vi{e {iri gasovoda mreà, tako da gradwa velikog kogeeracioog postrojewa, za spregutu proizvodwu elektri~e eergije i toplote, e bi bila opravdaa. O veruje da su u beogradskim uslovima prihvatqivije mawe kogeeracije. Direktor Agecije za eergetsku efikasost Srbije mr Nead Pavlovi}, me utim, smatra da ima smisla graditi gaso-paru elektrau a lokaciji TE-TO Novi Beograd, jer Beograd tro{i petiu elektri~e eergije u Srbiji i poloviu toplote sistema daqiskih grejawa u a{oj republici. Kao dodate argumete avodi to {to je ova lokacija u cetru potro{we elektri~e eergije i sa velikim kozumom kori{}ewa toplote, tako da bi ukupa korisost kogeeracije mogla da dostige 85 do 90 odsto. Zaimqivo je da grad Beograd jo{ ema strategiju razvoja eergetike, ali, kako je rekla gospo a Jevtovi}- Karamata, u toku su pripreme za izradu ovog za~ajog dokumeta. Za razliku od grada, JKP "Beoelektrae" doele su Strate{ki pla razvoja TE-TO do godie i u wemu, prema re~ima pomo}ika tehi~kog direktora Voje Trkuqe, iskazale stav da }e se baviti i Gase turbie a popravci proizvodwom elektri~e eergije. Trkuqa kaè da "Beoelektrae" polaze od toga da je budu}ost bilo koje jediice koja se bavi proizvodwom toplote vrlo eizvesa bez proizvodwe elektri~e eergije. Ali, dodaje o, problem je u tome {to je te{ko praviti jase plaove bez bilasa potreba i projektovaih cea eergeata i proizvoda. Na odre uju}i uticaj ulazih podataka za procewivawe opravdaosti ekog projekta pozvao se i direktor ENTEL-a Mlade Simovi}, obja{wavaju}i studiju koju je ova reomiraa istitucija radila radi procee opravdaosti astavka projekta daqiskog grejawa Beograda iz TENT-a. Po{to je isistirao a tome da EN- TEL ije dao koa~u oceu, koja je, kaè o, stvar aru~ioca studije, odoso ivestitora, ve} je samo sa razli~itih aspekata aalizirao isplativost astavka projekta, Simovi} je, a kraju, ipak precizirao: - Ne, Skup{tii grada ije dostavqea koa~a verzija studije o opravdaosti astavka realizacije projekta daqiskog grejawa iz Obreovca, ili "Kolubare". Iz ENTEL-a je upu}ea rada verzija, sa vi{e alterativa, koja, prema a{oj proceduri, moè da pretrpi izmee u zavisosti od primedbi ivestitora, odoso aru~ioca, a ukoliko takvih Pri~a o daqiskom grejawu Novog Beograda ima jo{ jeda aspekt, a to je {ta da se uradi sa starim gasim turbiama, koje su fakti~ki odradile svoj vek, ali e a gas ego a sirovi bezi, odoso mazut. Po~etak rada ovog postrojewa za istovremeu, kombiovau proizvodwu elektri~e i toplote eergije datira iz godie i prevashoda amea bila je da pokrije vr{o optere}ewe elektroeergetskog sistema u Srbiji. Posledwih godia, me utim, tri turbie od po 35 megavata isu i ukqu~ivae i samo su u grejoj sezoi radili kotlovi, utilizatori, i to uglavom a mazut. Studijom koju je radio ENTEL za Svetsku baku, radi odobravawa kredita za revitalizaciju ovog postrojewa, pokazao je da e moè da se postige povra}aj sredstava prema IDA uslovima, koji su ajpovoqiji za uzimawe kredita, ali i veoma rigorozi u pogledu ekoomi~osti projekta. Ipak, kako je rekao dr Mesarovi}, to e za~i da se ovih turbia treba odre}i. Aaliti~ki je dokazao da je isplativo da se oe poprave, sa malim ulagawima, kako bi mogle da rade jo{ pet-{est godia, te da se u me- uvremeu obezbede sredstva za abavku ove opreme. Pri tome, veoma je bito da se sa~uva postoje}a amea lokacije i o~uva ifrastruktura, jer ovo kogeeracioo postrojewe a gas, istog ili sli~og kapaciteta, moè da ima za~aju fukciju u ukupoj eergetskoj stabilosti Beograda. primedbi ema, oda se ta verzija moè smatrati koa~om. Dakle, da pojasimo, e radi se o tome da je Gradska skup{tia od projekta daqiskog grejawa iz TENT-a, u koji je u me uvremeu ulo- èo 30 ili 40 milioa dolara, odustala, kako moè da se ~uje, rukovode}i se draftverzijom (acrtom) studije, ve} aprosto ije imala primedbe a oo {to joj je pou eo, te je tako acrtu dala za~ewe verifikovaog dokumeta, izabrav{i po grad ajpovoqiju varijatu. Da li je to ajpovoqije re{ewe i s aspekta eergetske efikasosti Republike i za{tite ìvote sredie u Srbiji, pitali smo dr Miodraga Mesarovi}a, geeralog sekretara Komiteta Svetskog saveta za eergiju u Srbiji i Croj Gori. - Eergetska politika Beograda jeste, i bi}e sve vi{e, ogledi primer u Srbiji za ispuwavawe obaveza koje se preuzimaju ugovorom o eergetskoj zajedici jugoisto~e Evrope i ratifikovawem Kjoto protokola. Eergetika ima globali karakter, te se smerice weog odrìvog razvoja utvr uju a globalom ivou u svetu, a da e govorimo o ivou jede zemqe. Jedii a~i da se ostvaruje eergetska efikasost i smawuje emisija ugqedioksida jeste da se potreba eergija, i elektri~a i toplota, proizvodi iz iste koli~ie goriva. Ako Beograd odustaje od daqiskog grejawa iz TENT-a, u kome je propu{tea prilika da se revitalizacijom blokova omogu}i spreguta proizvodwa elektri~e eergije i toplote, oda to za~i da }e ugaq i daqe slu- ìti samo za proizvodwu elektri~e eergije, a da }e drugi eerget, uvozi prirodi gas, biti primara u proizvodwi toplote. Na taj a~i te{ko se mogu obezbediti smawivawe ukupe emisije ugqedioksida i ubla- àvawe eergetske zavisosti Srbije od uvoza. Aka Cvijaovi} 25

28 ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE DOBRO RADILA U PRO[LOJ GODINI U~iak boqi od plaa Ostvarea ajve}a proizvodwa hidroeergije u posledwih deset godia, pa je uvoz struje po vredosti smawe za pribliæo 40 odsto Odbor direktora Elektroprivrede Cre Gore oceio je da su fukcioisawe elektroeergetskog sistema i sabdevawe potro{a~a elektri~om eergijom u pro{loj godii bili uspe{i i pored sloèe privrede situacije u zemqi. Na sedici odràoj po~etkom jua, kako se avodi u saop{tewu, kostatovao je da je lae ostvare visok stepe sigurosti rada sistema, a proizvodwa je bila ve}a od plaa za 13,6 odsto ili za 392,2 milioa kilovat-~asova. U pro{loj godii ukupo je proizvedeo 3,27 milijarde kilovat-sati elektri~e eergije, za 537,5 milioa kilovat-sati ili 19,6 odsto vi{e ego prethode godie. Hidroelektraa "Peru}ica" proizvela je 1,21 milijardu kilovat-~asova, {to je 26,5 odsto izad plaa i 48,7 odsto vi- {e ego u godii. HE "Piva" je proizvela 30,8 odsto vi{e od plaa, ili ukupo 997 milioa kilovat-sati elektri~e eergije. Zahvaquju}i takvom u~iku, lae je ostvarea ajve}a produkcija hidroeergije u posledwih deset godia, zbog ~ega je uvoz struje po vredosti smawe za pribliò 40 odsto. Termoelektraa "Pqevqa" je, me utim, zbog edovoqe isporuke ugqa podbacila pla za 10,9 odsto i proizvela svega 955,5 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije. Proizvodwa bi siguro bila ve}a da je Rudik ugqa uredim isporukama pratio izuzeto dobru pogosku spremost ove termoelektrae. Usled edostatka ugqa TE "Pqevqa" je tri puta imala duè prekide proizvodwe, a ve}i deo godie radila je smaweom sagom. Odbor direktora istovremeo je kostatovao da su i drugi osovi ciqevi Poslove politike EPCG za pro{lu godiu uglavom ostvarei i da su ukupi proizvodi i fiasijski TE "Pqevqa" ije ispuila godi{wi pla rezultati zato boqi ego prethode godie. U odosu a gubitak od 29,6 milioa evra u 2003, fiasijski mius od oko devet milioa evra u godii predstavqa oseto poboq{awe, tim pre {to je i Bizis plaom za pro{lu godiu bio predvi e gubitak od 19,3 milioa evra, avodi se u saop{tewu. Na ovakav bilas su, pored smaweih tro{kova po- ODLOÆENI RADOVI NA "\ERDAPU 1" Revitalizacija e po~iwe u julu Revitalizacija hidroelektrae "\erdap 1", uprkos o~ekivawima, ipak e}e po- ~eti u julu. Problem postoji a relaciji duga SSSR-a prema ekim biv{im jugosloveskim republikama. Vlada Ruske Federacije je, aime, ~itav kliri{ki dug htela da defii{e u jedom paketu {to, me utim, do sada ije ura eo. Istia, postoje eka razmi{qawa i iicijative da se u~esicima u revitalizaciji ove hidroelektrae dozvoli isporuka opreme i pre re- {avawa treute situacije vezae za ovaj dug, ali }e i u tom slu~aju ovaj posao po~eti kasije, kaè Jova Jovi}, pomo}ik direktora Direkcije za proizvodwu elektri~e i toplote eergije. Dakle, revitalizacija "\erdapa", kako avodi a{ sagovorik, siguro e}e po~eti 1. jula. Ako ove iicijative urode plodom, posao bi mogao da kree 1. avgusta, a ukoliko radovi e po~u i do 1. septembra wihov start se siguro e moè o~ekivati u ovoj godii. Jer, u suprotom EPS bi beleìo gubitke zbog ulaska u zimski, odoso, u period visokih voda. P.M. P. 26 OSAVREMEWEN RAD SUDEL-a Trì{te u regiou pi{e statut Diskusija i usvajawe ovog Statuta (Artikles of assosiatio i Iteral regulatios) bili su glava ta~ka a sastaku pro- {ireog izvr{og komiteta SUDEL-a, koji je odrà 16. i 17. jua u beogradskom hotelu "Iterkotietal". Ciq ovog sastaka, kako je rekao dosada{wi sekretar SUDELa Nead Stefaovi} iz Direkcije za upravqawe EPS-a, bio je da se osavremei ova asocijacije i da se pored operativih, u we delokrug rada uvrste i trì{i aspekti eergetike u regiou. Fukciju predsedika i sekretara SUDEL-a u protekle dve godie bile su poveree stru~wacima iz Srbije, odoso EPS-a. Predsedik SUDELa u arede dve godie bi}e Davori Ku~i}, a sekretar Boìdar Filipovi} (obojica iz HEP-a - Hrvatska). Za potpredsedike SUDEL-a izabrai su Draga Vigwevi} (EMS - Srbija) i Hajc Kaupa (Verbud - Austrija). Ovom prilikom, dosada- {wi v.d. predsedika SU- DEL-a Xorx Kacigijaakis pohvalio je dvogodi{wi u~iak i rad predstavika EPSa i odao prizawe a uloèim aporima a izradi ovog statuta ove asocijacije. Na ovom sastaku a ovi Statut, svojim potpisom, saglasost su dali i predstavici: Italije, Austruje, Ma- arske, Sloveije Hrvatske, Srbije, Turske Gr~ke, Makedoije i Rumuije. Predstavici B i H, Cre Gore, Albaije i Bugarske }e akado potpisati saglasost a Statut. Novo telo SUDEL-a je Izvr{i komitet, a formirao je i ekoliko radih grupa. U radu SUDEL-a ubudu}e }e u~estvovati, pored ~laova i gosti - a poziv Predsedi{tva ili ~laova SUDEL-a. Dosada{wi pridruèi ~laovi, Turska i Albaija, po ovom Statutu dobili su status puopravog ~laa. D. Ob.

29 ZAVR[EN SEMINAR "GAZDOVAWE ENERGIJOM U INDUSTRIJI" Obu~ee {tedi{e Uru~eo 60 sertifikata iz doacije EAR, Agecija za eergetsku efikasost treuto realizuje 30 ivesticioih projekata slovawa, velikim delom uticale povoqe eergetske prilike, oceio je Odbor, kostatuju}i da je u~iwe apredak i u poboq{awu aplate, koja je ostvarea sa 89,43 odsto ukupo fakturisae realizacije elektri~e eergije. Naplata je bila boqa za 4,43 odsto u odosu a pla. Podba~aj je, me utim, zabeleè u realizaciji Programa smawewa gubitaka elektri~e eergije u mre- ì. I pored sprovo ewa velikog broja mera, prvestveo orgaizacioih, gubici u distributivoj mre- ì i daqe su visoki. M.B. Na Ma{iskom fakultetu u Beogradu 22. jua uru~ei su sertifikati polazicima semiara "Gazdovawe eergijom u idustriji" koji je orgaizovala Agecija za eergetsku efikasost Republike Srbije u saradwi sa kosultatom LDK Cosultats iz Gr~ke. Obuka polazika semiara fiasiraa je iz doacije Evropske uije, preko Evropske agecije za rekostrukciju. Sve- ~aoj dodeli sertifikata prisustvovali su pomo}ik miistra rudarstva i eergetike Aleksadar Vlaj- ~i}, pomo}ik miistra auke i za{tite ìvote sredie Aleksadar Sedmak, deka Ma{iskog fakulteta Milo{ Nedeqkovi} i predstavik EAR-a Deja Rebri}. Zbog prepreka koje postoje u uapre ewu eergetske efikasosti u a- {oj zemqi, a kada je u pitawu idustrija to su ezavr{ea privatizacija, potreba za ovim proizvodim programima, mali broj projekata prihvatqivih fiasijskim istitucijama, kao i edovoqo zawa iz ove oblasti, Agecija za eergetsku efikasost je prepozala Agecija za eergetsku efikasost je prepozala potrebu za orgaizovawem jede ovakve obuke potrebu za orgaizovawem jede ovakve obuke. Program semiara "Gazdovawe eergijom u idustriji" sastojao se iz teorijskog i prakti~og dela izrade eergetskih bilasa i obuke za fiasijsku evaluaciju. Poha alo ga je i uspe{o zavr{ilo 60 polazika iz oko 40 preduze}a, kao i osam predstavika regioalih cetara za eergetsku efikasost iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Ni{a. Prema re~ima re~ima mr Neada Pavlovi}a, direktora Agecije za eergetsku efikasost, treuto se iz doacije EAR-a realizuje 30 ivesticioih projekata za uapre ewe eergetske efikasosti javih zgrada, uli~e rasvete, daqiskog grejawa i vodovoda. U saradwi sa drugim republi~kim istitucijama, Agecija priprema ove programe i projekte, kao i realizaciju sektorskih iformativih kampawa. Vlada Republike Srbije ugradila je uapre ewe eergetske efikasosti u temeq op{te Strategije razvoja eergetike Srbije do godie. A. ôli} ZA SPI AMERI^KU FIRMU EPS ZNAÂJAN POSLOVNI PARTNER Premazi sa duìm rokom trajawa U orgaizaciji Direkcije za strategiju i ivesticije za sve delove EPS-a orgaizovaa je prezetacija pod azivom "Nove ameri~ke tehologije za atikorozivu za{titu, termo i hidroizolaciju". Prezetaciju je vodio Miroslav Cr~evi} iz ove direkcije, a Klaudio Pollio, geerali zastupik za Evropu u ime ameri~ke firme Superior products iteratioal iz Kazas Sitija Pollio je prisutima predstavio firmu Superior products iteratioal, specijalizovau za atikorozivu za{titu, hidro i termo izolaciju, sa velikim paketom od 27 proizvoda. U astojawu da poudi ajboqa re{ewa za ajteè probleme koji prate idustriju, ova kompaija je izgradila impresivu liiju kvalitetih proizvoda. U saradwi sa ajja~im istitutima u SAD i u svetu agresivo se traè i alaze se re{ewa jedostavih problema, kao {to su spoqa farba koja puca, tami ili zahteva ~estu i skupu promeu, do veoma kompleksih situacija koje podrazumevaju provo ewe toplote, otporost a kiselie, veliko usporavawe korozije, za{titu od visokih temperatura i vatre i drugo. Tako je, a primer, proizvoda liija termale izolacije razvijea a osovu obimih istraìvawa zapo~etih krajem godie za potrebe NASA. Stalo istraìvawe i okreutost problemima idustrije doveli su do formulisawa proizvoda ove firme koje odlikuju efikasost, kvalitet i dugotrajost, po ~emu spadaju u ajkvalitetije u petrohemiji, elektroprivredi, brodogradwi, trasportim sistemima, mostogradwi i putoj privredi, stambeoj i idustrijskoj izgradwi, poqoprivredi, itd. Proizvodi SPI su prisuti daas u velikim idustrijskim sistemima. Na kraju dosta pose}ee prezetacije, prof. dr Ratibor Gruji}, predstavik firme Tred house iz Beograda, koja zastupa poslove iterese ove ameri~ke firme u Srbiji, istakao je da prezetacija ameri~ke tehologije u oblasti idustrijske za{tite u EPS-u ima veliki za~aj zbog toga {to je ova graa privrede osilac privredog razvoja u celii i u woj se ajvi{e ose- }a teret tro{kova za ivesticioo i teku}e odràvawe. Upotrebom idustrijskih premaza ameri~ke tehologije, ovi tro{kovi se smawuju, podiè se tehi~ki ivo kori- {}ewa i produùje se vreme trajawa za ajmawe 10 godia, koliko izosi garacija koju daje ameri~ki proizvodja~. Problemi koji prate elektroprivredu u vezi sa atikorozivom za{titom, termo i hidroizolacijom se moraju sagledati u celii radi proalaèwa ajboqih re{ewa, uz ajmawe tro{kove, {to je i osovi ciq ove prezetacije. Utisak je da je ovom uspe{om prezetacijom otvorea mogu}- ost upotrebe visoke ameri~ke tehologije u Elektroprivredi Srbije i u vezi sa tim i pitawe smawewa tro{kova odràvawa. R.E. 27

30 IEEE UVRSTIO "HE VU^JE" U PROGRAM MILESTONE Kukavi~ki draguq istorijski spomeik Jeda od ajstarijih mii hidroelektraa dospela a listu objekata, proalaka i dostigu}a od op{teg za~aja za razvoj i istoriju elektrotehike i elektroike u svetu HE "Vu~je" postala 15. u Evropi i 64. objekat te vrste u svetu 28 Na sve~aosti odr- àoj 25.jua u HE "Vu~je", taj kukavi~ki draguq, ujedo i jeda od ajstarijih mii-hidroelektraa u EPS-u i zvai~o je dospeo a listu objekata, proalazaka i dostigu}a od op{teg za- ~aja za razvoj i istoriju elektrotehike i elektroike u svetu. HE "Vu~je" je tako postala 15. u Evropi i 64. objekat te vrste u svetu. Dobijawu visokog prizawa, kojim je odata i velika po~ast EPS-u i ED Leskovac, prisustvovali su, pored visokog predstavika Istitute of Electrical ad Electroics Egieers (IEEE) sa sedi{tem u SAD, gospodia Xoa Viga i Baldimora Zajca, predsedika Sekcije Regioa 8 Istituta, koji obuhvata Evropu, Afriku i deo Azije i Radomir M.Naumov, miistar rudarstva i eergetike Srbije,dr Vladimir \or evi}, geerali direktor EPS-a, sa zameicima Dragojlom Baàlcem i Zoraom Maasijevi}em, kao i predstavici SANU, Muzeja auke i tehike i Muzeja "Nikola Tesla", predstavici op{tie Leskovac, Uiverziteta i mogi drugi gosti. Doma}i celog skupa bio je gospodi dr Josif Spiri}, direktor ED Leskovac, koji je ajzasluìji za obovu i vra}awe zaboravqeog sjaja ovom biseru u podo`ju Kukavice. Predstavici IEEE-a, ajve}e svetske asocijacije i- èwera iz oblasti elektrotehike, elektroike, telekomuikacija i drugih srodih oblasti, apomeuli su, pritom, da je re~ o asocija- Biser i za pokolewa Vra}awe zaboravqeog sjaja: gosti a sve~aosti povodom dodele visokog svetskog zamewa HE "Vu~ju" ciji eprofitoj, tehi~koj, profesioaloj orgaizaciji, koja okupqa vi{e od pojedia~ih ~laova iz 175 zemaqa sveta. IE- EE je, tako e, trasacioala asocijacija sa ciqem da okupi i poveè {to vi{e stru~waka iz razli~itih oblasti tehi~kih auka. Gosti iz SAD, aro~ito su istakli divu prirodu koja ije aru{ea izgradwom HE "Vu~je". Radomir M.Naumov, izgradwu HE "Vu~ja" stavio je u istorijski kotekst, aglasiv{i da je pu{tea u rad samo 26 godia ako osloba awa od vi{evekove turske okupacije, a samo {est godia ako izgradwe hidrocetrale a Nijagari! "Tako brzo hvatawe koraka sa ajsavremeijim au~im i tehi~kim dostigu}ima oog doba dalo je veliki doprios razvoju mogih graa idustrije ovog kraja i wihovom ulasku u 20. vek". \or evi}, je, kao povod za okupqawe istakao...da je to a{ biser ugra e u "ogrlicu" svetske elektroeergetske ba{tie. Time je obaveza o~uvawa takvih bisera za budu}e geeracije, kao vida tehi~ke ba{tie a{eg aroda svih koji su u EPS-u ve- }a. \or evi} se zahvalio predstavicima IEEE {to su prepozali vizioarstvo tada male Srbije kojom su, sude}i po wihovim delima, hodali veliki qudi. Isti~u}i tehi~ko re{ewe hidrocetrale, kao jedistvei i zaokruè elektroeergetski sistem, Spiri} je, uz to, aglasio je da se takva lepota e moè opisivati ego da se HE "Vu~je" jedostavo mora videti! Uprkos burim istorijskim doga ajima i "vladarima" koji su se smewivali, HE "Vu~je" je uzdigla glavu i poèlela da bude:"...prizata i pozata u svetu, {to joj je i po{lo za rukom! Pri tom se e smeju zaboraviti: profesor \or e Staojevi}, koji je izradio idejo re{ewe za HE "Vu~je", fiasijeri koji su imali smelosti da uloè ovac u vizioarski poduhvat i mogi graditeqi koji su u~estvovali u weoj izgradwi, kao i geeracije koje su je ~uvale i odràvale. HE "Vu~je", ia~e, sagra- ea je i po~ela je sa radom daleke 1903.godie, koriste}i reku Vu~jaku. I posle 102 godie i daqe radi, obovqea i lepa, sabdeva elektri~om eergijom gra- ae Leskovca, pomo}u dalekovoda dugog 16 kilometara koji se smatra ajstarijim u Srbiji. HE "Vu~je", se i, zbog toga, a{la uz ajstarija svetska dostigu}a koja su dopriela razvoju i ja~awu svesti o za~aju elektrotehike i elektroike. N. Mileti} Milosavqevi}

31 AKCIJE VELIKO FINALE LIKOVNOG KONKURSA "TA ÛDESNA STRUJA" Nagra eo 12 ajboqih Deca u budu}osti ra~uaju a EPS kada je re~ o edukaciji Za dobitike agrada obezbe eo je desetodevo besplato letovawe u hotelu "Park" u Budvi Autorima 12 ajboqih radova a likovom kokursu "Ta ~udesa struja" dodeqee su agrade 20. jua u pozori{tu "Du{ko Radovi}" u Beogradu. Likovi kokurs je u okviru akcije "EPS i deca" orgaizovala Elektroprivreda Srbije uz podr- {ku Miistarstva prosvete i sporta i 12 {kolskih uprava, a realizovao Sektor EPS-a za odose s javo{}u u saradwi sa elektrodistributivim preduze}ima. Sve~aom progla- {ewu ajboqih radova prisusutvovali su miistar rudarstva i eergetike Radomir M. Naumov, miistar prosvete Sloboda Vuksaovi}, geerali direktor EPS-a dr Vladimir \or evi}, kao i ~laovi poslovodstva Elektroprivrede Srbije. Malim umeticima agrade je uru~io dr Vladimir \or evi} uz kostataciju da su radovi pokazali da je akcija koju realizuje EPS a pravom putu, kao i da sprovedeo istraìvawe govori da deca u budu}- osti ra~uaju a EPS kada je re~ o edukaciji. Prisutima se obratio i ~estitao osvajawe agrada i miistar Naumov. O je podsetio da se slede}e godie avr{ava 150 godia od ro ewa Nikole Tesle koji je svojim radom zadu- Kroz akciju "EPS i deca" prepozato gde izvire ajja~a vrsta eergije ìo ~ove~astvo, a da me u decom siguro ima geija koji }e as, kako je rekao, a sli~a a~i jedog daa predstavqati u svetu. - EPS je kroz akciju "EPS i deca" prepozao gde izvire ajja~a vrsta eergije - istakao je Sloboda Vuksaovi}. - Akcija je posluìla i za promovisawe dobrih uzora, pre svega u profesorima i za promociju dece koja razumeju da se u ovim te{kim vremeima detiwstvo moè iskoristiti a pameta, lep i bezbeda a~i - rekao je miistar prosvete. Predsedik stru~og ìrija Nead Voji~i} je jo{ jedom aglasio da je pred ~laovima ìrija bio veoma teàk zadatak da od 120 agra eih radova izabere 12 ajboqih. EPS je bio dobar doma}i i agradio je decu za wihov trud, rekao je Voji~i} i poèleo Elektroprivredi Srbije jo{ sli~ih akcija u budu}osti. Za dobitike agrada EPS je obezbedio besplato desetodevo letovawe u hotelu "Park" u Budvi, tokom kojeg }e biti orgaizovaa mala likova koloija koju }e voditi afirmisai akademski slikar. Pored toga, ajboqi radovi }e se a}i a EPS-ovom kaledaru za godiu. 29 A. ôli}

