MANJINSKI MEDIJI GENERISANJE KAPACITETA Organizatori: Pokrovitelji: Partner konferencije: Zvanična voda konferencije: III REGIONALNA KONFERENCIJA POSV

Транскрипт

1 MANJINSKI MEDIJI GENERISANJE KAPACITETA Orgaizatori: Pokrovitelji: Parter koferecije: Zvaiča voda koferecije: III REGIONALNA KONFERENCIJA POSVEĆENA MEDIJIMA NA JEZICIMA MANJINA Zvaiča kafa koferecije: Prijatelj koferecije: 1

2 2 Štampaje ove publikacije je omogućila Delegacija EU u Srbiji

3 ROZALIJA EKRES, direktorka Magyar Szo»Čii mi izuzeto zadovoljstvo i veliku čast, što Vas mogu već treću godiu za redom pozdraviti u sedištu Novisko-izdavačke kuće Magyar Szo i zahvaliti Vam se što ste se odazvali ašem pozivu. Svojim prisustvom i aktivim učešćem u radu treće regioale koferecije posvećee medijima a jezicima majia izražavate am dragoceu podršku. Dozvolite mi da posebo pozdravim gospodia Emila Varadija, predstavika Ambasade Mađarske, gospodia Sašu Mirkovića državog sekretara Miistarstva kulture i iformisaja, gospodia Kalmaa Kutića, pomoćika Pokrajiskog sekretara za kulturu i javo iformisaje i gospodia Luku Biakoija prvog sekretara, šefa političkog odeljeja Delegacije Evropske Uije u ašoj zemlji. opstaak i a budućost aših medijskih kuća. Da li privatizacija daje šasu ili gasi svaku perspektivu, da li je dostupost iformacija između zajedica koje komuiciraju a jezicima majia i šire javosti šasa za demokratizaciju društva, da li sebe doživljavamo kao medijski proizvod ili kao servis, kako as vidi društvo a kako tržište, kakvo iskustvo ima širi regio u fukcioisaju medija majiskih zajedica? Kako dopreti do ovih čitalaca, kako privući mlade? To su pitaja a koja ćemo u ekoliko uzbudljivih sati koja am predstoje, pokušati aći odgovore. Još jedom Vam se zahvaljujem a dolasku i želim prijata boravak i korista rad. U ovoj godii u Srbiji su doeta 3 ova medijska Zakoa, koji eposredo utiču a 3

4 4 KALMAN KUNTIĆ, pomoćik Pokrajiskog sekretara za kulturu i javo iformisaje zaduže za medije»opstaak i samoodrživost majiskih medija kao i opstaak medija uopšte u R. Srbiji su pitaja kojima se ovaj događaj bavi. Ne zamo više da li smo društvo u krizi ili društvo koje se saživelo sa krizom. Ova koferecija je tribut, podsticaj koji astoji da ađe rešeja da profesiju tako važu a tako potcejeu podigemo a oge. Noviari su slabo plaćei u ašoj zemlji i zaslužuju bolje. Mere države politike se sprovode a svim ivoima i očekuje se veće agažovaje samih medija i izazovi koje sa sobom ose ove platforme i ovi mediji. SAŠA MIRKOVIĆ, državi sekretar u Miistarstvu kulture i iformisaja»tri medijska zakoa su doeta tokom leta Zako o javom iformisaju i medijima, Zako o elektroskim medijima i Zako o javim medijskim servisima. Ti zakoi predviđaju i određee podzakoske akte koji će biti doeti tokom ovembra u predviđeom roku. Miistarstvo kulture i iformisaja je zadržalo ikluziva pristup tokom pripreme, izrade i debate. Takođe i prilikom izrade podzakoskih akata, iako ismo bili a to obavezai, izvršili smo ajšire moguće kosultacije uključejem Miistarstva za državu upravu i lokalu samoupravu, Pokrajiskog sektrarijata za kulturu i javo iformisaje, Misije OEBS u Srbiji i sa NDNV koji su pripremili studiju sa predstavicima medija iz 4 opštie u Vojvodii sa jihovim iskustvima vezaim za fiasiraje medija sa preporukama kako bi to

5 trebalo da izgleda u budućosti. Imamo i komuikaciju sa BIRN-om čiji su predstavici takođe objavili korisu studiju zasovau a dosadašjim modelima fiasiraja i iskustvima kako e bismo poavljali greške iz prethodog perioda. To zači da se mi trudimo da podzakoski akti i pravilici izgledaju što bolje i da se primejuju, aročito od godie kada se okoča proces privatizacije i dođe do poboljšaja sfere fiasiraja sadržaja kojima se promoviše javi iteres a svim ivoima. Miistarstvo kulture i iformisaja koristi svaku priliku da promoviše postulate iz medijskih zakoa. Nema rešeja za jeda da, Zakoi koji su doeti treba da poču da se primejuju i jihova pravila primea će doeti boljitak u aredom periodu. Primetićete da je u Zakoima poseba pažja ukazaa upravo iformisaju a majiskim jezicima i da dostiguti stadardi u ovoj sferi ikako e mogu biti umajei. Što se tiče obavezujućeg perioda prilikom privatizacije medija, obaveza zadržavaja iformisaja a jezicima majia je pet godia. Nako privatizacije medija u višeacioalim srediama obavezo je očuvati postojeći uređivački i programski kocept koji je važio godiu daa pre doošeja medijskih zakoa. Miistarstvo kulture i iformisaja je sveso da ovi uslovi mogu doprieti umajeju atraktivosti poude. U Zakou o javom iformisaju i medijima predviđea je besplata podela akcija u slučaju da aukcija bude euspeša. Preuzimaje rizika treba da uđe u paket dobrih amera. Vrlo je važo da tokom primee medijskih Zakoa svi akteri preuzmu svoje obaveze. Miistarstvo kulture i iformisaja prepo- 5

6 6 zaje medijska udružeja i Asocijacije kao bite aktere u sprovođeju zakoa. Održa je sastaak sa 12 udružeja, relevatih asocijacija i sidikata sa glavom temom: primea zakoa. Želja am je da astavimo sa praksom itezive komuikacije sa svim akterima koji treba da dopriesu uspešoj primei medijskih zakoa. Zahvaljujem se i Delegaciji Evropske Uije u Srbiji koja as je pratila i pomagala prilikom doošeja medijskih zakoa. Period priprema za doošeje zakoa je koicidirao sa skriigom poglavlja 23, 10, 8 i 3 gde je Miistarvo kulture i iformisaja aročito aktivo. Začaja je i expertska pomoć koja dolazi od strae Delegacije Evropske Uije u Srbiji u okviru projekta jačaje medijske pismeosti. Kroz takvu saradju možemo biti siguri da doošeje ovih zakoa radimo po stadardima EU koji dopriose dobrobiti medijske scee i oviarima u aredom periodu. LUKA BJANKONI, šef političkog odeljeja Delegacije Evropske Uije u Srbiji»Zadovoljstvo mi je da vam se obratim u ovom pravom okružeju usvajajem tri ova medijska zakoa. Podelio bih sa vama zapažaja u pravcu apora Srbije koja su sastavi deo ovog pravog okružeja a to je položaj medija a jezicima majia u okviru Ustavih obaveza Republike Srbije koje proističu iz međuarodih kovecija. Srbija je multietička zemlja, ljudska prava su sveobuhvato sadržaa u Ustavu Srbije u kom je poseba pažja posvećea majiama. Jedo od ovih prava je potpuo, blagovremeo i epristraso obaveštavaje a svom jeziku uključujući i primaje, slaje i obaveštavaje svojih ideja u skladu sa zakoom. Novi medijski zakoi pristupaju ovoj obavezi a ov ači, praćejem evropskih tredova i približavajem praksama koje

7 su već duže vreme domiate u Evropi. Saveti acioalih majia će i dalje igrati ključu ulogu u ovom procesu kada se radi o fukcioisaju medija a jezicima majia. Postojeće zakoodavstvo koje se tiče acioalih majia pruža mogućost jihovim Savetima da fiasijski podržavaju medijske kuće koje proizvode medijske sadržaje a jezicima majia. Međutim ova mogućost podrazumeva i obavezu da se osigura uređivačka i programska ezavisot ovih medija i omogući oviarima da prave medijske sadržaje amejee majiskim zajedicama. Novi Zako o javom iformisaju i medijima uvodi istituciju Fodacije kao jedog od modela za osivaje i rukovođeje medijima a jezicima majia. Fodacije su zamišljee tako da imaju ezavise upravljačke odbore kako bi se obezbedila uređivačka i fiasijska ezavisost. Mediji koji su oslobođei političkog uticaja predstavljaju preduslov za demokratski razvoj svakog društva i to je jedako važo i za majiske zajedice. Evropska Uija svojom podrškom za sprovođejem medijske strategije i ovog medijskog zakoodavstva koje je sada a sazi, takođe će se založiti za jačaje ezavisosti medija a jezicima majia. U tom smislu uređivačka i fiasijska stabilost RTV Vojvodie predstavlja ključi elemet u oblasti medija. Kao medijski javi servis, misija RTV jeste da obezbedi da javi iteres a polju iformisaja bude postigut. Po tom osovu ova medijska kuća dobija fiasijsku podršku građaa Srbije. Drugi kaal RTV je posveće emitovaju programa a velikom broju jezika acioalih majia, i to dostiguće koje je verovato jedistveo u evropskim razmerama mora biti sačuvao. Pristup medija a jezicima majia treba da bude kao što je u Vojvodii i omogućiti ga širom cele zemlje. Zato je važa uloga RTS da u svom emitovaju uključi program a jezicima majia za zajedice koje žive u drugim delovima Srbije. Postoji začaja prostor za uapređeje po tom pitaju. Dok komercijali mediji i 7

