JDZZ-Dimovic

Транскрипт

1 Upravljaje radioaktivim otpadom u istitucijama zdravstvee zaštite Dr Slavko Dimović Dr Mihajlo Jović Dr Marija Šljivić-Ivaović Dr Vojislav Staić Dr Ivaa Smičiklas Uiverzitet u Beogradu, Istitut za ukleare auke Viča

2 UVOD Istitucije zdravstvee zaštite geerišu između 0,5 i 2 kg potecijalo opasog i ifektivog otpada po krevetu devo. Procejeo je da je 85 % stvoreog otpada ije hazardo, da je oko 10% ifektivo, a 5% eifektivo ali hazardo. Istitucije zdravstvee zaštite sve više koriste radioaktive izotope, kao što su: Tc-99m, I-131, I-125, I-123, F-18, H-3 i C-14 u dijagostičke i terapeutske svrhe Većia radioaktivog otpada je u tečom staju, sa majim učešćem u čvrstom i miimalim u gasom. Čvrsti otpad sadrži tragove radioktivosti u šricevima, iglama, pamučim tampoima, bočicama, kotamiiraim rukavicama i absorpcioim materijalalima. Odeća i posuđe pacijeata koju karakterišu velike doze radioizotopa kao što je I-131 predstavljaju takođe čvrsti radioaktivi otpad.

3 CILJ. Osovi cilj bezbedog odlagaja radioaktivog otpada je da se obezbedi da izlagaje zračeju ljudi, profesioalih lica i živote sredie e pređe propisae graice.

4 Osovi pricipi zaštite od zračeja Opravdaost prakse Optimizacija prakse (ALARA) Ograičeost doza Redova liči moitorig zračeja zdravstveih radika, moitorig eposrede okolie, kao i kotrola kvaliteta radijacioih istrumeata obaveze su za dostizaje stadarda radijacioe sigurosti Svaka istitucija zdravstvee zaštite treba da imeuje Oficira za Radijaciou Sigurost

5 Tabela 1. Graice doza Primea Graica godišje doze Profesioala Java Efektiva doza 20 msv 1 msv Ekvivaleta doza za orgae Očo sočivo 150 msv 150 msv Koža 500 msv 50 msv Ruke i stopala 500 msv / Ekvivaleta doza Trudice 2 msv za abdome /

6 Kategorizacija radioaktivog otpada u uklearoj medicii Čvrsto, tečo, gasovito Jedu kategoriju čii otpad koji će završiti u javo-komualom sistemu prerade otpada sa ili bez procesa isieracije, druga se direkto može ispustiti u kaalizacioi sistem, dok će treća biti recikliraa ili odložea a depoiju.

7 Tretiraje radioaktivog otpada Sakupljei radioktivi otpad se odlaže ako sledećih procesa : Razređivaja i disperzije Stokiraje i radioaktivi raspad Kocetrisaja i zadržavaja (retko u upotrebi) Isieracije (retko u upotrebi)

8 Tretiraje radioaktivog otpada Razređivaje i disperzija Čvrst radioaktivi otpad, se može odložiti kao običa bolički otpad ako pojediača aktivost e pređe graicu 50 KBq ili za ukupa paket 5MBq / m3. Steči radioaktivi otpad se može ispustiti ako ispiraja u kaalizaciju, ukoliko je ukupa aktivost maja od 37 KBq. Graiče vredosti aktivosti tečog radioaktivog otpada koji se ispušta u saitaro/kaalizacioi sistem e sme preći vredosti date Tabelom 2.

9 Tabela 2. Graiče vredosti aktivosti ispuštaja tečog radioaktivog otpada za saitaro/kaalizacioi sistem Radioizotop Maksimala graica ukupog ispuštaja po dau (MBq) Proseča meseča aktivost ispuštaja (MBq/m3) H-3 92, C-14 18,5 740 Na-24 3,7 222 P-35 3,7 18,5 S-35 18,5 7,4 Ca-45 3,7 10,1 Mo-99m+Tc-99m 3,7 185 I-125 3,7 22,2 I-131 3,7 22,2

10 Tretiraje radioaktivog otpada Stokiraje i radioaktivi raspad Radioaktivi otpad sredjeg ivoa aktivosti i sa vremeom poluraspada majim od mesec daa se može skladištiti. Prostorija za stokiraje mora posedovati propisi vetilacioi sistem i olovu zaštitu odgovarajuće debljie. Radioaktivi otpad treba da je stokira miimum 10 vremea poluraspada do 0,1% počete aktivosti. Kocetrisaje i zadržavaje Ova tehika se primejuje kod RAO visoke aktivosti i vremea poluraspada većih od mesec daa, gde se zbog edostatka adekvatog prostora i dugog vremea stokiraja predhoda tehika e može primeiti. RAO se pakuje u propisao dizajirae i obeležee kotejere koje se odlažu a privremeom ili trajom odlagalištu.

