I str. korica za PDF.cdr

Транскрипт

1 Bojan Kova~i} Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Beograd, Srbija Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije Stru~ni rad UDC: /.97 BIBLID: X, 34 (2008), 2-3, UVOD Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je formirana zbog strate{ke potrebe Srbije za unapre ewem uslova i mera za racionalno kori{}ewe energije i energenata. Osnovana je godine u okviru reforme energetskog sektora, a uz finansijsku podr{ku Evropske Unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju (iz programa CARDS). Predlagawem podsticajnih mera za pove}awe energetske efikasnosti i promovisawem zna~aja energetske efikasnosti, kao i upravqawem programima i projektima za racionalno i {ire kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora energije (jednim od kqu~nih faktora odr`ivog razvoja), Agencija doprinosi unapre ewu dru{tveno odgovornog pona{awa prema energiji u svim strukturama dr`ave i dru{tva. Na taj na~in se poboq{avaju indikatori efikasnog kori{}ewa energije u Srbiji i posredno doprinosi efektivnosti nacionalnog energetskog sistema i energetskoj bezbednosti zemqe. Kqu~ne re~i: energetska efikasnost, Agencija za energetsku efikasnost, odr`ivi razvoj Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapre ewa stepena racionalnog kori{}ewa energije u svim sektorima potro{- we, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poqoprivreda, javne komunalne delatnosti, doma}instva). Tako e, na{a industrijska preduze}a prema zvani~nim podacima po~iwu da se oporavqaju od posledica dugogodi{we stagnacije i nazadovawa. To se posebno odnosi na mala i sredwa preduze}a, koja zbog svoje fleksibilnosti, sa adekvatnim upravqawem i primenom novih pristupa u poslovawu i proizvodwi, mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije (AEE) formirana je zbog strate{ke potrebe Srbije za unapre ewem uslova i mera za racionalno kori{- 117

2 }ewe energije i energenata. Osnovana je godine u okviru reforme energetskog sektora, a uz finansijsku podr{ku Evropske Unije (EU) preko Evropske agencije za rekonstrukciju (iz programa CARDS). AEE je posebna republi~ka organizacija, neprofitnog karaktera, i ima svojstvo pravnog lica. Sada{wi pravni sta tus AEE definisan je Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu 1. avgusta godine. Zakon o energetici ure uje osnivawe (~lan 146), poslove (~lan 147) i po~etak rada AEE (~lan 167). Predlagawem podsticajnih mera za pove}awe energetske efikasnosti i promovisawem zna~aja energetske efikasnosti, kao i upravqawem programima i projektima za racionalno i {ire kori{}ewe energije iz obnovqivih izvora energije (kqu~nih faktora odr`ivog razvoja), AEE doprinosi unapre ewu dru{tveno odgovornog pona{awa prema energiji u svim strukturama dr`ave i dru{tva. Na taj na~in se poboq{avaju indikatori efikasnog kori{}ewa energije u Srbiji i posredno doprinosi efektivnosti nacionalnog energetskog sistema i energetskoj bezbednosti zemqe. Dru{tvena odgovornost jeste ono {to smo usvojili kao na{u vrednost i nastavi}emo da uti~emo na druge subjekte dru{tva i dr`ave da racionalno koriste energiju, odnosno sprovode aktivnosti iz wihove nadle`nosti da bi do toga do{lo. STRUKTURA POTRO[WE ENERGIJE U SRBIJI Ukupna planirana primarna energija za potro{wu u godini iznosi 15,583 miliona ten*, {to je za 5% vi{e od procewene ukupne koli~ine primarne energije u godini koja iznosi 14,824 miliona ten [1]. Potrebna koli~ina ove energije obezbedi}e se iz doma}e proizvodwe i neto uvoza. Doma}a proizvodwa primarne energije prikazuje godi{wu eksploataciju/kori{}ewe doma}ih resursa na godi{wem nivou: ugqa, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovqivih izvora energije (hidropotencijala i biodizela)(sl. 1). Planirana proizvodwa primarne energije u godini iznosi 8,939 miliona ten i za 2% je ve}a od procewene proizvodwe u godini. Planirani neto uvoz u godini od 6,490 miliona ten je za 6% ve}i od neto uvoza u godini. Projektovana uvozna zavisnost za godinu iznosi 42%, {to je za 1% vi{e od procewene uvozne zavisnosti u godini koja iznosi 41%. Mo`emo zakqu~iti da je pove}awe uvoza logi~no (trenutno je na{a energetska zavisnost oko 42%), jer se sve vi{e okre}emo gasu, kao ~istijem i efikasnijem energentu, a wega u velikoj meri moramo da uvozimo. No, sli~na tendencija je i u EU, gde je, trenutno, uvozna zavisnost 50%, sa tendencijom da bude 70%, a ~ak 90%. Zato, izme u ostalog zemqe ~lanice EU poku{avaju da unaprede energetsku efikasnost i zato je po~etkom pro{le godine postignut tzv. dogovor o novoj energetskoj politici EU, Slika 1. Potro{wa primarne energije (Mten) u Srbiji godine * tona ekvivalentne nafte 118 koji je ukqu~io tzv. paket 3 20% (energetska efikasnost, obnovqivi izvori energije, smawewe emisije CO 2 ).