8 8 mediji koji se fiasiraju iz sredstava Nacioalih Saveta mogu biti vođei ekoomskim iteresima i iteresima određee acioale zajedice, uloga i prava pozicija javog servisa je da služi javim iteresima i mogla bi da pomoge još boljoj itegraciji jezičkog i kulturog idetiteta. Neophodost je da država a svim ivoima fiasira programe a jezicima majia a osovu Zakoa od javog začaja. Država uprava a svim ivoima treba da prepoza iteres i obavezu da fiasira te programske sadržaje. Javi iteres u ovoj sferi kao i u drugim sferama koje se tiču iformisaja mogao bi da se ispui kroz projekto fiasiraje. Novi Zako o javom iformisaju i medijima predviđa jave pozive za dostavljaje predloga za fiasiraje medijskih sadržaja od javog iteresa, uključujući i programe a jezicima majia. Fiasiraje proizvodje programa a majiskim jezicima i programa od javog iteresa koji se emituje a bilo kojoj postojećoj staici siguro je ekoomski održivije ego pokrivaje tekućih troškova za TV i radio staice. Novi medijski zakoi i prelazak a digitalu televiziju koje se u Srbiji očekuje srediom godie doose ove izazove ali i ove mogućosti medijima. Od sredie java medijska preduzeća u državom vlasištvu a različitim ivoima, više eće postojati. Njihovo mesto će zauzeti private komercijale medijske kuće. Ipak, država će a svim ivoima astaviti da fiasira programe od javog iteresa što je defiisao u Zakou o javom iformisaju i medijima. Programi a jezicima acioalih majia pravo se defiišu kao programi od javog iteresa i u tom smislu bih podstakao vlasti da kroz regulatoro telo za elektroske medije obezbede programe a jezicima majia, a možda da se time emiterima uslovi dobijaje dozvola u područjima gde živi određea majiske zajedica. Mediji i odgovarajući državi orgai imaju obavezu prema gledaocima i slušaocima u

9 ispujavaju jihovih iteresa, a iformisaje a jihovom jeziku jeste jihov iteres. Sa ovim medijskim zakoima pred Srbijom stoji ova medijska stvarost, položei su temelji za slobodo i ezaviso medijsko okružeje. Sada je a državim orgaima, vlasicima medija kao i rukovodiocima i radicima u medijima da osiguraju propiso sprovođeje tih zakoa u korist javosti. Puo sreće u ovim aporima! 9

10 I pael: Majiski mediji i privatizacija pro et cotra Moderator: Peter Kokai, šef marketiga Magyar Szo 10 Govorici: Kalma Kutić, pomoćik Pokrajiskog sekretara za kulturu i javo iformisaje zaduže za medije, Zora Sekulić, predsedik UO Asocijacije medija Srbije, Nataša Heror, Heror Media Pot, Davor Glavaš, media expert

11 PETER KOKAI»Pitaje pred ama je: Privatizacija medija a jezicima majia stavovi pro et cotra. Tema je dosta složea i aktuela jer se ovi medijski zakoi između ostalog bave i ovim pitajem. Postoje različita mišljeja i stavovi i voleo bih da moji sagovorici kao predstavici istitucija i privredih subjekata daju svoje mišljeje o jemu. KALMAN KUNTIĆ»Vezao za temu o privatizaciji medija mogu samo doekle to da prihvatim kao temu, jer se e radi o privatizaciji medija a jezicima majia ili bar e medija čiji su osivači Nacioali Saveti oi čie većiu i oi eće biti privatizovai. Lokali i regioali mediji koji po defiiciji isu majiski mediji, ali iformišu u majoj ili većoj meri i a jezicima majia će biti privatizovai. Stav Sekretarijata za kulturu i javo iformisaje je bio prepozatljiv kada su se radili acrti, predlog i koača verzija Zakoa koji je usvoje, je da smo bili protiv privatizacije. Ovim izosim i vrlo čvrst liči stav e kao protiv privatizacije ačelo, smatrali smo da je bolje imati private medije medije koji su zasovai a komercijalim pricipima, koji aravo poštuju defiisai javi iteres. Mislim da je ajveća vredost ovog Zakoa što smo defiisali javi iteres oo o čemu će država morati voditi račua, ali jesmo bili protiv ooga, barem kako je bilo u početku, da će model privatizacije pratiti postojeći Zako o privatizaciji. Kao što je gospodi državi sekretar Saša Mirković istakao, postiguti su određei ustupci kada se radi o medijskoj sferi, eki rokovi koji ormalo postoje po 11

12 12 tom Zakou sa dve godie su prologirai a pet godia, što je začaja ustupak i iskreo se adamo da mediji više isu toliko atraktivi zbog jihove imovie jer je oa zaista miimala, da bi postali predmet privatizacije oih koji možda imaju hohštaplerske a e istiske, prave amere da uzmu medije i da zaista rade posao koji im je ameje. Stoga, obzirom da je Zako ispao mogo bolji ego što smo se u početku bojali i po pitaju medija čiji su osivači Saveti acioalih majia i po pitaju same privatizacije, mogu reći da je stav pokrajiskog Sekretarijata za kulturu i javo iformisaje da je ovaj Zako dobar, između ostalog i zato, što prethodi Zako koji ije bio tako loš, ali ga je vreme pregazilo, praktičo je oemogućavao da se mediji zaštite u vremeu krize. Prethodi Zako je tretirao iformisaje kao komercijalu delatost, da je posveće medijskoj idustriji, a toga, a žalost u krizi više ema. Ne samo ekoomska kriza, ego i začaje promee a tehološkom plau iz daa u da as potvrđuju u jedom ubeđeju da se medijima mora pristupiti a određei ači iformisaje mora biti podiguto a ivo javog, državog iteresa i da mora imati određeu državu podršku. Sada bih ešto rekao i o temi koja mi je zadata a to je međusoba komuikacija ovih medija iterakcija između korisika medijskih sadržaja i oih koji ih pripremaju, da li postoji eka vrsta iterkulturalizma, odoso potrebe bilo majiskih bilo većiskih zajedica za oo šta se dešava kod eke druge zajedice i da li sami oi koji pripremaju iformacije dovoljo vode račua da jihovi sadržaji budu atraktivi ekim drugima i, apoko, da li postoji potreba za tako ečim? Dosadašja praksa kod as je bila, ovo je liča stav, kada se radi o majiskim me-

13 dijima, isključivo iformisaje majiskih zajedica. Na određei ači se maje vodilo račua o tome da ti mediji treba da imaju i itegrativu fukciju, da zaiteresuju i građae drugih acioalosti o tome šta su ajzačajija događaja i procesi u određeoj majiskoj zajedici. Kada to kažem, e izričem kritiku, e bih voleo da se to tako shvati iz prostog razloga što je jako teško raditi za eki viši cilj, a da za to iteresovaja ema. Mislim da ikada do sada ije rađea ozbilja aaliza koliko je iterkulturalizam u Vojvodii ešto što as zaista iteresuje, a koliko imamo potrebu da budemo iformisai a jeziku zajedičke komuikacije, a jeziku većiskog srpskog aroda u Vojvodii i Srbiji, koji ije samo jezik većiskog aroda ego i jezik zajedičke komuikacije. Koliko smo avikli da se o pitajima o globalom ivou iformišemo putem srpskog jezika, a da lokala pitaja gledamo kroz prozor- Kalma Kutić, pomoćik Pokrajiskog sekretara za kulturu i javo iformisaje zaduže za medije 13

14 14 čiće koji se samo tiču kokrete majiske zajedice. Ne bih voleo da se pitaja iterkulturalizma kao akcije i multikulturalizma kao čijeičog staja u Vojvodii svedu a ekadašju floskulu bratsvo jedistvo, jer su ta vremea ipak prošla, ego da zaista vidimo šta bi moglo biti oo što je zajedička it, zajedički iteres aročito kod medijskih posleika, suočei smo sa velikom opasošću kada je aša struka u pitaju a to je pojava ovih medija. Novi mediji, koji isu samo mediji lokale zajedice, koji se osivaju sa relativo malim brojem profesioalaca i koji pružaju uredički oblikovae sadržaje, ego imamo i jedu sasvim ovu i iteresatu praksu da daas svako može da bude oviar ili misli da može da bude oviar, da am pruži relativo taču iformaciju i to, po mei, može u budućosti da bude problem za ašu profesiju. Kako avići slušaoce ili čitaoce da koriste i tradicioale medije, odoso, uredički uređee sadržaje, a da prihvataju iformaciju i od ovih medija, medija građaa? Mislim da moramo da poradimo a tome. Napravio bih komparaciju između tradicioalih i ovih medija to je kao razlika između istorije i faktografije. Istorija je jeda duboko promišljei apor da stvarima koje am se događaju damo određei smisao, a faktografija je iz relativo tačih iformacija koje poređae jeda pored druge su samo to, oe su ad hoc iformacije. Po ovom zakou, moramo da defiišemo javi iteres u oblasti iformisaja, moramo začajo poraditi a apretku aše struke putem edukacije oviara, putem razvoja medijske pismeosti oih koji će primati te iformacije i apoko, putem direkte države pomoći astojati da pomogemo medijima u krizi, komercijalim razvojem medija eprofitabilih medija.

15 ZORAN SEKULIĆ»Kao predsedik UO Asocijacije medija Srbije sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su od posledje Koferecije amejee medijima a jezicima majia, u člastvo Asocijacije medija Srbije ušle četiri redakcije: Magyar Szó, Hét Nap, Ruske slovo i Hlas l udu. Mišljeja sam da ema malih i velikih uloga, ego da ima malih i velikih glumaca. Asocijacija medija Srbije kao krova orgaizacija ima u svom sastavu 25 člaica sa preko 100 aslova štampaih i elektroskih medija. Kao poslovo udružeje, Asocijacija e arbitrira u uređivačkim politikama, ego predstavlja mogućost za stvareje zajedičkih iteresa. Kada je reč o ovom medijskom zakoodavstvu i privatizaciji medija, postojale su određee bojazi kako će ta stvar sa zakoima a kraju da izgleda, pa i kotaverze o tome kakav je stav Asocijacije po tom pitaju, mislim da je a obostrao zadovoljstvo jaso da su edoumice po pitaju privatizacije medija a jezicima majia čiji su osivači Nacioali saveti otklojee. Mi kao Asocijacija e dovodimo u pitaje osivačka prava Nacialih saveta da osivaju svoje medije, e dovodimo u pitaje i ači fiasiraja koji je postojao do sada, i sve druge ačie fiasiraja koji će u skladu sa ovim zakoodavstvom biti a raspolagaju medijima a jezicima acioalih majia. Privatizacija javih preduzeća u oblasti iformisaja, kojih u Srbiji ima 79, ije izum koji je doeo Zako o iformisaju. Novim Zakoom o javim preduzećima, država je izbrisaa kao mogući osivač preduzeća za iformisaje i zato je Zako o iformisaju pošao od jedog uapred zadatog i defiisag rešeja da u oblasti iformisaja više eće biti javih preduzeća. Ja iače e mislim da je privatizacija čarobi štapić i e mislim da oa sama po sebi garatuje i bolji kvalitet medija i bolje poslovaje medija i još 15