32 KOSMET POÊLA REKONSTRUKCIJA TRAFO-STANICE "VALA^" U KOSOVSKOJ MITROVICI Ve}a saga za boqe sabdevawe Stari trasformator od 20 zamewuje se ovim od 60 megavoltampera. - U plau izgradwa dva 35-kilovolta dalekovoda od Vala~a do Zubiog Potoka i Zve~aa 30 UKosovskoj Mitrovici, a kilovoltoj trafo-staici "Vala~", po~eli su gra eviski radovi kojima }e se omogu}iti ugradwa ve}eg trasformatora a mestu jedog od sada{weg, sage 20 megavoltampera. Novi trasformator od 60 MVA ustupilo je JKP "Beoelektrae" radi poboq{awa uslova sabdevawa elektri~om eergijom srpskog staovi{tva u severom delu Kosmeta. Kako sazajemo, trasformator je pripremqe za trasport i tokom jula trebalo bi da se dopremi do Kosovske Mitrovice. Trafo-staica "Vala~" ajstarija je "stodesetka" u preosom sistemu a Kosmetu i wom sve vreme od dolaska KFOR-a u ju- ù pokrajiu upravqa EPS, odoso "Elektroistok", koji i sada, zajedo sa Direkcijom EPS-a za kosmetska preduze}a, rukovodi rekostrukcijom. Istalisaa saga "Vala~a" je 51,2 megavoltampera, a sa ugradwom ovog trasformatora od 60 MVA wea ukupa saga pove}a- }e se za 40 MVA. To }e, prema re~ima Dragutia Markovi}a, pomo}ika direktora Direkcije EPS-a za kosmetska preduze}a, zato poboq{ati uslove za kvaliteto sabdevawe potro{a~a u ovom delu Pokrajie. Markovi} avodi da je arasla potro{wa elektri~e eergije zato opteretila ovu staru "stodesetku", tako da je u posledwe vreme, aro~ito u zimskom periodu, bilo problema u sabdevawu potro- {a~a. O kaè da posle rekostrukcije ova trafostaica e}e biti uzrok ograi~avawa potro{we e samo u Kosovskoj Mitrovici ego i u susedim op{tiama. Trasformator od 20 MVA, koji se skida sa "Vala~a", bi}e ugra e u TS "Gazivode", umesto postoje}eg od 10 MVA, koji je pod stalim optere}ewem, tako da }e se trajije re- {iti sabdevawe elektri~om eergijom i Ibarskog Kola{ia, odoso podru~ja op{tie * TS "Vala~" posle rekostrukcije e}e biti uzrok ograi~avawa potro{we struje u {irem podru~ju * Zubi Potok. Rekostrukcija "Vala~a" treba da bude zavr{ea do kraja avgusta, a ubrzo potom i zamea trasformatora u TS "Gazivode". Sredstva za pro- {irewe kapaciteta obe ove trafo-staice obezbedila je Elektroprivreda Srbije. Markovi} isti~e da je istovremeo plairaa i izgradwa dva 35-kilovolta dalekovoda, koji bi TS "Vala~" povezali sa trafostaicama "Gazivode" i "Trep~a Eergetika". Prvim, duìe 8,5 kilometara, omogu}ilo bi se da Stabila apo a podru~ju Kosovske Mitrovice Ibarski Kola{i ima rezervo apajawe, po{to je dalekovod kod sela âbra, sa albaskim ìvqem, prekiut jo{ godie i ema izgleda da poovo bude stavqe u fukciju. Uz ve}u sigurost sabdevawa potro{a~a, ovim dalekovodom stvaraju se i uslovi da hidroelektraa "Gazivode" radi samo sa jedom ma{iom u slu~aju da je oemogu- }e preos 110-kilovoltim dalekovodom, kako ia~e radi. Drugi dalekovod, duìe tri kilometra, iako bi prvestveo uticao a kvalitet apajawa Trep~iog pogoa, amewe je kvalitetijem sadevawu potro{a~a elektri~e eergije u op{tiskom cetru Zve~a sa ve}iskim srpskim ìvqem, koje je u idustrijskoj zoi izloèo stalim iskqu~ewima struje. Za prvi dalekovod, kako sazajemo, projekat ve} priprema "Miel-Elektrogradwa-Dalekovodi", a osilac posla je JP "Elektrokosmet". Sve radove a rekostrukciji trafo-staica i izgradwi dalekovoda obavi}e zaposlei u "Elektroistoku" (EMS) i "Elektrokosmetu". Iako je prvobito bilo plairao da i izgradwa dalekovoda po~e ove godie, edostatak fiasijskih srdstava }e verovato uticati da se rokovi prologiraju. Ne preciziraju}i rokove za izgradwu dalekovoda, Markovi} kaè da je veliki deo posla ura e i da je u kosmetskim uslovima ajvaìje da gradwa po~e, a po~ela je a trafo-staici "Vala~". To ima posebog za~aja e samo za zaposlee u kosmetskim preduze}ima EPS-a, koji u ovim poslovima mogu da budu rado agaòvai, ego i za sve staovike severog dela Kosmeta, koji od EPS-a o~ekuju da im re{i probleme u sabdevawu elektri~om eergijom barem ooliko koliko je to mogu}e. Nesta{ice struje a Kosmetu su ia~e od proletos mawe ego zimus. Tokom jua sprovo ee su samo miimale redukcije, dva puta devo po jeda sat. Nema i stalih pretwi iskqu~ewem srpskim aseqima, u kojima se s posebom pa`wom oslu{kuje kako teku razgovori grupe za eergetiku izme u Beograda i Pri{tie. Naàlost, kako kaù Mitrov~ai, malo {ta se saza, jer je UNMIK ametuo pravilo da u~esici u ovim razgovorima e daju izjave za javost. A. Cvijaovi}

33 SINDIKAT AMBICIOZAN PROGRAM KONFEDERACIJE SLOBODNIH SINDIKATA Jedistve astup u socijalom dijalogu S obzirom a to da okupqa sidikate gotovo svih ajve}ih javih preduze}a i istitucija, Kofederacija astoji da izgradi platformu za jedistveo delovawe u ajvaæijim domeima i da postae uticaja subjekt u pregovarawu Oo {to do sada isu uspeli da ostvare pojedia~o u za{titi prava radika i aro~ito socijalom dijalogu s poslovodstvima i Vladom, sidikati ajve}ih javih preduze}a u Srbiji, orgaizovai u Kofederaciji slobodih sidikata, ameravaju da postigu jedistveim delovawem a zajedi~koj platformi koju su defiisali edavo usvojeim programom aktivosti. Ciq je, kako ka- è predsedik Kofederacije Mila \or evi}, da ova sidikala asocijacija postae kqu~i pregovara~ sa Vladom Srbije o svim aktivostima i merama koje se reflektuju a poloàj zaposleih. Jedistveim pristupom i zajedi~kom aktivo{}u svih sidikata u Kofederaciji moè se ostvariti mogo ve}i uticaj a kreirawe socijale politike i doo{ewe odluka od kojih zavisi ekoomski prosperitet i poboq{awe stadarda zaposleih, kao i odgovaraju}i oblici socijale za{tite. Gotovo tri godie sidikati EPS-a, NIS-a, Telekoma, PTT i fiasijskih orgaizacija pripremali su osovu za orgaizovawe i po~etak rada Kofederacije slobodih sidikata. Pre dva meseca kostituisaa je Skup- {tia Kofederacije i za prvog predsedika izabra je Mila \or evi}, predsedik Sidikata JP Povr{iski kopovi "Kolubara". Za geeralog sekretara izabra je Draga Marjaovi}, iz Sidikata EPS-a. Tako e, Skup{tia je doela odluku o formirawu tri graska poverei{tva, kao i o otvarawu regioalih poverei{tava za Vojvodiu, Beograd, isto~u, cetralu i juù Srbiju i Kosovo i Metohiju. Uz to, kostituisao je i Predsedi- {tvo Skup{tie Kofederacije. Ve} a ovoj prvoj sedici Skup{tie verifikovao je ~lastvo ovih pridruèih sidikata, i to Uije ezavisih sidikata, Sidikata RTB Bor, Preduze}a za podzemu eksploataciju "Resavica" i Nezavisog sidikata RTS. \or evi} kaè da su svoje pristupawe Kofederaciji ajavili i sidikati lekara i farmaceuta, kao i Sidikat pravosu a, tako da }e ova asocijacija uskoro brojati oko 130 hiqada ~laova. To je sidikala saga koja moè mogo da u~ii za boqe orgaizovawe zaposleih u gotovo svim oblastima koje pokriva, smatra \or evi}. Skup{tia je usvojila i Statut Kofederacije, koji su prethodo prihvatile sve sidikale orgaizacije ~laice ove asocijacije. Za usvojei Program zajedi~kog akcioog delovawa i Pla aktivosti u ovoj godii re~eo je da predstavqaju obavezuju}e dokumete svih ~laica, od kojih se o~ekuje e samo da prepozaju svoje pojedia~e iterese u zajedi~kom delovawu ego i da sasvim kokreto dopriose jedistvu Kofederacije. A. C. TRE]I SUSRETI RADNIKA PROIZVO\AÂ TERMOENERGIJE EPS-a "Terma{i" Kostolca - prvi Sportisti Termoelektraa "Kostolac", a tre}im po redu susretima radika proizvo a~a termoeergije Elektroprivrede Srbije, odràim 25. i 26. jua u Soko bawi, u ukupom plasmau osvojili su prvo mesto. Drugi su predstavici Paoskih elektraa a sportisti TENT-a tre}i. Takmi~ewa "terma{a" su orgaizovaa u 15 sportskih disciplia a pored tri prvoplasirae ekipe i a ovim susretima u~estvovali su i predstavici Kosovskih elektraa. U ukupom plasmau, "terma{i" Kostolca bili su ajuspe{iji u sportskom ribolovu, kuglawu, stoom teisu, kako za èe tako i za mu{karce i pikadu za èe. Predstavici Termoelektraa "Kostolac" i u pojedia~om plasmau prvi su: u {ahu - Boba Maksimovi}, stoom teisu za èe - Jasa Radovi}, plivawu za èe - Silvaa Jovaov, pikadu - Daijela Adreji} i sportskom ribolovu- Draga Pistolozi. ^. R. 31

34 NA LICU MESTA Elektraa ima dvaaest turbia i agregata DIQEM "\ERDAPA I" Dobra voda Duava "Bue dzua, kolega, kum je?" - ~uje se sa ove obale, a odade, kao eho, a srpskom odgovaraju: "Dobar da, kolega, kako je?" Boqe a{i zaju rumuski ego wihovi srpski! Taleat, {ta li? Grekulovi} iz Tekije je bio loc, jeda od trideset pet erdapskih vukova koji su provla~ili la e Sipskim kaalom. Oi su bili ajvi eiji, a eki od wih i ajimu}iji qudi svog vremea. Jer, po~etkom {ezdesetih godia pro{log veka, dràva je zara ivala a tom poslu vi{e ego od turizma. U varo{ici koja je tada bila jeda od ajapredijih u Jugoslaviji, postojalo je ~ak tridesetak kafaa i za svaku je bilo dovoqo posla, dok se e{to vi{e mesarskih radwi staralo da brodovi {to su se tu sidrili imaju dovoqo sve- èg provijata za astavak plovidbe uzvodo i izvodo. Sve ulice u Tekiji su bile asfaltirae, a u woj su, tih daa i godia, gostovali ajpozatiji umetici i eke od ajve}ih estradih zvezda. Gotovo sva deca su pozavr{avala visoke {kole: imalo se, moglo se. Zbog vaòsti posla i velikih prihoda tu je bila isturea kacelarija miistarstva za saobra}aj sa pomo}ikom miistra, li~o, koji je u woj stolovao skupa sa svojom svitom. Oda je izgra ea hidrocetrala, Duav je zajaè braom, pa i svi ostali iskusi kapetai ostali bez posla, a kacelarija miistarstva etragom je estala: odselila se sve s oim pomo}ikom, iako je dràva i daqe sa \erdapa ubirala ve}i prihod ego od turizma. Daas ~ak ekoliko puta ve}i. - Da isam elektroièwer, bio bih la ar kao i moj otac, sto odsto - rekao je Petar si, pomo}ik direktora hidroelektrae "\erdap I". - Braa je promeila reku, geografiju, mikroklimu, qude, wihov metalitet, obi- ~aje Ali, ije ba{ da su am oti{la sva miistarstva. Naime, direktor ove hidrocetrale je, "po formaciji", bio i pomo}ik miistra za eergetiku. Ve} tre}i da je padala ki{a; uglavom romiwava i dosada, ali poekad i sa olujim vetrom, èstoka i uzemiruju}a. Iako bi svako te eobi~e meteorolo{ke eprilike a pragu leta oceio kao lo{e vreme, u hidrocetrali su im se radovali. Oi aprosto uìvaju kad je tako, kad s eba u evreme udari da`d. ûda je taj svet i ia~e. - Nego, da skokemo prvo u ce-ka - predloìo je izebuha ièwer Petar ~im je do- ~ekao i upozao goste, izazvav{i a tre eopisiv ose}aj iracioale zebwe usa e u podsvest svakog ko je stasavao u oa vremea. A ce-ka je zapravo - cetrala komada, odatle se adgleda i upravqa. Draga Tihoqevi} je rukovalac, a Rade Kr~ovi} wegov pomo}- ik. Kafica za dobrodo- {licu, srda~a osmeh tako- "\erdap" zajedi~ki, srpsko-rumuski projekat i sve se tu deli a rave ~asti: voda, struja, brige, radosti, ade i prijateqstva e. Oda pri~a: - Daas proizvodimo dvadeset jeda milio kilovat- ~asova. A jedared smo, be{e to malo posle Svetog Nikole godie, gurali preko dvadeset {est milioa. Mi pokrivamo dvadeset do trideset odsto ukupe potro{we. Ogroma posao. A samo am je voda sirovia Od jula kre}emo u redova remot: dve od {est ma{ia }e imati oaj "kapitali", a ostale "malu egu". I dok jeda stoji, ostalih pet radi, pa tako aizmei~o i iz godie u godiu od 16. maja 1972, kada je hidrocetrala zvai~o po~ela da radi. A koliko struje proizvodimo, ajboqe se predo~ava ovcem: godi{we proizvedemo ~istih trista pedeset milioa evra, kao da smo kovica ovca Za tolike pare bih preselio ovamo i celo miistarstvo fiasija, ali isam u prilici. Me utim, kad spomiwu vodu za koju se za da je obovqiva eergija, a veruje da je besplata, egde sam i{~eprkao podatak da je oi, ipak, pla}aju, takore}i kao da je pija}a. Ali kad sam im ovo spomeuo, ostao sam bez odgovora, e ra~uaju}i to {to su se zgledali bez re- ~i, iz ~ega sam (samo da sam hteo) mogao izvu}i zakqu~ak da tu ima e~eg. Zato sam obruo a druge stvari. - Ima li istie u ooj pri~i da ste upravo vi spasli a{e kom{ije, Grke, bruke kad im je "pukao" elektroeergetski sistem usred Olimpijskih igara? - Da, ali ~e{}e spasavamo a{ sistem. Za se da je "\erdap" zajedi~ki, srpsko-rumuski projekat i da se sve deli a rav- Od jula kre}u redovi remoti: dve od {est ma{ia }e imati oaj "kapitali", a ostale "malu egu", isti~u zaposlei u "ce ka" (cetraloj komadi) elektrae SINOBAD

35 e ~asti: voda, struja, brige, radosti, ade i prijateqstva. "Bue dzua, kolega, kum je?" - ~uje se sa ove strae svakodevo, a odade, kao eho, a srpskom odgovaraju: "Dobar da, kolega, kako je?" Boqe a{i zaju rumuski ego wihovi srpski! Taleat, {ta li? Osim {to sve dele apola, ima i solidarosti, posebo kad jedima ustreba malo vi{e, a drugima preti~e. Kao i ia~e. Dràva graica prolazi srediom brae, ali za zaposlee a hidrocetrali oa e vaì: svi imaju rade dozvole za prelaz kod kom{ija a suprotoj obali. Elektraa ima dvaaest turbia i agregata, svaka dr- àva po {est istovetih. Veli~ie su edoku~ive: rotor ima pre~ik od oko petaest metara i teàk je 180 toa, a ipak se kre}e brziom od 71,5 obrtaja u miutu. Ne{to vi{e od jedog obrta, ili pedeset metara u sekudi! Uprkos tolikoj masi, za samo dva miuta moè iz mirovawa da dostige radu brziu. Mo}a je Duav, ema {ta. - Kod as svi rukovodioci deùraju - obja{wava Milorad Gergii}, deùri i- èwer, vode}i posetioce a komadi most prevodice. - Nas je tridesetak, zapade svakom dva puta mese~o, ije to i{ta. A gore, u prostraoj odaji komadog mosta koji eodoqivo li~i a ogromu kapicu pe~urke visoke trideset metara, ~ekalo as je izea ewe. Re~ je o sazawu da Elektroprivreda Srbije zapo{qava i la are, kapetae brodova?! Kapeta Draga Babuci} je, zvai~o, rukovalac opreme brodske prevodice, a ezvai~o je - doko. Nema posla jer je a- {a prevodica u remotu, pa smo mu do{li kao kec a deset, da razbije dosadu. - Trista metara duìe, trideset tri {irie, pa vidi kako }e{ da spakuje{ uutra pet brodova ili tri samohotke odjedom ako isi plovio bar pet godia. Prevo ewe zato moè da potraje od jedog do pet sati, u zavisosti od broja la a, wihove veli~ie i ume{osti kapetaa. Ima od osam do dvaaest prevo ewa devo a obe strae. Pa, ovo je jeda od ajve}ih prevodica u Evropi! Ia~e, uèli se ~ovek Kapeta Draga Babuci} je zvai~o rukovodilac opreme brodske prevodice, a ezvai~o je treuto - doko plovidbe, kako da e. Gledam brodove i poekad ma- {tarim kako bi bilo lepo da opet proìvim malo Sa komadog mosta se vidi e{to eobi~o. Naime, jeste da se sve deli apola, ali je ubre {to povazda plovi Duavom samo a{e! Sti~e se i taloì s a{e strae brae, ima u wemu bar dva metra debqie: s vremea a vreme moraju velikim dizalicama da ga vade i odlaù. Ali, to ije posledica ekakve svetske zavere, ve} otuda {to se voda odbija od brda a re~oj krivii ispred brae i tera ubre a a{u strau. Pretruo sam od stida pri pomisli da je tu dole i jeda plasti~a boca od piva koju sam jo{ proletos zavrqa~io u Savu sa eke plove}e kafae povi{e "Brodarca". Kazimir Miki} je poslovo a i vodi smeu u kojoj su dvojica pogoskih elektri- ~ara i toliko turbiovo a, ma{iaca. Oi su sve i svja za site probleme. Za oe krupije sjate se svi, iko e pita koja je ~ija smea: od direktora Dragaa Stakovi}a i Petra Mazalovi}a, pa do Tarzaa, predaog portira, za koga se pri~a da je ekada bio profesioali roilac. I u pola o}i, ako treba. I usred godi{weg odmora ili sa bolovawa, ako se mora. Kazimir as je spustio u podzemi, mo`da i u podvodi svet hidrocetrale, da vidimo turbie i osetimo wihovu sagu. A to je zadivquju}e, e moè ~ovek da ostae ravodu{a. [teta jedio {to se ta uskovitlaa saga e da do~arati re- ~ima, a e vidi se a fotografijama. Spomeuo am je podatak o pritisku vode od toa, vaqda a lopatice, e razumem se dovoqo, ali i sam taj broj impresioira. - Lak{i je posao ego u termoelektraama, ali su uslovi mogo teì - pri~a Dimitrije Pateli}, elektri~ar. - Vrelo je, bu~o i trese, izloèi smo mo}im magetim i elektri~im poqima. Leti temperatura dostiè i {ezdeset stepei. Ovde sam puih trideset pet godia, jer sam bio i a u~ei~koj praksi 1970, kada je pu{tea u rad prva turbia. Ali, izdràva se, dobro je Ba{ ispred sela Mala Vrbica alazi se rekreativi cetar hidrocetrale azva "Karaula". To ismo mogli da mimoi emo. Jer, dru{tvo se upravo opra{talo od svojih starih kolega Sre}ka Stojaovi- }a, mediciskog tehi~ara koji je odlazio u peziju, i Ne{ka Dragi{i}a, programera, koji je odlazio a ovu duòst. Sre}ko je dobio kosilicu da prekra}uje pezioerske dae, a {ta je dobio Ne{ko, ismo ustaovili. Potrajalo je do kaso u o}, a kaula je i poeka suza. - Kud god da ode{ odavde, pa i u peziju, to ti je kao da ide{ s kowa a magarca - uzdahuo je Sre}ko. - Ali, ema vi{e Kraj. Milo{ Lazi} 33

36 POVR[INSKI KOPOVI NA POVR[INSKOM KOPU "DRMNO" Zavr{e remot drugog sistema Ocee kvaliteta remotih radova posle probog rada bagera i wegovog uhodavawa u eksploatacioi proces Bager 1300sa IV jaloviskog sistema do sredie jula otkopa}e deo povlate izad prvog ugqeog sloja ~ime se otvara ovo eksploatacioo poglavqe PK "Drmo" Prema stepeu izvr{eih poslova a remotu drugog jaloviskog sistema a povr{iskom kopu "Drmo" predvi ei poslovi zavr{ei su krajem jua, kada je i bilo plairao pu{tawe drugog BTO sistema u probi rad. Remot drugog jaloviskog sistema protekao je, reklo bi se uobi~ajeo, za~i, sa svim karakteristikama koje prate takve obime i odgovore poslove, koji se u velikoj meri izvode pod otvoreim ebom. -Zadovoqi smo a~iom i diamikom izvo ewa ma- {iskih poslova a remotu drugog BTO sistema, kao i radom qudi a tereu, adzorog orgaa i izvo a~a radova "Proizvodwom remotom i motaòm ", rekao je Dako Beatovi}, pomo}ik upravika kopa "Drmo" za ma{istvo. Tokom ovogodi- {weg remota e{to je pove}a obim akadih poslova u odosu a plairae i to a trasportu, reduktoru radog to~ka i okretu bagera, {to je iziskivalo i dodato vreme. Ali, rok zavr{etka je uglavom ispo{tova kako od strae izvo- a~a radova, tako i od Bager 2000 a poziciji sa koje }e astaviti otkopavawe jalovie drugih u~esika u ovom poslu. Na trasportom sistemu i odlaga~u radovi su zavr{ei bez dodatih itervecija i po utvr eim defektaìm listama. Prave ocee o kvalitetu remota da}e se posle probog rada bagera i wegovog uhodavawa u eksploatacioi proces. O~ekuje se da }e pogoska spremost sistema biti a ivou o~ekivawa, rekao je Beatovi}. Prema re~ima Perice Pavlovi}a, u fukciji zameika pomo}ika upravika kopa "Drmo" za elektrotehiku, a poslovima elektro remota agaòvao je 63 radika, koji su produèo agaòvai tako da su se u plairaom roku odradili predvi ei poslovi. O~ekuje se da u probom radu ovog sistema e}e biti ovih problema. A kako je istakao Draga Milo{evi}, rukovodilac opravke bagera 2000 iz PRIM-a, bez obzira a pove}a obim ma{i- KADROVSKI PROBLEMI U RB "KOLUBARA" Ma{ie ~ekaju rukovaoce 34 Prema re~ima Svete Mirkovi}a, upravika Pomo}e mehaizacije, mogo je treuto posla i to kako izvr- {avawa redovih radih obaveza, tako zbog brojih remoata u toku. Dodati zadaci, osim toga proistekli su i iz izgradwe ovog toplovoda od toplae u Vreocima do Lazarevca i usled radova a presipawu puteva po mesim zajedicama. Poslovi se odra uju kvaliteto i potpuo. Mehaizacije ima dovoqo, ali edostaju qudi. Broj zaposleih se i u ovom delu "Kolubare" smawuje iz daa u da. Neki od radika odlaze u peziju, eki su sa "Kolubarom" ugovoro raskiuli radi odos, a obaveze se stalo uve}avaju. Qudi rade po dvaaest i vi- {e sati ali to ije re{ewe. U ovom treutku edostaje, astavqa Mirkovi}, ~etrdesetak rukovalaca rudarskom mehaizacijom, pa se salazimo kako zamo i umemo. Sli~o je i u drugim delovima Povr{iskih kopova gde, aro~ito u radioicama, edostaju majstori zaduèi za odràvawe rudarske i pomo}e mehaizacije. A svakog daa u svakoj smei u fukciju se stavqaju eophode ma{ie, kako oe koje prevoze qude i alate tako i te{ka rudarska mehaizacija bez koje i bukvalo ije mogu}e obavqati eke od redovih poslova a kopovima i u Kolubari. Kako isti~e Mirkovi}, zapo{qavawe ovih qudi mora se re{avati odmah. Jer, vaqa imati a umu, da se "preko o}i" e moè postati dobar rukovalac bilo koje od ma{ia koje su svakodevo aktive u procesu povr{iske eksploatacije ugqa, ali i u remotu i redovom odràvawu rudarske mehaizacije. U Pomo}oj mehaizaciji ipak, veruju, da }e i ovi problemi biti pravovremeo re{ei, jer povremeo aga- òvawe tih radika preko zadruga i a kratko vreme ije re{ewe koje uliva poverewe da }e se ovi problemi potpuo prevazi}i. M.T.