3 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) Struktura finalne potro{we energije po sektorima potro{we je slede}a: saobra}aj 26%, industrija 34%, ostalo (doma}instva, javne i komercijalne delatnosti JKD, poqoprivreda) 40%. To zna~i da planirana finalna potro{wa najvi{e raste u sektoru saobra}aja i to za 12% u odnosu na godinu, zatim u ostalim sektorima (doma}instva, JKD, poqoprivreda) za 7% vi{e nego u godini, dok je rast potro{we u industriji za 5% ve}i od procewene potro{we za godinu. U strukturi potro{we finalne energije po energentima, najve}i je porast potro{we gasovitih goriva i to za 24% vi{e nego u godini i te~nih goriva za 12% vi{e od procewene potro{we u godini. U godini potro{wa elektri~ne energije je za 7% ve}a od procewene u godini, potro{wa toplotne energije za 5%, dok }e se potro{wa ~vrstih goriva smawiti za 10% u odnosu na potro{wu iz godine. Struktura finalne potro{we energije sa ocewenim tro{kovima za potro- {enu energiju po industrijskim granama pokazuje da ~etiri industrijske grane (hemijska industrija, industrija gra evinskog materijala, crna metalurgija i industrija papira) u~estvuju u potro{wi fosilnih goriva sa oko 75% (sl. 2). Sli~no je i sa finalnom potro{wom elektri~ne energije. Industrijski sektor u Srbiji odlikuju kori{}ewe zastarele i energetski neefikasne tehnologije, zna~ajni gubici i neadekvatno pra}ewe potro{we energije. Na to se nadovezuje jo{ uvek nedovoqan nivo informisanosti i spremnosti menaxmenta o na~inima kako mogu poboq{ati energetsku efikasnost u svojim preduze}ima. Naravno da investiciona ulagawa u mere u{tede energije konkuri{u drugim potencijalnim ulagawima, npr. u proizvodnu opremu, unapre ewe procesa prodaje itd., koje ~esto prati nedostatak sopstvenih investicionih potencijala preduze}a i neatraktivna kreditna ponuda bankarskog sektora. Pored toga, poslovodstva su nerado spremna da ula`u u mere energetske efikasnosti ~iji je pe riod povra}aja ulo- `enog novca du`i od dve godine. Prema podacima iz Statisti~kog godi{waka za godinu [2] sektor industrije u potro{wi finalne energije u~estvuje sa oko 24% (2006. godine), {to je pove}awe od nekoliko procenata u odnosu Slika 2. Struktura potro{we energije u industriji Srbije (DI drvna industrija, OI ostala industrija, TI tekstilna industrija, OM obojena metalurgija, MK metalski kompleks, PPP proizvodwa i prerada papira, IN industrija nemetala, EbEl energetika bez elektroprivrede, IP industrija papira, CM crna metalurgija, IGM industrija gra evinskog materijala, HI hemijska industrija) 119

4 na godinu. Ukupna potro{wa energije u industriji se, tako e, pove}ala za oko 10%, {to mo`e ukazivati na intenzivniju poslovnu aktivnost. Me utim, ako analiziramo energetski intenzitet u industriji vide}emo da je on 0,6 kg ekvivalentne nafte po dolaru bruto nacionalnog proizvoda, {to je i do ~etiri puta ve}a vrednost u odnosu na razvijene zemqe EU. Ipak, sa zavr{etkom procesa privatizacije, mo`e se o~ekivati da }e i na{a preduze}a da se uhvate u ko{tac sa izazovima koje o{tra konkurencija na savremenom tr`i{tu nosi sa sobom. U tom smislu, potrebno je da najvi{i rukovodioci na{ih industrijskih preduze}a {to pre uvide neophodnost uvo ewa modernog pristupa energetskog menaxmenta, odn. doma}inskog gazdovawa energijom. AEE se, tako e, zala`e za zakonsko uvo ewe sistema energetskog menaxmenta, ne samo u industriji, ve} i u op{tinama. AKTIVNOSTI AGENCIJE ZA ENERGETSKU EFIKASNOST Industrija Imaju}i u vidu sve navedeno, AEE je definisala i pokrenula strate{ki pro - gram Energetska efikasnost u industriji u ciqu doprinosa poboq{awu racionalnog kori{}ewa energije u industriji u Srbiji. Kqu~ni elementi u sprovo ewu ovog programa treba da budu energetske revizije i energetski menaxment (gazdovawe energijom). Gazdovawe energijom je sredstvo za postizawe i odr`avawe takve vrste u{teda, tako {to se energijom gazduje na isti na~in kao i bilo kojim drugim resursom preduze}a, smawuje se rasipawe i obezbe uje da su tro{kovi za energiju svedeni na min i mum. Gazdovawe energijom je neprekidan proces koji obuhvata pra}ewe energetskog u~inka i neprestano pronala`ewe na~ina da se on odr`i i poboq{a. Uz modernu opremu, napori energetskog menaxera i svih zaposlenih mogu da se dopune au to matskim sistemima za merewe, pra}ewe i kontrolu kqu~nih parametara koji uti~u na kori{}ewe energije. Ipak, napori pojedinaca su uvek zna~ajniji: gazdovawe energijom je orijentisano ka qudima. AEE je realizovala vi{e obuka kojima je prisustvovalo preko 150 polaznika iz 80 preduze}a. Obuke su bile iz oblasti izrade energetskih revizija, prethodnih studija opravdanosti za uvo ewe sistema za gazdovawe energijom, biznis planova i dr. U sektoru energetske efikasnosti u industriji AEE u~estvuje na realizaciji projekta Norve{ka pomo} Srbiji za sprovo ewe politike energetske efikasnosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokola. Ovaj projekat, kojim rukovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, predvi a pomo} Regionalnim centrima za energetsku efikasnost (trenutno ih ima 5 u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu i Kraqevu) i Mre`i za energetsku efikasnost u industriji, kao i pripremu strategije i projekata mehanizma ~istog razvoja (Clean De vel op ment Mech a nism CDM). AEE je dala svoj doprinos i u realizaciji zaokreta u menaxmentu (Turn Around Man age ment TAM) i programu pru`awa pomo}i u razvoju malih i sredwih preduze}a (Business Advisory Program BAS), koji imaju za ciq pove}awe konkurentnosti srpskih preduze}a. U tom smislu, AEE pru`a punu podr{ku razli~itim inicijativama kompanija za promovisawe energetski efikasnije tehnologije u razli~itim industrijskim oblastima. Pored toga, AEE nastavqa da, kao i ranijih godina sara uje sa Privrednom komorom Srbije, kao i regionalnim privrednim komorama. 120