11 Posebi slučajevi upravljaja RAO Odlagaje zatvoreih izvora Većia ovih izvora su relativo male aktivosti u raspou od ekoliko do ekoliko stotia MBq, sa izuzetkom teleterapije i iridijacije krvi, koji mogu imati veće aktivosti. Jedom kada izvor postae slab za dalju upotrebu, mora biti bezbedo ukloje i zameje od strae dobavljača uz adzor RSO-a. Odlagaje gasovitog otpada Isparljivi izvori kao I-131 I I-135 oslobađaju radioaktiva ispareja stvarajući tako u vazduhu radioaktivi otpad. Kotejeri ovih supstaci moraju biti otvorei u kapeli, koja je preko cevovoda povezaa sa izlazom a ajvišoj tački krova. Pre ego što se ispareja razblaže i disperguju u atmosferu, moraju proći preko sistema čestičo/vazduših filtera od aktivog uglja. Bolice koje koriste radioaktive gasove moraju posedovati efikase sisteme lamiarog protoka vazduha. Ostali gasoviti RAO čie aerosoli izotopa Xe-133,C-14, H-3, N-13, Tc- 99m

12 Posebi slučajevi upravljaja RAO Tretiraje leševa pacijeata koji sadrže radioaktivi materijal Postoje slučajevi premiulih pacijeata u istitucijama zdravstvee zaštite (pr kacer tiroide žlezde) koji u sebi sadrže visoke doze I-131. U takvim situacijama, iformiše se lice odgovoro za radijaciou sigurost koje u saradji sa odeljejem za uklearu mediciu preduzima dalje korake. Ako je viskoka aktivost kocetrisaa u orgau, kao što je štitasta žlezda, ista mora biti odstrajea autopsijom, kao i u slučaju metastaze. Kada se ustaovi da leš ima maju radioaktivost propisae od strae regulatorog tela (Tabela 3) može se pritupiti sahrai ili kremaciji bez ikakve mere opreza, a ukoliko je aktivost veća leš ostaje u boličkoj mrtvačici do smajeja aktivosti.

13 Posebi slučajevi upravljaja RAO Odlagaje izlučevia i uria pacijeata sa visokom dozom radioizotopa Većia ovih izvora su relativo male aktivosti u raspou od ekoliko do ekoliko stotia MBq, sa izuzetkom teleterapije i iridijacije krvi, koji mogu imati veće aktivosti. Jedom kada izvor postae slab za dalju upotrebu, mora biti bezbedo ukloje i zameje od strae dobavljača uz adzor RSO-a. Odlagaje gasovitog otpada Isparljivi izvori kao I-131 I I-135 oslobađaju radioaktiva ispareja stvarajući tako u vazduhu radioaktivi otpad. Kotejeri ovih supstaci moraju biti otvorei u kapeli, koja je preko cevovoda povezaa sa izlazom a ajvišoj tački krova. Pre ego što se ispareja razblaže i disperguju u atmosferu, moraju proći preko sistema čestičo/vazduših filtera od aktivog uglja. Bolice koje koriste radioaktive gasove moraju posedovati efikase sisteme lamiarog protoka vazduha. Ostali gasoviti RAO čie aerosoli izotopa Xe-133,C-14, H-3, N-13, Tc- 99m

14 Tabela 3. Maksimala radioaktivost odstrajivaja leševa bez specijalih mera predostrožosti (MBq) (1) Na osovu opasosti od kotamiacije (2) Na osovu graice doze ekstremiteta (3) Na osovu graice doza za spoljašost tela (4) Na osovu doze zakočog zračeja a 0,5 m (5) Na osovu opasosti od kotamiacije radioizotopima u pepelu Radioizotop Posmrto/balzamovai Sahraa Kremacija I (1) 400 (3) 400 (3) Y (1) 2000 (4) 70 (5) Au (1) 400 (3) 100 (5) P (1) 2000 (4) 30 (5) Sr (1) 2000 (4) 20 (5)

15 ZAKLJUČAK. Istitucije zdravstvee zaštite sve vise primejuju radioizotope u dijagostičke i terapeutske svrhe, posebo u kardiologiji i okologiji. Sve ovo dovodi do povećaja količie radiokatvog otpada. Ovaj otpad se mora odložiti u skladu sa smericama Međuarode agecije za atomsku eergiju, a sprovođeje aktivosti prema procedurama izdatih od strae Agecije za zaštitu od joizujućeg zračeja i uklearu sigurost Srbije. Sav istitucioali kordiisai apor u acioalom pravom okviru će obezbediti da izlagaje zračeje ljudi i živote sredie ostae u dozvoljeim graicama, a bezbedo odlagaje radioaktivog otpada čii osovi deo tog apora.