37 Utovaro mesto a kolubarskom kopu Poqe "B" skih poslova u~ii}e se sve da se ispo{tuju dogovorei rokovi i da se remot zavr{i u roku. Realo je o~ekivati da }e ceo sistem - od bagera do odlaga~a - imati dobru pogosku spremost za predstoje}i eksploatacioi period. Uporedo sa poslovima a remotu drugog jaloviskog sistema izvo ei su i tehi~ko- teholo{ki zahvati a wegovom trasportom sistemu. Za~aji i veliki poslovi preseqewa i produètka trasportog Odlaze i rukovaoci ma{ia - puo posla za Pomo}u mehaizaciju sistema zavr{ei su a vreme, tako da e}e uticati a plairai po~etak rada drugog BTO sistema. Pored rekostrukcija i pomerawa trasportih sekcija, demotaè i poove motaè gumeih traka i postavqawa u ovi poloàj pogoskih staica, va- ò je ista}i i da je remot bagera 2000 zavr- {e a poziciji sa koje }e se astaviti proces otkopavawa jaloviskih masa u zapadom delu kopa "Drmo". Pozicioo, u zapadom delu kopa formirae su tri etaè. Na prvoj }e raditi tre}i BTO sistem, drugoj - drugi BTO sistem, a a tre- }oj (ispod koje se alaze i prve koli~ie ugqa), agaòva}e se ~etvrti sistem. Prema o~ekivawa "rudaraca" do sredie jula bager 1300 sa ~etvrtog jaloviskog sistema otkopa}e deo povlate izad prvog ugqeog sloja iz zapadog poqa kopa "Drmo". Drugim re~ima, o~ekivawa su da }e se do prvog ugqeog sloja sti- }i srediom jula, ~ime }e se otvoriti i ovo eksploatacioo poglavqe povr{iskog kopa "Drmo". S. Sre}kovi} NA KOLUBARSKOM KOPU POQE "B" Uskoro toa ligita devo Na ovom kopu devo }e se ve} u julu otkopavati i po kubika jalovie Na povr{iskom kopu Poqe "B" Rudarskog basea "Kolubara", krajem jua, zavr{ea je redova godi{wa opravka ugqeog sistema. Time je ostvare jo{ jeda od preduslova za pove}a otkop ugqa a ajstarijem kolubarskom ugqeokopu. Da podsetimo, ubrza razvoj ovog kopa plaira je pre ekoliko godia, kada je godi{wa proizvodwa dosezala jedva pola milioa toa ligita. -Idemo korak po korak i do sada je ostvare ajve}i deo plaskih zadataka koji se odose a stvarawe uslova za pove- }a otkop ugqa i jalovie a ovom kopu, kaè Svetolik Simi}, direktor kopa. Na otkopu jalovie rade dva rotora bagera - glodari "C 700" i "mala ~etvorka"- tako da su koli~ie otkrivke, tokom proteklih meseci, vi{estruko uve}ae. Redovim i temeqim remotom ugqeog sistema i bagera koji rade a utovaru ugqa stvorei su uslovi i za pove}a otkop ligita u aredim mesecima. Rekostruisao je i pro- {ireo i utovaro mesto tako da smo, u ovom treutku, potpuo pripremqei za devu proizvodwu od oko toa ligita u jedom dau. Ciq je sto hiqada toa otkrivke u jedom dau i to }e uskoro biti deo a{e stvarosti, zakqu- ~uje Simi}. U plau je i doprema dodate rudarske mehaizacije a ovaj kop, a sve to sa ciqem da se u aredim godiama ostvari projektovaa prizvodwa ligita od tri milioa toa a godi{wem ivou. Ovde veruju da je to mogu}e, pod uslovom da se a vreme re{e mogobroji problemi vezai za eksproprijaciju. To se, aro~ito, odosi a problem iseqewa baro{eva~kog grobqa, koje se alazi u zoi koja je vrlo blizu sada{weg oboda kopa. Bito je i to da za sada, sve te~e po plau i da }e se ovde do kraja godie otkopati plairaih vi{e od milio toa ligita M. Tadi} 35

38 TERMOELEKTRANE POSLE REKONSTRUKCIJE I MODERNIZACIJE DOPREME UGQA U TE "KOSTOLAC B" Broj kvarova upola mawi Ivesticija od 20 milioa diara Ulagawem 20 milioa diara u zameu upravqa~kog sistema i u moderizaciju ostale opreme, broj kvarova zato smawe 36 Zbog u~estalih kvarova, ali i zastarele opreme firme "Lola ra~uari", za koji je bilo te{ko obezbediti i rezerve delove, u Termoelektrai "Kostolac B" rad dopreme ugqa godiama je bio "rak raa". Proteklih godia, rukovodstvo Termoelektraa, pored ulagawa u kapitale remote blokova, opredelilo se i za ivesticije u Dopremu ugqa. Sa 20- tak milioa diara, koliko je uloèo u zameu upravqa~kog sistema a Dopremi, kao i sa moderizacijom ostalih ure aja, broj kvarova, stoga, vi{e je ego prepolovqe. -Beogradskoj firmi Umbra Softwere poverili smo ugradwu savremeog upravqa~ko-adzorog sistema, koji se sastoji od tri para PLC-ova Modico TSX Quatum firme TELEMECANI- QUE, koji su sme{tei u tri odvojea ormaa. U svakom ormau jeda PLC radi, a drugi sluì kao "vru}a" rezerva, obja{wava Mom~ilo Mili{i}, vode}i ièwer za upravqawe, sigalizaciju i ra~uare u TE "Kostolac B". Dva ormaa su sme{tea u postrojewu OCG a dopremi ugqa, a jeda u postrojewu ODG u Termoelektrai. Svaki orma upravqa odre- eom celiom trasportera. Upravqa~ko-adzori sistem je sme{te u reoviraoj komadoj sali i sastoji se od tri ra~uara sa plazma 42-i~im moitorom, sa pripadaju}om komuikacioom opremom firme AL- LIED TELESYN. Dva ra~uara su upravqa~ka (radi i Kvalitetija doprema ugqa omogu}ila ve}u pouzdaost rada blokova rezervi), a tre}i je arhivski. Novi sistem omogu}ava locirawe bilo kakvog kvara i a periferoj opremi koja je, tako e, u velikom delu zamewea. I {to je jo{ va- ìje, sve besprekoro fukcioi{e, kvarova gotovo da i ema, kaè Mili- {i}. U delu elektroeergetike, kako je rekao Slavi{a Jotov, vode}i ièwer za elektroeergetiku, zamewei su 0,4 kv razvodi - OCG i adbukerskog prostora - ODG. Novi razvodi su tipa OKKEN, proizvo a~a SCHNEIDER GROUP, isporu~io ih je Miel. Karakteri{u ih veoma pouzdai rasklopi elemeti savremee izrade samog kasetog razvoda i ugra ee opreme ajovije geeracije. To je omogu}ilo pouzdaije i fleksibilije rukovawe i odràvawe postrojewa, sa mogu}o{}u sigurih itervecija a ajve}em delu

39 REKONSTRUKCIJA DRUGOG BLOKA U TE "NIKOLA TESLA" Kapitali remot turbie i geeratora Novi parovod i elektrofilter Najkompleksiji zahvat- zamea kompletog sistema za merewe, regulaciju i upravqawe razvoda i {to je jo{ vaìje pod apoom. S druge strae, kocepcija samog razvoda, u smislu sme{taja, pa i povezivawa opreme, omogu}ava pouzdau i efikasu komuikaciju sa upravqa~kim i periferim ure- ajima dopreme i adbukerskog prostora, obja{wava Jotov. Za~aja deo opreme ugra- e je tokom jua i jula pro- {le, a ve}ia radova je zavr{ea ove godie u toku remota drugog bloka TE "Kostolac B", kada su zbog specifi~osti posla 11 daa va pogoa bila oba bloka elektrae. Kako ovde isti~u, tih 11 daa radilo se daoo}o. Maksimalim agaòvawem stru~ih ekipa u Termoelektrai, izvo- a~a i isporu~ioca opreme plairai poslovi su obavqei, u izuzeto kratkom roku. Firma UMBRA Softwere a ovogodi{wem Sajmu tehike u Beogradu dobila je, ia~e, drugu agradu za upravqa~ko- adzori sistem. Dosada{wa iskustva fukcioisawa celokupog sistema dopreme ugqa u Termoelektrai "Kostolac B", potvr uju opravdaost ulagawa, kako sa aspekta kvarova, kojih gotovo da i ema, tako i kada se radi o pouzdaosti rada blokova, o ~emu ajboqe govori izuzeta proizvodwa elektri~e eergije proteklih meseci. Najve}i radovi a kotlovskom postrojewu U termoelektrai "Nikola Tesla" A, prvog jua, po~ela je rekostrukcija - adaptacija drugog 210 MW bloka, u trajawu od ~etiri meseca. Akceat }e, pre svega, biti a kotlovskom postrojewu i elektrofilterima bloka. Na kotlovskom delu, kako smo sazali od Zoraa Boòvi}a, direktora TENT A, uradi- }e se direkta zamea parovoda, za {ta su obezbe ea sredstva iz poqskog kredita. Poqska firma ZRE-Katovice je isporu- ~ilac opreme i realizator svih plairaih radova. Pored ovog zahvata, a kotlu (od ulte kote do 60 metara) mewa se i kompleta izolacija sa limeom oplatom, za {ta je agaòvaa Go{a- Motaà sa podizvo a~ima (Izoprogres, Termika ) dok }e {amotu izolaciju i ozid, ugraditi [amot - Ara elovac. Sada{wi elektrofilter bloka A2 bi}e potpuo zamewe ovim, po isporuci Rafaka iz Poqske, dok se ma{iski deo te opreme, priprema u doma- }im firmama. Radi se o ovom filteru, koji je po karakteristikama u skladu sa zahtevima Evropske uije za potreba kvalitet otpepeqivawa. Za~i, doprie}e smawewu emisije pepela u dimim gasovima i time zato umawiti {teta uticaj a ìvotu srediu. Demotaì radovi a elektrofilteru su krajem jua zavr{ei. U ma{iskoj sali TENT A, predstoji i kapitali remot komplete turbie i geeratora. Demotaì radovi a ovom delu opreme, ve} su u poodmakloj fazi. Posebo je vaò uraditi kvalitetu defekta- ù i ustaoviti realo stawe opreme. Pored tih zahvata, a kotlovskom i turbiskom delu postrojewa ugradi}e se i ve}i broj ovih vetila visokih parametara, ~ime }e se za- ~ajo poboq{ati maipulativost i pouzdaost opreme. Najkompleksiji posao a rekostrukciji bloka A2, je zamea kompletog sistema za merewe, regulaciju i upravqawe. Istitut Mihajlo Pupi je isporu~ilac ovog sistema, a zameu merih i upravqa~kih kablova, obavi}e Termoelektro-ENEL. Nako raalizacije mota- ìh radova a postrojewu bloka dva, predvi eo je i za~ajo vreme za pu{tawe sistema u rad i optimizaciju teholo{kog procesa. U TENT A, prethodih meseci, realizovai su remoti a ~etiri bloka (1,3,5 i 6) tako da, osim pomeute rehabilitacije A2, predstoji jo{ remot bloka A4 u trajawu od 45 daa, koji }e po aktuelizovaom plau po~eti krajem jula. S.Markovi} 37 ^. Radoj~i}

40 HIDROELEKTRANE NA REDU HE "BAJINA BA[TA" I HE "ZVORNIK" Komplikovaa "Leptirica" Zavr{e remot RHE "Bajia Ba{ta" i geerali remot tuela za akumulaciju a Tari Zbog izuzete hidrologije i potrebe za elektri~om eergijom, remot u RHE "Bajia Ba{ta" po- ~eo je sa 15 daa zaka{wewa {to je izazvalo la~ao pomerawe remotih radova u proto~oj HE "Bajia Ba{ta" i HE "Zvorik". Posle 35 daa daoo}og rada, ta~o po utvr eom plau, 30. jua zavr{e je remot RHE i geerali remot tuela za akumulaciju a Tari, u duìi od osam kilometara. Zapravo, remot tuela je zavr{e za dvadeset daa. Tehi~ki prijem predstavika "Eergoprojekta", "Hidrotehike", "Geosode", "Istituta", "Jaroslav êri" i HE "Bajia Ba{ta" obavqe je 20. jua i kostatovao je da su radovi vaqao obavqei i po obimu i po kvalitetu. A, da su radovi a geeralom remotu tuela i te{ki i kompleksi govori i ~iweica da i pregled tuela, ije i jedostava, i lak: Dva traktora, su~eqea - a jedom dizel agregat, koji proizvodi struju i osvetqava put, a a drugom stru~waci, koji pregledaju Pa, tako po promaji, dimu i vlazi osam kilometara i azad. [ta oda re}i za muke izvo a~a radova-radike "Hidrotehike" i "Geosode", kao i radike HE "Bajia Ba{ta" - koji su adzirali! Mijodrag îtakovi}, tehi~ki direktor HE "Bajia Ba{ta" e {tedi pohvale a ra~u izvo a~a radova, u{li su u veliki i teàk posao dobro pripremqei. A kada su u{li u tuel 27. maja-do izlaska 23. jua - rad se odvijao svakodevo - bez ijedog sata prekida. O uslovima rada da i e govorimo vlaga, promaja, dim od dizalice, mawak kiseoika... Obi~o se tokom remota tuela, potro{i oko 40 toa cemeta, ovog puta je potro{eo duplo vi{e. Iako se radovi u tuelu obavqaju puih 25 godia, eki su poslovi, tokom ovog geeralog remota, obavqei po prvi put. Recimo, u dowi cevovod postavqei su ure aji za merewe protoka, a takvi isti bi}e ugra ei u spirale Radovi su obavqai i a platformi koja visi a sajlama u duìi od 18 m turbia proto~e HE "Bajia Ba{ta" i HE "Zvorik,, tokom ovogodi{wih remotih radova. Poslovi su fiasirai iz doacija {vajcarske vlade. Po prvi put, tako e, bu{eo je sa automatskim pi{toqima kod vodostaske {ahte, a tu je procurivalo poajvi{e, ra eo je a platformi koja visi a sajlama duìe 18 metara! Na{i radici i stru~waci obavili su premijero i ajkomplikovaiji zahvat - geerali remot leptirastog zatvara~a, koga iz milo{te, vaqda, zovu "leptirica". Za adzor a ovom remotu strai stru~waci su traìli evra, uradili su to stoga, a{i radici i ostvarili za- ~aju u{tedu - isti~e îtakovi}. Bilo kako bilo, geerali remot tuela je vrlo uspe{o obavqe, a s obzirom da je, u protekle dve godie, izvr{ea revitalizacija oba motor-geeratora, u aredih 10 do 15 godia e}e biti potrebe za ve}im radovima u RHE "Bajia Ba{ta" {to }e zato doprieti stabilosti elektroeergetskog sistema. Odmah po zavr{etku remota u RHE, 30. jua po~eli su remoti u RHE "Bajia Ba{ta" i u HE Zvorik". Plairai su klasi~i remoti, bez ve}ih zahvata, jer je {to{ta ura- eo u posledwe dve, tri godie, a HE "Bajia Ba- {ta" ~eka dogovor Vlade Srbije sa ema~kom KfW bakom, ako ~ega sledi dugo o~ekivaa revitalizacija. M.\oki} I U JP "LIMSKE HE" TEK POÎWU REMONTI Hidrologija odloìla radove 38 Umesto krajem marta, kako je bivalo deceijama, remoti u JP "Limske HE" po~eli su po- ~etkom jula ove godie.ta~ije, 4. jula zapo~eti su remoti radovi u HE "Bistrica" i HE "Koki Brod". Razlog ovih odlagawa po~etka remotih radova je izvareda hidrologija, i eergetske potrebe elektroeergetskog sistema. Ne pamti se da su, u ovo doba godie, bile toliko puo agaòvae elektrae iz sastava "Limskih HE". Rezultat tog, svakodevog, agaòvawa geeratora je impozata proizvodwa. Naime, JP "Limske HE" su ostvarile godi{wi pla proizvodwe sa 85 posto, a HE,,Bistrica,, i HE "Koki Brod" su ispuile godi{wi pla proizvodwe deset daa pre isteka pola godie rada! Ia~e, remoti u ove dve hidroelektrae }e biti klasi~i, bez ekih ve}ih zahvata,i traja}e tri edeqe po ma- {ii. U HE "Bistrica" je, pro{le godie, zamewe jeda geerator, i a wemu }e stru~waci Istituta "Nikola Tesla" izvr{iti potreba ispitivawa i kotrolu opreme ako godiu daa rada - isti~e Qubi{a Quji}, upravik HE"Bistrica". Od ve}ih radova, predvi eo je farbawe cevovoda kroz brau HE "Koki Brod", ali su ti radovi eizvesi zbog visoke kote Zlatarskog jezera. Ia~e, vaqa pomeuti i podatak da, su uprkos, ovako itezivoj i impozatoj proizvodwi, oba akumulacioa jezera pua. M.\oki}

41 [ESTOMESE^NI BILANS JP "\ERDAP" U USLOVIMA VELIKIH VODA Izad plaa dvadeset milioa kilovat-~asova Velike vode zato umawile proizvodwu duavskih elektraa Rekorda proizvodwa "Vlasiskih hidroelektraa" i HE "Pirot" Velike vode a Duavu, aro~ito izraèe u martu, aprilu i maju, isu pogodovale proizvodwi elektri~e eergije u HE "\erdap I", a posebo u HE "\erdap II". Visok dotok velike reke, koji se pribiliàvao i cifri od kubih metara vode u sekudi, potrajao je du- è vreme, pa su eergeti- ~ari "\erdapa" bili priu ei da obore kote oba duavska jezera i duè vreme proizvode sa smaweom sagom. Posledice - mawa proizvodwa, izgubqea eergija i u koa~om bilasu zato umawe celokupa proizvodi efekat a ivou kompaije, s obzirom da a to su dve druge ~laice JP "\erdap", "Vlasiske hidoelektrae", a pre svih HE "Pirot" proizvele zato vi{e struje od predvi eih bilasom. Ostvarea proizvodwa a ivou kompaije, uprkos tome, ve}a je od plairae za e{to mawe od jeda odsto, ta~ije za vi{e od 20 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije. Udeo ajve}e ~laice, HE "\erdap I" u tome je slede- }i - pla od 3,179 milijarde kilovat-~asova prema- {e je za 33 milioa ili jeda odsto. Velike vode po~ele su u martu, pa je prema me udràvoj koveciji o eksploataciji HE "\erdap I" i HE "\erdap II", a u ciqu za{tite priobaqa od poplava, kota oba erdapska jezera morala biti oborea. Preko prelivih poqa, od marta pa sve do 28. maja, u epovrat je propu{ta vi{ak vode, a sa wom "oti{lo je" oko 390 milioa kilovat-~asova izgubqee eergije zbog smawee kote, odoso pada i to samo a "\erdapu I". Na "\erdapu II", pla je zbog epovoqih hidrolo- {kih uslova, odoso velikih voda, ostvare sa svega 80 odsto. Umesto plairaih 832, proizvedea su 663 milioa kilovat- ~asova elektri~e ergije. Izgubqeo je 125 milioa kilovata struje. Sa "\erdapom I" vi{e od pola milijarde. U pore ewu sa rumuskim parterom, proizvodi efekti a{ih elektraa a Duavu zato su boqi. Susedi sa leve obale velike reke izgubili su zbog velikih voda, ali i zbog remoto-revitalizacioih radova oko milijardu kilovat-~asova elektri~e eergije. Osim toga u potpuosti je ispo- {tovaa Kovecija o eksloataciji HEPS "\erdap I i II", kojim se obezbe uje za{tita priobaqa oba jezera od velikih podzemih voda. Pored toga a "\erdapu I" u aprilu je po~eo tromese~i remot brodske prevodice. Re~ je o redovim plairaim vi- {emese~im radovima, kojima se prema sporazumu parterima iz Rumuije obezbe uje obaveza dve zemqe o esmetaom i eprekidom prevo ewu brodova a zajedi~koj hidroelektrai. Izuzetu, ~ak rekordu proizvodwu, ostvarile su Proizvodwa elektri~e eergije u HE "\erdap I" u prvom polugo u, ipak, prema plau druge dve ~laice JP "\erdap"- "Vlasiske HE" i HE "Pirot". "Vlasiske hidroelektrae" prema- {ile su pla za prvo polugo e od 130 milioa za 81 odsto. Elektroeegetskom sistemu Srbije isporu~ile su 235 milioa kilovat- ~asova elektri~e eergije, ~ime su se pribliìle ostvarewu godi{weg plaa proizvodwe a svega 47 milioa kilovata-~asova. Nema sumwe da }e se taj u~iak u aredih {est meseci u zatoj meri adma{iti. Jer, prema zadwem raportu sa Vlasiskog jezera, ova prediva akumulacija treuto rapolaè ~ak sa 185 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije, {to je retkost i velika povoqost za ovo doba godie. U~iak HE "Pirot", u procetima ostvaree proizvodwe je ajimpresiviji, iako u pore ewu ukupih cifara zato zaostaje za erdapskim elektraama. Ova elektraa je jo{ u maju realizovala godi{wi pla od 97 milioa kilovat-~asova, da bi a kraju polugo a ukupo proizvela 115 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije, {to je u odosu a pla ostvarewe od 172 odsto! I jo{ uz to-u akumulaciji Zavoj, ~ije vode HE "Pirot" pretvara u kilovate, u rezervi "~eka" 66 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije, {to upu}uje a to da bi ova elektraa mogla i da adma{i godi{wi rekord iz godie od 148 milioa kilovat-~asova. R. E. 39

42 DISTRIBUCIJE ISKUSTVA "ELEKTROVOJVODINE" U KORI[]EWU SISTEMA DAQINSKOG OÎTAVAWA O~itavawe mere miutima Agaæovawem tima stru~waka i ivestirawem 11,5 milioa diara u opremawe dva pilot-projekta, uapre uje se saradwa sa potro{a~ima 40 EPS -JP "Elektrovojvodia" realizovala je dva pilotprojekta daqiskog o~itavawa i upravqawa potro{wom. Stru~i tim "Elektrovojvodie" je apravio projekti zadatak, defiisao fukcije sistema daqiskog o~itavawa i upravqawa potro{wom, odredio kocepciju tehi~kog re{ewa i defiisao tehi~ke zahteve za brojila, koje treba da zadovoqe isporu- ~ioci opreme. Jeda pilot-projekat realizova je u Elektrodistribuciji "Novi Sad", a dva trafo-reoa, sa isporu~iocem opreme "Sitel" d.o.o.- Beograd. Drugi pilot-projekat je postavqe a dva trafo-reoa u Elektrodistribuciji "Ruma", gde je isporu- ~ilac opreme "Ma~katica" A.D.-Surdulica. Time su obezbe ea dva razli~ita tehi~ka re{ewa i pra}ei su wihovi efekti. Za ove projekte, sprovedee su opse- è aktivosti - od ispitivawa multifukcioalih brojila u ba`daricama, ispitivawa a tereu, provere a Fakultetu tehi~kih auka u Novom Sadu, kao i provere fukcioalosti a probom uzorku - do svakodeve kotrole ispravosti rada a pilot-poligoima. -Daqisko o~itavawe i upravqawe potro{wom, koje fukcioi{e a probim poligoima preduze}a, sa ukupo hiqadu potro{a~a, ve} godiu i po daa pokazalo je mogobroje pozitive efekte - istakla je Nada Radovaovi}, rukovodilac Odeqewa plairawa i ovih tehologija u Sektoru razvoja * Vredosti struje i apoa daqiski o~itae sa merog mesta potro{a~a omogu}avaju brù lokalizaciju kvara i smawewe bezaposke pauze kod potro{a~a * preduze}a. -Utro{eo vreme za o~itavawe mese~e potro- {we je vi{estruko smaweo. Trafo-reo sa oko 200 potro{a~a daqiski se o~ita za pet miuta, dok je klasi~im a~iom to trajalo i do 20 sati. Osim skra}ewa vremea o~itavawa, u{tede su i u smawewu agaòvawa radika. Zbog emogu}osti pristupa merom mestu, a ovom kozumu, klasi~im a~iom ostalo je oko osam odsto eo~itae potro{we, egde ~ak i po vi{e meseci. Zbog svakodevog daqiskog o~itavawa i visokog proceta uspe{osti, pri jedom o~itavawu (98 odsto), ovim sistemom su za potrebe mese~og obra~ua sva brojila o~itaa, bez obzira a prisustvo potro{a~a. Time su izbegute reklamacije potro{a~a zbog eo~itae, pa akado procewee potro- {we. Ne de{avaju se gre{ke u o~itavawu iti àlbe potro{a~a a ra~u za utro{eu elektri~u eergiju. Sva brojila se egzakto o~itaju i to - isti da i sat. Treute vredosti struje i apoa, daqiski o~itae sa merog mesta potro{a~a, omogu}avaju slu`bi koja upravqa iskoaposkom mreòm brù lokalizaciju kvara i smawewe bezaposke pauze kod potro{a~a. Nada Radovaovi} Osim podataka eophodih za obra~u potro{we elektri~e eergije, ovaj sistem daje mogo iformacija eophodih za adzor potro- {we, tokova saga u NN mre- ì i otkrivawe eovla{}ee potro{we. Redovo se registruje, svakog daa, 288 podataka za svako brojilo. -Daqisko iskqu~ewe "eplati{a" se pokazalo kao vrlo efikasa i pouzda metod poboq{awa fiasijske disciplie potro{a~a. Od 19 potro{a~a-du- ìka, daqiski iskqu~eih, pet potro- {a~a je poku{alo samovlaso ukqu~ewe ali bez uspeha, pa su u roku od 24 ~asa svi izmirili dugove - ka- è Nada Radovaovi}. Zbog jedostavog daqiskog iskqu~ewa i emogu}osti samovlasog poovog ukqu~ewa, pove}ala se apla}eost potro{we a pilot-kozumu. Za jo{ boqe pove}awe apla}eosti, bilo bi dobro da su sva brojila opremqea sklopkama. Nema vi{e prepode{avawa uklopih ~asovika, tako da je u~e{}e izmeree potro- {we u iòj tarifi smaweo, sa prethodih 39 a 25 odsto, ~ime je pove}a dohodak elektrodistribucije. Oba pilot-projekta imaju karakter razvojih projekata i, kao takvi, imali su, u po~etku izvesih problema. Nako vi{estrukih kotrola svih segmeata sistema, koju je obavqao stru~i tim preduze}a i zamee ure aja sa uo~eim edostacima u toku probog rada, do{lo se do stawa sistema koji se mo- è koristiti u svrhu mese~og obra~ua potro{we sa daqiski o~itaim mereim podacima. Za potpuu automatizaciju ~itawa i obra~ua mese~e potro{we elektri~e eergije stru~i tim "Elektrovojvodie" povezao je daqisko o~itavawe sa softverskim paketom za obra~u i aplatu potro{we za doma}istva (INES). Prema re~ima Nade Radovaovi}, s obzirom a pozitive efekte oba pilot-projekta, pristupilo se izradi teho-ekoomske aalize isplativosti uvo ewa sistema daqiskog o~itavawa i upravqawa potro{wom a celom kozumom podru~ju. Teho-