5 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) Zgradarstvo U okviru strate{kog programa Energetska efikasnost u zgradarstvu [3], AEE Republike Srbije je u i godini realizovala projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama demonstracioni projekti ~ija je ocena efekata primewenih mera za pove}awe energetske efikasnosti u toku. Aktivnosti ovog Projekta sprovode se uz finansijsku podr{ku EU, preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratne finansijske pomo}i Srbiji obezbedila poseban fond za unapre ewe energetske efikasnosti u zgradarstvu u iznosu od 1.650,000. Na sl. 3 prikazan je napredak u pogledu energetske klase zgrade {kole za decu sa posebnim potrebama Radivoj Popovi} u Sremskoj Mitrovici. U ciqu pove}awa energetske efikasnosti objekta, projekat je obuhvatio: zamenu 222 m 2 postoje}ih drvenih prozora, vrata i svetlarnika, novim izra enim od trokomornih PVC profila sa dvostrukim zastakqewem (isporuku i monta`u 83 nova PVC prozora, tri prozora sa lukom, dva svetlarnika, dvoja vrata); obradu {paletni i izradu i monta`u spoqnih i unutra{wih solbanka; zamenu dotrajalog kotla na lo`- -uqe novim kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage 500 kw, sa gorionikom i prate}om opremom; izgradwu kotlarnice; nabavku, ugradwu i prikqu~ewe na mre`u nove merno-regulacione stanice sa pripadaju}om opremom; ugradwu termostatskih radijatorskih ventila (donacija firme Danfoss). Nakon realizacije projekta potro{wa energije u zgradi je smawena sa 120,18 na 55,18 kwh/m 2. Ina~e, mo`e se predvideti da }e najvi{e pote{ko}a, {to je pokazala praksa i u zemqama EU, biti u implementaciji EU Direktive o energetskim karakteristikama zgrada, pre svega sistema sertifikacije zgrada. Mi predla`emo da se u Srbiji ve} sada otpo~ne sa implementacijom ove direktive. Radi toga smo preveli ovu Direktivu i odr`ali stru~ni sem i nar uz pomo} eksperata iz nema~ke Agencije za energiju (DENA), a u saradwi sa In`ewerskom komorom Srbije i wenim regionalnim jedinicama odr`avamo predavawa namewena, pre svega, in`ewerima projektantima. Posebno treba naglasiti da bi doslednom primenom sada va`e}eg JUS.U. J i drugih prate}ih standarda o projektovawu novih stambenih zgrada i wihovoj toplotnoj za{titi, bilo mogu}e smawiti projektnu instalisanu snagu za grejawe za 30 40% i ostvariti pribli`no toliku u{tedu u energiji za grejawe [4]. AEE je i godine nastavila sa u~e{}em u projektu Nacionalnog programa energetske efikasnosti Ministarstva nauke Primena evropskih postupaka za izra~unavawe potrebne i odre ivawe dozvoqene specifi~ne potro{we energije za grejawe novih i postoje}ih stambenih zgrada, ~iji je jedan od ciqeva poboq{awe doma}e tehni~ke reg u la tive. Nakon ratifikacije u parlamentu, AEE }e nastaviti da realizuje do sada veoma uspe{an projekat Pove}awe energetske efikasnosti u Srbiji, koji se finansira iz sredstava Republike Srbije iz kredita Svetske banke, a koji obuhvata energetsku rehabilitaciju {kola, bolnica i ustanova socijalne namene. Projekat ima za ciq: 121

6 122 Slika 3. Primer realizovanog projekta u Sremskoj Mitrovici efekti smawewa potro{we energije

7 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) unapre ewe energetske efikasnosti u javnim objektima socijalne namene ({kole, bolnice, domovi starih, domovi za siro~ad), primenom mera na gra evinskom omota~u, sistemu grejawa i unutra{wem osvetqewu, pove}awe subjektivnog ose}aja komfora kod krajwih korisnika, i podizawe nivoa svesti krajwih korisnika o energetskoj efikasnosti, potrebi za racionalnim kori{}ewem energije i u{tedama koje se mogu posti}i. Tehni~ki konsultanti za komponentu Be prve faze projekta bili su JV BDSP Partnership Ltd. Lon don i Energoprojekt Entel Beograd, dok je konsultant za sociolo{ka istra`ivawa bio PR Komunikacije Hill & Knowlton Qubqana. Dosada{we evaluacije pokazale su u{tedu i do 50% u energiji i emisiji CO 2. Vrednost druge faze projekta jeste 28 miliona dolara, sa u~e{}em Srbije od 2 miliona dolara. Tim sredstvima energetski }e biti rehabilitovan Klini~ki centar Ni{, kao i oko 46 {kola, bolnica i ustanova socijalne namene {irom Srbije. Prva faza, vredna 25 miliona dolara, trajala je od godine, i u tom periodu je u skladu sa procedurama Svetske banke energetski rehabilitovan Klini~ki centar Srbije i 28 {kola i bolnica. Projekat je dobio nagradu Green Award za godinu, kao najboqi od svih projekata Svetske banke koji se bave problematikom energetske efikasnosti, pa je i to jedan od razloga {to su odobrena nova, jo{ ve}a sredstva za novu fazu. Ina~e, rok povra}aja investicija na osnovu u{teda je za sve objekte mawi od 10 godina, koliki je grejs pe riod otplate. Op{tine Daqinsko grejawe Gra ani Srbije do nedavno nisu obra}ali veliku pa`wu na o~ekivanu potro{wu energije u zgradama zbog relativno niske cene goriva i energije, ali i iz drugih razloga. Na primer, naplata grejawa za stanove i prikqu~ewe na daqinsko grejawe je normativno, odnosno vr{i se po kvadratnom metru stambene povr{ine. Ovo zna~i da stanovi sa velikim potrebama za grejawem imaju istu cenu grejawa kao i stanovi iste kvadrature sa mawim potrebama za grejawem, dakle, stanovima sa dobrom izolacijom i dobrim, zadihtovanim prozorima. Prema na{oj zakonskoj regulativi predvi a se da uskoro naplata po~ne na osnovu izmerene potro{we toplote za grejawe, te }e godi{wi tro{kovi za grejawe morati da se uzmu u obzir prilikom kupoprodaje i iznajmqivawa stanova, kao {to je to npr. slu~aj u Nema~koj. U okviru vi{egodi{weg strate{kog programa Energetska efikasnost u komunalnoj energetici, koji treba da doprinese pove}awu energetske efikasnosti i smawewu potro{we energije u objektima i sistemima za koje je odgovorna lokalna (op{tinska) samouprava, AEE Republike Srbije je u i godini realizovala projekat Energetska efikasnost u komunalnoj energetici demonstracioni projekti. Ciq Projekta bila je demonstracija koncepta energetske efikasnosti na primeru daqinskog grejawa stambenih zgrada i pove}awe pouzdanosti isporuke toplotne energije, odnosno smawewe potro{we toplotne i elektri~ne energije u 123

