1 i 2. strana.qxd

Транскрипт

1 Marija Marinkovi}, Bojan Ivanovi}, Dragan Balkoski, Aca Markovi}, Ne{o Miju{kovi}, Ilija Cvijeti} i Sr an Suboti} Rekonstrukcija i analiza dva karakteristi~na radna re`ima EES EPS-a sa deficitom reaktivne energije ostvarena u godini i njihove posledice na rad sistema EPS-a Stru~ni rad UDK: ; ; Rezime: U radu su prikazani rekonstrukcija i rezultati analize radnih re`ima elektroenergetskog sistema EPS-a koji su se dogodili dana i godine. Tada je, usled deficita reaktivne energije u prenosnoj mre`i, do{lo do zna~ajnih problema u radu sistema EPS-a u domenu naponskih prilika. Ovi problemi, nastali usled neraspolo`ivosti ili ispada iz pogona agregata u TE Nikola Tesla A i B koji svoju proizvodnju plasiraju u mre`u 400 kv, doveli su do primene havarijskog isklju~enja dela potro{nje. Iskustveno je jasno, i analiza sprovedena u uslovima pre ponovnog vezivanja sistema EPS-a na sistem UCTE pokazuje da nedostatak proizvodnje reaktivne energije u agregatima u TE Nikola Tesla A i B dovodi do ozbiljnih naponskih problema prenosnoj mre`i EPS-a, jer su agregati u ovim elektranama najzna~ajniji proizvodni kapaciteti u sistemu EPS-a i najbli`i centrima sa najve}im konzumom (Beograd i podru~je Vojvodine). Pored toga, prenosna mre`a EPS-a nije u potpunosti kompenzovana, a u sistemu, tako e, postoji veliki broj potro- {a~a koji preuzimaju elektri~nu energiju sa faktorom snage koji je ni`i od dozvoljenog. Autori `ele da uka- `u na to da trajno i kvalitetno re{enje za problem nedostatka reaktivne energije treba tra`iti u pobolj{anju kompenzacije reaktivne energije u mre`i EPS-a i na distributivnom nivou i u prenosnoj mre`i neposredno uz najve}e potro{a~e. Klju~ne re~i: deficit reaktivne energije u prenosnoj mre`i, naponski problemi, kompenzacija reaktivne energije Abstract: RECONSTRUCTION, ANALYSIS AND CONSEQUENCES OF THE TWO OPERATION REGIMES WITH A REACTIVE ENERGY DEFICIT REALIZED IN SERBIAN POWER SYSTEM IN The aim of this paper is to present the reconstruction of two operation regimes realised in Serbian power system on 18th of May and 6th of July 2004 as well as analyses of these regimes. There has been a large deficit of reactive energy on these dates mainly caused by unavailability and/or outages of the generation units at TPP Nikola Tesla A and B. As a consequence of the reactive energy deficit severe voltage conditions have arisen and emergency procedure of load reduction had to be activated to prevent voltage collapse. In this time, Serbian power system has not been reconnected to the UCTE system yet. Marija Marinkovi}, dipl. ing. el., dr Bojan Ivanovi}, dipl ing. el., mr Dragan Balkoski, dipl. ing. el., dr Aca Markovi}, dipl ing. el. EPS Direkcija za razvoj i investicije, Beograd, Vojvode Stepe 412 Dr Ne{o Miju{kovi}, dipl. ing. el. EPS JP Elektroistok, Beograd, Kneza Milo{a 11 Ilija Cvijeti}, dipl. ing. el., Sr an Suboti}, dipl ing. el. EPS Direkcija za upravljanje elektroenergetskim sistemom, Beograd, Vojvode Stepe