43 ekoomska aaliza je pokazala da se daqisko o~itavawe isplati a celom kozumu, bez obzira da li izgradwa sistema traje pet ili osam godia. Kra}e trajawe izgradwe daje boqe ekoomske efekte i ukoliko bi se ceo sistem izgradio za godiu daa isplatio bi se za 2,62 godie. Daqisko upravqawe potro{wom je isplativo za skoro sve varijate, sa aspekta eto sada{we vredosti, ali je vreme isplativosti dugo. U aalizi se preporu- ~uje da se odabere kombiacija: a 80 odsto kozuma doma}istava daqisko o~itavawe, a a 20 odsto daqisko o~itavawe i upravqawe potro{wom. U tom slu~aju respektovai su kriterijumi i eto sada{we vredosti i itere stope retabilosti, a period povra}aja je - 5,77 godia. Agaòvawem velikog tima stru~waka a realizaciji daqiskog o~itavawa i upravqawa potro{wom i ivestirawem 11,5 milioa diara u opremawe dva pilotprojekta, "Elektrovojvodia" je astavila da uapre uje saradwu sa potro{a~ima i aktivosti a uvo ewu ovih tehologija u elektrodistributivu delatost, a u ciqu - pove}awa eergetske efikasosti i ekoomske efektivosti. M. ôli} REAGOVAWA Kompezacija isplativa a period preko 6 meseci Kao prilog za diskusiju uz ~laak "Klime prete, kodezatori ~uvaju", koji je objavqe u listu Elektroprivrede Srbije "kwh" broj 376. od 11. maja godie, eka posluì ova fotografija koja pokazuje "klimatizaciju" jede taze apravqee i jo{ euseqee stambeo-poslove zgrade u Beogradu. To {to Elektroprivreda sa mukom odvaja sredstva za kompezaciju reaktive sage, samo je kap vode u moru, jer ako imamo tako "stru~e" projektate i tri milioa eergetski eobrazovaih potro{a~a oda je EPS izgubio bitku uapred. Ra~u o isplativosti ivesticije iko i e tretira, ali su zato svi potro- {a~i listom protiv poskupqewa elektri~e eergije. Elektrodistribucija Beograd je pre tri godie sa Privredom komorom Beograda orgaizovala razgovore sa velikim potro{a~ima elektri~e eergije i argumetovao pokazala da se kompezacija reaktive sage isplati za period od {est meseci do tri godie. Od stotiak pozvaih, samo su tri velika potro- {a~a, odoso preduze}a, uradila kompezaciju. A {to se ti~e klima ure aja kao i grejawa, a{i eergeti~ari i projektati kao da su zaboravili (pitawe je da li su i zali) za postojawe toplotih pumpi koje {tede i do 50 odsto eergije. Maksim Lukovac dipl. i`. elektrotehike DEMANTI IZ JP ELEKTROVOJVODINA Tomislav Papi}: Nisam traìo uvoz ve} abavku brojila Povodom teksta "Potreba hita uvoz", autora Milaa ôli}a, objavqeog u listu "kwh" od 8. jua, u redakciju lista "kwh" stigao je dopis gospodia Tomislava Papi- }a, zameika direktora JP "Elektrovojvodia", u kojem je izraèo ezadovoqstvo zbog izmea a autorizovaom itegralom tekstu, a posebo zbog toga {to je re~ "abavka" promewea u "uvoz". Posle provere svih verzija teksta, koji je zbog kocepcije lista "kwh" morao da bude prera e, utvr- eo je da je do eamere gre{ke do{lo u redakciji lista. Zbog toga se izviwavamo gospodiu Tomislavu Papi}u, "Elektrovojvodii" i autoru pomeutog teksta, Milau ôli}u. U ciqu objektivog iformisawa javosti, objavqujemo ajvaìje delove ovog dematija. U zato skra}eom i "ispreme{taom" tekstu, avodi se u dematiju, izmewe je aslov u "Potreba hita uvoz" i uba~ea je sloboda iterpretacija da je " potrebo da se uveze mawa koli~ia brojila utvr eog kvaliteta". Gospodi Papi} isti~e da se suproto od toga li~o zalagao "bez obzira a pritiske razih lobija i uvaàvaju}i dobra iskustva sa doma}im proizvo a~ima brojila da se u kra}em i efikasijem postupku javih abavki, pre zimske sezoe, ali a ivou odre eih javih ED preduze- }a, u koli~ii koja se odobri i po traèim tehi~kim parametrima, omogu}i ravopravo kokurisawe i doma}ih i straih proizvo a~a brojila. Dakle, ijeda proizvo a~ se e elimii{e apriori, kako se mo- è zakqu~iti iz itervecija a ovom tekstu". U dematiju se isti~e da je izme u Sektora EPS-a za odose s javo{}u i Cetra za odose s javo{}u "Elektrovojvodie" uspostavqea korekta saradwa, {to potvr uje i Sektor za odose s javo{}u. Uverei smo da }e se ta saradwa u iteresu EPS-a, Elektrovojvodie" i zaposleih u a{im kompaijama, astaviti. Redakcija lista "kwh" 41

44 NOVI REZOVI U ODNOSU SA POTRO[AÎMA U ED NI[ Redove plati{e 42 isu taoci Bilo je "patriotski" e pla}ati elektri~u eergiju, sada je suproto, isti~e mr Aleksadar Jawi} Gra ai koji redovo izmiruju ra~ue za struju e mogu vi- {e biti taoci eredovih plati{a Siroma{iji potro{a~i sa mawim dugom Novi direktor JP Elektrodistribucije Ni{ mr Aleksadar Jawi}, zvai~o se javosti predstavio oko dve edeqe posle imeovawa, 14. aprila ove godie, a prvoj kofereciji za oviare. U ovom treutku JP Elektrodistribucija Ni{ vi{e ije preduze}e koje je do godie uglavom beleìlo samo pad u poslovawu i uspe- {osti. Kako isti~e Jawi}, do{ao je treutak da ovo preduze}e po~e da radi u skladu sa reformama koje predvi a restruktuirawe ~itavog EPS-a i eophodo je da apravi krupiji korak u ostvarivawu tog ciqa. To je prioritei zadatak direktora, kao i svih saradika, jer, ajve}i problem ove distribucije su epla}ei ra~ui za utro{eu elektri~u eergiju. Prema re~ima Jawi}a, wihovo se re{avawe e moè vi{e odlagati. -' Nepla}awe struje u Ni{u bilo je i "patriotski ~i". Moj je zadatak da gra ae uverimo da su ta vremea pro{la i da je evropski i patriotski platiti svaki ra~u, pa i oaj za struju'', rekao je Jawi}. Ni{, kao perjaica demokratije u Srbiji, mora da povrati ugled tako {to }e prihvatiti civilizacijske tekovie Evropske uije. Sa svoje strae, u~ii}emo sve da Ni{lijama omogu}imo uredo i kvaliteto sabdevawe elektri~om eergijom. Oi gra ai koji redovo pla}aju ra~ue za struju ( a u Ni{u ~ak doma}istava ostvaruje pravo a boifikaciju) e mogu vi{e biti taoci eredovih plati{a i distribucija e}e da od wihovih para pla}a porez a eizmiree ra~ue. Za smawewe araslog duga od oko pet i po milijardi diara, od ~ega doma}istva duguju ~ak tri i po milijarde, Jawi} isti~e da }e se primewivati sve raspoloìve mere -do iskqu~ewa i tu- `bi. Gra aima je omogu- }eo i da podigu kredite kod baaka ili da evetualo obove sporazume o otplati dugova sa elektrodistribucijom. Aleksadar Jawi} je diplomirao godie a Elektrotehi~kom fakultetu u Beogradu, eergetski odsek. U JP ED Leskovac zaposlio se 1993.godie. Bio je, izme u ostalog, direktor pogoa u Vlasoticu i v.d direktora pogoa ED u Lebau a direktor tehi~kog sektora ED Leskovac postao je u godii. Od godie ~la je acioalog komiteta CIRED i sekretar JUKO CIRED sekcije za plairawe distributivih mreà. Jawi} je godie magistrirao a ETF u Beogradu a temu plairawa distributivih mreà. Od god. ~la je me uarodog dru{tva elektrotehi~kih ièwera IEEE. Objavio je 20 - tak stru~ih radova u doma}im ~asopisima, savetovawima, koferecijama. ^la je ekoliko radih grupa za tehi~ke preporuke elektrodistribucija Srbije. Govori fracuski i egleski jezik. Aleksadar Jawi}: Najve}i problemi su epla}ei ra~ui za struju i wihovo re{avawe se e moè odlagati Novi direktor i i{ki oviari Evo i kako i{ki oviari vide ovog prvog ~oveka i{ke Elektrodistribicije. Izdvajamo utiske Du{ake Pavlovi}, oviara "Narodih Novia" koja je u rubrici (]or)soka~e, pod aslovom "Ju`wa~a uteha" zapisala "Ni{ka Elektrodistribucija uveliko iskqu~uje duìke. Sve otkako je a kormilu firme ovi direktor Aleksadar Jawi}, koji je do{ao sa mesta tehi~kog direktora leskova~ke distribucije, gde je svakodevo duìcima iskqu~ivaa struja. A, o tamo slovi za prijatog ~oveka koji ume sa radicima i gra aima. Kako je direktor Jawi} ''stisute'' Leskov~ae ubedio da pla}aju struju i da ga vole, samo o za - uglavom,tamo je sramota i hiqadarka duga za struju. Vole}e i Ni{lije direktora svoje distribucije. Ali, samo oi zaju kako }e tu qubav ispoqiti. Pre samo dva meseca potezali su sekire a radike koji su duìcima iskqu~ivali struju. Te zato isam sigura da }e ''ju`wa~ka uteha'', koju je Leskovac (u ovom slu~aju) poudio Ni{u, ekoga i ute{iti. Mo`da tek oe koji preseqewe direktora pravdaju starom srpskom izrekom - ko }e kome ako e svoj svome. Makar u pitawu bio i visoki apo". Aleksadar Jawi}, direktor ED Ni{ Prema re~ima Jawi}a, ajve}i problem ove elektrodistribucije isu kadrovi, ego lo{a orgaizacija posla.- Do- {av{i a ~elo preduze- }a, prime}uje Jawi}, isam zatekao esistematizovae i prikrivee probleme. Naprotiv. Videlo se vrlo jaso {ta i kako treba mewati da bi sistem mogao da fukcioi{e, da bi i zaposlei, ali i a{i potro{a- ~i,bili zadovoqi radom preduze}a. U tom smislu, mogi koraci su ve} preduzeti, a i efekti ove orgaizacije posla izlaze a videlo.

45 Ostvarei aplati zadatak JP ED Ni{ je,a primer, za maj ove godie izosio 114,4 odsto, {to ukazuje a zato uve}awe aplate, pokreuto je uvo ewe ovog iformacioog sistema sa "Elektrovojvodiom", a po~elo je i izlaèwe biltea preduze}a, kojim }e se poboq{ati itera komuikacija zaposleih. Iteresata je, me utim, podatak da ajsiroma- {iji ajredovije pla}aju i ajmawe duguju.u Dowem Du{iku, a primer, gde su zarade izuzeto male, prose~a dug je ispod hiqadu diara po doma- }istvu. U moravskim selima, od kojih Pukovac e treba i isticati kao drasti~a primer, prose~a dugovawa potro{a~a mere se stotiama hiqada diara, poegde i milioima. A to su ajbogatiji qudi u ovim krajevima. Ni{ka elektrodistribucija je i daqe otvorea za dogovor sa duìcima, {to se ti~e otplate zaostalih dugovawa u ekoliko rata, uz pla- }awe odre eog dela duga a licu mesta. Naravo, uslov svih uslova je pla}awe teku}e potro{we i to je imperativ. Ve}ia velikih duìka iz kategorije doma- }istvo je utuèa i do kraja godie za}e se ishod oko 15 hiqada tu`bi, podetih Op{tiskom sudu u Ni{u protiv wih. Mo`da }e eki od tih potro{a~a biti oslobo ei dela duga po osovu zastarelosti, ali }e svakako do}i do priude aplate wihovog ajve}eg dela. Iskqu~ewa su, me utim, i daqe osovo sredstvo kojim }emo poku{ati da apla}ujemo utro{eu struju koju smo kao distributer preuzeli od EPS-a, platili a wu porez,a ismo je aplatili. Ta praksa mora prestati, ~ak i u Ni{u, gde je problem struje vi{e socijali ego ekoomski, kaè Jawi}. S.Ma~i} DOBAR ODZIV ZA PRIVREMENE PRIKQU~KE U "ELEKTROSRBIJI" Dozvole samo uz tehi~ke uslove Prikqu~uju se i objekti koji emaju elektroeergetsku saglasost Deo problema skiut "sa le a distribucije" Suo~e sa problemom eizmireih obaveza potro- {a~a za utro{ee elektri~u eergiju, me u kojima posebu kategoriju ~ie vlasici bespravo izgra eih stambeih objekata, EPS je pre e{to vi{e od tri meseca pokreuo akciju davawa privremeih prikqu~aka. S obzirom da je ovaj problem zajedi~ki za sva preduze}a u Kompaiji i Poslovodstvo JP "Elektrosrbije", oceilo je korisom preporuku resorih miistarstava da distributiva preduze}a a svojoj teritoriji ukqu~e a mreù sve bespravo izgra ee ku}e. Imaju}i u vidu da je elektri~a eergija roba i da se oo {to je potro{eo mora i da plati. Preporukom su, dakle, stvoree i prave mogu}osti da se to ~ii a legala a~i, pa makar samo dotle dok se e proa e adekvatije re{ewe. Kakvi su u ovom preduze}u rezultati te akcije? Sude}i po podacima iz ekoliko elektrodistribucija - delova preduze}a rezultati su zadovoqavaju}i. Ilustracije radi, a kozumu ED Kru{evac od prvih daa marta, kada je akcija po~ela, pa do sredie jua primqeo je 30 zahteva, a re{eo 28, dok se dva predmeta alaze a obradi. Nadleì u ovoj distribuciji u potpuosti po{tuju propisau proceduru resorih miistarstava i dozvoqavaju prikqu~ewe i oih objekata koji emaju elektroeergetsku saglasost. Me utim, ovde se javqaju te{ko}e u ispuwavawu tehi~kih uslova zbog eraz- Prikqu~ci i za ezavr{ee objekte vijee elektro mreè ili estru~o izvedeih istalacija. A takvih slu~ajeva ima puo, a ajizrazitiji su u prigradskim aseqima îtluku i Begovom Brdu. Po re~ima Sa{e Stefaovi}a, rukovodioca Tehi~kog sektrora ED Kru{evac, tu je emogu}e izdati privremee prikqu~ke. Jer, da bi se to u~iilo, potrebo je da se urade desetokilovolti prikqu~i vodovi i da se izgradi trafo staica sa iskoaposkim raspletom. A za to su potreba velika materijala sredstva koja bi trebalo da uloì ED Kru- {evac. Na podru~ju ED Jagodia, u tom periodu podeto je 15 zahteva i do sada je privremeo prikqu~eo 13 objekata, dok za dva zaiteresovai vlasici kompletiraju eophodu dokumetaciju. U ovoj distribuciji, kako je rekao Veseli Rmadi}, {ef Slu`be ekploatacije, od mometa pokretawa akcije privremeih prikqu~aka stambeih objekata potro- {a~a za koju su u toku postupci legalizacije, podeto je devet zahteva i svi su pozitivo re{ei. -Zbog sve ve}ih problema sa prikqu~ivawem divqe podigutih objekata za staovawe, ova mera am je dosta pomogla da se oi povoqo re{e i da se bar deo wih skie "sa le a distribucije", - istakao je Vojislav Stevaovi}, rukovodilac Tehi~kog sektora ED Kraqevo. Preporuka adleìh miistarstava, ipak, ije dovoqo jasa kada je re~ o tome da li je objekat koji treba da se prikqu~i zavr{e, odoso da li je useqe. Jer, u Kraqevu ajve}i broj takvih objekata ije zavr{e. Od po~etka sprovo ewa akcije za davawe privremeog prikqu~ka dobijeo je, ia~e, 65 zahteva i 41 objekat ve} je prikqu~e. Mada ima mogo bespravo podigutih ku}a, a kozumu ove distribucije ije bilo drasti~ih slu~ajeva da objekti e ispuwavaju tehi~ke uslove za dobijawe dozvole za privremei prikqu~ak. Ukoliko bespravi graditeqi ispuwavaju propisae uslove, wima se odobrava priqu~ak. U ovoj distribuciji retka je, tako e, pojava elegalog prikqu- ~ivawa potro{a~a a mre- ù, a ako se otkriju, odmah se iskqu~uju i protiv wih se podose krivi~e prijave uz obra~u eovla{}ee potro{we. Iteresovawe tih potro{a~a je veliko. R. Gavrilovi} 43

46 EKOLOGIJA EPS I KJOTO PROTOKOL Ve}a efikasost, mawa zaga eost Najstariji objekti EPS-a ajve}i emiteri ugqe-dioksida Novije tehologije u radu blokova elektraa smawuju wegovu emisiju Najve}i zaga iva~i blokovi TE "Kolubare A" Sobzirom a to da je 70 odsto proizvodwe elektri~e eergije u termoeergetskim kapacitetima Elektroprivrede Srbije zasovao a sagorevawu ligita, pri ~emu se kao produkt osloba- a ugqe-dioksid, moè se re}i da je EPS veliki emiter ovog {tetog gasa. Prema Aalizi rada termoeergetskih objekata u fukciji zahteva Kjoto protokola koju je uradila dr Emilija Boti-Rai~evi} sa saradicima, u godii iz postrojewa EPS-a emitovao je oko 26,5 milioa toa ugqe-dioksida. U termoeergetskim postrojewima EPS-a sagoreva se ugaq Kostola~kog, Kolubarskog i Kosovskog basea, kao i me{avia ekoliko vrsta ugqa u TE "Morava". U ukupoj koli- ~ii sagorelog ugqa, koja izosi oko 31 milio toa u godii, u~e{}e kolubarskog ligita bilo je 77,8, kostola~kog 19,2 i me{avie ugqa tri proceta. Emisija ugqe-dioksida prora~uata je a bazi sagorelog ugqa po pojedia~im blokovima i za JP TENT u ukupo izosi gotovo 22 milioa toa, a za JP TE "Kostolac" oko 4,5 milioa toa. Kada se u obzir uzmu svi parametri rada ovih kapaciteta, kao {to su godia pu{tawa u rad, saga i podaci iz koji se odose a ~asove rada i specifi~u potro{wu goriva, dolazi se do zakqu~ka da je ajve}a specifi~a emisija ugqe-dioksida a ajstarijim objektima. Pet blokova TE "Kolubara A" tako, tako e, imaju ajve}u specifi~u potro{wu goriva (oko g/kwh), a blokovi TE "Kostolac B", oko g/kwh ajmawu. Strate{ki ciq Srbije je da postae ~laica Evropske uije i time prihvati weu zakosku regulativu, pa i odredbe Kjoto protokola. Prakti~o, to za~i da je potrebo da se izra~ua koli~ia emitovaog ugqe-dioksida iz objekata EPS-a, po~ev{i od godie, a u skladu sa propisaom metodologijom (IPCC Good Practice Guidace ad Ucertaiity Maagemet Natioal Greehouse Gas Ivetories). Kako se o~ekuje, SCG PREDSTAVNICI EAR U TE "KOSTOLAC" Produèa doacija 44 Predstavici Evropske agecije za razvoj, u pratwi brojih oviara, 24. jua boravili su u Kostolcu. Sa doma}iima a Povr{iskim kopovima i Termoelektraama "Kostolac" oi su razgovarali, kako o dosada{wim tako i o budu}im ulagawima, uglavom doatorskih sredstava u razvoj ovih eergetskih kapaciteta. Na Povr{iskom otkopu "Drmo" o postigutim rezultatima u proteklih ekoliko godia predstavike EAR upozao je, Dragoqub Lakovi}, direktor Kopova, a a koktelu u Termoelektraama govorio je Qubi{a Stevi}, zameik direktora Termoelektraa "Kostolac". U protekle tri godie iz doacija EAR u Termoelektrae je uloèo oko pet milioa evra. U toku ove i arede godie u moderizaciju elektrofiltera a bloku A-2 i za pre~i{}avawe zauqeih voda u Termoelektrai "Kostolac B" tako e iz doacija bi}e uloèo jo{ 5,7 milioa evra. ^. R.