8 sistemu daqinskog grejawa na strani isporuke, bez smawewa komfora u grejanim prostorijama. Tako e, projekat je imao za ciq da poka`e da uvo ewe sistema naplate prema potro{wi u stambenom sektoru ima ekonomsko opravdawe, tj. da ovaj vid naplate efikasnije stim uli{e potro{a~e da racionalnije tro{e toplotnu energiju od normativne (pau{alne) naplate, bazirane na veli~ini (kvadraturi) grejanog prostora. Konkretne mere kojima bi se ovaj prob lem mogao re{iti su slede}e: rekonstrukcija postoje}ih toplotnih podstanica, sa regulacijom rada podstanica na osnovu spoqne tem per a ture i frekventnom regulacijom rada pumpi, ugradwa kalorimetara u toplotne podstanice, i postavqawe termostatskih ventila i deliteqa toplote na grejna tela. Ukupan predvi eni buxet za sufinansirawe demonstracionih projekata odobren od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, kojim su obuhva}eni projekti u oblasti daqinskog grejawa (4 projekta), iznosio je Maksimalno u~e{}e donacije po projektu iznosilo je do 75% ukupnih dozvoqenih tro{kova projekta. Kao primer izdvajamo projekat u Subotici, za ~iju implementaciju su izabrane tri uporedive stambene zgrade sli~nih karakteristika. Zgrade su iste veli~ine i kvaliteta konstrukcije, na istoj lokaciji i sa stanarima sli~nih navika. Izgra ene su i prikqu~ene na sistem daqinskog grejawa u Subotici sredinom 70-ih godina pro{log veka. Svaka zgrada ima 12 spratova sa 76 stanova i ukupnom povr{inom od po m 2. Pro gram projekta obuhvatio je slede}e radove: rekonstrukciju toplotne podstanice sa ugradwom merila potro{we toplotne energije u zgradi u ul. Bajnatska 34 (za potrebe projekta ova zgrada ozna~ena je kao objekat A), zamenu postoje}e toplotne podstanice novom, paketnog tipa (sl. 4), sa regulacijom rada podstanice na bazi spoqne tem per a ture, u zgradi u ul. Bra}e Radi} 156 (objekat Be), i zamenu postoje}e toplotne podstanice novom, paketnog tipa sa regulacijom rada podstanice na bazi spoqne tem per a ture i frekventnom regulacijom rada pumpi i ugradwu termostatskih ventila i deliteqa potro{we toplotne energije na grejna tela u stanovima u zgradi u ul. Bra}e Radi} 158 (objekat Ce). Zna~ajnije u{tede toplotne energije ostvarene su u objektu Ce (lokalna plus individualna regulacija), u kome je izvr{ena zamena starih ventila termostatskim ventilima, a obra~un toplotne 124 Slika 4. Podstanica u objektu sa kalorimetrom u Subotici