16 16 maje sam sigura da privatizacija više zadovoljava javi iteres. Tu postoji ekoliko vrlo delikatih faza koje predstoje u aredih godiu daa. Mi e zamo kako će to u praksi da izgleda. Pokazalo se do sada da se državi mediji s jede strae isu proslavili u zaštiti javog iteresa, ali ruku a srce, isu i privati. Pokazalo se takođe da direkto državo fiasiraje medija u državom vlasištvu remeti uslove a tržištu i stvara elojalu kokureciju. U procesu priključeja EU to se smatra e dozvoljeom državom pomoći. Dakle, država je doela jedu hrabru odluku da se povuče iz vlasištva u medijima i to je prekretica. Nijeda zakoski akt u oblasti iformisaja ije defiisao tako drastiču promeu. Veliko je pitaje kako će izgledati ta privatizacija. Mislim da je za medije bila prikladija tederska privatizacija, ego aukcijska, jer se do sada pokazalo da su dosadašje aukcijske privatizacije bile u ajvećem broju slučajeva euspeše i bila je zgoda model za raze zloupotrebe u medijskoj sferi. Ueti su eki zaštiti mehaizmi i videćemo kakvi će biti rezultati. Sa estrpljejem očekujem razvoj događaja u vezi sa privatizacijom, kao i podzakoske akte koje priprema Miistarstvo kulture i iformisaja i Regulatoro telo za elektroske medije iz kojih ćemo sazati kako je zamišljeo projekto fiasiraje. Asocijacija medija je sažo podržavala dve stvari: izlazak države iz vlasištva u medijima i kocept projektog fiasiraja. Projekto fiasiraje obezbeđuje da se ovac poreskih obvezika e troši i za čije plate, ego za proizvodju medijskog sadržaja u javom iteresu. Mi u ovom treutku emamo garacije oko budžetskih sredstava koliko će svi ivoi vlasti ubuduće izdvajati za iformisaje. Prema podacima iz prošle godie, svi ivoi vlasti su ukupo izdvojili 25 milioa evra. 7% medija u državm vlasištvu (79) ukupo su potrošili 87% od tih 25 milioa evra. Svi ostali mediji su kroz projekto fiasiraje potrošili preostalih 13%.

17 Predlog da se iz budžeta izdvoji 2% za fiasiraje medijskih sadržaja ije prihvaće, a o bi začio eku vrstu garacije da će mediji preko kokursog fiasiraja obezbediti sredstva za medijske sadržaje u javom iteresu. Može da se desi ezaiteresovaost lokalih samouprava za odvajaje sredstava za medijske sadržaje u javom iteresu koje su u dosasašjoj praksi izdvajale 17 milioa evra od pomeutih 25. Pitaje je da li će ako izlaska države iz vlasištva u medijima mediji astaviti da gledaju u državu ili će se koačo okreuti javosti i proizvoditi takav medijski sadržaj koji može da dobije i tržišu verifikaciju? Odgovorost kakvi će biti mediji je sada prebačea a medije. Optimalo bi bilo da se uspostavi balas servisa i komercijalizacije. Bez komercijalizacije se e može, a od pukog javog iteresa e može da se živi. Nisam optimističa u pogledu uspeha medija da ovaj balas ostvari. Zora Sekulić, predsedik UO Asocijacije medija Srbije 17

18 18 DAVOR GLAVAŠ»Različite su kategorije uutar kojih evropska praksa prepozaje medije a majiskim jezicima. S jede strae, u zemljama s dva (ili više) službea jezika, to mogu biti mediji a jeziku koji se proporcioalo maje koristi (kao, pr velški jezik u Walesu). To mogu biti mediji etičkih zajedica koje žive a prostoru jede (ili više) država, ali emaju matiču državu, poput medija a baskijskom ili kataloskom jeziku, a primjer. U medije a majiskim jezicima ulaze, dakako, i mediji a jezicima koji su majiski u zemlji obitavaja odredjee etičke zajedice, ali su većiski u matičim državama (poput medija a jezicima hrvatske i sloveske acioale majie u Italiji, ali i većie medija prezetiraih u ovoj brošuri). To, koačo, mogu biti i mediji a jezicima tzv. eteritorijalih majia, poput, recimo, medija a romskom jeziku. Već i ta razolikost pojavih oblika majiskih medija oemogućava jeda i jedistve, zajedički pristup tom problemu. Ne postoji skup mjera ili preporuka koje bi mogli idetificirati kao evropski stadard ili pak evropski model u zaštiti i promociji medija a majiskim jezicima, kao što je to, recimo, slučaj u području opće regulative elektroičkih medija. Samim tim, velike su i razlike u ačiu a koji većiske zajedice (ili, kokretije, pojedie države) tretiraju majiske medije. U Walesu se, a primjer, mediji a velškom jeziku fiaciraju iz javih izvora s puih 99 posto. Može se, dakako, reći da je tu u pitaju drugi službei jezik, kojim se služi i većiska populacija, kao i razumljiva potreba za očuvajem jezika kao posebo važog elemeta acioalog idetiteta i time objasiti visoki postotak fiaciraja iz javih izvora, ali se, recimo, i mediji a već spomeutom baskijskom i kataloskom jeziku (dakle, po defiiciji majiski u zemlji obitavaja) fiaciraju s posto iz javih izvora. Čak i ukoliko je riječ o prvestveo komercijalim medijima,

19 oi i dalje uživaju izmedju 40 i 60 posto prihoda iz javih izvora, dok se ostatak potrebog prihoda osigurava iz prodaje i marketiga. Pored toga, u jedom broju evropskih zemalja, eke su majiske zajedice dovoljo broje (i ekoomski jake) da održe potrebu raziu tržišog prihoda svojih medija, pa i u uvjetima iskog postotka sufiaciraja iz javih izvora. I a relativo malim tržištima (poput, recimo, Hrvatske) mogu se proaći primjeri medija a majiskim jezicima koji uglavom uspješo fiacijski fukcioiraju (poput, recimo, devog lista a talijaskom jeziku La voce del popolo koji vec 70 godia izlazi u Rijeci). Istia, vlada Republike Italije potpomaže list (opremajem štamparije, a primjer), ali je suštiski tu ipak riječ o komercijalom projektu. Gore avedei primjeri uatoč tome što je riječ i o ekim bliskim situacijama, za potrebe ovog teksta ipak imaju više fukciju izimke, ego pravila. Najveći broj medija a jezicima majia, e samo oih koji su okupljei a ovom skupu, u statusu su višestruke žrtve: kao pretežo sekudari ma koliko god po sebi važa izvor iformacija, teže su pogodjee općom ekoomskom krizom, a još žešće dramatičim padom svih statističkih i fiacijskih pokazatelja (aklada, oglašavaje) vezaih uz medijsku idustriju. Nasuprot tome, itko eće (i e može) osporiti začaj i važost medija a majiskim jezicima. Smatra se, štoviše, da je pravo a medije a vlastitom jeziku jedo od temeljih prava majia, s dvostrukom osovom. S jede strae, tu je potreba za očuvajem kulturog i etičkog idetiteta eke majiske zajedice, a jezik tu ima esumjivo središju ulogu. S druge strae, tu je i opće iformativa uloga medija kako o pitajima od zajedičkog iteresa većiske i majiske zajedice, tako i o specifičim problemima ekog majiskog eticiteta. Balas izmedju ta dva elemeta 19

20 20 važa je kako bi se prepozao i spriječio feome kojeg azivamo getoizacijom eke majiske zajedice, ali ije presuda kada je u pitaju začaj i potreba za postojajem medija a majiskim jezicima. Nesumjivo je, dakle, da mediji a majiskim jezicima imaju pui razlog postojaja. Nesumjivo je, takodjer, da bi jihovo posvemašje prepuštaje tržištu bilo pogubo. Neki od ključih servisa koji državu s ou strau elemeata koji ulaze u uži pojam suvereiteta - defiiraju kao državu su upravo usluge poput školstva, zdravstva, jave sigurosti, recimo. Nitko e očekuje da bi ti segmeti mogli ili trebali fukcioiratii isključivo po tržišim pricipima, ma koliko je dobro i koriso da i sami uvećaju svoj vlastiti prihod tamo gdje je to moguće, aravo. U tu kategoriju usluga od javog iteresa, duboko sam uvjere, moraju ući i mediji a majiskim jezicima. Doacije, fiacijska podrška iz državih fodova, ili direkta pomoć iz zemalja matičog eticiteta su svakako korise i poželje, ali e mogu imati karakter trajog, sistemskog rješeja. Iskustva ekih zemalja-člaica EU je pokazalo da se takva (dakle - sistemska i traja) rješeja mogu tražiti i uutar drugačijeg algoritma. Uzmimo jeda primjer (i kao tema za razmišljaje), iako, doduše, ograiče a područje elektroičkih medija. Javi RTV servis kao svoju temeljju obavezu ima iformiraje svih gradjaa, uključujući tu, dakako, i iformiraje pripadika acioalih majia. Pravo a iformiraje je, uostalom, ustava kategorija. Samo je po sebi razumljivo da javi servis e može u potpuosti ispuiti tu fukciju bez komplemetare uloge lokalih medija i medija a jezicima majia. Slijedeći tu misao, logičo je rješeje da se fiaciraje sadržaja od javog iteresa a lo-

21 kalim medijima i medijima a jezicima majia barem u jedom dijelu fiacira iz sredstava koje služe kao osov za fiaciraje javog servisa; tim više, što se ta sredstva više e tretiraju kao pretplata, ego kao taksa. Navedei sistem, uz sve poteškoće, relativo uspješo fukcioira u Hrvatskoj, a primjer. Nije uopće pretjerao reći da je, upravo zahvaljujući posebom fodu u koji se odvaja dio sredstava amijejeih javom RTV servisu, a iz kojeg se fiaciraju projekti od javog iteresa u lokalim elektroičkim medijima (pri čemu mediji i/ili programi a jezicima majia imaju posebu predost), sačuva začaja dio medija i/ili produkcija a jezicima majia. Pri tome ije riječ o rješeju koje je užo acioalo specifičo, već ima, rekao bih, puo širu mogućost primjee. I, a kraju, e treba očekivati brzu primjeu jedog takvog modela. Ukoliko i zaživi (a to je moguće zajedičkim aporom svih uključeih u proces), to ipošto e smije umajiti apore ka uvećaju prihoda ostvareog a tržištu pri čemu je suradja u proizvodji sadržaja, u zajedičkoj abavi materijala i korišteju usluga, kao i zajedički astup a marketiškom tržištu od prvestveog začaja. Ali, to je već eka ova tema. KALMAN KUNTIĆ»Bez amere da budem supstitucija Gospodiu Glavašu, u Republici Hrvatskoj, Agecija za elektroičke medije koja je regulatoro telo za elektroske medije u Hrvatskoj, izdvaja 3% od svojih prihoda od takse koja se aplaćuje od građaa za regioale i lokale medije kao pretplata. Na kokursima se moraju ispuiti određei uslovi kako bi se dobila sredstva za korišćeje. Nije dovoljo da samo postojite. 21