2 Thermal power plants in Obrenovac are the most important power sources in Serbia. Their share is almost 40 % percent of total installed generation capacity. They are located close to the main consumption areas, Belgrade and Vojvodina. Having in mind this fact and the basic rule that reactive energy has to be produced at the point where it is consumed or at least close to this point, it is clear that insufficient amount of reactive energy from the mentioned power plants creates serious problems related to voltage conditions. For these reasons, improvement of reactive energy compensation at the points of its consumption has to be one of the most important tasks in Serbian power system regardless of its future organisation. Key words: reactive energy deficit, emergency procedure, voltage collaps 1. UVOD Reaktivna energija je potrebna, pre svega, potro{a~ima sa elektromotornim pogonima za izgradnju magnetnog polja. Pri razgradnji magnetnog polja ona se vra}a natrag ka generatorima. To prakti~no zna~i da se reaktivna energija u sistemu nji{e izme u mesta proizvodnje i mesta potro{nje, nedoprinose}i korisnom radu, zauzimaju}i deo prenosnih puteva i uve}avaju}i gubitke prenosa. Poznata je ~injenica da vodovi ~ije je optere}enje pribli`no definisanoj prirodnoj snazi kompenzuju sami sebe u pogledu reaktivne energije. Kada je tok aktivne snage kroz vod manji od nivoa definisane prirodne snage, vod proizvodi dodatnu reaktivnu energiju dok za tok aktivne snage ve}i od nivoa prirodne snage vod tro{i dodatnu reaktivnu energiju. U poslednjih nekoliko godina do{lo je do porasta potro{nje reaktivne energije u sistemu EPS-a. Razlozi koji su doveli do tog porasta su razli~iti, zna~ajno se, na primer, pove}ao broj klima ure aja kod potro{a~a na niskom naponu (doma}instva i komercijalne delatnosti). Tarifni sistem u pogledu naplate potro{nje reaktivne energije nije dovoljno restriktivan i ne stimuli{e, kako potro{a~e (industrijske pre svega), tako i distributivna preduze}a da obrate pa`nju na kompenzaciju reaktivne energije. Reaktivna energija bi, po pravilu, trebalo da bude proizvedena na mestu potro{nje, kori{}enjem odgovaraju}ih kompenzacionih ure aja. Na taj na~in se, generatori, ~ija je primarna uloga proizvodnja aktivne energije u sistemu ne bi dodatno optere}ivali proizvodnjom reaktivne energije, a osim toga bi se smanjili gubici u prenosnoj i distributivnoj mre`i. 2. HRONOLOGIJA DOGA\AJA KOJI SU DOVELI DO POREME]AJA U RADU EES EPS U ovom poglavlju }e biti prikazana hronologija doga aja [1] koji su doveli do poreme}aja u radu sistema EPS-a, dana godine, zbog nedostatka reaktivne energije na nivou prenosa. Zbog vrlo povoljne hidrolo{ke situacije godine, ~ak uz pojavu preliva na snazi je bio izraziti hidro re`im, u kome su, tokom ve}eg dela dana, bile anga`ovane gotovo sve raspolo`ive hidroelektrane. Zbog o~ekivanog porasta konzuma tokom 20:00 i 21:00 sata u pogon su stavljene sve raspolo- `ive hidroelektrane. Termoelektrane su, u pogledu proizvodnje aktivne snage, radile na tehni~kom minimumu i istovremeno proizvodile maksimalnu reaktivnu snagu. Anga`ovanje proizvodnih kapaciteta u sistemu EPS-a godine u periodu od 19:00 do 22:00 sata, prikazano je na slici 1. Sivom i crnom bojom je obele`ena proizvodnja u termoelektranama, a plavom bojom u hidroelektranama Slika 1. Proizvodnja aktivne snage u elektranama sistema EPS i razmena sa susedima na dan godine u periodu izme a 19:00 i 22:00 sata Na slici 2 prikazan je bruto konzum u sistemu EPS-a dana u periodu od 19:00 do 22:00 sata Slika 2. Konzum u sistemu EPS na dan godine u periodu izme a 19:00 i 22:00 sata Hronologija doga aja u sistemu EPS-a dana godine izme u 20:00 i 21:00 sata koji 73