9 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) energije vr{en je razdeobom u odnosu na stvarno utro{enu energiju na osnovu deliteqa toplote. U{teda u potro{wi elektri~ne energije u podstanici u objektu Ce u odnosu na objekat A, gde je ugra ena nova izmewiva~ka podstanica sa frekventno regulisanom cirkulacionom pumpom, iznosi ~ak 44,43%. Postignuto je i smawewe ukupne emisije CO 2 primenom mera energetske efikasnosti za objekte Be i Ce u odnosu na referentni objekat A. Javna uli~na rasveta Ciq projekata bio je da se demonstrira upotreba efikasnijih izvora za osvetqewe u sistemima javne (uli~ne) rasvete i da se afirmi{e primena mera energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave, odnosno smawewe potro{we elektri~ne energije i smawewe tro{kova za javnu rasvetu, kao stavke u op{tinskom buxetu, uz istovremeno poboq{awe osvetqenosti ulica. Ukupan predvi eni buxet za sufinansirawe demonstracionih projekata (Evropska agencija za rekonstrukciju), kojim su obuhva}eni konkretni projekti u sektoru komunalnih usluga (pored javnog osvetqewa i sistemi za snabdevawe vodom) iznosio je Kao primer izdvajamo projekat u op{tini Varvarin, gde je poboq{awe osvetqewa skoncentrisano na tranzitne pravce i zna~ajne objekte u gradu ({kole, zgrade Skup{tine op{tine, po{te, pe{a~ka zona). Formiran je pro gram projekta, koji je obuhvatio slede}e radove: ugradwu 55 natrijumskih visokopritisnih sijalica, snage 150 W, ugradwu 11 natrijumskih visokopritisnih sijalica, snage 70 W, ugradwu 16 novih nosa~a za sijalice, bojewe 35 stubova, i postavqawe 10 za{titnih poklopaca i 6 {titnika (senila). Izmereni podaci nakon izvedenih radova ukazuju na u{tede energije od pribli`no 30%, pri ~emu treba napomenuti da odre eni broj svetiqki pre rekonstrukcije nije bio u upotrebi. Tako e, postignute su i u{tede u emisiji CO 2 (sl. 5). Pored energetskih i nov~anih u{teda i poboq{anih ekolo{kih aspekata, od velikog zna~aja je i boqa osvetqenost ulica, ~ime je pove}ana sigurnost gra ana i bezbednost u saobra}aju. Jedan u nizu projekata u kome je u~estvovala AEE, a koji se nadovezuje na prethodno pomenuti, jeste i instalacija velikog displeja, odnosno energetsko-eko- Slika 5. Odnos teorijske emisije CO 2 (kg) na godi{wem nivou, pre i posle rekonstrukcije, izra~unat na osnovu teorijske potro{we zamewenih sijalica 125

10 lo{kog sata na centralnom trgu u Varvarinu, na kome gra ani mogu da prate potro{- wu energije, odnosno u{tedu u odnosu na isti taj da tum prethodne godine, kao i koliko je mawa emisija CO 2 u odnosu na isti pe riod, a kao posledica zamewene uli~ne javne rasvete. Projekat je sprovela i finansirala nema~ka organizacija za me unarodnu tehni~ku saradwu (GTZ). Agencija za energetsku efikasnost je do sada neposredno ostvarila kontakte sa vi{e od 100 op{tina i nastavi}emo sa tom praksom. Uradili smo energetske bilanse i planove energetskog razvoja za tri grada kao pokazni primer i za druge gradove u Srbiji. Ovi bilansi i planovi omogu}avaju op{tinama da na pravi na~in izvr{avaju svoje obaveze koje proisti~u iz Zakona o energetici, kao i da defini{u konkretne programe i projekte za svoj, ne samo energetski, razvoj. OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE Trenutno su najve}i potencijali Srbije u oblasti obnovqivih izvora energije (OIE) biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, ali se u bliskoj budu}nosti mo`e o~ekivati zna~ajnije iskori{}ewe energije vetra, pa i solarne energije, naro~ito sa razvojem i, shodno tome, smawewem cene ko{tawa tehnologije koja se koristi, posebno u primeni fotonaponskih }elija. AEE je, uz sufinansirawe Evropske agencije za rekonstrukciju, realizovala dva demonstraciona projekta iz oblasti OIE kori{}ewe drvne biomase za grejawe (kotlarnica u osnovnoj {koli) i gradwa male hidroelektrane. Projekat pod nazivom Ja~awe centra za obnovqive izvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost finansira se kroz donaciju Kraqevine [panije u vrednosti od Sporazum o donaciji je u ime Vlade Republike Srbije potpisalo Ministarstvo rudarstva i energetike u januaru godine. U okviru predvi enih projektnih aktivnosti do sada je nabavqena merna oprema (tri meteorolo{ka stuba visine 50 m za ispitivawe parametara vetra), definisane tri lokacije za postavqawe merne opreme (op{tine Titel, Veliko Gradi{te i Negotin) od ukupno {est inicijalno predlo`enih kao potencijalno povoqnih, instalisana merna oprema sredinom avgusta godine, kada je otpo~ela merna kampawa u trajawu od 12 meseci sve do avgusta 2008, kada je proces merewa zvani~no okon~an. Pored navedenog u septembru godine, tim AEE je obavio studijsku posetu [paniji, gde su ostvareni kontakti sa predstavnicima {panske administracije i privrede iz oblasti obnovqivih izvora energije. Trenutno se obra uju rezultati obavqenih merewa i priprema se studija opravdanosti sa idejnim re{ewem farme vetroelektrana za najpovoqniju od tri obra ene lokacije. Zavr{na prezentacija rezultata Projekta, u formi javnog skupa, planira se za decembar kada je predvi eno i okon~awe Projekta. Merna oprema koja je kori{}ena ostaje u vlasni{tvu AEE, tako da su ve} planirane daqe aktivnosti, kroz saradwu sa zainteresovanim op{tinama, o ispitivawu energetskih potencijala vetra i u narednom periodu. Tako e su zavr{eni projekti izrada studije opravdanosti, koji je finansijski pomogla Evropska agencija za rekonstrukciju za kori{}ewe geotermalne energije u bawi Bujanovac, solarne energije u bawi Rusanda, kori{}ewe biomase za grejawe u op{tini Negotin i izgradwu male hidroelektrane na jezeru ]elije kod Kru{evca. Po{to je projekat uspe{no realizovan AEE je kod {panske vlade 126