22 22 Što se tiče izlagaja Gospodia Sekulića, slažem se da je glava majkavost doetog zakoa eutvrđivaje proceta ili ekih drugih parametara a osovu kojih će se sredstva raspoređivati. U radoj grupi prilikom izrade Zakoa, zalagali smo se da se lokale samouprave koje su imale medije u svom vlasištvu a eki ači obavežu da će dosadašja davaja za medije održati i u buduće, a da oe lokale samouprave koje isu imale medije u svom vlasištvu poču da izdvajaju sredstva za te amee. U ovom treutku je eophoda ta vrsta države pomoći zarad opstaka lokalih i regioalih medija. Javi servisi republički i pokrajiski imaju svoju ulogu i oi e mogu raditi a temama i od lokalog začaja. Gubitak lokalih i regioalih medija bi začio uskraćivaje iformisaja građaa o lokalim temama. Na ovaj ači plediram da se izađe mehaizam kojim bi lokale samouprave bile u obavezi da izdvajaju sredstva za medije koje imaju a svojoj teritoriji. NATAŠA HEROR»U sklopu diskusije a ovom paelu i ooga čime se Heror Media Pot kao medijska agecija bavi, uključujem ličo iskustvo. Kada sam pre pet godia počela da se bavim majiskim medijima, shvatila sam da je eophodo održati balas uzmeđu ustrojeih pravila a tržištu i političkih zbivaja, kako bi se zadržala suštia stvari. Oo što mogu da kažem iz ugla saradika majiskih medija je da je u odosu a situaciju u ovim medijima pre pet godia ili pre samo dve godie, učije fatastiča apredak i ja vam svima a tome čestitam. Ljudi koji rade u ovim medijima su svesi da je eophodo održati korak sa vremeom. Redizajiraa su štampaa izdaja, urađea su uapređeja o-lie izdaja

23 ili se amerava uapređeje, izrađee su aplikacije potrebe za dobro fukcioisaje. To je bilo jako važo da se desi. Viđeje sebe iz perspektive majiskih medija mislim da se dosta promeilo, iz razloga što je raije postojao defaziva stav kada su u pitaju fiasije. Oo što se promeilo je iskazaa proaktivost, jer zatvorei eaktiva sistem sadašjica e podržava. Što se tiče odosa društva u percepciji medija a jezicima majia, i to je gospodi Kutić dobro postavio kao čijeicu: mi zapravo u društvu emamo jaso iskazau potrebu o pitaju iterkulturalosti. Ličo mislim da upravo mi sa svojim radom treba da dopriesemo da do tog iteresa dođe. Ako eko o ečemu ešto e za, valjda je upravo to core busiess medija da ljude zaiteresuju za određeu temu ili feome i svaki medij za kako se to radi. Prvi korak je svakako plasiraje sadržaja a srpskom jeziku a o-lie izdajima, što je Magyar Szo već uradio, u vidu 2-3 prevedea člaka devo o događajima koji mogu biti iteresati većiskom staovištvu ili drugim majiskim zajedicama. Ako toga ima, oda se ide a sajt Magyar Szo-a i traže se iformacije o određeom događaju, a ako ema ikom išta. Sistem je zatvore. Najgeijalija stvar u ovom zajedičkom poduhvatu u koji smo ušli je što zapravo ema kokurecije jer je jezički vrlo jaso sve defiisao. U slučaju Magyar Szo-a i Het Nap-a koji mogu da se prepozaju kao kokureti, bredirajem u određeom pravcu to može da se izbege. Što se tiče percepcije tržišta prema majiskim medijima, treba vreme da tržište prihvati ove medije. Već par godia se a tome itezivo radi i mi polako stižemo do tog prihvataja. Sa poosom vas obaveštavam da je u daašjem izdaju Magyar Szo-a Coca Cola plasirala svoj korporativi oglas. 23

24 24 Verujem da će as i člastvo u Asocijaciji medija učiiti vidljivijim a tržištu i omogućiti da po prvi put majiski mediji uzmu učešća u iskazivaju svojih iteresa u aredom Zakou koji je a redu, a to je Zako o oglašavaju. Formirajem ovakve jede iše medijske idustrije, majiski mediji mogu da izraze sve beefite koje pružaju. Duboko verujem da svaka roba ima svog kupca i da će tržište prepozati pored maa i oe dobre strae koje ova medijska iša udi. ZORAN SEKULIĆ»Zako o oglašavaju je stajao dve godie u fioci miistra Gajića, sada je stavlje a sto. Na žalost, ije usvoje sa paketom medijskih zakoa što bi bilo prirodo. To ije puki formalizam iz razloga što Zako o elektroskim medijima zalazi i u zou oglašavaja, dok Zako o iformisaju kada se radi o štampaim medijima ijedom odredbom e pomije oglašavaje, čime su štampai mediji po stavu Asocijacije stavljei u eravoprava položaj. Nama je jaso da živimo u eri elektroskih i ovih medija i da se štampai mediji e alaze samo u krizi, ego se alaze u strukturoj krizi pred ovim izazovima, ali to e zači da sa ormativog staovišta smeju da budu zapostavljei. Gde je problem? Problem je što se u Zakou o elektroskim medijima vrlo detaljo ušlo u pravila oglašavaja i otvorea je mogućost za reklamiraje alkohola, što do sada ije bio slučaj. Nemamo još podzakoski akt koji bi precizirao šta se smatra pod reklamirajem alkohola. U ovom treutku u elektroskim medijima vlada jeda priličo haotiča situacija i emiteri koriste e postojaje jasih pravila igre da što više zarade i ioako e poštujući vremeske kvote za oglašavaje, što je sve takođe a štetu štampaih medija.

25 Asocijacija medija ima svog predstavika u radoj grupi, biće potrebo da sve člaice međusobo vrlo diamičo i svakodevo koordiiraju kada se taj rad zavrti, svako od člaova može da kadiduje svoje predloge kako bi eka rešeja mogla da se uesu u acrt Zakoa i da svi budu obaveštei šta se tamo zapravo sprema. U toj radoj grupi pored predstavika Asocijacije medija sede predstavici udružeja potrošača, predstavici udružeja oglašivača, marketiških agecija i predstavici države. Taj Zako o oglašavaju može da ima kapitali začaj za štampae medije. Reklami kolač se smajuje e samo omialo ego i uutar tog budžeta dolazi do pregrupisavaja. Udeo štampaih medija je 20%. Procea je da će Iteret u aredih pet godia da araste do 40% reklamog budžeta, dok je pad tiraža u štampaim medijima izjedače sa padom oglasog share-a štampaih medija. Stoga štampai mediji moraju eizbežo da idu u kovergeciju u digital i da proizvodju sadržaja prilagode marketiškim zahtevima. Mediji a jezicima majia imaju jaso defiisae cilje grupe. To može da bude strateška predost i, uslovo, maja je eizvesost za oglašivača kakva će biti vidljivost oglase poruke koja je upućea defiisaoj ciljoj grupi. S obzirom a ove uslove, mislim da će važost oglašavaja i marketiga biti veća ego ikad. Tačo je da svaki proizvod ima svog kupca, ali što je bolji kvalitet i lepše pakovaje, stvar će biti lakše prodati kakva god da je besparica. I još jeda stvar je da majiski mediji mogu u ovom treutku da povećaju svoj udeo u oglasom budžetu baš zbog defiisae cilje grupe i stabile publike. 25

26 26 PETER KOKAI PITANJE ZORANU SEKULIĆU»Ako ste već bili čla rade grupe da am kažete zašto ije uspelo da se lokalim samoupravama amete obaveza izdvajaja za medije? Mei se čii da to ije prihvaćeo od strae države ili zakoodavca kao javi iteres. ZORAN SEKULIĆ»Sedeo sam u dve rade grupe i imao sam dva potpuo različita iskustva. Rada grupa koja je pisala Medijsku strategiju godie i u toj radoj grupi sam bio jedii predstavik medija. Svi ostali su bili predstavici države. Predstavljao sam 6 oviarskih i medijskih udružeja i imao sam veza madat. Veću muku sam imao sa parterima iz medijske zajedice da se dogovorimo o miimumu zajedičkih stavova, ego da to isteram sa državom. Stvari su postale drugačije kada se radilo a pisaju Medijskih zakoa. KOMENTAR IZ PUBLIKE: ZORAN PAPIĆ, direktor MNC»Malo smo pobegli od teme Novo vreme i moderi mediji. Po mei ema ovog vremea i ovih medija bez saradje po horizotali i po vertikali. Ilustrovaću vam to primerom koji sam objavio u posledjem broju Mc Newsletter-a, a to je da je britaska velika oviska kuća koja se bavi produkcijom lokalih medija doela odluku da do marta spoji tri redakcije svojih škotskih listova. Ta jeda redakcija će proizvoditi sva tri lista koliko god se oi međusobo razlikovali. Jeda od tih redakcija je Scotsma koja se sada isticala u okviru refereduma. Ličo mislim da postoje velike mogućosti za međusobu saradju majiskih medija a poslovom

27 plau. Pod jeda, mislim da majiski mediji e ugrožavaju tržište jedi drugima i e dele čitaoce a ači koji to drugi mediji rade, time se otvara širok spektar za saradju. Od pravih poslova, do račuovodstveih poslova, do zajedičkih sajtova. Ovakva kocetracija se u svetu sprovodi sa amerom da se jeda iformacija plasira a što većem broju platformi da bi proizvodja te iformacije maximalo pojeftiila, a sa druge strae da bi se otvorile što bolje mogućosti prihodovaja. Kada mi po strai ostavimo javi iteres, ovaj ili oaj zako, ostajemo a baaloj stvari kako a kraju meseca bavljejem osovom delatošću isplatiti plate. Horizotalo i vertikalo umrežavaje lokalih medija uključuje i majiske medije je tema skupa koji plairamo da držimo 20. jauara a kom će predstavici medijskih udružeja iz SAD, Norveške, Velike Britaije i Austrije doći da pričaju o svojim iskustvima po tom pitaju. Jeda austrijska medijska kuća iz svog cetra servisira preko 150 lokalih medija. Mislim da stalo treba isistirati a temi da se za početak utvrde ajmiimaliji oblici saradje u majiskim medijima. Da li je to zajedički sajt, pa da a tom sajtu postoje vesti koje će vući likovi a aše cetrale sajtove, da li a tom sajtu možemo da prodamo ešto više oglasog prostora? Ne može se samo čekati da će ešto da dođe. Ovakav model isam ja izmislio, ovo je svetski proces. Zašto u Zakou o oglašavaju e izdejstvujete smajeje stope pdv-a za oglašavaje u vašim medijima? Nema više ovisko-izdavačkih kuća ima samo medijskih kuća! Novie su samo jeda od platformi a kojima se iformacija plasira. 27