3 su doveli do poreme}aja u radu sistema EPS-a tog dana. 20:20 - G2 u TE Nikola Tesla B izlazi iz zone dozvoljenog, stabilnog rada prema pogonskom dijagramu zbog pove}anja reaktivne snage iznad 430 Mvar, {to je maksimalno dozvoljena vrednost induktivnog optere}enja datog generatora pri proizvodnji aktivne snage od 530 MW. Prema tehni~koj dokumentaciji, grani~ne temperature generatora u TE Nikola Tesla B su: temperatura namotaja statora: 95 C (alarm), temperatura namotaja rotora 100 C (alarm I stepen), 120 C (alarm II stepen), temperatura hladnog H 2 : 45 C (alarm), 55 C (isklju~enje), temperatura toplog H 2 : 85 C (alarm), temperatura vode statora: ulaz 45 C (alarm) i temperatura vode statora: izlaz 75 C (alarm), 85 C (isklju~enje). Procedura pri pojavi alarma za nedozvoljenu temperaturu podrazumeva da, u dogovoru sa osobljem u Dispe~erskom centru EPS-a, treba smanjivati aktivnu i/ili reaktivnu snagu, utvrditi uzroke nastanka povi{ene temperature i raditi na njihovom otklanjanju. 20:53 - delovanjem za{tite pobude na drugom bloku u TE Nikola Tesla B prelazi se sa automatske na ru~nu regulaciju napona. Tek tada je prime}eno da je dati generator preoptere}en po reaktivnoj snazi i stoga je odmah rastere}en za 110 Mvar {to je dovelo do trenutnog pada napona. Smanjenje reaktivne snage generatora G2 u TE Nikola Tesla B je izazvalo dodatno reaktivno optere}ivanje agregata G1, G2 i G6 TE Nikola Tesla A, {to je njih dovelo na granicu stabilnog rada. Po{to je ovaj problem uo~en, na G1 i G2 u TE Nikola Tesla A se poku- {alo sa smanjenjem optere}enja agregata G1, kako po aktivnoj, tako i po reaktivnoj snazi. Nakon toga, raste optere}enje generatora G2 i G6. 20:56 - iz pogona, usled dejstva tehnolo{ke za- {tite turbine, ispada agregat G1 u TE Kosovo B. 20:58 - dat je nalog svim Mre`nim Regionalnim Centrima - MRC (izuzev MRC u Boru) za redukciju napona na sekundarima transformatorima 110/X kv/kv za 5 %. Tako e su pozicije regulacionih prekida~a u transformatorima 220/110 kv/kv spu{tene za nekoliko pozicija. 20:59 - iz pogona, kao posledica dejstva prekostrujne za{tite rotora, ispada agregat G6 u TE Nikola Tesla A, {to dovodi do pada napona u TS 400/220 kv/kv Obrenovac na vrednosti 361/204 kv/kv i do dodatnog optere}ivanja agregata G1 i G2 u TE Nikola Tesla A. 21:00 - u cilju spre~avanja ispada iz pogona agregata G1 i G2 u TE Nikola Tesla A, a samim tim i pojave naponskog sloma, u EES EPS-a pristupilo se primeni Plana trenutnih havarijskih ograni- ~enja. 74 Na slici 3 je prikazana promena napona na 220 kv zabele`ena na SCADA sistemu u TE Nikola Tesla B, dok je na slici 4 je prikazana promena aktivne i reaktivne snage agregata G2 u TE Nikola Tesla B u periodu od 20:16 do 21:12 sati. Slika 3. Slika HRONOLOGIJA DOGA\AJA KOJI SU DOVELI DO POREME]AJA U RADU EES EPS Kada je re~ o doga ajima od godine, treba naglasiti da su naponi ve} u periodu od 11:00 do 19:00 bili ispod 385 kv [1]. Po pravilima o primeni havarijskih ograni~enja, trebalo bi zapo~eti sa redukcijom potro{nje ve} kada napon na 400 kv u TS Obrenovac A padne na 385 kv. Ipak, u praksi se na primenu havarijskih ograni~enja ide tek kada se na osnovu izve{taja osoblja u elektrani do e do zaklju~ka da }e u TE Nikola Tesla do}i do ispada ma{ina zbog preoptere}enja po reaktivnoj snazi.