47 bi krajem godie trebalo da ratifikuje Kjoto protokol. Ali, pre toga treba, avodi Emilija Boti- Rai~evi}, potrebo je sprovesti temeqo istra- ìvawe o tome da li je povoqije biti zemqa- ~laica Aeksa I ili e. Jer, zemqe ukqu~ee u Aeks I, koje su u procesu prelaska a trì{u ekoomiju, mogu da koriste i osim eku drugu godiu kao bazu. Oo {to EPS sa svoje strae treba da u~ii da bi doprieo smawewu emisije ugqe-dioksida, ajpre, jeste da pove}a eergetsku efikasost postoje}ih termoeergetskih blokova kori{}ewem ajovijih tehologija, zatim da se pri izgradwi ovih termoeergetskih kapaciteta obavezo razmatra eergetska efikasost postrojewa imaju}i u vidu i obaveze defiisae Kjoto protokolom, kao i da se prilikom odlu~ivawa o a~iu rekultivacije degradacioih povr{ia, odoso u odabiru biqog materijala koji }e se koristiti obavezo uzme u obzir sposobost biqaka da apsorbuju ugqe-dioksid. Neophodo je, tako e, i da se za realizaciju ovih ciqeva prate i ova dostigu}a i sagledavaju mogu}osti kori{}ewa obovqivih izvora eergije, zakqu~uje dr Emilija Boti-Rai~evi}. A. ôli} ELEKTROISTOK NIKAKO DA NASTAVI GRADWU TS "BEOGRAD 20" Kredit EBRD sve daqi Zbog odugovla~ewa u realizaciji ovog posla, EPS ve} platio peale ovoj istituciji u izosu od oko evra Zaustavqawe izgradwe trafo-staice "Beograd 20" u beogradskom asequ Mirijevo ozbiqo moè ugroziti sabdevawe elektri~om eergijom ekoliko op{tia u prestoici Srbije i Cre Gore, poru~ili su eksperti Elektroprivrede Srbije. Podse}awa radi, radovi a trafo-staici u Mirijevu svojevremeo su obustavqei zbog protivqewa staovika ovog aseqa, koji smatraju da }e ovo postrojewe ugroziti zdravqe gra- aa, pogotovo dece. Stru~waci isti~u da dosada{we ka{wewe u izgradwi ove, za sabdevawe Beograda veoma vaè trafo-staice, dovodi u pitawe realizaciju ve} odobreog kredita Evropske bake za obovu i razvoj u vredosti od 23 milioa evra. Treba aglasiti ~iweicu da su za izgradwu trafostaice "Beograd 20" pribavqee potrebe dozvole i odobrewa, ~ime su ispuwei svi strogi ekolo{ki stadardi. Zbog odugovla- ~ewa u realizaciji izgradwe ove trafo-staice i epreuzimawa obaveze iz kreditog ugovora sa Evropskom bakom za obovu i razvoj, EPS je ve} morao da plati peale u izosu od oko 300 hiqada evra. Stru~waci kategori~ki tvrde da je Elektroistok u projektovawu TS "Beograd 20" ispuio sve evropske stadarde koji vaè za ovakav tip objekata, a da je predvi eo da se u ciqu za{tite ìvote okolie podige zelei pojas, {irie trideset metara oko ~itave lokacije. Time bi se ispuili, kako zahtevi EBRD, tako i doma- }ih urbaista. U Elektroistoku kaù da bi u slu~aju da se radovi astave odmah, EBRD ajverovatije i odobrio produ- èwe roka za kori{}ewe kredita od 23 milioa evra u arede dve godie. U slu~aju pak, da adleì sa republi~kog ovoa e reaguju, a da se peripetije i odgovla~ewa a op{tiskom ivou astave, predstoji velika opasost da ovaj kredit propade. U tom slu~aju, tvrde u Elektroistoku, male su {ase da }e se proa}i sredstva za izgradwu trafo-staice a drugoj lokaciji, a ivesticija bi mogla da dostige ~ak 500 milioa evra. Ukoliko bi se odustalo od Mirijeva, traèwe ove lokacije bi potrajalo od pet do osam godia. Bespravo podiguti stambei objekti, a zemqi{tu predvi eom za gradwu trafo-staice, ajve}a prepreka Treuto je u toku preo{ewe prava kori{}ewa zemqi{ta u Mirijevu a Elektroistok. Skup{tia op{tie Zvezdara je posao obavila za ~etiri parcele, koje joj pripadaju, ali je problem astao kada su u pitawu oe ~iji su korisici gra ai. Takvih je ukupo 41 a prostoru od osam hektara, koliko je predvi eo za trafo-staicu "Beograd 20". Treba spomeuti i to, da su a ~etiri takve parcele, bespravo podiguti stambei objekti, koje sada o~igledo predstavqaju prepreku za izgradwu trafostaice. Iako su zvai~a istra- ìvawa Istituta "Nikola Tesla" i "Vi~a" pokazala da TS "Beograd 20" ema opasa joiziraju}a zra~ewa, staovici Mirijeva su upori i e odustaju od zahteva za izmeu lokacije. Sa druge strae, sasvim je izveso da ukoliko izgradwa uskoro e zapo~e, poduavske op{tie prestoice, deo cetralih, pa i samo Mirijevo ima}e velikih problema u sabdevawu elektri~om eergijom. D. G.V. 45

48 SVET BRANA ATATURK PREPORODILA DOLINE EUFRATA I TIGRA NA JUGIOSTOKU TURSKE Dve ètve godi{we u Aadoliji [esta po veli~ii braa u svetu od kamea, Ataturk daje 8,9 milijardi kilovatsati elektri~e eergije i zahvaquju}i woj se avodwava u prvoj fazi hektara plode zemqe u ravicama Hara, Mardia i Sejlapiar. Kompleta projekat jugoisto~e Aadolije (GAP) vreda 32 milijarde dolara zavr{ava se i od sirotiwskog i su{og kraja, stvori}e ovu æiticu u agrarom raju Malo ekoomije Novi irigacioi sistem }e zahvaquju}i ovom gigatskom projektu udvostru~iti turske povr{ie pod avodwavawem u tradicioalo su{om regiou. Umesto samo jede ètve i berbe godi{we, ve} }e u dvogodi{wem ciklusu da se ostvaruje pet ètvi i berbi, {to je dovelo do pravog buma u gajewu pamuka, p{eice, je~ma, ovsa, ko{tuwavog vo}a i povr}a. Priosi u ravici Hara su ve} udvostru~ei, a farmeri sa agrostru~wacima vredo rade a ovim sortama. Vredost zemqe raste, kao i broj poqoprivredih ma{ia i privatih automobila u posledwih osam godia. Ciq vlade u Akari da se a e posao za 3,5 milioa qudi a putu je da se u potpuosti ostvari. Vekovi turski sa da sagu dve reke lepotice Eufrata i Tigra iskoristi za privredi preporod pored weih obala, ostvari}e se za pet godia, kada se zavr{i mamutski projekt Jugoisto~a Aadolija (GAP). Re~ je o sistemu od 22 mawe brae i 19 hidro staica podigutim u osam turskih provicija (Adijma, Batma, Dijarbakir, Gaziatep, Siit, Sailurfa, Mardi i Sirak) vredom 32 milijarde dolara. U strukturi tro{kova ~ak 75 odsto ovca odlazi a izgradwu braa, a skromih 12 odsto a tuele, kaale i ostatak mreè. Istalisaa saga je megavata. Plairao je da se iz ovog sistema avodwava 1,5 milio hektara plode zemqe preko malih braa, kaala i distributive mreè. Kada se kompletira izgradwa, GAP }e obezbe ivati 22 odsto turskih potreba za strujom, {to je ravo godi{woj proizvodwi iz Cetrala braa Ataturk, {esta po veli~ii tog profila u svetu, zavr{ea je Ameri~ki bizismei su lobirawem pomogli da se dobiju izuzeto povoqi krediti Visoka je 184 metra, a duga 1,8 kilometara. Zajedo sa braom Karakaja treuto daje 60 odsto od maksimale istalisae sage. Za proteklih deset godia proizvela je elektri~u eergiju vredu 8,5 milijardi dolara i fakti~ki se ve} isplatila. Od we treuto se tuelskim sistemom Saliurfa voda usmerava ka ravicama Hara, Mardia i Sejlapiar. Treuto se avodwava od ukupo hekatara {to se o~ekuje za pet godia. Tuelski sistem Saliurfa se sastoji od dva paralela tuela od kojih je svaki dug 26,4 kilometra, pre~ika 7,62 metra. Prvi je otvore 1994, a drugi se zavr- {ava i avodwava- }e hektara poqa mahom pod pamukom. Druga faza izgradwe tuelskog sistema je zama{ija i obuhvati}e duplo ve}e povr{ie, ali je u toku zaokruìvawe fiasijske kostrukcije kod Svetske bake i Me uarodog moetarog foda u Va{igtou. Ekoomske te{ko}e sa kojima se suo~ava Turska izazivaju bojaza da }e do}i do prekora~ewa rokova zavr- {etka ovako velikog graditeqskog poduhvata. Ameri~ki bizismei su lobirawem pomogli da se dobiju izuzeto povoqi krediti, kako bi {to lak{e do{li do profita. S druge strae dok su se gradile brae i tueli za avodwavawe, strai ivestitori ohrabrei od vlasti u Akari, uloìli su ogroma ovac u idustrijske zoe a jugoistoku zemqe. Ura eo je a stotie kilometara ovih puteva i ekoliko aerodroma, kako bi se osposobila ifrastruktura za potecijalih {est milioa potro{a~a vrhuske hrae proizvedee pod sucem Aadolije iz ove ìtice. Braislav Sei~i} 46 Malo geografije Dve velike reke jugozapade Azije - Eufrat i Tigar teku udaqee 80 kilometara jeda od druge kroz plaie jugoisto~e Turske, ka severoj Siriji i Iraku, a putu ka Persijskom zalivu. Eufrat je dug 2800 kilometara, a Tigar 1890 kilometara. Gorwi tok prolazi kroz dolie i klace isto~e Aadolije a admorskoj visii od 1850 do 3050 metara. Sredwi tok je locira u Siriji i Iraku, a delta ~ii dowi tok gde se dve reke spajaju kod [at el Araba a u{}u u Persijski zaliv.

49 HIDROELEKTRANA ITAIPU NA ME\I BRAZILA I PARAGVAJA Latioameri~ki biser Treuto ajve}a HE a svetu sa sagom od megavata ~etraest godia posle pu- {tawa u rad odu{evqava stru~wake i turiste iz celog sveta Ukro}ea mo}a Paraa Itaipu daje dovoqo elektri~e eergije da zadovoqi potrebe jede Kaliforije Na prirodoj graici Brazila i Paragvaja u srcu Juè Amerike, alazi se treuto ajve}a hidrocetrala sveta - Itaipu. Sa istalisaom sagom od megavata, kolos a prelepoj, ali divqoj reci Parai (sedma po veli~ii a svetu) svake godie kroz dalekovode po{aqe sa obe strae graice 75 milioa kilovat- ~asova elektri~e eergije. Pore ewa radi, dovoqo struje za godi{we potrebe ajbogatije ameri~ke saveze dràve - Kaliforije. Paragvaj time zadovoqava sve potrebe, a Brazil jedu ~etvrtiu. Osamaest mo}ih turbia "lomi" sagu Parae koja u pozadii deluje kao okea epreglede vodee mase. Svake sekude kroz 14 segmetiraih "kapija" prelivog sistema u ambis dubok skoro 200 metara poleti kubih metara strahovite vodee eergije. Braa se prostire a osam kilometara preko Parae. Akumulacioo jezero raspolaè sa 29 milijardi kubih metara vode i doìvqaj je za sebe. Vi{e desetia hiqada Hidro xi - Itaipu Lepotica a Parai - hidroelektraa Itaipu Kao deset atomskih cetrala Za izgradwu HE Itaipu ugra eo je petaest puta vi{e betoa ego za Eurotuel ispod Lama{a. Ukupa koli~ia betoa bila bi dovoqa da se izgradi ~ak 210 stadioa veli~ie "Marakae" u Rio (kapaciteta gledalaca). Pore ewa radi, gradwa ovakvog gra eviskog ~uda je isto kao kada bi se a svakih 55 miuta gradio soliter od 20 spratova. U Itaipu je ugra eo ~elika i gvo` a dovoqo za gradwu 380 Ajfelovih kula u Parizu. Eergija koju daje Itaipu jedaka je sazi 10 atomskih cetrala sredwe veli~ie. Kako bi se proizvela koli~ia eergije koju daje Itaipu, potrebo je devo potro{iti barela afte. radika je tokom izgradwe ukloilo vi{e od 50 milioa toa zemqe i kamewa. Kozorcijum za izgradwu, formira 1970, je ameri~ka firma IECO i italijaska ELC koji su pobedili a me uarodom tederu. Projekat je ura e 1971., a prvi gra eviski radovi su otpo~eli Zvai~o izgradwa je ko{tala 25 milijardi dolara, ali me u ekspertima se pomiwe i cifra i od 30 milijardi dolara. Braa Itaipu se smatra acioalom teritorijom Brazila i Paragvaja i radi a paritetom pricipu (50:50) izme u vlada. Me usobi poslovi odosi su regulisai bilateralim sporazumom, kojim su regulsae obaveze i odgovorosti u proizvodwi, distribuciji i podeli zarade. Kako je Paragvaj mala zemqa koja koristi tek deo eergije sa Itaipua, o prodaje struju velikom Brazilu, koji zauzvrat pla- }a za kori{}ewe preostalih kapaciteta. Graica dve zemqe se alazi izme u turbia broj devet i deset i a woj se alaze posmatra~i obe strae. Pre po- ~etka izgradwe vo ei su itezivi vi{egodi{wi pregovori izme u dva suseda, do kada je potpisaa zajedi~ka izjava o istraìvawu hidro resursa. Narede godie je formiraa zajedi~ka brazilsko paragvajska tehi~ka komisija. Celokupi kompleks preko koga vodi most sa cariama je deo prirodog rezervata i odavo je postao ezaobilaza turisti~ka meta. Na samo 12 kilometara od elektrae se alaze ~uvei Iguasu vodopadi u Brazilu. Posetioci mogu da vide brau sa posebe platforme, potom odlaze a vrh HE Itaipua, a prikazuje im se i film {esaestogodi{we izgradwe od do Zaimqivo je da se orgaizuju ~etiri vrste poseta: regulare, specijale, tehi~ke i ve~erwe. Zbog bezbedosih razloga, procedura je vrlo rigoroza, ali je doìvqaj zaista jedistve, {to potvr uje ~ak 20 milioa posetilaca od otvarawa HE Itaipu. B. Sei~i} 47

50 EKSPANZIJA Ê[KOG ENERGETSKOG GIGANTA Dvojik ÊZ-a a Balkau Sedmi po veli~ii proizvo a~ i drugi izvozik u Evropi e odustaje od ambiciozih plaova a Balkau, uprkos edavom euspehu a tederu za privatizaciju bugarskih termoelektraa U okviru ekspazivih plaova posebo "vaæo mesto" ima Elektroprivreda Srbije. 48 EKSKLUZIVNO ZA kwh ê{ki stru~waci procewuju da je Balka perspektivo trì{te, sa zatim potecijalom rasta, jer je potro- {wa elektri~e eergije oseto ispod evropskog proseka. Istovremeo, regio raspolaè sa dosta eiskori- {}eog hidroeergetskog potecijala i posebo sa velikim rezervama ugqa. Upravo za ovo podru~je ÊZ, ~e- {ki elektroeergetski gigat, ima ajambiciozije i ajdalekoseìje plaove - da tu do kraja deceije stvori "ÊZ 2", eku vrstu svog dvojika. Govori se ~ak i o tome da bi ÊZ ostao a duì rok u preteòm vlasi{tvu dràve (sada drì oko 67,7 odsto udela, ostatak akcija a berzi ~esto mewa vlasike zbog diami~og rasta kursa) i bio zbog svoje materijale dugoro~e stabilosti eka vrsta osove za reformu pezijskog sistema u zemqi. Opredeqewe ÊZ-a za Balka ije imalo slu~ajo. Proisti~e, osim geografske blizie, iz istorijskih razloga - êsi, uz Nemce, bili su pioiri idustrijalizacije i elektrifikacije i imaju jake pozicije a Balkau i "sloveskom jugu" posebo. Izme- Dve tre}ie ~e{ke proizvodwe struje "Temeli" - mla a ~e{ka uklearka ÊZ, koji daje oko dve tre}ie acioale proizvodwe, raspolaè sa dva uklearke, 13 termoelektraa a ugaq i ekoliko hidroelektraa, ukupe sage od oko megavata i sa preko 40 odsto distribucije u zemqi. Starija uklearka "Dukovai" ima ~etiri bloka od po 440 MW, a "Temeli", koji je pu- {te u rad po~etkom ove deceije, dva od po hiqadu megavata. Nuklearoj cetrali "Dukovai", za koju svetska istraìvawa tvrde da proizvodi ajjevtiiju struju a svetu, upravo po~iwe da se produàva ìvoti vek a 40 godia (sada je upravo apuila 25) Lae je ÊZ proizveo vi{e od 62 milijardi kwh - 95 odsto iz termelektraa i uklearki. Zajedo s bugarskom i rumuskom distribucijom ostvario je ukupa prihod preko 100 milijardi krua (jeda evro vredi oko 30 krua) îst profit izosi oko pola milijarde evra. Firma je malo zaduèa tako da se akvizicije mogu fiasirati i iz kredita. U ÊZ-u je zaposleo oko qudi. u ~e{ke i privrede balkaskih, posebo jugosloveskih zemaqa, postoje tradicioalo bliske veze, ~ak i dugo gra ea plaska komplemetarost. Biv{a êhoslova~ka i Jugoslavija su jeda drugoj bile tre}i, odoso ~etvrti ekoomski parter po za~aju, s godi{wom trgoviskom razmeom od oko 1,7 milijarde dolara. Veliki deo opreme u elektraama u Srbiji, Bosi, Hrvatskoj, Sloveiji... poti~e iz ê{ke. Ve}ia zemaqa ovog regioa je, uz to, a putu ekoomske trasformacije koja eizbeò podrazumeva i privatizaciju i povezivawe sa strate{kim parterom. Po tome bi verovato ÊZ i Elektroprivreda Srbije mogli da budu prirodi parter po veli~ii, sazi i tradicioalim vezama. EPS-u, me utim, kako se u ê{koj ocewuje, treba jo{ vremea za restrukturalizaciju koja treba da prethodi privatizaciji i povezivawu sa strate- {kim parterom. Zato iz ÊZ-a ije dosad isistirao a direktim kotaktima sa EPS-om, iako se zaiteresovaost e skriva ve} skoro godiu daa. Na edavoj kofereciji za oviare ÊZ-a {ef ove firme Marti Roma je a pitawe ovog oviara odgovorio da EPS ima posebo "va- ò mesto" u balkaskom elektroeergetskom sistemu i otuda logi~o veliki iteres za srpskog proizvo a- ~a koji objediwuje elektrae, rudike ugqa i distribuciju. A takvih je malo, ako ih jo{ ima u regiou i {ire. Jer, ekada{we jedistvee dràve elektroprivrede, kako je apomeuo Roma, raspar~avae su a mawa preduze}a (e retko da bi tako lak{e ili jeftiije bile prodate), ~ime su ~esto gubile a wihovoj ekoomskoj efikasosti, a time i vredosti. U tome su ÊZ i EPS imali mo`da i politi~ku sre}u i bili izuzeci. Posle uspe{ih lawskih akvizicija distributivih firmi u Bugarskoj i Rumuiji, ÊZ u 2005.godii astavqa ekspaziju u sredwoj Evropi i a Balkau. Upravo je u toku privatizacija juòpoqskih termocetrala a ugaq Pakov-Adamov-Koi, u kojoj ÊZ ima jake evropske kokurete - RWE i "Vatefall". Juà Poqska, gde se alaze pomeute termocetrale a ugaq, u proizvodwi i distribuciji bez problema moè se povezati s ê- {kom, ~ime se postiù za~aji efekti i u{tede i optimalizuje proizvodwa ili kako se to sada pomodo kaè postiù izuzeti siergijski efekti. Od ambiciozih plaova ÊZ e odustaje i posle edavog euspeha a tederu za privatizaciju tri bugarske termocetrale a ugaq, ukupe sage od oko megavata, a kome je

51 U o~ekivawu ovih tedera za privatizaciju a Balkau Tokom ove godie u ÊZ-u o~ekuju da }e biti raspisai ovi tederi za privatizaciju a Balkau, pre svega u Makedoiji i u Croj Gori. U Croj Gori iteres je ispoqe za rudik ugqa u Pqevqima, kao i za elektrae. Na tederu koji je Vlada Cre Gore raspisala za rudik ugqa "Pqevqa", ÊZ je favorit i o~ekuje se, prema pouzdaim izvorima, da }e siguro pobediti. Raije je ve} bilo isticao da je ÊZ zaiteresova, tako e, za privatizacije u ovoj grai u Hrvatskoj, BiH, Sloveiji, za koje se o~ekuje da }e biti relativo skoro raspisae i u perspektivi i u Srbiji. U NE "Dukova" proizvodi se ajjeftiija sruja u svetu vaìo za favorita. Dve je dobio (teder za tre}u je poi{te) ruski gigat RAO UES, koji je poudio preko 750 milioa evra, skoro dva puta vi{e od ~e{kog kokureta, èle}i, prema oceama aaliti~ara, da po{to-poto uhvati verovato posledwi voz u podeli privatizacioog kola~a u regiou. Zaimqivo je da su aaliti~ari o~ekivali oseto mawe poude. Procewivalo se da }e bugarska vlada dobiti za sve tri cetrale oko 250 milioa evra. A dobijeo je za samo dve- tri puta vi{e! U ÊZ-u su ovim povodom saop{tili da su poudili maksimalu ceu i da im je ciq da pove}aju vredost firme za akcioare, a e puka ekspazija u iostrastvu. Po~etkom ove godie ÊZ je a tederu dobio ajve}u rumusku elektrodistribituvu firmu "Electrica Olteia". Firma ima oko 1,4 milioa korisika i godi{we isporucci oko 6,8 milijardi kwh elektri~e eergije, a kako se ezvai~o sazaje ve}iski udeo od 51 odsto ko{ta}e ivestitora oko 200 milioa evra. Na istom tederu ema~ki gigat E.ON (drugi po veli~ii proizvo a~ u Evropi - posle fracuskog EdF) dobio je e{to mawe rumusko elektrodistributivo preduze}e - "Electrica Moldova". To je bio drugi veliki uspeh a Balkau ~e{kog eergetskog gigata - sedmog po veli~ii proizvodja~a i (uz EdF), ajve}eg evropskog izvozika elektri~e eergije. Prethodo je ve} lae a tederu dobio za skoro 300 milioa evra i po~etkom ove godie preuzeo tri bugarske elektrodistributive firme (u regioima oko Sofije i Plevea), koje imaju skoro dva milioa potro{a~a i godi{wi obrt od blizu 400 milioa evra To je, ia- ~e, dosad ajve}a ~e{ka ivesticija u iostrastvu. ÊZ je u ovoj zemqi "bacio oko" i a astavak gradwe uklearke "Belee" a Duavu. To je velika {asa za ~e{ke firme, jer bi gradwa mogla da proteke po istom receptu kao u slu~aju ~e{kog "Temelia" - a sovjetsku tehologiju adgradwa zapadog sistema upravqawa. Osim Balkaa, ÊZ ima veliki iteres za ekspaziju u eposredom susedstvu. Izgubio je a tederu za privatizaciju "Slova~kih elektraa" (domiati acioali proizvodja~) od italijaskog ENEL-a. Ali, pre svega, zato {to se ose}a dovoqo jakim da moè da se poa{a samo ekoomski i {to e èli da preplati ijedu akviziciju, makar to bila firma s kojom je do skoro bio u istom {irem preduze}u u ekada{woj êhoslova~koj. Ova firma amerava da iskoristi liberalizaciju trì{ta i preduzeti{tva i plaira gradwu termolektrae u Slova~koj, koja bi radila a poqski ugaq i isporu~uvala struju Poqskoj. A u Poqskoj, u kojoj dobar deo proizvodwe i distribucije dolazi a red za privatizaciju, ÊZ se uvr{}uje u favorite me u iteresetima. U posledwih godiu-dve ema boqe ivesticije a Pra{koj berzi od ÊZ-a. Kurs akcija je, a primer, prate}i sjaje rezultate u poslovawu i plaove i uspehe u ekspaziji utrostru~e od po~etka pro{le godie. Vlada je posle euspe{og tedera iz 2002 (kada ije dobijea traèa cea od e{to skoro sedam milijardi evra) defiitvo odustala od wegove privatizacije, bar do kraja ove deceije. Ni opozicija posledwih meseci e govori vi{e o potrebi privatizacije ÊZ-a, koji je postao, bez sumwe, ajja~a ~e{ka firma, pa i jedii ~e- {ki "globali igra~" a svetskom tr- ì{tu. To je potvr eo i edavo kada su akcije ÊZ-a prema{ile a berzi 400 krua po komadu (sada su ve} 477 dolara) i ukupa vredost akcija firme takozvaa trì{a kapitalizacija prema{ila 10 milijardi dolara, ~ime se uvrstila me u 500 ajve}ih firmi u svetu. Prema posledwoj raglisti britaskog "Fiacial Times Global" (FTG), ÊZ zauzima 446 mesto u svetu. Cee koje ÊZ postiè u izvozu gotovo su se izjeda~ile sa doma}im ceama, {to jaso govori o sazi i uklopqeosti ove firme u evropske elektroeergetske tokove. Pre 11 godia, kada je potpisik ovih redova do{ao a rad u Prag, cee srpske i ~e{ke struje bile su gotovo iste. U me uvremeu, cee u ê{koj Republici pove}ae su realo za oko tri puta i izose (za doma}istva) oko 12 evro ceti. 49 Mila Lazarevi}