11 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) pokrenula inicijativu za sli~an projekat, koji bi imao za ciq ocenu potencijala za prakti~nu primenu solarne energije u Srbiji (fotonaponske i termo-so lar }elije). Inicijativa je nai{la na pozitivan odjek i verujemo da }emo sa realizacijom krenuti po~etkom godine. AEE je od godine postala ~lan Svetske asocijacije za energiju vetra. OSTALI PROJEKTI Od ostalih aktivnosti AEE u narednom periodu, izdvojili bismo nekoliko interesantnih projekata, od kojih }e neki imati i me unarodni karakter: zavr{etak projekta BIOM ADRIA zajedno sa italijanskim partnerima iz regije Emilia Romawa (biomasa); kandidovali smo se sa gr~kim partnerom za sprovo ewe projekta u okviru Hel lenic Aid programa (zgradarstvo, biomasa, solarna energija); AEE se kandidovala za dobijawe sredstava iz fondova EU za realizaciju projekta iz programa FP7 u oblasti kori{}ewa biomase, partneri na tom projektu su institucije iz jo{ 12 zemaqa: Nema~ke, Luksemburga, Francuske, Velike Britanije, Gr~ke, [panije, Slovenije, Italije, Litvanije, Finske, Turske i Rumunije; u~estvujemo na projektu iz evropskog programa TEM PUS iz oblasti za{tite `ivotne sredine i energetske efikasnosti, zajedno sa Skup{tinom grada Kragujevca, Ma{inskim fakultetom u Kragujevcu, poqskim gradom Bidgo{}em i Univerzitetom u Bidgo{}u, kao i Agencijom za za{titu `ivotne sredine; konkurisali smo za sredstva iz fondova i donacija Instrumenta za pretpristupnu pomo} (Instrument for Pre-accession Assistance IPA) biogas; podr`ali smo dva projekta iz Nacionalnog programa energetske efikasnosti Ministarstva nauke (zgrade termi~ka za{tita, standardi Matemati~ki fakultet, elektri~ni ure aji Tehni~ki fakultet u ^a~ku), aplicirali na jo{ tri (kvalitet unutra{weg prostora Institut za nuklearne nauke Vin~a, elektri~ni ure aji Tehni~ki fakultet u ^a~ku (nastavak), odr`ivi razvoj bawa Srbije Institut za arhitekturu i urbanizam), aplicira}emo na jo{ jednom (zgrade toplotna provodnost gra evinskih materijala Institut za nuklearne nauke Vin~a ); konkurisali smo za sredstva iz Nacionalnih investicionih programa projekat individualne ku}e; podr`avamo projekat Industrijska zona OIE u Pan~evu, part ner smo Stalnoj konferenciji gradova i op{tina u aktivnostima iz oblasti energetske efikasnosti i OIE; part ner smo Privrednoj komori Srbije u aktivnostima iz oblasti energetske efikasnosti i OIE. REGULATIVA U svim sektorima finalne potro{we energije u Srbiji (industriji, zgradarstvu i saobra}aju) o~ito je vi{egodi{we zaostajawe u pogledu energetske efi- 127

12 kasnosti. Ono je evidentno posebno u odnosu na razvijene evropske zemqe. Imaju}i u vidu da je u Republici Srbiji energija jo{ uvek u znatnoj meri in stru ment socijalne politike, razumqivo je {to pariteti cena energenata i energetskih usluga nisu realni. Me utim, to deluje destimulativno za aktivnosti pove}awa energetske efikasnosti. Zbog toga je u ciqu ostvarewa ove ideje i radi wenog sistematskog pove}awa neophodna vode}a uloga dr`ave. Postoje}i pravni okvir nije dovoqno obavezuju}i za sektore potro{we energije u pogledu pove}awa energetske efikasnosti. Stoga, pored daqe podr{ke radu AEE, dr`ava mora u narednom periodu da donese zakon kojim se ure uje racionalna upotreba energije, kako bi omogu}ila realizaciju identifikovanih prioritetnih tehni~kih mera. Izrada ovog zakona, koga imaju gotovo sve tzv. zemqe u tranziciji, pod ingerencijom je Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nedavno pokrenulo i konkretne korake za izradu nacrta ovog zakona, u ~emu }e AEE dati svoj puni doprinos. Pove}awe energetske efikasnosti mora biti trajan proces u svim sektorima potro{we energije, kao {to je to slu~aj u svim prosperitetnim zemqama. U tom ciqu, zakon bi preciznije definisao obaveze svih energetskih subjekata iz razli~itih sektora u pogledu energetske efikasnosti. Zakon bi sadr`ao kvalitativno nova re{ewa, na primer, obavezu utvr ivawa postoje}eg stawa potro{we energije industrijskih preduze}a na godi{wem nivou, kao i obaveze preduze}a u slu~aju prekora~ewa propisanog maksimalnog nivoa potro{we. U nadle`nosti Ministarstva rudarstva i energetike sprovodi se projekat uvo ewa podsticajnih mera za {ire kori{}ewe obnovqivih izvora energije. Predvi eno je da se uvedu podsticaji po modelu podsticajnih otkupnih cena (feed-in tar iff), kao i prate}i podzakonski akti (odre ene uredbe). AEE u~estvuje u realizaciji ovog projekta, koji bi u potpunosti trebalo da bude zavr{en u prvoj polovini godine, imaju}i u vidu i obaveze, koje je Srbija preuzela Ugovorom o osnivawu Zajednice za energetiku jugoisto~ne Evrope. Ovim ugovorom predvi eno je da Zajednica usvaja mere radi podsticawa razvoja u oblastima obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ta ugovorna obaveza podrazumeva usvajawe i primenu odre enih direktiva EU. Srbija prema tom Ugovoru mora, naravno postepeno, potpuno da liberalizuje tr`i{te energije i energenata. Time bi se stvorili uslovi zainteresovanosti slobodnog investicionog, doma}eg i stranog, kapitala i za projekte pove- }awa energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije. Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine na{e energetike u sisteme EU. AEE u~estvuje u aktivnostima za unapre ewe energetske efikasnosti pod nazivom Projekat uvo ewa energetske efikasnosti u nacionalnu regulativu u okviru Sporazuma o energetskoj zajednici jugoisto~ne Evrope. Iako se cena struje u Srbiji pove}avala od godine, ona je jo{ uvek subvencionisana od strane dr`ave, relativno niska i ne doprinosi motivaciji gra ana i kompanija da je racionalno koriste (tro{e). Potrebno je da ona odra`ava tr`i{nu vrednost, a svakako da pokrije proizvodne tro{kove i tro{kove odr`avawa (ukqu~uju}i mre`ni sistem). Posebno se to odnosi na cenu za sektor industrije. Potro{wa struje u doma}instvima velika je i zbog ~iwenice da se veliki broj doma}instava greje ili dogreva koriste}i elektri~nu energiju. Me utim, porast cene struje bi mnoge od wih doveo do te{ko}a, s obzirom da nemaju alternativu za grejawe. Zato je od velikog zna~aja da se nastavi proces toplifikacije i gasifikacije {irom Srbije. Kao i u drugim zemqama u tranziciji, i u Srbiji je cena struje od velikog zna~aja za dru{tvo posmatrano sa socijalnog aspekta. Tro{kovi za struju i grejawe jo{ uvek su zna~ajna stavka za mnoga doma}instva u na{oj zemqi. U tom smislu treba biti obazriv i, shodno tome, 128