4 Slika 5. Proizvodnja aktivne snage u elektranama sistema EPS i razmena sa susedima na dan godine u periodu izme u 20:00 i 23:00 sata Hronologija doga aja koji su se dogodili tokom godine po~ev{i od 8:00 sati koji su doveli do poreme}aja u radu sistema EPS. 8:15 - ispad agregata G1 u TE Kostolac B koji se vra}a u pogon u 17:25 sati. 9:00 - prelazi se u re`im naponskih redukcija. 9:20 - van pogona je agregat G2 u HE Piva i vra}a se u pogon u 10:05 sati. 21:55 - iz pogona usled pogre{nog dejstva Buholc za{tite na blok-transformatoru ispada agregat G2 u TE Nikola Tesla B. Istovremeno se daje nalog za ulazak u pogon agregata G2 U TE-TO Novi Sad. Pravilnik o sprovo enju havarijskih ograni~enja podrazumeva tri stepena sprovo enja istih: 1. Stepen havarijskih ograni~enja se odnosi na trenutna havarijska ograni~enja u situacijama kada se sistem nalazi pred naponskim slomom. Tada se vr{i redukcija potro{nje bez ikakve selekcije, jer za nju nema vremena. Trajanje ovih ograni~enja je do 15 minuta. 2. Stepen havarijskih ograni~enja se odnosi na hitna havarijska ograni~enja. U ovom slu~aju postoji odre ena selektivnost u procesu redukcije potro- {nje. Naime, po unapred definisanim listama u skladu sa prioritetima isklju~uju se transformatorske stanice 110/X kv/kv. Trajanje ovih ograni- ~enja je do 1 ~as Slika 6. Konzum u sistemu EPS na dan godine u periodu izme a 19:00 i 22:00 sata 3. Stepen havarijske za{tite se odnosi na uobi~ajena havarijska ograni~enja. Konzum u sistemu EPS-a je za ove situacije podeljen na ~etiri grupe u okviru kojih su definisane po dve podgrupe. Trajanje ovih ograni~enja je teoretski neograni~eno s tim {to svaka grupa mo`e biti isklju~ena u kontinuitetu do 2 ~asa. U konkretnoj situaciji procenjeno je da je potrebno smanjiti ukupan konzum na podru~jima svih MRC za oko 600 MW. Navedene redukcije u potro- {nji su trajale od 21:58 do 22:20 sata, dakle ne{to vi- {e od 20 minuta. Nakon poreme}aja napon na 400 kv i 220 kv u TS Obrenovac A pada na 351/201 kv. U TE Nikola Tesla A i B u pogonu su ostale samo tri ma{ine koje svoju proizvodnju plasiraju u 220 kv mre`u. 22:45 - prestaju hitna havarijska ograni~enja 01:45 - slede}eg dan prestaju sve naponske redukcije u sistemu. 4. SIMULACIJA DOGA\AJA I GODINE U PROGRAMU PTI PSS/E Na osnovu podataka o ostvarenom nivou anga- `ovanja agregata, konzumu i razmeni sistema EPSa sa susednim sistemima koji su uneti u model elektroenergetskog sistema EPS-a za prora~un tokova snaga i naponskih prilika, izvr{ene su simulacije doga aja opisanih u prethodnom poglavlju. Za tu svrhu kori{}en je program za analizu elektroenergetskih sistema PTI PSS/E. Model na kome su primenjene simulacije je aktuelni model prenosnog dela sistema EPS-a, tj. 400 kv, 220 kv i 110 kv mre`e. Uticaj susednih sistema je simuliran odgovaraju}im injektiranjima u interkonektivnim ta~kama prema tim sistemima na osnovu podataka o razmenama. U ovim analizama je zbog brzine dobijanja rezultata o potro{nji reaktivne energije usvojena aproksimacija na strani sigurnosti da faktor snage iznosi cosϕ = 0,95 u svim potro{a~kim ta~kama u modelu (transformatorske stanice 110/X kv/kv). U realnosti, situacija je ne{to druga~ija. U preliminarnim analizama izmerenih vrednosti utro{ene aktivne i reaktivne energije se pokazalo da se prose~an cosϕ u letnjim mesecima po mernim mestima kre}e npr. za Beograd u opsegu 0,90-0,98, a za Vojvodinu 0,85-0,92. To prakti~no zna~i da bi, da su uva`ene realne vrednosti za faktor snage po potro{a~kim ~vorovima, rezultati sprovedenih prora~una bili pesimisti~niji u pogledu posledica nedostatka reaktivne energije u sistemu. Kada se, pri prora~unu tokova snaga, uzimaju}i u obzir sve relevantne podatke, simulira jednovremeni ispad agregata G2 u TE Kosovo B i G6 u TE Nikola Tesla A ( godine) prora~un ne 75