52 SLOVA^KA - OD IZVOZNIKA DO POTENCIJALNOG KUPCA STRUJE Sudboose uklearke Ulaskom u pogo ukleare elektrae "Mohovce" krajem pro{le deceije Slova~ka je postala za~aja izvozik struje u regiou, ali je plairao ga{ewe dva reaktora u "Bohumicama" moæe vratiti poovo me u uvozike 50 Najmawa ~laica "Vi{egradske grupe", sa svega 5,4 milioa staovika, Slova~ka je uzdaicu a{la u uklearim elektraama iz kojih stiè gotovo 60 odsto doma}e proizvodwe struje. Takav udeo uklearki emaju i ê{ka, Ma arska i Poqska, sa kojima Slova~ka ~ii "Vi{egradsku ~etvorku" i elektroeergetski savez CENTREL. Poqska uop{te ema uklearke, ali kao i ê{ka raspolaè bogatim leì{tima ugqa, a kojima zasiva eergetsku perspektivu. Ma arska ema bogate ugqeokope, ve} ajve}a alazi- {ta afte u regiou. Za razliku od wih, Slova~ka ima male rezerve afte i ugqa i to slabog kvaliteta, ali u okviru "~etvorke" raspolaè ajboqim hidropotecijalom. U pro- {logodi{woj slova~koj proizvodwi struje od 28,7 milijardi kilovat-~asova, hidroelektrae su u~estvovale sa gotovo 14 odsto, a termoelektrae sa oko 30 proceata. Ukupa potro{wa struje u Slova~koj prema{ila je 26 milijardi kilovat-sati podupiraa privredim bumom i "eksplozijom" straih ulagawa od po~etka ove deceije. U toj zemqi okru- èoj sa pet po svemu admo}ijih suseda, otvarawe trì{ta elektri~e eergije zapo~eto je pre tri godie i sada svi potro{a~i slobodo biraju isporu~ioce struje. Slova~ki elektroeergetski sektor ~ie tri ezavise delatosti: proizvodwa u kojoj domiira grupa "Sloveske elektrare" Prvi saà impuls razvoju elektroprivrede a podru~ju daa{we Slova~ke dala je Me uaroda elektrotehi~ka izlo`ba u Be~u godie. Ve} godie u Bratislavi je pu{tea u rad prva slova~ka elektraa, a pet godia kasije proradila je i prva hidroelektraa u Slova~koj, kapaciteta 22 kilovata. U godii doet je zako o elektri~oj eergiji i osovao prvih pet javih elektroprivredih preduze}a sa sedi- {tem u Bratislavi, Baskoj Komarom i Ko{icama. Do 1928, me utim, elektrificirao je svega sedam odsto mesta u Slova~koj, a uo~i drugog svetskog rata struju je imalo tek 27 odsto aseqa. (SE), preos koji obavqa dràvi moopol SEPS i sektor distribucije sa tri regioale kompaije u kojima evropski xiovi RWE, E.ON i "Electricite de Frace" (EdF) imaju do 49 odsto vlasi{tva. Privatizacijom te tri elektrodistributive kompaije, od kojih je * Prva elektraa pre 120 godia Po uverewu obave{tajih aaliti~ara blokovi tri i ~etiri u uklearki "Mohovce" ikada e}e biti zavr{ei * Saradwa sa ê{kom ajve}a elektrodistribucija Zapade Slova~ke (ZSE) sa gotovo milio potro{a- ~a, slova~ka vlada je zaradila 618 milioa evra. "Sloveske elektrare" sa megavata i godi{wom proizvodwom 26 milijardi kilovat-sati struje druga su ajve}a elektroeergetska kompaija u cetraloj i isto~oj Evropi. Sa optimalom kombiacijom uklearih, hidro i termoeergetskih postrojewa SE u~estvuje sa oko 90 odsto u ukupim doma}im kapacitetima i produkciji elektri~e eergije. Pro{le godie zakqu~e je teder za privatizaciju "Sloveskih elektrari", a kome je pobedio italijaski "Eel" poudiv{i 840 milioa evra za 66 odsto vlasi{tva. Ova akvizicija podjedako je va- à za slova~ku elektroprivredu i za sam "Eel", koji se time {iri a trì{tu cetrale i isto~e Evrope odakle Italija uvozi za~aja deo elektri~e eergije. "Eel" je, zapravo, vapio za jedim takvim postrojewem va Italije da bi odrào razvoje perspektive ako {to je u sopstveoj zemqi atera da se odreke dela svojih proizvodih i preosih kapaciteta pod pritiskom atimoopolske komisije EU. Slova~ka je postala ezavisa dràva od 1. jauara godie sporazumim rastakom sa ê{kom, ali su oe zajedi~ko upravqawe elektroeergetskim sistemom zadràle do aprila godie. Od ovembra te godie dràva elektroprivreda kompaija "Sloveske eergeticke podiky" (SEP) trasformisaa je u kompaiju "Sloveske elektrare". Nuklearke su okosica Slova~ke elektroprivrede Perjaica "Sloveskih elektrari" su uklearke "Bohuice" a zapadu i "Mohovce" a jugu zemqe sa ukupo {est reaktora i megavata. Te jedie slova~ke atomske elektrae proizvode 17 milijardi kilovat-sati struje godi{we. Dok je "Bohuice" vreme{ija elektraa, jer je posledwi od wea ~etiri reaktora prika~e a mreù pre dve deceije, "Mohovce" su sasvim ovo postrojewe. Prvi blok od 440 megavata u uklearki "Mohovce" proradio je 1998, a drugi blok iste sage dve godie kasije. Zapo~eta je i gradwa jo{ dva bloka, ali je wihovo kompletirawe privremeo odloèo odlukom vlade da za taj projekat uskrati daqu fiasijsku pomo}. Po uverewu obave{teijih aaliti~ara, blokovi tri i ~etiri u uklearki "Mohovce" verovato ikada e}e biti zavr{ei. Zahvaquju}i upravo toj "sveòj" uklearki Slova~ka se posledwih godia svrstala me u velike izvozike elektri~e eergije u regiou. Lae je uvezla 7,8 i izvezla 10,4 milijardi kilovat-sati struje, ali vlada bojaza da bi ubrzo mogla postati eto uvozik struje zbog plairaog zatvarawa dva reaktora u "Bohuicama". Kao zalog za ulazak u Evropsku uiju Slovaci su pristali da prva dva bloka (po 440 megavata) u toj uklearki ugase izme u i godie. U sastavu SE rade svega dve termoelektrae, "Vojai" i "Novaki", ali wihov

53 SA SAJTOVA DRUGIH ELEKTROPRIVREDA ukupi kapacitet dostiè megavata, a proizvodwa od 4,6 milijardi kilovat-sati ~ii poloviu ukupe produkcije slova~kih termoelektraa. Hidroelektrae u sklopu "Sloveskih elektrari" raspola- ù sa megavata i proizvode gotovo ~etiri milijarde kilovat-sati elektri~e eergije. Ostale doma}e hidroelektrae daju simboli~u produkciju. Osloac slova~kog hidrokompleksa je base reke Vah koja vijuga plaiskim severom zemqe i ima broje pritoke. Na Vahu je izgra ea i ajsaìja slova~ka hidroelektraa "êri Vah" od 735 megavata. Ubedqivo ajve}a po proizvodwi od 2,2 milijarde kilovat-sati godi{we je proto~a hidroelektraa "Gab~ikovo" a kaalu kraj Duava. Pu{tea je u rad godie, ima 720 megavata i {est puta ve}u produkciju od "êrog Vaha". Najstarija je HE "Rakovec" sage 0,5 megavata a reci Hilec, koja radi od godie i koristi istu tehologiju kao i u doba kada je u{la u pogo. Slova~ka plaira da pove}a udeo obovqivih izvora a 31 odsto bruto potro- {we struje do godie. Pored hidroeergije zasad se ajvi{e koristi saga vetra u okviru tri farme vetrewa~a, ali stru~waci smatraju da je biomasa dugoro~o ajperspektiviji obovqivi izvor u {umovitoj zemqi Slova~koj. Mlade Ba~li} [VEDSKA Termoelektraa bez ugqe-dioksida [vedski eergetski gigat "Vattefall" prvi }e u svetu izgraditi pilot-elektrau a ugaq koja e}e ispu{tati ugqe-dioksid. U procesu sagorevawa u toj elektrai ugqe-dioksid }e se kori{}ewem ove tehologije izdvajati i odlagati u podzeme bukere, tako da e}e stizati u atmosferu. Ovo eksperimetalo postrojewe bi}e podiguto u blizii termoelektrae a ugaq "Schwarze" u ema~koj pokrajii Bradeburg, juò od Berlia. O~ekuje se da }e pilot-elektraa proraditi godie i da }e ko{tati 40 milioa evra. Pilot-projekat je razvije u saradwi sa vode- }im istraìva~kim cetrima ema~kih uiverziteta. "Vattefall"-ove termoelektrae a ligit u cetraloj Nema~koj ve} su ajmoderiji objekti te vrste u svetu, avodi se a Iteret-straici ajve}e {vedske i ordijske eergetske korporacije sa sedi{tem u Stokholmu. Po proizvodwi struje "Vattefall" je peti, a po produkciji toplote eergije prvi u Evropi. Ta poslova grupa sa zaposleih ostvarila je lae prihod od 12,6 milijardi evra. Neto profit od 1,3 milijarde evra bio je ve}i 29 odsto ego godie. HOLANDIJA Morska farma vetrewa~a Holadske kompaije "ENECO Eergie", EIH i ECONCERN zajedi~ki }e graditi i koristiti prvu doma}u of{or farmu vetrewa~a, koja }e se alaziti a 23 kilometara od obale u holadskom delu Severog mora. Farma vetrewa~a azvaa "Q7" raspolaga}e kapacitetom od 120 megavata i proizvodi}e dovoqo struje za sabdevawe doma- }istava. Pripreme za gradwu farme po~ele su u maju. Weih 60 vetroturbia po dva megavata bi}e postavqee a podvodom grebeu 20 metara ispod morske povr{ie. Ra~ua se da }e farma u}i u pogo krajem i proizvoditi 438 milioa kilovat-sati elektri~e eergije godi{we. Ovo je prvi od 12 projekata koje ECONCERN BV plaira da realizuje u holadskom delu Severog mora, saop{tila je a svojoj Iteret-straici korporacija ENECO. FINSKA Povezivawe ordijskih zemaqa Fiski operator preosog sistema "Figrid" i {vedski "Sveska kraftat" dogovorili su zajedi~ku gradwu podmorskog kabla koji }e povezivati elektroeergetske sisteme dve zemqe. Radovi }e biti zavr{ei do jesei godie uz ulagawa od 200 milioa evra. Kompaije }e imati podjedak udeo u vlasi- {tvu i ivesticijama. Projekat azva "Feo-Ska 2" ubrza}e itegrisawe trì{ta ordijskih zemaqa. Postavqawem tog kabla dugog oko 300 kilometara po~iwe primea dogovora o zajedi~kom razvoju ordijskih operatora preosog sistema. Wihovo udruèwe "Nordel" plairalo je ukupo pet ovih prekograi~ih "liija" za preos elektri~e eergije koje }e ko{tati oko milijardu evra i biti zavr{ee do godie. ESTONIJA ABB gradi podmorski kabl [vedska kompaija ABB pobedila je a licitaciji za gradwu podmorskog kabla koji }e omogu}iti boqe povezivawe balti~kog i ordijskog eergetskog trì{ta. Kabl dug 100 kilometara direkto }e spajati trasformatorske staice "Harku" u Estoiji i "Espo" u Fiskoj. Projekat }e ko{tati 110 milioa evra i bi}e zavr{e do kraja godie. Prvestvei ciq postavqawa kabla je sabdevawe ordijskog trì{ta strujom proizvedeom u balti~kim zemqama. Ra~ua se da }e tom trasom biti isporu~ivao oko dve milijarde kilovat-~asova godi{we. Kabl koji }e se u duìi od 70 kilometara alaziti a morskom du koristi}e se i za isporuke u obrutom smeru - u slu~aju esta{ica elektri~e eergije u zemqama Baltika. Parteri u ovom projektu su operatori preosog sistema "Esti eergia" iz Estoije, "Lietuvos eergia" iz Litvaije i "Latveergo" iz Letoije, kao i fiske kompaije "Pohjola Vima" i "Helsiki eergia".

54 52 KRATKE VESTI Rusija: Mawa emisija gasova Najve}a ruska elektroprivreda kompaija "Ujediwei eergetski sistem Rusije" (UESR) realizova}e vi{e od 30 projekata zasovaih a mehaizmima Protokola iz Kjota. Projekti }e biti zavr{ei u aredih ekoliko godia i smawi}e emisiju {tetih gasova iz elektraa u sastavu UESR za ajmawe 20 milioa toa. Projekti predvi aju prelazak ekoliko elektraa sa ugqa a gas, pove}awe efikasosti proizvodwe, poboq- {awe u{tede goriva i ve}e kori{}ewe obovqivih izvora. Fracuska: EdF merka Italiju Fracuski eergetski xi "Electricite de Frace" (EdF) odlu~io je da pro- {iri poslove u Italiji time {to }e postati za~ajiji akcioar "Ediso"-a, druge po veli~ii italijaske elektroeergetske kompaije. Taj ciq je ostvare potpisivawem sporazuma sa elektroprivredom i gasom kompaijom AEM iz MIlaa, sa kojom }e EdF deliti vlasi{tvo i kotrolu ad "Edisoom". Ako Brisel odobri ovaj ugovor sklopqe u maju, EdF }e postati vlasik akcija kompaije "Italeergia Bis", aktuele holdig kompaije "Edisoa". "Italeergia Bis" }e zatim preeti akcije "Edisoa" a ovi holdig koji }e osovati EdF i AEM. Posle kompletirawa cele trasakcije EdF }e u "Edisou" imati 50 odsto vlasi{tva. Abu Dabi: Prva vetroelektraa Emirat Abu Dabi dobio je prvu elktrau koju pokre}e saga vetra. Postrojewe kapaciteta 850 kilovata sa rotorom a torwu visokom 65 metara ko{talo je dva milioa evra, a podiguto je a ostrvu Sir Bai Jas za sabdevawe strujom tamo{wih stambeih i poslovo-turisti~kih objekata. Elektrau su izgradile ema~ke kompaije "Dorije kosaltig" i GTZ, koje }e wome i upravqati u arede dve godie. Norve{ka: "Statkraft" ulazi u Nema~ku Norve{ka kompaija "Statkraft", specijalizovaa za proizvodwu struje iz obovqivih izvora, izgradi}e u Nema~koj termoelektrau a gas sa eergetskom efikaso{}u od ajmawe 57,5 odsto. Elektraa kapaciteta 400 megavata bi}e podiguta u blizii Dortmuda kao zajedi~ko ulagawe sa ema~kom kompaijom "Mark-E", po pricipu podjedakog udela u ivesticijama i vlasi{tvu. Plairao je da radovi po~u ove jesei i da se zavr{e za dve godie. Sopstvea elektraa u Nema~koj va- à je strate{ki korak u plaovima "Statkrafta", izjavio je Bard Mikelse, izvr{i direktor te poslove grupe koja je drugi ajve}i evropski proizvo a~ struje iz obovqivih izvora i tre}i ajve}i proizvo a~ elektri~e eergije u ordijskom regiou. HOLDING SLOVENA^KE ELEKTRANE Plava eergija za 650 kupaca USloveiji se ~ak 650 kupaca odlu~ilo za abavku "plave", odoso elektri~e eergije proizvedee u slovea~kim hidroelektraama. Holdig slovea~ke elektrae i wei poslovi parteri u prodaji ove eergije - Elektro Qubqaa, Elektro Ceqe, Elektro Gorewska, Elektro Primorska i Elektro Maribor - dodelili su im po~etkom pro{log meseca diplome. U iteresu Sloveije je, kako su tom prilikom istakli predstavici Vlade i HSE, da uz pravovremee mere oblikuje dodate, po mogu}osti trì{e podsticaje za proizvo a~e eergije iz obovqivih izvora. Jer, kao ~laica EU, Sloveija mora da pove}a u~e{}e te eergije sa 29,9 odsto, koliko je izosilo a 33,6 proceata u godii. Kao jeda Iz "plave eergije" u "plavi fod"- HE "Mariborski otok" od koraka ka dostizawu tog ciqa, lae je ustaovqe acioali, odoso, upravi odbor RECS Sloveija, i tako se i ova zemqa ukqu~ila u me uardoi sistem RECS Iteratioal. âk 60 odsto prihoda od prodaje "plave eergije" odlazi u "plavi fod" amewe razvoju obovqivih izvora eergije u Sloveiji. Sakupqea sredstva - sude}i po do sada sklopqeim ugovorima o kupovii "plave eergije" do kraja godie u HRVATSKA POÊLA DA KORISTI ENERGIJU VETRA Sedam geeratora a Pagu Vetar koji a hrvatskom ostrvu Pagu za da duva brziom od 240 kilometara a ~as vi{e ije samo elemetara epogoda, ve} i pokreta~ sedam vetrogeeratora koji proizvode struju za potrebe grada Paga. Vetrogeeratori, ukupe sage 5,95 megavata, pu{tei su u rad u februaru i godi{we }e proizvoditi 15 milioa kilovat-~asova elektri~e eergije. Izgradila ih je hrvatska kompaija "Adria Wid Power" a brdu Rave ako sedmogodi{we aalize opravdaosti tog prvog hrvatskog projekta u podru~ju vetroeegije. Ukupa ivesticija "te{ka" je 6,5 milioa evra. Stubovi koji ose glavu svake vetroelektrae sa geeratorom i reduktorom i lopatice turbie visoki su 49 metara, a promer rotora je 52 metra. Merewa su pokazala da je sredwa godi{wa vredost brzie vetra Ivesticija "te{ka" 6,5 milioa evra a brdu Rave pribliò 6,5 metara u sekudi, a za komercijalu proizvodwu dovoqa je brzia 5,5 metara u sekudi

55 fodu }e se a}i 13 milioa tolara - bi}e utro{ea upravo u te svrhe. To }e, pre svega, pomo}i za{titi okolie i weom o~uvawu za sada- {we i budu}e geeracije. Uz "plavu eergiju", sa "plavim fodom" apravqe je, tako e, jeda od vaìh koraka ka ostvarewu ciqeva koje je Sloveija sebi postavila potpisivawem Kjoto protokola. P.M.P. U HERCEGOVA^KIM HE Preko plaa U hercegova~kim hidroelektraama a Trebi{wici, sa sedi{tem u Trebiwu, do kraja jua ukupo je proizvedeo 674 milioa kilovat- ~asova elektri~e eergije, pa je godi{wi pla ostvare sa 64 odsto, Draga A eli}, pomo}ik direktora hercegova~kih HE, tim povodom isti~e da }e godi{wi pla proizvodwe od milijardu i 48 milioa kwh biti zato preba- ~e, {to omogu}avaju dobra pogoska spremost agregata i pue akumulacije. Po~etkom jula, uz to, o~i{}e je tuel od Gorice, kod Trebiwa, do HE Plat kod Dubrovika u duìi 16 kilometara. He "Trebiwe 2" uskoro zapo~iwe remot, a zavr- {e je i proboj tuela Fati~ko poqe- Bile}ko jezero, koji se gradi za potrebe ovih elektraa. Tuel }e, aime, sluìti za prevo ewe plavih voda iz Fati~kog i Dabarsko poqa u ve{ta~ku akumulaciju Bile}ko jezero. R.E. HOLDING "SLOVENSKE ELEKTRANE" Reovirae hidroelektrae Kompaija "Dravske elektrae Maribor" (DEM), u sastavu Holdiga "Sloveske elektrae", zavr{ila je gotovo dvadesetogodi{wi program moderizacije postrojewa a gorwem toku Drave. Rekostrukcijom svih {est hidroelektraa - Dravograd, Vuzeica, Vuhred, O`balt, Fala i Mariborski otok - wihov kapacitet je uve}a za 25 odsto, a 345 megavata. Ukupe ivesticije u taj projekat u visii 208 milioa evra rezultira}e i pove}awem proizvodwe za 9,4 odsto, a plairaih 1,52 milijarde kilovat-~asova elektri~e eergije u ovoj godii. Na sve~aosti u hidroelektrai "O`balt", posledwoj u kojoj je obavqea moderizacija i koja je upravo apuila 45 godia rada, slovea~ki miistar privrede Adrej Vizjak aglasio je da je ovo do sada ajve}i projekat u hidroeergetskom kompleksu Sloveije. U gradwi i isporuci opreme u~estvovale su i velike svetske firme poput ema~kog "Simesa" MALE HIDROELEKTRANE U MAKEDONIJI Gradi se 20 objekata Ukupa saga malih HE bi}e 20 megavata i skadiavskog kocera ABB. Program moderizacje hidroelektraa u gorwem toku Drave realizuje se od godie. U prvoj fazi do godie reovirae su hidroelektrae "Fala", "Dravograd", "Vuzeica" i "Mariborski otok". Tokom druge faze, zavr{ee po~etkom ove godie, obovqee su i hidroelektrae "Vuhred" i "O`balt". Obima projekat fiasira je ve}im delom iz sopstveih izvora. Jeda od ajve}ih spoqih kreditora bila je Evropska baka za obovu i razvoj. Nako kompletirawa druge faze moderizacije saga svih osam elektraa a Dravi, ukqu~uju}i "Zlatoli~je" i "Formi" u dowem toku te reke, pove}aa je a 575 megavata. Predstoje}om rekostrukcijom "Zlatoli~ja" i "Formia" ukupi kapacitet dravskih hidroelektraa pove}a}e se za jo{ megavata. Postrojewa u sastavu DEM-a treuto podmiruju ~etvrtiu ukupih slovea~kih potreba. Vlada Makedoije i slovea~ka firma Turbo istitut zakqu~ili su protokol o izgradwi 20 malih hidroelektraa, a sporazum o tom poslu potpisali su 17. jua Fatmir Besimi, miistar ekoomije Makedoije i Vladimir Kerco, geerali direktor Turbo istituta. Ivestitor tog projekta, vredog 100 milioa evra, bi}e ova slovea~ka kompaija. Imaju}i u vidu da za taj tip elektraa e podiù brae, zavr{etak projekta predvi e je za dve godie. Projekat se ocewuju posebo za~ajim za ekoomiju i to posebo za sektor eergetike i pozitivo }e uticati a itezivirawe ivesticioog ciklusa i a agaòvawe makedoskih gra eviskih firmi. Prema odredbama protokola, 70 odsto vredosti ove ivesticije realizovalo bi se uz u~e{}e doma}ih preduze}a. Turbo istitut }e, pored pripremawa dokumetacije, biti zaduè i za gradwu i odràvawe elektraa. Male elektrae ima}e ukupu sagu od 20 megavata i proizvodi}e 300 milioa kilovat-sati elektri~e eergije. Makedoija, prema ura eim studijama, ima hidropotecijal za vi- {e od 400 malih HE. Wihova predost je i zato {to predstavqaju ajboqi izbor u za{titi ìvote okolie, jer e emituju {tete materije. Oe, tako e, e zahtevaju izgradwu braa, pa i stvarawe velikih jezera kojima se aru{avaju biqa i ìvotiwska stai{ta. Eergetski osloac u proizvodwi elektri~e eergije u Makedoiji predstavqaju dve termoelektae, jer se iz hidroelektraa godi{we dobija tek 10 do 12 odsto od ukupih koli~ia. Za podmirewe potreba ova dràva, stoga, uvozi oko milijardu kilovat-~asova godi{we. R.E. 53

56 OBNOVQIVI IZVORI OTPADNE MATERIJE I PROIZVODWA STRUJE îsta eergija kao upotreba vredost Odre ee otpade materije mogu da postau alterativi izvori eergije Proces spaqivawa otpada radi dobijawa eergije mora biti strogo kotrolisa Ni ama vi{e isu potrebi cri dimwaci O~uvawe ìvote sredie jeda je od prioriteta svakodevice, a vratiti prirodi oo {to smo joj uzeli glavi je moto. Dobar primer za to je, podse}amo, elektraa u Be- ~u u kojoj se struja proizvodi iz otpada, a iz dimwaka u atmosferu ispu{ta "pre- ~i{}e" vazduh. Da li je ovo za Srbiju daleka budu}ost ili je ovakvo re- {ewe i ama dostupo? Prema re~ima Gordae Perovi}, direktora Agecije za reciklaù, svaka otpada materija koja moè biti sekudara sirovia (oa koja ima upotrebu vredost u procesu u kome je astala ili ekom drugom), treba to i da postae, ta~ije, treba da teìmo tome da sve sekudare sirovie izdvojimo i iskoristimo. - Reciklaà je vra}awe sekudare sirovie u ìvot, u istom ili u ekom drugom procesu. U tom kotekstu odre ee otpade materije mogu da postau alterativi izvor eergije, toplote ili elektri~e. Ako se od ba~eog, odloèog materijala mo- è dobiti eergija, i to je jeda vid reciklaè, tj. upotrebu vredost je dobila materija koja je ije imala. "Ku}i", eidustrijski otpad ima vrlo razolik sastav. U wemu se alazi i orgaski otpad - hraa, ba{teski otpad, sa zeleih povr{ia. Po{to Ako se od ba~eog, odloèog materijala moè dobiti eergija, i to je jeda vid reciklaè u Evropi reciklaà ije dostigla ivo, kao recimo u Japau, ve}ia evropskih gradova je 90-ih godia te- ìla tome da se komuali otpad spaquje i da se ako toga dobije elektri~a eergija - kaè Gordaa Perovi}. Devedesetih godia po- ~eli su ubrzao da se grade isieratori, koji mogu biti razli~itih kapaciteta, a pri wihovoj izgradwi vaò je da se ugrade visokokvaliteti filteri kroz koje prolaze gasovi koji se osloba aju pri spaqivawu. Na{a sagovorica smatra da kod as jo{ ije do{lo vreme za izgradwu takvih objekata, e zato {to ema potrebe za tim, ve} zato {to moramo da u potpuosti kotroli- {emo uslove pod kojima se proces odigrava. - Otpad bi trebalo da se spaquje u isieratorima i da se iz tog procesa dobije eergija, ali samo pod uslovom da objekat bude dobro projektova, da su postavqei kvaliteti filteri i da tu radi visokoobrazovai kadar. Mislim da am e treba jo{ dimwaka sa crim dimom. Treba razmi{qati u tom pravcu jer bismo tu koli~iu eergije siguro mogli da uveèmo u sistem, tj. u mreù - kaè Gordaa Perovi}. Otpad se i daqe e koristi kao obovqivi izvor eergije Kada je re~ o depoijama i tu ima odre eog vida sekudarih sirovia, odoso reciklaè. Na depoiji ostaju brzo razgradqive kompoete (BRK), mahom orgaskog porekla. S obzirom da je depoija bioreaktor a otvoreom, dolazi do biolo{kih i hemijskih reakcija kada otpad odle- ì izveso vreme. Proizvodi raspada otpada i tih reakcija su otpada voda koja ide a do, pa tako i u vodotokove, i gas koji se kre}e po depoiji. Taj gas ~ie odsto metaa, oko 46 proceata ugqe-dioksida i dva odsto su ostali gasovi. Pozato je da je meta samozapaqiv u kocetraciji od pet do 15 odsto u zatvoreom prostoru, pa se zato a mogim smetli{tima razvejava veliki dim. Sama ideja da e{to samo moè da se zapali i gori, avodi a razmi{qawe da to moè i da se pretvori u odre eu vrstu eergije. Primer je qubqaska depoija, gde se izdvojei gas - biogas saku- 54 Sa~uvati prirode resurse Miistarstvo auke i za{tite ìvote sredie poku{ava da a tereu sprovede Nacioalu strategija upravqawa otpadom usvojeu godie i zajedo sa Upravom za za{titu ìvote sredie ulaè puo apora da se izgrade regioale depoije, a predvi eo ih je Kada je regioala depoija u pitawu, pricip je da se ekoliko op{tia u odre eom regiou dogovori i zajedi~ki a jedom mestu izgrade depoiju, {to je praksa i u svetu. Pored toga {to moraju da imaju sve uslove za rad, mogo brè }emo do}i do takvih depoija, mawe ovca }e biti utro{eo, a fiasijska sredstva se mogu dobiti iz iostrastva. Treba da shvatimo da vi{e ismo bogata zemqa i da treba da vodimo ra- ~ua o prirodim resursima - kaè Gordaa Perovi}. Otpad bi trebalo da se spaquje u isieratorima i da se iz tog procesa dobije eergija