28 II pael: Moetizacija kapaciteta medija majiskih zajedica Moderatorka: Neda Lukić, Heror Media Pot 28 Govorici: Radika Dailov, izvrša direktorka Ruski & Hut, Samo Žjak, direktor Hlas l udu, Jurij Giacomelli, osivač Giacomelli media, Ljubiša Lukić, izvrši direktor ABC Srbija, Nataša Heror, Heror Media Pot

29 NEDA LUKIĆ»Ovaj pael je zamišlje da kroz fuzioi pricip različitih čiilaca koji čie medijsku idustriju, dobijemo odgovore kako da majiski mediji poboljšaju svoje učešće a tržištu. I sami zamo da su majiski mediji u daleko ezavidijem položaju a tržištu od medija koji imaju acioalu pokriveost kada su u pitaju advertajzig budžeti. Tema ovog paela je moetizacija kapaciteta medija a jezicima majia i treba da vidimo šta to sve ovi mediji mogu da rade, kakav servis i usluge mogu da pružaju svojim čitaocima, a koji ači mogu da se razvijaju, a koji ači mogu da učie kako bi stekli što bolju poziciju a tržištu. RADINKA DANILOV»Svi smo mi ovde a zajedičkom zadatku da egujemo i razvijamo komuikaciju i da pravilo iformišemo ljude. Za Ruski & Hut to zači da mi okupljamo profesioalce koji zaju svoj posao. Bavimo se komuikacijom u ajširem smislu: odosi sa medijima kao i odosi sa svim ciljim javostima sa kojim kompaija ili pojediac stupaju u kotakt. To može biti poslova javost, čitaoci, oglašivači, itera komuikacija u medijima, oviari iz regioa. Komuikacija je jako važa za poslovaje. Naša ekspertiza je korporativa komuikacija za poslove klijete, busiess to busiess, busiess to customer, društveo odgovore aktivosti koje predlažemo i sprovodimo u ime klijeata. Radili smo i ekoliko medijskih kampaja u posledje vreme. 29

30 30 LJUBIŠA LUKIĆ»Mogi majiski mediji su aši člaovi i gotovo za sve ovde prisute medije radimo odit prit izdaja. ABC Srbija sada ima u poudi i odit ostalih kaala komuikacije. Pre svega to je digitalo izdaje vašeg magazia koje je verodostojo vašem prit izdaju i oo ema gotovo ikakve troškove, a može da oprihoduje. Mi smo sada pustili u rad ovu aplikaciju koja vaša pročitaa digitala izdaja u odosu 1:1 može dodati vašem prit tiražu. To je posebo začajo za maje medije i izdavače. To otvara ove mogućosti za prikaz potecijala i ukupa doseg vašeg prit izdaja. Još je bito da digitalo izdaje može da komuicira i va graica Srbije. Plasmaom digitalog izdaja, zarađujete od pretplate. Oditom elektroskog izdaja pokazujete potecijal i doseg vašeg breda. Vaše digitalo izdaje možete prodavati preko svog sajta, ali i preko drugih sajtova koji su zaiteresovai da prodaju vaše digitalo izdaje. Naša aplikacija ide a ekoliko platformi: prit, digital, web. Aalizu dostavljamo a jedom sertifikatu, i agecije i oglašivači a jedom mestu mogu videti doseg vašeg prit izdaja koji je začajo veći. Pored mereja digitalog izdaja, ABC Srbija sada radi i odit posete web sajtovima. Pored web sajtova radimo pod-domee i posete mobilim aplikacijama. Ovaj metod se koristi u 40 zemalja u svetu u kojima ABC ima svoje kacelarije. Posete se odituju svakog meseca i svakog meseca se izdaje sertifikat što se tiče weba i to je razlika u odosu a prit i digitalo izdaje koje izdaje sertifikat dva puta godišje.

31 Novi sertifikat pored prit tiraža sadrži i pročitae digitale replike vašeg izdaja i ima dodatu iformaciju o posetama vašem web sajtu. Time se prikazuje ukupi potecijal vaše kuće ili određeog breda. Prikažite oglašivačima i agecijama vaš pu potecijal. Oi često mogu loše da procee cilju grupu i jeu veličiu, odoso, ko su sve korisici vašeg izdaja. U digitalom izdaju možete uvesti i video, što prit izdaje e omogućava. Ovim pokazujete koliko ste jaki a medijskom tržištu. NATAŠA HEROR»Može se kostatovati da je prvi važa korak moderizacije majiskih medija uglavom završe ili je a dobrom putu da se završi u dogledo vreme. Sada je pravi treutak da se precizo plairaju strategije bredova samih medija, da se formiraju komuikacioe strategije i da se sa tim ide. Oo što se mora razumeti je da je tržište takvo i uslovi su takvi da je eksperimetisaje, što se ove medijske iše tiče, eophodo, stalo i kostato, da bi se proašao modus koji će zadovoljiti ivestitore, odoso klijete da se opredele za ovu platformu, da je uopšte probaju i da vide kako oa radi. Mediji treba da pokažu dozu fleksibilosti, da dopuste jedu sferu uticaja sa tržišta koja je emiova da bi se majiski mediji itegrisali a tržište oglašavaja a pravi ači. Ličo mislim da platforma majiskih medija daje jedu ovu otu, može da proširi tržište sa ovim kvalitetom i da bude a korist svima. Niti su acioali i lokali mediji ugrožei od majiskih medija i jihovog astupa a tržištu, iti je obruto. Tu postoji momeat stabilosti i mislim da time samo razvijamo kvalitet. Preporuka za uvodi deo je da se zaista kree u aredom periodu od strateškog plairaja bredova. 31

32 32 SAMO ŽJAK»NIU Hlas l udu je obeležio 70 godia postojaja i 150 godia štampe a slovačkom jeziku a ovim prostorima. Duga tradicija je sa jede strae lepa, a sa druge strae može biti ograičavajuća. Posledjih godia dosta radimo a podizaju potecijala. Poašamo se po seljačkoj logici da je posao bito uraditi, a kad tad će agrada za to doći. Taj potecijal se podiže kroz kadrove, kada se radi o orgaizaciji, kada se radi o materijalim i tehološkim odosima. U redakciji imamo mladih ljudi, a takođe se povezujemo sa drugim sličim medijima u saradji sa HMP. Smatramo da zajedički u siergiji možemo ostvariti bolji učiak. Naš potecijal ije tako veliki, ali ako jeda oglašivač ima iteresa da se oglašava u jedom gradu od ljudi, i Hlas l udu pokriva zajedicu od slovaka koji žive u ovoj zemlji. Pored toga što gledamo da am svako štampao izdaje bude bolje i bolje u svakom pogledu, trudimo se da zauzmemo mesto i u globaloj mreži. Imamo o-lie izdaje Hlas l udu i omladiskog časopisa Vzlet. Trudimo se da o-lie izdaja imaju život za sebe, da isu bukvalo prepisai. Nudimo ašim čitaocima pdf izdaje štampaog izdaja Hlas l udu sa malim zakašjejem. To su uglavom ljudi koji žive u iostrastvu i jima e bi imalo smisla slati štampao izdaje. Pre dve edelje pokreuli smo aplikacije za mobile telefoe i tablete i trudimo se da održimo korak sa vremeom. Očekujemo da će am sledeća godia biti prodora, verujem i zahvaljujući svima vama koji ste ovde.

33 NEDA LUKIĆ Nadovezaću se a već rečeo sa jedim pitajem sa kojim smo se suočili edavo. U pitaju je retail idustrija i e pozavaje tržišta majiskih medija.» Šefovi marketig odeljeja velikih retail kompaija emaju ajjasiju predstavu o tome šta sve od sadržaja proizvode majiski mediji i a kojim jezicima. Čak je bila u pitaju i RTV Vojvodie, e pozavaje koliko redakcija tu postoji i a koliko sve jezika se emituje program. Pitaje za Radiku: a koji ači majiski mediji mogu prići velikim oglašivačima i pouditi im svoje sadržaje i servise? Neda Lukić, Heror Media Pot 33

34 34 RADINKA DANILOV»Dva osova pitaja koja dolaze od strae klijeata su: koliki je tiraž i ko ga čita? Da bi se odlučili da ivestiraju deo svoj oglasog budžeta kroz vaš medij, potrebo je da zaju ko ga čita. Ako kompaija prodaje robu široke potrošje oda je publika vrlo široka i te kompaije imaju iteres da ivestiraju. Vrlo je kompleksa odluka za oog ko odvaja sredstva iz svog budžeta koliko se ulagaje u vaše medije isplati. Ova odluka se aalizira a kvartalu, polugodištu i a kraju godie kroz raze filtere koji pokazuju da li se uložei ovac vratio. Velika je odgovorost a oima koji moraju o tome da odluče. Agecije za odose s javošću su u ekom treutku shvatile da i oe moraju da se bave ROI-jem (povraćaj ivesticije) i da ukoliko žele da aprave saradju između medija i kompaije, oi kompaiji treba da objase do ajsitijih detalja da se to isplati. U masi iformacija koje svi mi primamo, što privato što poslovo, to je daleko od jedostavog. Ali oo što je do sada dalo efekta, bez obzira a digitalizaciju života, jesu liči kotakti. Budite aktivi u tome, jer sa ličim kotaktima možete puo toga uraditi. Pored toga, poudite sadržaj koji treba da je iskomuicira tako da ga druga straa razume. Kada krećete u bilo koji oblik prodaje, jedia stvar koja osobu kojoj vi ešto prodajete zaima jeste koji je dodati beefit.šta je to ešto što o želi da dobije? Da li količiu, da li masu, da li vašu čitalačku publiku? Posmatrajte svoju čitalačku publiku kao vrlo specifiču do koje e može da stige bilo koji drugi medij a srpskom jeziku. Ljudi koji čitaju a jeziku majiske zajedice imaju određeu dozu povereja