5 mo`e da konvergira ukoliko su uva`ena realna ograni~enja generatora po reaktivnoj snazi. Konvergencija je mogu}a, jedino uz zanemarivanje navedenih ograni~enja, {to jasno ukazuje na ~injenicu da u datoj situaciji postoji izraziti nedostatak reaktivne energije u sistemu EPS-a. Nedostatak reaktivne energije se odra`ava na napone u sistemu i oni dramati~no padaju van prihvatljivih granica. Rezultati simulacije navedenog ispada pokazuju da, na primer, napon na sabirnicama 400 kv u TS Obrenovac A nakon uspostavljanja novog stacionarnog stanja dolazi na vrednost 368 kv. Iz poglavlja 2 se vidi da je godine od ukupno ~etiri agregata u TE Nikola Tesla koji svoju proizvodnju plasiraju u prenosnu mre`u 400 kv, radio samo jedan agregat u TENT B. Simulacijom ukupnog stanja (u smislu proizvodnih kapaciteta, potro{nje i razmene sa susedima) u sistemu EPSa ostvarenog oko 21:00 sata godine neposredno pre ispada agregata u TENT B, dobijaju se slede}i rezultati. Prora~un konvergira uz uva`avanje reaktivnih ograni~enja generatora u sistemu. Tako- e, pri navedenoj simulaciji se pokazuje da se anga- `ovani agregat u TENT B nalazi na maksimumu po pitanju proizvodnje reaktivne energije. Sledi zaklju- ~ak da se sistem EPS-a u datoj situaciji, i pre ispada agregata u TENT B, nalazio u veoma ozbiljnoj situaciji po pitanju reaktivne energije i da je havarijska redukcija potro{nje nakon njegovog ispada bila neophodna da bi bila spre~ena pojava naponskog sloma u sistemu. 5. REZULTATI ANALIZE SPROVEDENE NA REGIONALNOM MODELU NAKON POVEZIVANJA SISTEMA EPS SA SISTEMOM UCTE U cilju dobijanja preciznijih procena nivo toka reaktivne snage po interkonektivnim vodovima u slu~aju poreme}aja u radu EES EPS poput ovih koji su opisani u prethodnim poglavljima, izvr{ena je simulacija ispada iz pogona svih agregata u TE Nikola Tesla A i B koji proizvedenu elektri~nu energiju plasiraju u 400 kv prenosnu mre`u i to na regionalnom modelu. Taj model pored elektroenergetskog sistema Srbije i Crne Gore sadr`i elektroenergetske sisteme Slovenije, Hrvatske, Ma arske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Gr~ke, Bugarske i Rumunije. Pri prora~unu su usvojene slede}e pretpostavke: vod TS Ernestinovo - RP Mladost je uveden po principu ulaz - izlaz u TS Sremska Mitrovica 2, kod kosovskih elektrana radi jedan agregat u TE Kosovo B (390 MW) i jedan u TE Kosovo A (150 MW) i 76 u modelu je posmatrana kompenzovana mre`a (t.j. faktor snage u potro{a~kim ~vorovima je cosϕ = 0,95). Prora~un konvergira uz uva`avanje ograni~enja generatora po reaktivnim snagama. Tokovi aktivne i reaktivne snage po interkonektivnim dalekovodima dobijeni nakon prora~una prikazani su u tabeli 1: Redni broj Tabela 1. Napomena: Znak - ispred vrednosti za tok snage u tabeli 1 ozna~ava da je tok snage u smeru ka ~voru ozna~enom * [to se ti~e napona u ~vorovima, rezultati navedenog prora~una pokazuju da se naponi u onim ~vorovima sistema EPS-a gde su naru{ena naponska ograni~enja (donje pre svega), kre}u u opsegu 0,9028-0,9497 p.u. Iz tabele 1 se vidi kako se nadokna uje nedostatak reaktivne energije u slu~aju