57 NORVE[KA DONACIJA ZA MALE HIDROELEKTRANE Dopua postoje}eg katastra kao poklo Razvoj idustrije za proizvodwu opreme za tehologije koje koriste obovqivi izvori u Srbiji u povoju pqa, skladi{ti i pre~i- {}ava i odatle se dobija toplota, odoso elektri~a eergija. Ta koli- ~ia eergije podmiruje potrebe same depoije, ostatak se prodaje elektrodistribuciji, a dobijei ovac se ivestira u abavku vozila, mehaizaciju. - To je aj~istiji vid dobijawa elektri~e eergije, oo {to bi i kod as moglo da uradi - mi{qewe je Gordae Perovi}. - Najva- ìje je iza}i pred javost sa pravim podacima o tome koliko }e projekat da ko- {ta, {ta }e am doeti, odrediti ceu tako dobijee elektri~e eergije i objasiti kako }e sve to uticati a poboq{awe kvaliteta ìvota. Tako e, a saitarim depoijama umesto pasivog treba postaviti aktivi sistem umesto postoje}eg pasivog, a sve to i zbog defiisaih Kjoto protokolom - zakqu~uje Gordaa Perovi}. Aleksadra ôli} Do kraja godie sa orve{kim parterom bi}e potpisa ugovor o doaciji iz koje }e se fiasirati dopua postoje}eg katastra lokacija u Srbiji a kojima bi mogle da se grade male hidroelektrae. U toku su pregovori republi~kog Miistarstva za ekoomske odose s iostrastvom i Miistarstva spoqih poslova Norve{ke o potpisivawu tog ugovora, kaè Mila ]u{i}, iz Direkcije za razvoj i ivesticije Elektroprivrede Srbije. Prema wegovim re~ima obovqivi izvori eergije veoma su prisuti u razvijeim zemqama, gde vlade pomaù izgradwu malih hidroelektraa. O smatra da bi bilo izuzeto koriso da se takva praksa primewuje i u Srbiji. - Potecijal obovqivih izvora eergije kojima Srbija raspolaè ije dovoqo veliki da bi se elimiisali sada{wi problemi sabdevawa. Me utim, to je potecijal koji bi, ako se stavi u fukciju mogao da ublaì uvozu zavisost a{e zemqe. Tako e, treba imati u vidu da je u Srbiji u povoju razvoj idustrije za proizvodwu glave i pomo}e opreme za tehologije koje koriste obovqive izvore eergije - kaè ]u{i}. O podse}a da se dosada- {we bavqewe problemima obovqivih izvora u Srbiji moè oceiti kao sporadi~o, a rezultati zaemarqivim. Za~ajije apore a razvoju programa malih hidroelektraa uloìla je samo mala gru- Etuzijasti, pre svega, zaiteresovai za gradwu mii HE: HE "Sokolovica" pa etuzijasta. Zahvaquju- }i popularosti ovih izvora eergije u Evropi i svetu, ali i sve ve}em iteresovawu privatih ivestitora, obovqivi izvori eergije a{li su svoje mesto u ovom Zakou o eergetici i Strategiji razvoja eergetike do godie. - Strategijom razvoja su predvi ee podsticaje mere za ulagawa u eergetske objekte u kojima }e se koristiti obovqivi izvori eergije, a mogu}osti wihovog kori{}ewa utvr uju se Programom ostvarivawa Strategije. Sve to predstavqa dobru osovu za izradu Nacioalog programa za stimulaciju kori{}ewa obovqivih izvora eergije - apomiwe ]u{i}. Zako o eergetici, prvi je zvai~a dokumet u Srbiji kojim se promovi- {u obovqivi izvori eergije i daje im se prioritet. Wime se ukidaju ograi~ewa iz ekada{we regulative i predvi a se povla{}e status za sve eergetske objekte koji koriste obovqive izvore eergije. To je podsticaj za private ivestitore, {asa za doma}u idustriju i {to je izuzeto vaò, prilika za otvarawe ovih radih mesta, zakqu~uje ]u{i}. D.G.V. 55

58 KULTURA ZAPIS O DRINKI RADOVANOVI] - S POVODOM Ima eka taja veza Skulptura Nikole Tesle - delo vajarke iz Beograda, u{la u ajuæi izbor Komiteta Memorijalog parka a Nijagari 56 Pripremaju}i se za obeleàvawe 150 godia od ro ewa a{eg ajve}eg proalaza~a i au~ika, Tesli Memorijali komitet iz Kaade je, po~etkom godie, raspisao kokurs za vajawe velike skulpture Nikole Tesle koja }e idu}e godie biti postavqea kraj Viktorijiih vodopada a Nijagari. Ocewivao je 18 aplikacija, prispelih iz Kaade, Amerike i Evrope. Drika Radovaovi}, skulptor Ludi omad Ra awe skulpture: "Oko sokolovo", ~uvei srpski izvi a~ iz Prvog svetskog rata ~ija je fotografija svojevremeo obi{la plaetu Posledwe godie ìvota, ve} aslu}uju}i svoju smrt, Sloboda Markovi} - Libero Markoi, provodio je u Drikiom ateqeu, me u weim skulpturama ìvotiwa i qudi, pi{u}i svoje stihove. Bilo je to vreme za pra{tawe i opra{tawe. Dok je Drika vajala wegov veliki portret - o je zauzvrat, islikao uqaim bojama (koje su se slivale kao krvave suze), vrata weog ateqea. Tu je apisao svoj posledwi opro{taji epitaf, kao malu pesi~ku {alu: "Sada idem u kr~mu, a svemu ti hvala. Porazbija}u sr~u! Zbogom mala!" I oti{ao je, doista, ludi omad, Libero Markoi! IZ KWIGE "BURIDANOV KRITIÂR" SLOBODANA NOVAKOVI]A I qubav i ispiracija - Drika sa svojim "modelom" Drikia dela koja as se ti~u Drika Radovaovi} je autor Plakete "\or e Staojevi}" ajvi{eg prizawa koje se dodequje o Dau Elektroprivrede Srbije... wee biste Nikole Tesle, \or a Staojevi}a, Bogoquba Uro{evi}a - Crog... izabrae kao ajboqa re{ewa a javim kokursima, postavqee su u poslovim prostorima EPS-a; velika skulptura \or a Staojevi}a domiira jedim od cetralih trgova u Negotiu; male figurie a{ih pioira elektrifikacije krase kabiete dràvih, au~ih i kulturih istitucija... iz Beograda, jedii je umetik sa a{eg kotieta, pozvaa da u~estvuje a kokursu. Razlog za to su wea autorska dela vezaa za Teslu, koja se alaze u brojim muzejima, istitucijama i u slobodom prostoru gradova Evrope. Najovoji Driki Tesla se, a pomeutom kokursu, ajpre a{ao me u pet ajuspe{ijih radova. Potom je Komitet izbor sveo a svega dva autora: Lauru Brow - Breetvelt iz Kvebeka i a{u Driku. Koa~a odluka je jo{ eizvesa. No, kako bilo, ~iweica da je skulptorka iz Srbije, kao jedia sa prostora Evrope u{la u apsoluto ajuì izbor a jedistveom kokursu, uprili- ~eom o retkom jubileju, predstavqa svojevrsta uspeh, vreda pa`we i pomea. Za oe koji je upozaju ovom prilikom, bura i plodoosa umeti~ki opus Drike, telegrafski bi mogao da glasi: wei mogobroji radovi se alaze u velikim muzejima i zadu- `biama sveta: a Hiladaru, u Miheu, Be~u, Cirihu, Jei, Pragu, Berliu, Moskvi, Americi... Upravo pre dvadesetak daa postavqe je i Driki bareqef Svetog Save, dimezija 2,5 x 3 metra, ispred pravoslave crkve a jedom od miheskih trgova. Wea autorska dela a razli~ite teme, kao i spomeici velikaima a{e istorije oplemewuju trgove, parkove, pravoslave hramove, plaiske vrhove i tihe ravi~arske dolie. Za ovu priliku, iz ogromog mo{tva, pomiwemo samo eke: Kara or- e u Ora{cu, postavqe o 200-godi{wici Prvog srpskog ustaka; kraq Petar I Kara or evi}; vojvode: Stepa Mi{i}, Radomir Putik i Petar Bojovi}; Taasko Raji}; Filip Vi{wi}, Vuk Karaxi}, Jova Du~i}, Isidora Sekuli}, Rade Draiac, Milo{ Crwaski, Sloboda Markovi} - Libero Markoi; Jova Cviji}, Mihajlo Pupi, Miluti Milakovi}; Sveti Sava, episkop Nikolaj Velimirovi}... "Posejala" ih je a- Kara or e u Ora{cu

59 {a Drika diqem svoje Srbije. A o tome za{to je a{a, za{to se usu ujemo da je svojatamo mi u Elektroprivredi Srbije, sledi mala, eobi~a pri~a... Ro ea godie u Stragarima kod Kragujevca, Drika je detiwstvo provela uz oca Bogosava. Bez majke je ostala sasvim mala, tako da je i e pamti. Otac, ia~e radozali, umi, otmei seoski u~iteq, vlasik velike biblioteke - {to ga je ~iilo vrlo eobi~im u okruèwu, trudio se da svojoj devoj~ici adokadi svu materisku qubav. Iz ajraijih se}awa, Drika za ovu priliku izdvaja svoju "elektri~u" pri~u: "Moj tata je objavqe u "ovalu" a prvoj strai lista Politika godie, kao prvi koji je u [umadiji uveo struju u Nikola Tesla i Glava kowa u ergeli Zobatica: Autorska dela u mogim svetskim muzejima seosku {kolu. Dobio je sile pohvale i prizawa, preme{taj u Kragujevac kao agradu, ali, po{to posle rata ikako ije èleo da se odreke svog Svetoga Save, za kazu je poovo vra}e u seosku {kolu. Daas, eto, moj ateqe upravo gleda a velelepi Svetosavski hram. Bi}e da je to ba{ ekakva sudbia"... Potpuo uverea u "taju vezu" sa Teslom, Drika sa iskreo{}u malog deteta opisuje eobi~a doga awa u svom ateqeu, dok je vajala lik osobeog, tajastveog au~ika. Pritom se ozbiqo poziva a svedoke eobi~ih pojava: samo u tim prilikama - ikada pre i ikada potom - sevale su eke muwe, "eksplodirale" sijalice, "struja je tresla" u kupatilu... Ateqeom je gospodario eobja{wivi elektricitet, eka epozata eergija koja ema metafizi~ko obja{wewe. Zaista eobi~o - reklo bi se. No, za{to joj e bismo poverovali? Mo`da su stvaro eke taje sile, koje je Tesla ia~e davo prepozao ili aslu}ivao, ovladale prostorom u kome je umetica, predaju- }i se svom istiktu, èlela da wegovu geijalost ovekove~i svojim ume}em. Ia~e, o Driki, jedoj od a{ih ajugledijih ìvih skulptora, apisa je ogroma broj zapisa kriti~ara, istori~ara umetosti, pisaca, pesika i publicista. Za citirawe tih tekstova iti ima dovoqo prostora, iti su jedio opredequju}i za skicu weog portreta - ma koliko ozbiqo i refereto zvu~ali. Oo po ~emu je Drika osobea i druga~ija, jeste we eobi~i sezibilitet kojim je od svog ateqea a~iila svojevrso svrati{te, prijatu luku u kojoj uto~i{te mira i toplie jedako alaze pisci, pesici - boemi, au~ici, disideti, pri~evi, geerali, politi~ari, kao i ekakav obi~a, a bogme i vrlo eobi~a svet. Sve ih oa do~ekuje sa podjadakom qubavqu i po{tovawem. Svako od wih se ose}a kao da je upravo o taj kome se Drika raduje vi{e o drugima, koga boqe razume i sa kim je sprema da podeli oo ajboqe qudsko {to osi u sebi. I, pri tome, zaista je sasvim iskrea! Posvedo~ili bi svi koji su sa wom podelili svoj bol, svoj uspeh, svoje ìvote dileme i pokajawa. Osim {to je hram stvarala{tva i bo`je darovitosti, ateqe Drike Radovaovi} a velelepom Svetosavskom trgu je mesto a kome se sre}u oi {to se ia~e ikada u ìvotu sreli e bi, staica a kojoj se ~esto, samo u prolazu, zaustavqaju ìvoti putevi svih kojima je Drika, makar a treutak, dozvolila da osvoje weo veliko, esebi~o srce. Estera Mi{kovi} Zgrada a Studetskom trgu broj 5 u Beogradu podiguta je voqom velikog srpskog dobrotvora Ilije Milosavqevi}a Kolarca ( ). Budu}i da ije imao potomstva, imu}i srpski trgovac ìtom i bra- {om ostavio je sve {to je imao svome arodu za {irewe auke i kulture. Godiu daa pre smrti pi{e testamet u kome odre uje: "Da se od svega imawa obrazuje Fod iz koga }e se vremeom imati podi}i srpski uiverzitet...". Nalo- ìo je da se kroz wegov Kwi- èvi fod (koji je osovao 1861.) pomaè srpska kwièvost i da se deo sredstava ZADU@BINE KOLARÊV NARODNI UNIVERZITET upotrebi za izgradwu zgrade uiverziteta. Tako je godie izgra ea zgrada, prema plau arhitekte Petra Bajalovi}a, i u woj je otpo~eo rad Kolar~ev arodi uiverzitet. Zgrada ima veliku kocertu dvorau izvarede akustike i izlo`beu galeriju. U woj se odràvaju predavawa iz svih oblasti auke i umetosti, kursevi straih jezika i predstavqaju ajboqa kwièva, muzi~ka i druga umeti~ka ostvarewa. Ilija Milosavqevi}, ili Ilija Servijaer, kako su ga zvali pa~eva~ki trgovci, ro- e je oko godie u Kolarima, malom mestu blizu Smedereva. Sa suprugom Si elijom postao ~la Matice srpske 1854., a godie ov~ao je pomogao osivawe Srpske prave akademije u Novom Sadu. Sa Tomom Vu~i}em - Peri{i}em osiva Fod za godi{we pomee palim borcima za slobodu otaxbie. Od pomaè razvoj srpske kwièvosti - fiasira objavqivawe doma}ih i prevedeih dela, me u kojima je i prevod romaa "Grof od Mote Krista" Aleksadra Dime Starijeg. Wegov Fod za pomagawe i agra ivawe srpskih kwièvika od prerasta u Kwièvi fod sa kapitalom od dukata. Ostavio je ota~estvu milio diara u zlatu, dukata u gotovii, srebri pribor za 12 osoba i sabqu Tome Vu~i}a. 57

60 58 FESTIVALI BELEF 05 Beogradski letwi festival, populari Belef, bi}e odrà od 30. jua do 31. avgusta sa blizu sto muzi~kih, pozori{ih i programa vizuelih umetosti, a ekoliko lokacija u Beogradu. Orgaizatori ove maifestacije su ajavili dolazak oko hiqadu umetika iz celog sveta u a{ glavi grad. Specijalo za potrebe ovog festivala za javost }e biti otvore poslovi cetar "U{}e" gde }e u toku jula biti izvedea predstava "Klub dru- {tveih igara", po tekstu Ivaa Lali}a, u reìji Egoa Savia. Predstava }e biti a repertoaru Belefa 1.,4., 7. jula. U produkciji Belefa, pored ove predstave, 1. avgusta bi}e premijero izvedee predstava "Kiseoik" ruskog pisca Viripajeva (ia~e jedog od aj~itaijih mladih pisaca u Rusiji ) u reìji Tawe Madi} Rigoat. Rediteqka kaè da se odlu~ila za ovaj komad zbog korespodecije samog teksta sa oim {to se ama ovde doga a, posebo kada je beza e mladih qudi u pitawu, a koje Veripajev u svom komadu opisuje. "Nema veze" je tako e predstava koja }e premijero biti izvedea a Belefu, a re~ je u delu dobitice Nobelove agrade Elfride Jeliek, koje }e reìrati Neboj{a Bradi}. Posebu pa`wu privla~i koprodukcija sa festivalima u Sarajevu MESS, Skopqu MOT i Qubqai Ex poto - re~ je o predstavi "Kad bi ovo bila predstava" mladog bosaskog pisca Almira Im{revi}a, koju }e u Domu omladie u Beogradu reìrati Petar Pejakovi}. Program vizuelih umetosti ovogodi{weg Belefa e}e imati jedu tematsku kocepciju ve} }e biti zasova a dijalozima i komuikaciji, kroz 20 projekata koje realizuje 75 doma}ih i straih autora. Tako }e 29. jula u Movie baru biti odràa prezetacija video-radova umetika iz SAD. Od ostalih programa, izdvaja se rad juòafri~kog umetika Vilijema Ketrixa koji }e prirediti spektakl u Botai~koj ba{ti. Belef 05 doosi i eke ovie. Jeda od wih je filmski program festivala pod azivom "Kug fu a Belefu" koji }e u bioskopu "20. oktobar" orgaizovati rediteq Stefa Arseijevi} i producet Mi{a Mogorovi}. Program je ameweh qubiteqima kug-fu filmova,a bi}e odrà 19. i 20.jula. Kada je muzi~ki program u pitawu, uredici kaù da }e biti proìmawe àrova - roka, xeza, eta i klasike, kao i uvodjewe doma}e muzike a ovaj festival. Posebo je ieteresata susret pet doma}ih rok grupa sa pet a{ih mladih kompozitora ozbiqe muzike. Rezultati wihove saradwe ima}e premijere a Belefu, a prvi takav program je 3. jula u Studetskom kulturom cetru, gde }e "Deca lo{ih muzi~ara" izvesti ameski kompoovao delo mladog,taletovaog kompozitora Ivaa Brkqa~i}a. Programi Belefa 05, koji }e biti odrà pod slogaom "Kocetracija", bi}e i u Barutai i drugim alterativim prostorima, kao i a ulicama i trgovima EXIT 05 Po peti put ove godie bi}e odr- à ajpopulariji, ajve}i i ajpose}eiji muzi~ki festival u ovom delu Evrope - Exit 05. Na Petrovaradiu, u Novom Sadu od 7. do 10. jula astupi}e takve zvezde a kojima bi am pozavideli i orgaizatori mogo ve}ih svetskih festivala. Program festivala }e biti a 19 bia. Exit }e u ~etvrtak 7. jula otvoriti slovea~ka kocerta atrakcija bed Laibach, a glave zvezde tog prvog festivalaskog daa, a verovato i celokupog Exita je bed Uderworld, bed koji je ve} godiama a samom vrhu liste ajboqih elektroskih bedova. Karl Hajd i Rik Smit, frotmei ovog beda, svoj ajve}i uspeh doìvqavaju agaòvawem DJ Derea Emersea. Jeda od ajpopularijih DJ-eva svetske scee Carl Cox bi}e ajve}a zvezda exitovske DJ Aree. Drugog daa festivala a glavoj bii astupi}e ameri~ki sastav Garbage. Ekskluziva je da }e ovaj bed, za koji muzi~ki kriti~ari kaù da zvu~i boqe ego ikada, upravo a Exitu promovisati svoj ovi album "Bleed like me". 9. jula a Petrovaradiu astupi}e velika des zvezda "Fatboyslim". U edequ 10. jula a glavoj bii Exit }e zatvoriti jede od ajve}ih muzi~kih zvezda daa{wice "White stripes". Ovaj bed iz Detroita drì lidersku poziciju retropokreta u rokerolu, a a Exit stiù direkto sa ajve}eg rokerol festivala a svetu iz Glastoburija. Pored ovih fatasti~ih muzi~kih zvezda u pravom smislu te re~i a Exitu 05 astupi}e i Apocaliptyca, Edo Maajka, Rambo Amadeus, Felix de Housecat. Izea ewa sve exitovce o~ekuju a Gree fusio stageu, a kome }e astupati muzi~ari poput Luisa, Esme Rexepove do Massima Saviæa i Partibrejkersa. Orgaizatori o~ekuju publiku e samo iz regioa, jer je ovo ajve}i festival ovakve vrste u ovom delu Evrope, ve} i iz ostalih krajeva starog kotieta. POZORI[TE PONOVO RADOVAN TRE]I NA SCENI ATEQEA jula a Velikoj scei Ateqea 212 premijero }e biti izvedea predstava Radova Tre}i. Ovoga puta u ulozi Radovaa, ali i rediteqa predstave a}i }e se glumac Braimir Brstia. Predstava }e, po ve} i kod as oprobaom brodvejskom receptu, biti izvedea da za daom od 5. jula do 21.jula. Se}amo se pro{le godie je u avgustu i samo tada bila izvedea predstava "Diplomac". Izgleda da se publici ovaj recept dopao pa je Brstia odlu- ~io da sa svojim kolegama poovo oku- {a sre}u a ovaj a~i. Pored wega u predstavi igraju : Gorica Popovi}, Aita Ma~i}, Neboj{a Milekovi}. Verovato }e mogi do}i da vide kako izgleda ovaj Radova tre}i, jer svi pamte ili su bar ~uli za legedarog Zoraa Radmilovi}a koji je ovaj tekst Du{aa Kova~evi}a i proslavio. KWIGE " DO POSLEDWEG DAHA " RADE [ERBEXIJA Za samo par edeqa koliko se alazi u prodaji autobiografsko delo ajve}e gluma~ke zvezde ex-jugosloveskih prostora, a daas ceweog glumca u Evropi i Holivudu, Radeta [erbexije a{lo se me u prvih pet aj~itaijih kwiga u Srbiji. Izdava~i joj predvi aju tek veliku ~itaost, jer dolazi leto, godi{we doba kada ~e- {}e i vi{e provodimo vreme u dru- {tvu kwige. Sam Rade [erbexija je za svoje prvo prozo delo rekao da ije to "ba{ klasi~a autobiografija, jer se vi{e odosi a dest krvavih godia od raspada SFRJ. To je oo {to se videlo sa mog pexera. Napisao sam ovo zato {to sam mislio da sam svojim u~e{}em u ovim a{im ìvotima i vremeima davao

61 PRAZNICI, OBIÂJI, VEROVAWA Jeda od {est prazika koje je hri{}aska crkva posvetila posledwem velikom proroku Svetom Jovau (Ivau) Prete~i, odoso Jovau Krstitequ, pada 24. jua po starom ili 7. jula po ovom kaledaru. Ivada se proslavqa kao da wegovog ro ewa. Od rae mladosti Sveti Jova je ~ezuo za usamqei~kim ìvotom te se zato kad je stasao, odvaìo da ode u pustiwu, u predele oko doweg toka reke Jorda da bi se, u samo}i, predao svojoj misiji: ajavi Hristovog dolaska. Na ikoama je predstavqe kako kr{tava Isusa u Jordau ili kako stoji i desom rukom pokazuje ebo dok u levoj drì dugi {tap s krstom a vrhu, preko koga stoji traka sa re~ima "Pokajte se jer se bliì carstvo ebesko". Pozat je kao Jova Prete~a jer je do- {ao pre Hrista, Krstiteq, zato {to je, pored drugih, IVANDAN krstio Hrista u reci Jorda, Biqober ili Travar jer je ìveo skromo hrae- }i se biqkama, bubama, skakavcima i medom divqih p~ela, a odevao u haqiu od kostreti. Tako e je za- {titik kumstva i pobratimstva. U arodu se veruje da se a Ivada suce tri puta zaustavi a putu preko ebeskog svoda, te se prazik aziva jo{ i Sveti Jova Igrateq. Zabeleèo je i verovawe da se uo~i Ivadaa ebesa tri puta "otvaraju" i da tada astaje vreme ~uda - cvet paprati dobija ~udotvoru mo}, a mesta a kojima je zakopao blago po- ~iwu da svetle plavi~astim sjajem. O Ivadau se pletu veci da bi se pokazalo da je priroda, u razvoju, do{la do zeita. U vece ivawskog cve}a, u koje je obavezo uplitao tzv. ivawsko (ivaovo, bogorodi- ~io) cve}e, bele i ùte boje, stavqa se i beli luk da ku}u ~uva od groma. Devojke, kroz taj veac, gledaju ra awe suca da bi bile rumee kao oo. Prazik je proslavqa i paqewem obredih seoskih vatri koje je omladia preskakala, a stariji prolazili pored wih radi za{tite od zlih sila. koliko sam mogao i ~iio da e do e do rata i stradawa a ovim prostorima." Populari glumac ovih daa zavr- {ava simawe filma " Magla " Xoa Karpetera, kao i filma "Optimista" Mariusa Balkuasa. Prema wegovim re~ima kwiga " Do posledweg daha" je optimisti~o i toplo delo, u kojem je poku{ao da razume i stavove qudi sa kojima se e slaè. O je u kwizi pisao i o svom detiwstvu, odrastawu, kao i o profesioalom radu i ìvotu u Americi. Posebo poglavqe u kwizi je posvetio ~uveom filmskom reditequ Steliju Kjubriku, u ~ijem je filmu "[irom zatvoreih o~iju" igrao pored Toma Kruza i Nikol Kidma. Izme u ostalog, pisao je i o fasciatoj Vaesi Redgrejv (sa kojom je mogo radio dok je ìveo u Lodou), koja je godie u~estvovala u pozori{oj radioici [erbexijiog tetra Ulvses, koje je o osovao a Brioima zajedo sa suprugom, ia~e pozori{om rediteqkom, Lekom Udovi~ki. Zajedo pripremaju predstavu "Hamlet" koja }e premijero biti izvedea ovoga leta, upravo a Brioima. FILM " GRAD GREHA " Siguro ajve}i letwi filsmi hit bi}e film "Si city" ili u prevodu "Grad greha". Re~ je o ajovijem ostvarewu ~uveog rediteqa Roberta Rodrigeza, koga a{a publika pamti kao autora kultog film "Od sumraka do svitawa". Ovaj film je zapravo ekraizacija pozatog stripa Freka Milera.U filmu se prepli}u tri pri- ~e iz stripa, a likovi kao da upadaju jedi drugima u ìvote. U cetru pa- `we je Hartiga, iskusi, ali zamorei policijski detektiv, koga tuma- ~i Brus Vilis. O se alazi u zatvoru zbog zlo~ia koji ije po~iio. Wegovog kolegu tuma~i Beisio Del Toro. A ovi seks-simbol Holivuda, koga je a{a publika imala priliku da boqe upoza u filmu "Bliskost", Klajv Ove tuma~i fotografa koji slu~ajo ubija policajca, posle ~ega mora da se krije. Glave èske uloge u filmu tuma~e Xesika Alba i Rosario Doso. Izmi{qei grad Si city, je smrtoosi grad u kome je policija korumpiraa, a ulice smrtoose. Jedu od scea u filmu reìrao je, za 1 dolar, Kveti Taratio, koji je a taj a~i vratio kolegi Rodrigezu uslugu koju mu je ovaj u~iio za film KILL BILL, za isti hoorar. U filmu se pojavquju i Miki Rurk, Briti Marfi. Elajxa Vud i Xod Hartet. Rodrigez tvrdi da film "Grad greha " defiitivo ije za decu i da bi roditeqi trebalo da pripaze da li }e decu pustiti u bioskop. Ovaj film je premijero prikaza a Kaskom festivalu sa velikim uspehom, a bioskopi {irom Srbije premijeru }e imati u toku jula. "SAHARA" Avaturisticki film "Sahara" ima glavog juaka u stilu Idijae Xousa, ~iji lik tuma~i Metju Mekoahi, pozat po filmovima "Vreme za ubistvo" i "Kako izgubiti de~ka za deset daa". Vrhuski istrazivac, Dirk Pit, krece u avaturu svog zivota kada prihvati lov a blago kroz ajopasije delove Afrike. Trazeci oo sto domoroci azivaju brodom smrti - boji brod izgubqe u doba gradjaskog rata, ispuwe ov~i}ima, Pit i wegov visprei pomo}ik poku{avaju da svojom mudro{}u i jua{tvom pomogu doktorki Evi Rohas (igra je zaosa latio - lepotica Peelope Kruz), koja veruje da je brod ekako poveza sa misteriozom smr}u pojediih staovika te oblasti. Ovo je prvi zajedi~ki film gluma~kog para Kruz-Mekoahi, koji su ve} izveso vreme i u emotivoj vezi. "Sahara" je filmska adaptacija romaa Klajva Keslera i premijero }e biti prikazaa u Beogradu I to a stadiou Ta{majda, jediom bioskopu a otvoreom u gradu. Nako premijere, film }e biti a redovom repertoaru bioskopa {irom Srbije. Ia~e, svetska filmska kritika je ovo ostvarewe oceila kao "fiu, letwu zabavu". Jelea Keèvi} 59