35 prema mediju a tom jeziku. Oi vama veruju. Ovo govorim a osovu mog iskustva i iskustva mojih kolega. To je specifičo e samo za medije a majiskim jezicima, ego i za bilo koji lokali medij. NEDA LUKIĆ»Da li pouda umrežeih medija a majiskim jezicima u astupajućem periodu može biti iteresata oglašivačima, obzirom da su ovi mediji oditovai i uključei u strukova udružeja sa sadržajem koji ije tabloida? RADINKA DANILOV»Ako se već ide sa strategijom razvoja bredova medija a jezicima majia, treba da budete svesi toga da vi bred već imate, hteli vi to ili e. Nešto što postoji 70 godia je bred. Kada toga postaete svesi, vi imate dozu odgovorosti da taj bred egujete, održite ili razvijete. Ako se radi a razvoju breda, i jedog treutka, bez obzira a staje u Srbiji i regiou ili šire od kada je kreula kriza godie, ije uputo koristiti reč popust, jeftiije iti bilo šta sličo, jer vi direkto utičete a vredost svog breda. Sve što želite da komuicirate u tom pravcu, možete uraditi i kroz pozitivu kootaciju i time dobijate dodatu vredost. Objedijea pouda siguro ima jaču moć ego pojediači astup i siguro je dobro grupisati se, jer to se i dešava u poslovom svetu. Čitave korporacije se grupišu i samim tim postaju sažije. Svako kome pristupite će vas pitati : Šta vi ama možete pouditi? Da biste to zali, vi morate da zate prvo ko ste vi, to je ta svest o bredu, a vidim da ste vi toga vrlo svesi, a sa druge strae vi morate da zate sa kim 35

36 komuicirate, ko su vaši čitaoci. Da li su oi mladi ili stari? Nijeda medij e sme da pravi sadržaj samo za 30+ ili mora da se pravi za sve. Jako dobro morate da zate sa kime komuicirate, da biste mogli u ekoj kompaiji da kažete: aš proseči čitalac ima X godia, radi Y, plateža sposobost je Z, obrazovog statusa je S. To e važi samo za medije a jezicima majia, ego za sve as koji komuiciramo, da je pored govora, važo i slušati, jer slušajući, vi dobijate smerice šta i kako treba dalje raditi. To su pr. kometari ispod teksta a sajtovima, to su društvee mreže za mlađu cilju grupu, to je upotreba zdravog razuma da saslušate drugu strau kada vi ešto predstavljate i udite. 36 Veliko je pitaje: da li vi zate koji je efekat vaših medija? Ako vi e zate, e možemo da zamo i mi. Radika Dailov, izvrša direktorka Ruski & Hut

37 JURIJ GIACOMELLI»Za majiske medije važi, da a digitalom e mogu uditi eke predosti pozavaja lokalih javosti, jer se digitalo oglašavaje sasvim deli od medija samog i prelazi a middle-mae, to zači, a globale agecije, koje su specijalizovae za digitalo oglašavaje; oe mogu pouditi klijetima više iformacija o ciljim javostima ego mediji sami, jer a digitalom sakupljaju podatke bez medija. Subvecije polako i siguro ubijaju medije, pa i majiske. Zato su regulatori pred izazovom, kako ajprije stvoriti pa oda i štititi tržište za majiske medije bez sprečavaja takmičeja a jemu. Vremea pojediače pobede su zauvek estala. Pobedici i gubitici se razlikuju po umeću da savladaju ove veštie i steku ova zaja. Svet saradje i itegracije, u kom je heroizam prepozat kao dar, preuzeo je glavi model pojediačog herojstva koji je postao izuzetak od ormalosti. Izazovi medijske idustrije:»koliko su se promeile avike čitalaca?» Koliko su se promeile potrebe oglašivača?» Šta uzrokuje promee u poslovom okružeju a globalu a šta a lokalu?» Ko i šta utiče a aše delovaje da se prilagodimo ovom okružeju i ko odmerava mogućosti od mometa dešavaja same promee? Mi živimo u vremeu agresive iovacije. Prezetacija preko QR code. 37

38 38 NATAŠA HEROR»Drago mi je da smo otvorili priču vezao za bredove i ove servise koje mediji a majiskim jezicima mogu da proizvedu i plasiraju a tržište, a takođe mogu da budu učesici u kreiraju ovih vredosti. Jeda od takvih iicijativa koja je pokreuta ove jesei je projekat Easy to come. Ideja je da se koriste resursi majiskih medija i momeat biti eophoda a lokalu jer, složićete se, više ema kurioziteta abavke proizvoda i medijskog sadržaja a bilo kom jeziku koji želimo da čitamo sve as deli samo click do toga. Oo šta majiski mediji u Vojvodii imaju je ekskluziva da izveštavaju o ovome ovde. To je oo što se ima u rukama i sa čime se trguje. Oo šta može da se razvije i u čemu je velika mogućost je da se majiski mediji uključe u aktivu promociju turističke poude ovog regioa i da svako svoje selo udi. Sa tim se vrlo lako može kreuti. Ako mi dozvolite, apraviću paralelu sa Daima ludaje u Kikidi. Ta maifestacija je pokreuta pre 30 godia i od tikve je apravlje bred koji iz godie u godiu dovodi sve veći broj turista i osvežava taj grad. Postoji mogućost privlačeja ljudi i jihove pažje, oda stižu i spozori i stvara se ova vredost i a kraju i zarađuje. Niko od as ovde prisutih e misli da mi možemo uditi priču koja je va ovoga, ali oo šta imamo i ajbolje zamo, pa to treba valjda i da udimo! Samim tim kada imamo jedu šareu sliku, imamo orgaizova astup, obezbeđujemo komforost tržištu, to je oda lako kupiti. Itecija je da se sa tim kree, a pomijaje horizotalog i vertikalog umrežavaja je upravo a ovom projektu i testirao. Testirali smo deljeje sadržaja. Promocija ovog projekta je bila u Beču u okviru X Koferecije Evropskih gradova i regija i mi smo imali podelje taj sadržaj u svim

39 medijima iz grupe. Šasa da a jeda takav događaj dođe i izveštava 10, 12 ili 15 ljudi je rava uli, ali da dođe 1 oviar i fotoreporter, šasa je oda mogo veća i sadržaj se podeli. To je tedecija koja će morati da se radi i što se tiče majiskih medija i što se tiče uopšte lokalih medija i to će samo razviti sadržaj. Mediji postaju jako sliči, postaju dosadi i ljudi će jedostavo izgubiti volju da ih kozumiraju. Da li su mediji proizvod ili servis? Jako je taka liija između jedog i drugog. Mora se zati da Magyar Szo-u ili Hlas l udu ije Blic kokurecija. Može da postae kokuret jeda Teleor i da sa svoji časopisom Cotact koji je odliča i štampa se u primeraka, za 20 godia apravi svoju istoriju i postaje medij kome se veruje. Upravo tu se gubi graica između proizvoda i servisa. Nataša Heror, Heror Media Pot 39

40 40 NEDA LUKIĆ»Kada pričamo o o-lie poslovaju koje postaje sve važije, Ljubiša će am ešto više reći o ovim tredovima u o-lie oglašavaju, odoso o ovim alatima koji postoje a tržištu i ABC-ovim ovim proizvodima i servisima koji tek dolaze. LJUBIŠA LUKIĆ»Svi smo svedoci eprestaog razvoja ovih tehologija kroz razvoj uređaja, softvera, platformi, aplikacija, web sajtova. Naravo, tredovi se moraju pratiti. Na primer u Velikoj Britaiji, časopisi poput Fiacial Times i Guardia ikada se isu ustručavali da svoje digitalo izdaje dodaju štampaom izdaju iako je oo u samom startu bilo višestruko maje ego tiraž štampaog izdaja. Odos je bio takav da pr. a prodatog štampaog tiraža, digitalo izdaje je imalo 1000 čitalaca. Sada je taj odos obrut i praktičo se digitalom izdaju dodaje štampai tiraž. To je budućost to je ta itegracija kaala komuikacije. Jeda od primera je zajedička itegracija a jedom sajtu koja bi mogla da doese više mogućosti za rast prihoda od glašavaja, ako bi se sadržaj svih majiskih medija plasirao kao jeda itegrisaa redakcija, sa vestima i a srpskom jeziku. Tu bi došlo do rasta posete ovom portalu sa sigurim rastom prihoda od oglašavaja. Ako odete a bilo koji svetski medijski sajt, možete da vidite i da oi svi dosta rade a prodaji paketa, aplikacija, ude se zajedičke pretplate za digitalo i prit izdaje koji su ekada čak i jeftiiji od pojediače pretplate. Za majiske medije je važo da odituju digitala izdaja i da ih dodaju štampa-

41 om tiražu, jer je za očekivati da će se oa sve više čitati. Upravo je urađe je prvi odit u ovom sistemu ABC Srbija - štampaom tiražu je dodat pročita digitali primerak i poseta web sajtu. Klijetima je pored tiraža jako važo kome se plasira iformacija. Na primer, tiraž od primeraka Hlas l udu je jako veliki u segmetu ukupe populacije koja kozumira taj medij, ali je zato maji kada se uporedi sa mass medijima. Uvek se u obzir mora uzeti cilja grupa kada se plasira eko oglaso rešeje, jer često će kupci i potecijali korisici ekog proizvoda ili usluge biti čitaoci majiskih medija. Nije sve u kvatitetu, ego i u ciljoj grupi koja se komuicira. Svako ko želi da posluje traspareto i da prikaže svoje tiraže je oditova u ABC Srbija. Ko e želi da prikaže svoje tiraže, tu se ešto sakriva i ije oako kako je rečeo. Ljubiša Lukić, izvrši direktor ABC Srbija 41