ispada svih agregata u TE Nikola Tesla A i B koji proizvedenu elektri~nu energiju plasiraju u 400 kv prenosnu mre`u. Treba obratiti pa`nju da najvi{e reaktivne snage dolaze du` voda Sremska Mitrovica 2 - Ernestinovo pri lo- {em faktoru snage cosϕ = 0,449. U datim okolnostima, tok aktivne snage du` ovog voda je manji od odgovaraju}e prirodne snage za dati naponski nivo i on proizvodi veliku reaktivnu energiju. To sugeri{e da mo`da treba detaljnije proanalizirati potrebu za ugradnjom nekih kompenzacionih ure aja u TS Sremska Mitrovica 2 koji bi bili aktivirani u slu~aju potrebe. 6. ZAKLJU^AK Interkonektivni vod 400 kv P Q (MW) (Mvar) cosϕ 1. Sremska Mitrovica 2* - Ernestinovo -69,7-138,7 0, Subotica 3* - [andorfalva -210,6-64,2 0, \erdap 1* - Porcile de Fier -234,3-67,8 0, Ni{ 2* - Sofija Zapad -360,3-76,6 0,978 Imaju}i u vidu probleme u radu sistema EPS-a predstavljene na po~etku ovog rada i slede}i osnovni postulat vezan za reaktivnu energiju da ona treba da bude proizvedena na mestu potro{nje, jasno je da je u sistemu EPS-a potrebno pobolj{ati kompenzaciju reaktivne energije i to na svim naponskim nivoima. Najpre u distributivnim preduze}ima, obezbe- enjem uslova za merenje i kompenzaciju reaktivne energije u transformatorskim stanicama na distributivnom naponskom nivou. Zatim, striktnom i doslednom primenom odgovaraju}e tarifne politike treba uticati na industrijske potro{a~e, priklju~ene na distributivni ili prenosni naponski nivo, da prona u

6 interes za ulaganje u nabavku kompenzacionih ure- aja, njihovo kori{}enje i odr`avanje. Nakon toga, uz pretpostavku da je na ni`im naponima kompenzacija ostvarena, analizom tokova snaga i naponskih prilika u prenosnoj mre`i EPS-a treba utvrditi da li postoje i koja su to postrojenja gde bi priklju~enje odgovaraju}ih kompenzacionih ure aja najvi{e doprinela pobolj{anju op{teg stanja u sistemu u pogledu napona [2]. Na taj na~in se, kao {to je re~eno u uvodu, generatori ~ija je primarna uloga proizvodnja aktivne energije u sistemu, ne bi dodatno optere- }ivali proizvodnjom reaktivne energije, a osim toga bi se smanjili gubici u prenosnoj i distributivnoj mre`i. Nakon priklju~enja sistema EPS- a na sistem UCTE, EPS }e kao i ostale elektroprivredne ~lanice interkonekcije vremenom biti obavezan da po{tuje standarde rada definisane u UCTE - Operation Handbook. Tim standardima je preporu~eno da tok reaktivne snage po interkonektivnim vodovima bude minimizovan u cilju osloba anja prenosnih kapaciteta za prenos aktivne snage i da svaki Operator Sistema treba da pokriva reaktivni konzum u svom sistemu. Ako tok reaktivne snage po interkonektivnom dalekovodu u nekom re`imu te`i da naru{i vrednost definisanu bilateralnim sporazumom izme u dva sistema, potrebno je izvr{iti kompenzaciju reaktivne snage ugradnjom odgovaraju}ih kompenzacionih ure aja u grani~nim transformatorskim stanicama. Definisana vrednost toka reaktivne snage po interkonektivnom dalekovodu se mo`e dogovorno promeniti u slu~aju izuzetno te{kih pogonskih uslova koji ugro`avaju rad nekog od povezanih sistema. S tim u vezi, u bilateralnim sporazumima izme u zainteresovanih sistema se mo`e posebno precizirati koli~ina reaktivne energije koja }e se razmenjivati po interkonektivnim dalekovodima u kriti~nim re`imima. 