62 ZDRAVQE MIRJANA UGQE[I], PRIMARIJUS: INTERNISTA- KARDIOLOG Izgarawe a poslu To je idividuala kategorija: eko se promeama prilagodi bræe, eko sporije, ali ima i oih koji "puku" a radom mestu O radu a visii Najteæe je oima kojima zalagawe a poslu i trud e prizaju i poslodavci, ali i uku}ai, pa emaju razumevawe za umor i prituæbe 60 Za proizvode radike, motere ili rudare, koji svoj radi da provode a kopovima, ali i za zaposlee a {alterima i qude koji se u dispe~erskim cetrima trude da se preos struje obavqa po plau i bez problema, ve} dve, tri godie sve vi{e vaì pravilo da imaju brì tempo rada i ve}e zalagawe. Promeila su se vremea. Zbog bitke za egzisteciju, mogi rade ~esto i preko graica svojih mo- }i, a eki bukvalo izgaraju a poslu. Ovu pojavu beleì i primarijus, doktorka Mirjaa Ugqe{i}, iterista - kardiolog u zdravstveoj za{titi radika u beogradskom domu zdravqa "Stari grad". Oa kaè kako sidrom izgarawa a poslu e bira - poga a i oe koji se bave itelektualim radom i oi koji rade fizi~ki teàk rad. U posledwe dve godie u ordiacijama lekara sve je vi{e zaposleih koji otvaraju zdravstvee kartoe jer su "pukli a poslu". Sve vi{e je qudi koji e mogu da izdrè ovi tempo rada, pravila igre koja se potpuo razli~ita od oih a koje smo kao acija avikli deceijama. Izjava ekoga da "izgara" a poslu i da e moè vi{e da izdrì, za lekara, ije dovoqa razlog da mu otvori bolovawe. Oi ka- ù - izgarati a poslu e za~i biti bolesta, mada ovaj feome ima svoje karakteristike, koje se a svojevrsta a~i preklapaju sa sidromom zamora, depresijom, aksiozo- {}u... Dr Mirjaa Ugqe{i}, me utim, kaè kako e mo- è da odbije pacijeta koji do e u weu ordiaciju i kaè kako mu je a poslu eizdrìvo. - Sidrom izgarawa je defiitivo sve prisutiji kod as, jer a{i radi qudi su se suo~ili sa problemom esigurosti, ema kotrole rada, ema vi{e odgovaraju}e za{tite radika, a sve u seci privatizacije i reorgaizacije. Pred masova otpu- {tawa iz propalih firmi, a{ tim medicie rada obavqao je sistematske preglede. Qudi su bili u te{kom zdravstveom stawu. Beleìla sam aritmije, ubrzai sr~ai rad, porast krvog pritiska, a Zbog bitke za egzisteciju, mogi rade ~esto i preko graica svojih mo}i i bukvalo izgaraju a poslu oda sam pacijetima morala da prepisujem lekove - beta blokatore, ~ak ~e- {}e ego sedative, ili dodam i malo sedativa, jer je te{ko slu{ati lupawe svog srca u grlu zbog posla, kaè doktorka Ugqe- {i}. Dr Mirjaa Ugqe{i}, me utim, agla{ava kako je sidrom "izgarawa", idividuala kategorija. Neko a poslu moè brè, eko sporije da se prilagodi promeama. Neko - e moè ikako. Struktura li~osti ajbitija je i za a~i a koji }emo se boriti sa stresom, ali i ovim izazovima a poslu. Najteè je oima kojima zalagawe a poslu i trud e prizaju i poslodavci, ali i uku}ai, pa emaju razumevawe za wihov umor i pritu`be. Doktorka Ugqe{i}, me- utim, prime}uje da pravila a poslu u ekim treucima postaju vrlo surova. Kada bi mo`da stvaro trebalo da kaù "e", egzistecija ih tera da idu preko graica svojih fizi~kih i metalih mogu}- osti. Navodi primer oih radika koji posle obavqee o}e "{ihte" odrade jo{ jedo rado vreme za eki privati rad. Nalazi lekara i preporuke o sposobosti za odre eu vrstu posla su, prema tvrdwama doktorke Ugqe{i}, vrlo rigorozi i verodostoji. Rad a visii, a primer ta~o je regulisa zakoom i lekari mogu radiku da odrede privremeu esposobost za tu vrstu poslova, ajduè do godiu daa. Tako e a visiu e sme da ide i jeda radik koji ima ve}i pritisak od 160 sa 100 mm ìviog stuba. Od skora u DZ "Stari grad" abavili su aparat, koji odre uje stawe vestibulara odoso cetra za ravoteù, koji precizo odre uje ko moè, a ko e moè da radi a visii. Nekada su radici dolazili i govorili da se pla{e visie, lekari su mu verovali ili e, a sada imaju Struktura li~osti je ajbitija za a~i borbe protiv stresa a~i da to utvrde mediciski precizo. Drugi je problem, kaè doktorka Ugqe{i}, da li se po{tuje oo {to lekar api{e, a primer da je radik sposoba samo za prizeme radove, ili ga uprkos tome {ef {aqe a visiu. - Na kvalitet rada svakog pojedica uti~u i takvi detaqi, poput ~iweice, da li pored redovog rada radik ima jo{ eki dodati posao, ali mi to e moèmo da utvrdimo, mada svakog pacijeta, uzimaju}i istoriju bolesti, to pitamo. Te{ka su vremea, qudi se bore za o~uvawe posla i za svoju egzisteciju i spremi su da pre}ute bolest. Me utim, mi, lekari, u alazu obavezo tada agla{avamo da pacijet egira da boluje od odre eih bolesti, koje bi a primer bile kotraidikovae za odre ee vrste poslova, obja{wava a{a sagovorica. Obavezo o{ewe za- {titog odela, uzimawe terapije za po~eto oboqewe hipertezije, redova ishraa, koja podrazumeva obavezi doru~ak i zabraa alkoholih pi}a i izbegavawe cigareta, ajkra}a je preporuka doktorke Ugqe{i}, svim

63 Iako smo dugo bili po- {te ei velikih vru}ia, oe su as ipak stigle. Obaraju s ogu i zdrave, a kamoli oe sa "takim" ìvcima ili ekom hroi~om boqkom. Nije lako oima koji posao rade a usijaim ulicama ili povr{iskim kopovima, ali i oima za {alterom u koje "bije" klima ceo da. I za jede i druge ajva- ìje je da uose dovoqo te~osti. To ije fraza, ve} ajozbiqija preporuka. Tako e mogi precee svoju fizi~ku sagu, pa se dodatog posla prihvataju premorei i pregrejai, posle redovog posla ili eoprezo kose travu u dvori{tu kada upe~e ajja~e Suce i tada su aàlost, mogu}e tragi~e posledice. Lekari upozoravaju da se za sport e bira ajtopliji deo daa. HITNA POMO] Voda glavu ~uva Flegmatici dugo ìve Kadidati za "doìveti stotu" isu pu{a~i, qudi koji imaju visok krvi pritisak, {e}er u krvi, povi- {ei holesterol ili su gojazi i malo se kre}u. [asu da se upi{u u stogodi- {wake imaju flegmati~e Slabost, malaksalost, tromost, pospaost, prezojavawe i potiqa~e glavoboqe su zaci upozorewa da vaqa proveriti pritisak i potraìti savet lekara. Ovo vaì i za mla e osobe, koji se izla- ù opasom "koktelu" stresa, edovoqog sa i vru}ia. Mladi qudi sve ~e{}e stiù kod kardiologa. osobe. Sa o dugove~osti star je verovato koliko i samo ~ove~astvo. U kwizi "Put u dugove~ost", dr Makismilija Kocija~i} je objasio i eke predrasude koje prate pri~e o stogodi- {wacima: - Obi~o se misli da stogodi{waci boluju od Alchajmerove bolesti ili da su vezai za krevet, me utim, ispitivawe stogodi{waka pokazalo je da je 75 odsto wih potpuo pokreto i zdravo, a samo 12 odsto koristi {tap ili {take. Za postequ je vezao svega pet odsto qudi u dubokoj starosti. Tako e, tih 75 odsto je vrlo aktivo i rado. Selo Osaica i selo Trov~e, od ve- }ih mesta ajbliè Petrovcu a Mlavi su mesta u kojima ìve ajstariji Srbi. Svojevrsim "jugosloveskim Kavkazom" moglo bi da se smatra podru~je Homoqa, u kome ajvi{e staovika doìvi stoti ro eda. VIRUSI Koliko je opasa koksaki kafa! Veliki broj qudi ~esto samoiicijativo traì da im se u ekoj privatoj laboratoriji ili a Torlaku, u Istitutu za virusologiju i imuologiju uradi, aaliza "a koksaki".razlog - ~uli su da je to vrlo opasa virus, a eko im je rekao da umor i razli~ite tegobe poti~u ba{ od wega. U privatim laboratorijama ova aaliza ko- {ta oko diara. [ta je koksaki virus, obja{wava primarijus dr Radmilo Petrovi}, epidemiolog. - Re~ je o jedom od tzv. eterovirusa, crevih virusa. U ajve}em broju slu~ajeva, ispoqava se kao blaga creva ifekcija, koja proti~e gotovo eprimeto, sa dva-tri proliva i cela pri~a traje jedva ekoliko daa. Kad virus iz creva pre e u krvotok, mo- è da se dogodi da se zaustavi u ekom od orgaa, a primer, u sr~aoj kesi, sr~aom mi{i}u ili mo`daim ovojicama. To su komplikacije koje moè uzrokovati prisustvo koksaki virusa. Dr Petrovi} agla{ava da se to doga a izuzeto retko i samo uz sadejstvo drugih faktora - oslabqeog imuiteta i ekog poreme}aja u cirkulaciji. Koksaki virus je opasa samo za bebe. Do {kolskog uzrasta ificira se izme u 60 i 70 odsto staovi{tva. Tako ~ovek sti~e atitela i osi ih celog ìvota. Ako eko "presko~i" i e odboluje virus u mladosti, moè da se dogodi da mu u zrelom dobu zagor~a ìvot, ali a{i epidemiolozi smatraju da je kod as briga o tome da li je koksaki virus krivac za e- ~ije muke - preteraa. Ipak, pojedii tipovi koksaki virusa mogu da izazovu ozbiqe komplikacije, ali vrlo,vrlo retko. Re~ je o bolu izme u rebara, serozom meigitisu, vrlo retko de~joj paralizi, te{kim sistemskim oboqewima, zapaqewima sr~ae kese ili miokarditisa, mogu da izazovu zapaqewe plu}a, ospu i hepatitis... - Virus koksaki se - e le- ~i. êka se da pro e, da se srce oporavi. Za~i, ema i jedog ativirusog leka, iti atibiotika, jer oi e deluju a viruse. Lekari koji zaju s ~im imaju posla, preporu~i}e samo - mirovawe, kaè dr Petrovi}. Kao i kod svake druge creve ifekcije, mogu}e je spre~iti pojavu koksaki ifekcije i to prawem Evo, ajzad, mediciske vesti koja }e kod mogih umawiti ose}aj griè savesti dok ispijaju tre}u ili ~etvrtu kafu, tvrde}i da im to prija I pomaè kada rade. Qudima koji piju ekoliko {oqica kafe devo preti zato mawa opasost da obole od aj~e{}eg oblika {e}ere bolesti, ~ak i ako su gojazi, tvrde ameri~ki istraìva~i sa Harvarda. Studija, sprovedea a qudi, ukazuje da kafa sa kofeiom moè a pozitiva a~i da uti~e a metabolizam, jer sadrì za~aje koli~ie kalijuma, ijacia, magezijuma 61

64 TURIZAM U OÊKIVAWU PRVIH GOSTIJU Mi}a Stamei}, upravik hotela Jezero Drugi ìvot "Jezera" Peru}ac je prelepo mesto: ima reku, jezero i plaiu, a ba{ tu pre skoro tri deceije podiguto je zdawe koje je bilo gotovo sasvim propalo, dok ga Epsturs u zatoj meri ije obovio, pa je poovo gostima a usluzi Za{to se ajkra}a reka u Srbiji aziva Godia, da li je Mi}a ime ili adimak Ko kaè da je pro- {ao sveta a ije bio u Peru}cu, triaestak kilometara udaqe od Bajie Ba{te, tvrdwa mu se odràti e moè. A ko je jedom bio u Peru}cu, a druga mesta ije morao i}i. Uostalom, ije ~udo {to je Pa~i}eva omorika, birkaju- }i po celoj zemaqskoj kugli, odabrala da joj ba{ ovde bude prirodo stai{te. Ovde ima svega. Ovde su i jezera i plaia i reke. Ovde su sportska igrali{ta, lovi- {ta, plaiarske staze i domovi, pastrmke, lipqa i mladice, puèvi i pe~urke, ~amci i splavovi, stada ovaca, jagawaca, lekovito i miomiriso biqe koje se rosi, svetluca, cakli pri svakoj sve- ~aosti svitawa, do~im ima oih koji tvrde da su lep{i smiraji daa. Tako im se ~ii kad gledaju zalazak Suca, a kad izgreva, oda tvrde da je jutro ajlep{e. Ovde je sve ajlep{e. Ovde su kosci i drvose~e, }umurxije i majstori za pe- ~ewe kre~a i ~uvee rakije. (Fracuzi imaju Briìt Bardo, a mi BB kleku i u predosti smo. Jer, {to je * Posle skoro deset godia uru{ivawa, hotel je, evo, obu~e u ovo odelo. Iako ije ba{ ceo u ovom ruhu (jo{ se preure uje drugi sprat) hotel je oomad (poovo) sve~ao otvore * starija, rakija je boqa.) êga sve ima ovde - e moè se abrojati a da opet e{to e ostae ezapisao. E, pa ba{ tu, uz jezero Peru}ac, uzdiè se stamei, prostra i lep hotel Epstursa azva Jezero. Ovih daa po~eo je svoj ovi, drugi ìvot. Prvi put sve~ao je otvore pre epuih trideset godia, a kada se zaratilo u wemu su se smestile izbeglice. Bilo je i vojske. Izbeglice su odskora u ovom stai{tu, pa se prioulo obovi zdawa. Propalo je gotovo sve. Moralo se zamewivati ovim. îtavi su ostali samo zidovi. Ali, ~vrsti su to i stamei zidovi. Gradilo se u oo vreme po svim gra eviskim propisima, a bilo je bogme i para. Svedok je i prava botai~ka ba{ta oko hotela koja je daas, o~i{}ea i potkresaa, velelepa tridesetgodi{wakiwa. Podigut je tada za graditeqe (uglavom stru~wake) reverzibile hidroelektrae Bajia Ba{ta, a kada su oi oti{li, postao je hotel otvoreog tipa, s tim {to su, ipak, radici elektroprivrede imali (i imaju) predost. Posle skoro deset godia uru{avawa, hotel je, evo, obu~e u ovo odelo. Poovo mu blista lice i svetli pogled, mada se jo{ mogu azreti tragovi preìvqeog. Pa iako ije ba{ ceo u ovom ruhu (jo{ se preure- uje drugi sprat) hotel je oomad (poovo) sve~ao otvore. Vaqa mu od srca ~estitati. U hotelu "Jezero" gosti sada mogu da koriste trideset soba a prvom spratu, od kojih su osam apartmai. Na raspolagawu im je baket sala, kafaa, restora, sala za televiziju, prodavica prehrambee robe... êmu prodavica? Nije zaemarqiv broj gostiju koji koriste apartmae i èle sami da pripremaju hrau. Osim pomeutih, ima ih u deset bugalova pored hotela. Pet su dvokreveti, a pet ~etvorokrevti sa mogu}o{}u dodavawa jo{ jedog kreveta. Svaki buga- Hotel Jezero obu~e u ovo odelo 62

65 lov ima potpuo opremqeu ~aju kuhiwu, trpezariju i televizor. - Spremi smo za prve goste, - kaè upravik hotela Mi}a Stamei} (51). O~ekujemo pre svega a{e qude iz elektroprivrede. Ne samo da do u a klasi~a godi{wi odmor, ve} i da dolaze a po tri-~etiri daa, spojeo s vikedom, da se odmore. Ovo mesto je aro- ~ito pogodo za semiare, za~ajije sastake EPS-a, jer hotel ima za to ameske prostorije i ostale uslove. I e samo to. Kada se zavr{i radi deo, preostalo vreme se moè provesti u razovrsoj zabavi i odmoru. I zaista, ovde ima svega, za svakoga. Jezero Peru}ac (duga~ko 52 kilometra), astalo zaja- àvawem Drie, braom za hidroelektrau (duga~ka 461 a visoka gotovo devedeset metara), pruà moge milie. Na jezeru je ogroma poto za kupa~e koji ima i ~etiri mala bazea za decu. To je, dakle, ure ea plaà koja ima i spasioce. Mogu se izajmiti ~amci i kajaci, a po èqi, ve}oj grupi a raspolagawu bi bio i splav. Moè se pecati. Na recepciji hotela "Jezero" gost ima mogu}ost da kupi ribolova~ku dozvolu za odre ei period, kao i da izajmi {tapove. Ko voli, moè oti}i a izlet u Nacioali park Tara, u okviru kojeg je i ovaj hotel. Tara je pitoma plaia bogata jedistveom li{}arsko-~etiarskom {umom. Tu, izad sredweg toka Drie, raste ~uvea Pa~i}eva omorika. Na Predovom krstu, ravi{tu a Tari 15-tak kilometara od Hotela, Nacioali park Tara izgradio je lepote plaiske ku}e od kojih je jeda Lova~ki dom. U wemu ima soba i hrae, moè se boraviti kao u svakom hotelu. Pet kilometara daqe je prekrasa Cee pasioa Cea pasioa u hotelu "Jezero" za leto godie (u periodu od 25. jua do 10. septembra) je za jedokrevete sobe 1.400, dvokrevete i za trokrevete diara devo. Samo o}ewe u tom periodu u wima staje 700, 550 i 500 diara. U jeku letwe sezoe cee po osobi u dvokrevetom apartmau su 580, a u ~etvorokrevetom diara devo. Po zavr{etku ovog perioda od 10. septembra cee pasioa za jedokrevete sobe bi}e 1.180, za dvo i za trokrevete 980 diara. No}ewe u wima bi}e 600, 450 i 400 diara, a cee po osobi u dvokevetom apartmau su 480, a u ~etvorokrevetom 460 diara. vidikovac Biqe- {ka stea, gde je Petar Lalovi} simio pozati film Kad ptice e polete. Kada se kree a takav izlet, u hotelu se pripreme la~ paketi, pa gosti gore provedu deo daa koji ostaje u ezaboravoj uspomei. Moè gost posetiti reverzibilo jezero "Zaovie". Nastalo je pregra ivawem gorweg toka re~ice Beli Rzav u ~iju se akumulaciju kada je visok vodostaj, pumpa voda iz jezera Peru- }ac. Pumpa se kroz ogrome cevi, postavqee u tuelu, duga~ke gotovo deset kilometara. Odatle se voda istim cevima u vreme iskog vodostaja vra}a u Driu i koristi za pravqewe struje. Koga e zaimaju i graditeqstvo i jezera, ima * Pet kilometara od hotela je prekrasa vidikovac Biqe{ka stea, gde je Petar Lalovi} simio pozati film Kad ptice e polete. * priliku da poseti maastir Ra~u, ~uve po moasima-prepisiva~ima, koji, dakako, ima veliku kulturo istorijsku vredost. Mokra Gora je tridesetak kilometara odavde. Na obrocima Tare, kraj jezera, a Xai}ima, ovoga leta }e se odràti Ekolo{ko-rekreativi kamp Peru}ac I da e abrajamo daqe, ve} da se vratimo u a{ hotel gde as ~eka Mi- }a Stamei} sa, zasad, petaestak zaposleih. Te{ko je poverovati, ali istiito - Mi}i je pravo ime Mi}a, a e adimak. I wegov pradeda se tako zvao. Ne zam da li jo{ egde ima takvog Mi}e, kao {to e zam ima li igde kra}e reke od Vrela. (Reka je, a e potok, zbog bujosti, koli~ie vode koja je ~ii rekom.) Duga~ka je 365 metara i uliva se u Driu, dva kilometra od hotela Jezero. Zbog duìe azivaju je jo{ i - Godia. Izme u weog izvori- {ta i Drie pre 36 godia Ribarsko gazdistvo Beograd izgradilo je ribwak pastrmke a gotovo pola hektara. Zato ovde uvek ima sveè pastrmke, kao i ribe iz Drie koju love alasi. Mi}a Stamei} je hotelijer po obrazovawu. Ima vi{u spremu. Predavao je u Ugostiteqskoj {koli u Bajioj Ba{ti. Bio je fudbaler a ostao sportski rukovodilac, bio je i sidikalista, ali ovaj posao ajvi{e voli. A to da eko voli (ili e voli) svoj posao - odmah se vidi. I Mi}i {urak je ugostiteq. Ima motel a Sej- {elskim ostrvima. Mi}a ikako da stige da ga poseti, ali je zato Sloboda Raki}, {urak, posetio wega. Pa i simio Peru}ac, filmski. Prikazivao a Sej{elima prijateqima, a jeda se Nemac mogo zagrejao da do e i kupi Peru}ac. To je oo {to mei treba! To je oo pravo! Tako e~ega igde ema! - vikao je Nemac. Poùrite, do ite u Peru}icu, do ite u "Jezero" pre Nemca, dok su jo{ ovde Epsuturs i Mi}a. Dok smo a{i. Sloboda Stoji}evi} 63

66 JUTRO U BUDVI Kupa~ica, gola, sama Kada iz Epstursovog hotela Park po ete ka morskoj obali, treba da prepe{a~ite ~itavih desetak metara. Iz ba{te hotelskog restoraa puca vidik a Slovesku plaù i daqe, a pu~iu. Ustao sam u rao jutro, dok je svawavalo. Tada smo bili budi samo jeda golub i ja. U daqii, stari grad Budva kao da je uroio i zaplivao, od vetrova zaklawaju}i predivi morski àl. Na Sloveskoj pla- ì postrojei sucobrai od trske, ispod wih leàqke, puste. Na susedoj plaì, bez sucobraa, ve} sedi jeda kupa~ica, gola. Gola je vaqda zato {to je rao, pa je iko e vidi, ili zato {to je od broze, e moè da pobege, pa se i plaà, po woj, aziva Kupa~ica. A opet, malo daqe, obalom ka gradu, terasa ekspres restoraa Maojlovi} jo{ ije postavqea ali se otuda vidi prelepa paorama. A tek kada se uveliko odjutri, pojave si prvi gosti. U kafeu Aleksadar, ili ba{ti restoraa Hotela Park, svejedo. Po~iwe àmor, muzika sa razglasa, cika i vika, i tako, sve do duboko u o}. S.S. 64

67

68

Гледај више