42 42 NEDA LUKIĆ»ABC je otišao još jeda korak dalje, apravio smerice i izvršio kategorizaciju kada su u pitaju digitala izdaja i mogućosti kreiraja sadržaja: ciljaa digitala izdaja koja su prilagođea određeoj ciljoj grupi (diamička izdaja) i čak izdaja koja su prilagođea svakom čoveku poaosob. Kada je u pitaju aplata tih izdaja, to je poseba tema. Zamoliću gospodia Žjaka da am kaže ešto o aplati o-lie sadržaja. Kako tu stojimo? SAMO ŽJAK»U ašim uslovima, odgovor je jako lak ikako. Ne postoji aplata. Imamo ekoliko reklamih poruka a ašem sajtu, ali se e mogu pohvaliti da ih aplaćujemo. Uglavom su to kompezacije. Nisam još i razmišljao kako da prodajemo aš sadržaj preko o-lie. Jeda od ajboljih primera kako se to radi je upravo kompaija Piao iz Slovačke koji smo i elaborirali pre dve godie baš a ovoj kofereciji sa gospodiom Đakomelijem. Još uvek se poašamo jako komoto i svoj sadržaj udimo besplato. Naš o-lie sadržaj je vrlo diamiča i bogat sa aktuelim vestima. Na primer, kada su bili edavo održai izbori za Nacioale savete, trudili smo se da što brže damo aktuele iformacije i imali smo veću posećeost sajtu tog daa. Kada ta poseta bude i merea, očekujemo da će se to jedog daa i valorizovati. NEDA LUKIĆ»Vi godiama imate stabilu čitalačku publiku i rekli ste da vaše digitalo izdaje puštate edelju daa kasije. Da li ste

43 razmišljali da digitalo izdaje puštate istovremeo kada i štampao izdaje, koje ima svoju ceu, a posle edelju daa pustite da bude besplato. Nemački Bild je pre godiu daa podigao paywall i prve iformacije su bile da uopšte ije opao broj posetilaca. LJUBIŠA LUKIĆ»Moj predlog je da se plasira pretplata a digitala izdaja, i da se poudi paketa prodaja digitalo izdaje + prit. Neko će jeda da čitati digitalo izdaje, jeda da štampao. To treba da budu povoljiji paketi za samog korisika. Digitalo izdaje treba da ima svoju pretplatu koja može biti iža od pretplate za prit. Nijeda svetski medij se ije bojao da će biti ugrožeo prit izdaje sa plasmaom digitalog izdaja. Treba osmisliti pretplatu digitalog izdaja jer će tu biti sve više korisika i plasirati je istovremeo kada i štampao izdaje. To može obezbediti odmah dodate prihode od ljudi va Srbije koji bi kupovali izdaje u realom vremeu. Praktičo, e postoje troškovi plasmaa tog izdaja, a imate prihode od pretplate tog izdaja. Kometar iz publike: KALMAN KUNTIĆ»Komercijali prihodi majiskih medija su vrlo začaja stavka u vašem poslovaju. Osvruo bih se a sufiasiraje vašeg poslovaja od strae pokrajiskog orgaa, jer je tako regulisao zakoom, u kom vi treba da ispujavate opravdaost sredstava koji vam stižu: vi svakako da treba da budete čitai. 43

44 44 Jeda od razloga za oditovaje je svakako i to. Jer medij koji se e čita i e prati putem o-lie izdaja ili preko ekih drugih platformi ema razloga i da postoji. Uz svo ačelo slagaje da acioale zajedice u Vojvodii za svoje medije traba da imaju podršku, mogu je očekivati dok postoji miimalo društveo opravdaje. U suprotom, eko će iz Uprave postaviti pitaje o ekoomičosti, efikasosti, efektivosti i u edostatku društvee opravdaosti, može se desiti da se i stečea prava stave po strai jer će biti postavljeo pitaje: ima li to smisla? RADINKA DANILOV»Bilo koja kampaja, ako do sada iste imali ikakvu, je iovativa. Sa druge strae, e može da se implicira i jeda primer iz drugih zemalja, pa čak i iz zemalja u okružeju, zato što publika ije ista. Srbija je iz ašeg ugla gledaja vrlo specifičo tržište. Pravila koja važe u zemljama čije jezičko govoro područje postoji u Srbiji, e mora da zači da će važiti u Srbiji. Naprimer, mi smo do skoro bili treća zemlja u Evropi po broju korisika Facebook-a. Kod as su korisici FB svih starosih doba. Dobra kampaja je oa kampaja koja je dala efekat. Ako vaša cilja javost e toleriše lasere kao ači da im se približite, bez obzira koliko su laserski efekti iovativi, vi iste postigli efekat. U suštii, bilo koju kampaju koju biste pokreuli, morate imati a umu šta medij jeste, šta želi da bude koji je pravac razvoja breda u kraćem periodu, da li taj medij želi da bude relevata, da li želi da bude diamiča i brz, da li želi da iformiše i pomoge, da li želi možda i da edukuje u odosu a svoju cilju grupu, da li ima kokureciju u zemlji i regiou ili je jedistve? Iz toga se

45 biraju aktivosti: da li ćete ući u društveo odgovore aktivosti ili orgaizovati fodaciju koja će pomoći privredicima koji vas čitaju, a primer? Kada ste u poziciji da kreirate svoju kampaju pred vama je more opcija koje su jedostave i logiče i treba da izazovu reakciju. To je uloga u koju treba da se postavite. Tu vam savetujem eku vrstu kosultacije, jer odličo je imati istraživaje, ali pored racioalih, potrebo je u kampaju da uesete i kreative elemete, i to u pravoj meri. Mora da se ađe fia i prava mera. Oa se traži e samo u jedoj kampaji u toku godie, ego i u akcijama. Emocija je suštia svake bred kampaje svakog breda a svetu! morate u tom smislu da se trudite kao eki ovi mediji koji se razvijaju. Vi toga treba da postaete svesi, ali i da izazovete emociju i kod oih mlađih koji možda isu i zali šta sve mogu da proađu a vašem sajtu. U šta god da kreete, trudite se da to prija ljudima koji su vama važi. Marketiškim jezikom: koja vam je ključa poruka, šta je to što ćete vi da komuicirate a da ljudi sa kojima komuicirate prime tu poruku kao ključu poruku. Vi to e morate da izgovorite, ali oi to moraju da razumeju. To je ta dvosmera komuikacija kada vi ešto komuicirate, a ljudi kojima se obraćate primaju poruku koju ste im uputili. Potrebo je prvo da imate strategiju, taktiku i a kraju da imate merljive rezultate što zavisi od aktivosti koje sprovodite. Oo što je dobro kod medija a jezicima majia je što vaši čitaoci već imaju emotiva odos prema vašim medijima i e 45

46 III pael: Izdaja za mlade kao geeratori ovih čitalaca Moderatorka: Nataša Heror, predsedica MLMDC (Cetar za razvoj majiskih i lokalih medija) 46 Gosti: Maja Zazuljak, uredica Mak, Steva Lehart, uredik Vzlet, Bajtai Korel, uredik web izdaja MagyarSzo, Davor Bašić Palković, iuredik Kužiš? Vladimir Gošić, uredik Bravo

47 NATAŠA HEROR»Ovaj pael je ameje produbljivaju aalize izdaja za mlade a jezicima majia kao potecijalih geeratora ovih čitalaca i astavak je započetog, a to je bio koferecijski pael Good story koji je održa u okviru Agore EXIT festivala u julu a Fakultetu za meadžmet u Sremskim Karlovcima. Pored toga, upravo su izdaja za mlade imala i promociju a samom festivalu u okviru sajma NVO. Zamoliću Vas da ukratko predstavite svoja izdaja. izlaze i dodaci kjige, kompakt diskovi, vizuele publikacije, ukrasi, DVD izdaja. Tiraž je 400 primeraka, a cilja grupa MAK-a su mladi Rusii od godia. Časopis stvaraju mladi saradica iz više mesta u kojima žive Rusii, a svaki broj je tematski. Bavi se razim temama, oim koje se tiču mladih Rusia, ali i koje iteresuju sve mlade u ašoj zemlji. MAK eguje rusisku kulturu, jezik, ali promoviše i popularizuje i savremeu rusisku kulturu. Prezetacija preko QR code MAJA ZAZULJAK MAK je multimedijali časopis za mlade a rusiskom jeziku, koji NIU Ruske slovo izdaje od godie. O je jedii časopis za mlade a rusiskom jeziku u Srbiji. Izlazi dvomesečo, a sa svakim brojem 47

48 48 STEVAN LENHART ČASOPIS VZLET U KONTEKSTU OMLA- DINSKE ŠTAMPE NEKAD I SAD»Period, u kome je astao društveo-zabavi časopis a slovačkom jeziku Vzlet (početak 70. godia dvadesetog veka) bio je period itezivog razvoja omladiske štampe u Socijalističkoj Federativoj Republici Jugoslaviji. U skladu sa tadašjim društveo-političkim uređejem, broji omladiski časopisi su bili osivai i uređivai kao istrumet idejo-političkog formiraja mladih geeracija u duhu socijalističkog društva, i Vzlet u tome ije bio izuzetak. Ipak, Jugoslavija se svojim, do određee mere liberalim socijalizmom razlikovala od većie drugih socijalističkih zemalja, i tako su u ovdašjim medijima u to vreme bili uveliko prisuti elemeti tzv. zapadjačke popularo-zabave kulture, za koje je među mladim ljudima uvek vladalo veliko iteresovaje, ali u ostalim zemljama socijalizma su bili bukvalo zabrajei (rok muzika, strip, modi tredovi i sl.). Zabavim sadržajima, pop i rok muzikom, modom, savremeim filmom, pa i erotskom tematikom u to vreme su se bavili časopisi, kao što su bili pr. Pop ekspres, Džuboks, Rok i Čik, dok su broje strip-serijale objavljivala izdavaštva Dečije ovie, Devik-Forum i NIP Duga. U to vreme su u Jugoslaviji takođe izlazili studetski i omladiski časopisi, od kojih su eki dizajom i sadržajem ličili a eoavatgarde kulturo-političke časopise sa Zapada (pr. Polet i Omladiski tjedik iz Zagreba, Tribua iz Ljubljae ili Vidici iz Beograda). Socijalističko uređeje u ekadašjoj Jugoslaviji je poteciralo ideal ravopravosti, koji se ogledao i u čijeici, da se podržavalo osivaje omladiskih časopisa a jezicima acioalih majia u Vojvodii je ajpre astao mađarski Képes Ifjúság, kasije i slovački Vzlet, rumuska Tribu-

49 a tieretului (daas Tierețea) i rusiski Mak. U Srbiji se daas uopšte e može govoriti o takvom kotekstu omladiskih časopisa, kakav je u Jugoslaviji postojao u prošlosti. Ipak, zaslužuje pažju čijeica da još uvek izlaze pomeuti omladiski časopisi acioalih majia u Vojvodii, a pre ekoliko godia ovoj grupi časopisa se pridružio i hrvatski Kužiš?! Daas pred svim ovim časopisima stoje ovi izazovi, koji proizilaze iz toga, da iteret i modere tehologije e samo da su postali sastavi deo života posebo mladih ljudi, već direkto utiču i a sam ači života i ujedo komplikuju izbor pravih vredosti. U takvoj situaciji, daašji omladiski časopisi moraju proaći pravu formulu s ciljem zadržavaja pažje čitalaca i pridobijaja mlađe publike. Steva Lehart, uredik Vzlet 49