7. LITERATURA [1] ZVANI^NI IZVE[TAJI KOMISIJA EPS FORMI- RANIH POVODOM POREME]AJA U RADU SI- STEMA I GODINE [2] IZVE[TAJ STRU^NOG TIMA ZA PROBLEMA- TIKU REAKTIVNE SNAGE I ENERGIJE U EES EPS-A, BEOGRAD, OKTOBAR, GODINE [3] REGULACIJA ELEKTROENERGETSKIH SI- STEMA, Milan S. ]alovi}, Beograd, [4] UCTE - Operation Handbook, July Rad je primljen u uredni{tvo godine Marija Marinkovi} je ro ena godine u Lazarevcu. Diplomirala je godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu i trenutno je pred odbranom magistarskog rada na istom fakultetu. Od godine je zaposlena u Elektroprivredi Srbije, Direkciji za razvoj i investicije na poslovima planiranja i analize rada prenosne mre`e. Trenutno je na mestu vode}eg in`enjera za analizu rada prenosne mre`e. ^lan je Studijskih komiteta C2 i C5 JUKO CIGRE. Bojan Ivanovi} je ro en godine u Aran elovcu gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu se upisao godine. Diplomirao je 1997, magistrirao 2002, a doktorirao godine. Zaposlen je u Elektroprivredi Srbije, Direkciji za razvoj i investicije, od godine. Trenutno je zadu`en za unapre enje ra~unarskih programa iz oblasti analize EES i izradu uputstava za pogon transformatorskih stanica. Autor je ra~unarskog programa Power System Analyzer (PSA) za prora~un prenosnih mogu}nosti (NTC) i zagu{enja u sistemu. Dragan Balkoski je ro en u Zemunu. Diplomirao je godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao godine. U Elektroprivredi Srbije je zaposlen od godine, na poslovima planiranja prenosne mre`e. Trenutno je direktor sektora za studijsko-istra`iva~ki rad. Sara ivao je na vi{e doma}ih i stranih studija iz oblasti planiranja mre`a, a bio i recenzent na velikom broju studija iz oblasti planiranja i analize rada prenosnih i distributivnih mre`a. ^lan je Studijskog komiteta C1 JUKO CIGRE i grupe 6 JUKO CIRED. 77

7 Aca Markovi} je ro en godine u Kur{umliji. Zavr{io je Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu, magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, godine. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici juna godine. Objavljivao je stru~ne i nau~ne ~lanke u ~asopisima i stru~nim publikacijama. Koautor je knjiga Sociologija sa sociologijom i Izvori{ta majstorstva menad`menta. Autor je knjige Holisti~ki koncept menad`menta javnog preduze}a godine. Ne{o Miju{kovi} je ro en u Beogradu godine. Diplomirao je godine, magistrirao godine, a doktorirao godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od godine je zaposlen u Elektrodistribuciji Beograd, od godine u JUGEL-u, a od u Elektroprivredi Srbije. U zvanje vanrednog profesora na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu izabran je godine. Trenutno se nalazi na radnom mestu pomo}nika generalnog direktora Elektroistoka. Predsednik je Studijskog komiteta S2 Upravljanje i eksploatacija EES JUKO CIGRE i ~lan me unarodnog Studijskog komiteta S2 CIGRE od Ilija Cvijeti} je ro en godine u Glamo~u. Diplomirao je godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od godine je zaposlen u Elektroprivredi Srbije, Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom. Trenutno je na mestu direktora Sektora za operativno upravljanje elektroenergetskim sistemom EPS-a. Sr an Suboti} je ro en godine. Diplomirao je godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od godine u zaposlen u Elektroprivredi Srbije, Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom. Trenutno je na mestu Rukovodioca smene za operativno upravljanje. Predstavnik je Elektroprivrede Srbije u radnoj grupi za izradu Regionalnog pravilnika o radu prenosne mre`e za jugoisto~nu Evropu. 78