13 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) neophodne reforme u tarifnom sistemu (ukqu~uju}i i rast cene struje u narednom periodu) treba da prate i subvencije za socijalno najugro`enije kategorije stanovni{tva. Zna~ajan seg ment jeste i Fond za energetsku efikasnost, koji bi se osnovao radi podsticawa i sufinansirawa aktivnosti definisanih Programom ostvarivawa Strategije razvoja energetike do godine i imaju za ciq poboq{awe energetske efikasnosti u sektorima proizvodwe i potro{we energije, kao i pove}awe kori{}ewa obnovqivih izvora energije u Srbiji. Ciq osnivawa i rada Fonda jeste poboq{awe energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama kroz intervencije na omota~u zgrade, izmene, modernizaciju i zamenu kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejawa, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutra{weg osvetqewa, kao i poboq{awe energetske efikasnosti i kori{}ewe obnovqivih izvora energije u industrijskim preduze}ima i komunalnim sistemima, kao i sufinansirawe istra`iva~kih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti. Tako e se o~ekuje da Fond obezbedi i sufinansirawe obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovawa stru~waka u oblastima energetske efikasnosti i kori{}ewa obnovqivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvo ewe sistema energetske statistike, kao i obuku i edukaciju menaxmenta industrijskih preduze}a i operatora za ma{inama. Sredstva Fonda mogu da se daju korisnicima (pravnim i fizi~kim licima) radi finansirawa projekata energetske efikasnosti i primene obnovqivih izvora energije putem zajmova, izdavawa garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomo}i i donacija na osnovu javnih konkursa. Fond, saglasno godi{wem i vi{egodi{wem programu rada, treba da defini{e finansijska sredstva za aktivnosti AEE u oblasti energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije. Potencijalni izvori prihoda budu}eg Fonda za energetsku efikasnost, koje je realno mogu}e aktivirati u sredworo~nom periodu do godine, obuhvataju naknadu na potro{wu elektri~ne energije, prirodnog gasa i te~nih goriva. Osim ovih izvora, mogu}e je ra~unati sa finansirawem Fonda iz donacija, kao i iz kredita i re volv ing kredita. Na{e ambicije su i da se u saradwi sa Ministarstvom rudarstva i energetike i u Srbiji primene propisi EU o energetskom ozna~avawu elektri~nih ure aja u doma}instvima. To zna~i da svaki elektri~ni ure aj mora imati oznaku energetskog razreda, koji pokazuje prose~nu potro{wu elektri~ne energije. Kori{- }ewem ure aja koji efikasnije koriste elektri~nu energiju, npr. energetski razred A, u doma}instvu se mo`e smawiti ra~un za struju i za vi{e od 40%, dok bi se kori{}ewem elektronskih ure aja u kancelarijama, koji pripadaju grupi sa najmawom potro{wom energije u svojoj klasi, potro{ilo i do 70 odsto mawe elektri~ne energije. U tom smislu, AEE je pripremila predlog Nacrta Pravilnika o energetskom ozna~avawu elektri~nih ure aja u doma}instvima. OBRAZOVAWE I PODIZAWE SVESTI Racionalno kori{}ewe energije ne predstavqa samo odgovornost dr`ave, ve} i svakog pojedinca, pa je neophodna {ira dru{tvena akcija, kao i podizawe svesti 129

14 svih dru{tvenih ciqnih grupa o ovim problemima. Va`no je uticati i na promenu uverewa, stavova, navika i pona{awa potro{a~a energije, stvarati nove obrasce i rutine u odnosu na dosada{wu dru{tveno neodgovornu praksu rasipawa energije, uvesti koncept dru{tveno odgovornog pona{awa i racionalog odnosa prema energiji i energetskim izvorima, kao i prirodnim resursima u celini. AEE ula`e velike napore na pove}awu svesti svih struktura dru{tva i gra ana uop{te. U tom smislu, podr`ali smo vi{e projekata nevladinih organizacija koji su imali za ciq da promovi{u zna~aj eregetske efikasnosti i obnovqivih izvora enegije, i to ne samo u Beogradu, ve} i u drugim delovima Srbije isto~noj Srbiji, Vojvodini, [umadiji. Veoma zna~ajnu ulogu u podizawu svesti naj{irih slojeva dru{tva imaju mediji. U tom smislu AEE je otvorena za saradwu sa svim medijima, kako nacionalnim i tira`nim, tako i lokalnim i stru~nog karaktera. Po na{em mi{qewu, potrebno je obrazovati novinare i glavne urednike, {to je praksa i u razvijenim evropskim zemqama. Posebnu pa`wu treba posvetiti najmla em nara{taju, generacijama koje dolaze, a i najlak{e je wih obrazovati tokom wihovog procesa odrastawa i {kolovawa. AEE u~estvuje u unapre ewu obrazovnog procesa u Srbiji. Konkretno, prvi korak je uvo ewe predmeta OIE u sredwe elektrotehni~ke {kole. Tako e, u~estvovali smo u izradi lekcija iz energetske efikasnosti i OIE za 6, 7. i 8. razred osnovne {kole u okviru predmeta fizika. Na{a AEE je dobitnik i Specijalnog priznawa za godinu Managenergy internet portala Evropske komisije Generalnog direktorata za energiju i trans port za doprinos u oblasti obrazovawa (sl. 6). Tako e, od godine, AEE je i zvani~ni part ner iz Srbije kampawe Odr`iva energija u Evropi. Sprovode}i svoju misiju, AEE }e se i daqe truditi da poboq{a ambijentalne uslove za ulagawa u energetsku efikasnost, doprinese transferu znawa i aktuelne najboqe prakse i pove}a zainteresovanost svih potro{a~a energije kroz boqu informisanost. AEE je do sada organizovala i u~estvovala na velikom broju skupova u zemqi i inostranstvu. Pomenu}emo samo neke: Nacionalne konferencije o energetskoj efikasnosti i obnovqivim izvorima energije u okviru Beogradskog sajma energetike i godine, Evropska nedeqa odr`ive energije, Brisel, godine, Druga godi{wa me unarodna konferencija Energetska budu}nost Balkana, Beograd, godine, ^etvrti me unarodni kongres za Jugoisto~nu Evropu u oblasti energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije, Sofija, godine, ^etvrta me unarodna sredina za Evropu, Beograd, godine, Regionalna konferencija Industrijska energetika i za{tita `ivotne sredine u zemqama Jugoisto~ne Evrope, Zlatibor, godine. ZAKQU^AK Srbija je siroma{na energentima, odnosno doma}e rezerve nafte i gasa su male, a najve}e su rezerve ugqa i to lignita. Imaju}i u vidu ovu ~iwenicu kao i to da 130

15 B. Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost... TERMOTEHNIKA broj 2-3 godina XXXIV, (2008) potro{wa energije raste, odnosno raste uvozna zavisnost (u godini projekcija uvozne zavisnosti iznosi 41,65%), neophodno je intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i pove}awa kori{}ewa obnovqivih izvora energije, kao i pove}ati sigurnost snabdevawa energijom i energentima. Sve to }e doprineti odr`ivom razvoju Srbije u segmentu koji se odnosi na energetiku [5]. Nastavi}emo sa intenzivnom me unarodnom saradwom sa nama sli~nim agencijama, stru~nim udru`ewima (Evropska asocijacija za kogeneraciju COGENEurope, Svetska asocijacija za energiju vetra, Svetski savet za energiju i dr.) i drugim institucijama. Tako e, konkurisali smo za dobijawe nekoliko projekata koji }e se finansirati iz fondova EU, a koji su otvoreni samo za dr`avne institucije. Daqe }emo pomagati nevladinom sektoru da promovi{e energetsku efikasnost i obnovqive izvore energije me u naj{irim slojevima stanovni{tva. Namera nam je Slika 6. Nagrada Agenciji za energetsku efikasnost za poseban doprinos da promovi{emo ESCO (En ergy Ser vices Com pany) model pru`awa usluga firmama, op{tinama i drugim subjektima. Uop{te uzev{i, nastavi}emo da uti~emo na promene u pona{awu potro{a~a energije, u ciqu efikasnijeg kori{}ewa raspolo`ive energije, smawewa tro{kova i uvozne zavisnosti. Da bismo ove i druge planove uspe{no realizovali, potrebno je daqe ja~ati kapacitet Agencije u smislu broja zaposlenih i obezbe ewa finansijskih sredstava, u skladu sa praksom u gotovo svim evropskim dr`avama. LITERATURA [1] ***, Odluka o utvr ivawu Energetskog bilansa Republike Srbije za godinu, Slu`beni glasnik RS, br. 118/07, Beograd, [2] ***, Statisti~ki godi{wak Srbije za godinu, Republi~ki Zavod za statistiku Srbije, Beograd, [3] ***, Strate{ki pro gram u zgradarstvu, Agencija za energetsku efikasnost, Beograd,

16 [4] ***, Pro gram ostvarivawa Strategije razvoja energetike u Srbiji do za pe riod , Slu`beni glasnik RS, br. 44/05, Beograd, [5] ***, Nacrt Nacionalne strategije odr`ivog razvoja, Vlada Republike Srbije, Ab stract Role and Ac tiv i ties of the Serbian Energy Efficiency Agency by Bojan KOVA^I] Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency, Bel grade, Serbia Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency (SEEA) was formed due to strategical need of Ser bia to en hance the con di tions and mea sures for ra tio nal use of en ergy. SEEA es tab - lished 2002 within reforme pro cess of en ergy sec tor and its work has been sup ported by the Eu ro pean Un ion, through the Eu ro pean Agency for Re con struc tion (un der the CARDS pro gram). Proposing stim u la tive mea sures aim ing an im prove ment of en ergy ef fi ciency and pro mo tion of im por tance of the en ergy ef fi ciency, also con duct with en ergy efficency programs and projects, SEEA contributes to enhance social responsibility con - cern ing the en ergy in all struc ture of the so ci ety. Thus en ergy ef fi ciency in di ca tors in Ser - bia makes a prog ress and con trib ute to efectiveness of na tional en ergy sys tem and en ergy sequrity. Key words: en ergy ef fi ciency, Ser bian En ergy Ef fi ciency Agency, sus tain able de vel op ment Author's bojan.kovacic@seea.sr.gov.yu 132