50 50 DAVOR BAŠIĆ PALKOVIĆ»Poput drugih acioalo-majiskih zajedica u AP Vojvodii, tako i hrvatska zajedica, doduše od godie, ima svoj list za mlade. Kužiš?! izlazi kao mesečik, u deset brojeva i dva dvobroja. Producira se u okviru Novisko izdavačke ustaove Hrvatska riječ iz Subotice, a ima preko 20 saradika, od kojih eki češće a eki ređe objavljuju člake. Časopis se bavi temama i problemima koji okupiraju mlade od 15 do 30 godia. Osim o zbivajima među mladima uutar hrvatske zajedice, te varedim postigućima pojediaca, časopis doosi i tekstove s područja populare kulture i tredova u auci i tehologiji. List mladima otvara prostor i za objavljivaje aalitičkih i kritičkih tekstova. O ima i svoju edukativu fukciju jer omogućava mladim pripadicima hrvatske zajedice u Vojvodii da pišu odoso čitaju a svojem materjem jeziku. Većia aših dosad objavljeih brojeva može se aći u ašoj PDF arhivi a sajtu Hrvatske riječi. VLADA GOŠIĆ»Bravo je emački časopis za tiejdžere i izdaje se od godie. U Srbiji je regioalo izdaje i izdaje se od godie. Cilja grupa su tiejdžeri d godia. Oo što smo morali da radimo je upravo o-lie izdaje koje smo pokreuli pre 4 godie Takođe aša FB grupa ima više desetia hiljada lajkova. Tek sa pokretajem ovog portala, videli smo koliko je važo da postoji. Diamika je takva da od 9 ujutro do 10 uveče imamo bar jedu vest postavljeu u toku sat vremea. To je jedii ači da se privuče publika. Daas će ovaj portal posetiti preko ljudi i treba da ih prebacimo a štampao izdaje. Fokus a Bravo štampaom izdaju je da bude što iteraktivije. Čitalac se ikada e sme osetiti pasivim. Npr. izvesa devojčica am dostavi svoju listu pesama koje ajviše voli da sluša. Mi objavimo listu i pored postavimo QR kodove koji vodi a te pesme. Tako aši čitaoci klikom a QR kod, slušaju izabrau pesmu i čitaju aše

51 ovie. Ili ako imamo u oviama edelji horoskop, postavimo pored QR kod za prijem devog horoskopa. Nako 12 godia izlažeja, postali smo edeljik upravo da bi smo bili ažuriji sa iformacijama koje aše čitaoce zaimaju. Orgaizovali smo i redova družeja a stepeištu, kada am u goste dođe 20-tak aših čitalaca sa vrlo jasim stavom šta žele i šta e žele da vide u oviama. Iteresovaja tiejdžera se veoma brzo mejaju, i mei kao urediku su ove iformacije i ideje vrlo dragocee, kako bih mogao da uredim ovie koje se rado kupuju. Takođe, a devom ivou mi stižu desetie mejlova od čitalaca. Dve godie zaredom orgaizujemo i Kofereciju Tee Talk koja okupi preko 200 učesika koje iteresuju teme kao što su bolesti zavisosti, iteret predatori i sve ostale ozbilje teme koje se tiču mladih, a ovie e stigu u većoj meri time da se bave. Vladimir Gošić, uredik Bravo 51

52 52 NATAŠA HEROR»Pitaje za sve: Koji je po vašem mišljeju model atraktivosti za mlad svet da priđe oviama, da se aktivo uključe u jihovo stvaraje, da održe majiski jezik ili kroz kreiraje ove vredosti u već postojećim oviama ili a portalima? BAJTAI KORNEL»Ljudi koji prave izdaja za mlade, razumeju jezik mladih, šta ih zaima, kako im treba prići. Ako pr. ja apišem eki tekst o političkoj temi, siguro ga eće pročitati, ali ako se ta ista tema plasira a mladima dopadljiv ači, oda hoće. Nekada smo praktikovali u Képes Ífjúság da aktuela politička zbivaja pripremimo a dve strae tako da sredjoškolci to razumeju. Razim vremeskim dobima, mora se prilagoditi ači iformisaja i zbog toga se mora uključiti ekoliko mlađih spoljih saradika koji bi a tome radili, jer treuto u redakciji e vidim takav kapacitet. Neophodo je da su saradici mladi ljudi upravo zbog izbora tema i prilagođavaja sadržaja potrebama mladih. KOKAI PETER»Jako mi je zaimljiva bila priča o evidljivoj kjizi i iteresuje me da li je to skupo za apraviti i kako se to uopšte pravi? Imam pitaje i za Bravo: Vidim da u oviama imate dupli poster i verovato je to popularo među mladima. Da li mladi stvaro traže postere? Vidim da imate i reklame. Do kog ivoa reklame pokrivaju troškove štampe? Pitaje za sve: Kako vi vidite budućost prit izdaja za mlade?

53 MAJA ZAZULJAK»Što se tiče evidljive kjige, e zam tačo koliko je koštala izrada, ali zam da ju je radila jeda štamparija iz Novog Sada. I jima je to bio prvi takav poduhvat. Zam da im je bilo jako iteresato, jer uopšte isu videli šta štampaju. U pitaju su eke foto-hromatske boje koje su vidljive samo a sučaoj svetlosti. VLADA GOŠIĆ»Posteri su oo što štampao izdaje stavlja u predost u odosu a o-lie. Da, posteri su tražei. To i jeste glavo pitaje: koga ćete staviti u sledećem izdaju a poster? Što se tiče stava o pritu, verujem da će tiraži padati do određee mere i da će štampa ipak opstati. Oo što je siguro je da će prit izdaja morati da izađu iz pasive i da poude mogo više od parčeta papira za podmetuti. Moraju postati aktiva i ietraktiva i mora imati ekskluzivije sadržaje koji se e mogu aći a iteretu. U okviru aše firme, mi imamo i školu oviarstva, ailazimo a praksu prepisivaja člaaka aročito a o-lie izdajima, što je edopustivo! Umesto da proizvedu sopstvee priče, mladi oviari su skloi da spoje tri teksta sa itereta i da to plasiraju kao svoj člaak. Zbog toga su potreba štampaa izdaja ili jaki uredici portala da se e bi o-lie oviarstvo shvatilo kao igra. Pored toga, oglašivači isu u velikoj meri zaposeli o-lie izdavaštvo. Verujem da kada situacija u odosu o-lie vs prit 53

54 bude obruta u odosu a sadašje staje, da će tada o-lie redakcije biti itetako ozbiljo vođee. Što se reklama tiče, tu stojimo dobro. Oo što treba aglasiti je da je vreme 1/1 oglasa prošlo. Oglašivači sve više traže eke e stadarde oblike oglašavaja (brediraje horoskopa, razgovor sa osobom koja je pr. zaštito lice ekog parfema...) udim ešto što eće biti očigledo da je reklami sadržaj. Takođe je i čijeica da i sami oglašivači treuto e zaju ajbolje šta treba da rade. NATAŠA HEROR»Koliko biste vi kao uredici bili spremi a ovakvu vrstu plasmaa reklamog sadržaja? Koliko biste vi tako ešto uopšte podržali? 54 NATAŠA HEROR»Oglašivači sve više traže ikorporiraje oglasa u sam medij. VLADA GOŠIĆ»Kao advertajzig direktor, morao sam da STEVAN LENHART»Ne možemo se ikako porediti sa Bravom kao komercijalim časopisom, jer su kocepcije aših časopisa ipak potpuo drugačije. Što se mee ličo tiče. Ja sam otvore za takvu saradju, ali mi u ašim oviama emamo oglašivača, a i e radi se mogo a tome.

55 Ja sam kao uredik, praktičo jedii zaposlei u časopisu Vzlet. Vzlet ima svoj web sajt, ali je o slabo aktiva. Jeda čovek e može sam da pravi prit izdaje, ažurira web sajt i misli o marketigu. Drago mi je da je gospodi Kalma Kutić daas jaso pričao o društveoj potrebi postojaja majiskih medija. Takođe am je potreba povrata ifromacija fiasijera kakvi su jihovi plaovi i šta se od as očekuje. Veliko je pitaje: da li se potpuo okreuti web izdajima i jih razvijati, kada se radi o majiskim medijima sa jako malim tiražima? Tu bi am povrata, dvosmera komuikacija dosta pomogla. Da li omladiska redakcija treba da bude zaista formiraa ili da to bude, kao što je do sada bio slučaj, ad hoc projekat. DAVOR BAŠIĆ PALKOVIĆ»Situacija u Kužiš? -u je gotovo idetiča staju u Vzlet -u. Mi takođe radimo bez oglašivača. Mei ličo je uređivaje Kužiša dodati posao pored uređivaja kulture rubrike u Hrvatskoj riječi. NATAŠA HEROR»Mislim da je Gospodi Kalma Kutić daas bio dosta jasa kao fiasijeri očekuju elemetaru održivost i postojaje čitalaca kao uslov za postojaje medija. Upravo je i bila amera da se sa ovog daašjeg paela uputi dopis Sekretarijatu sa kostatovaim stajem šta postoji, šta su potrebe i a koji ači da se to razvije. Isto tako, dopis treba uputiti i osivačima i a taj ači iicirati promee. Neće Sekretarijat plairati šta treba raditi. Plaove i predloge treba apraviti i raditi a jihovoj realizaciji. 55

56 56 Da li je to zajedički sajt, o čemu je ovde daas bilo reči, ili su to zasebe redakcije koje imaju kapacitet da razvijaju sajt i da ga stalo ažuriraju - o tome se treba dogovoriti i pokreuti iicijativu. DAVOR BAŠIĆ PALKOVIĆ»Naša ekskluzivost i korporativa predost je upravo što dolazimo iz majiskih zajedica i u tom smislu doosimo specifiče teme koje su često usko lokale koje pr. Bravo ema jer se bavi globalim temama. MAJA ZAZULJAK»Pitaje je da li bismo mi kao mala zajedica mogli devo ažurirati toliki broj vesti za mlade. U tom slučaju bi se tretirale i ostale teme i veliko je pitaje da li bi mladi čitali iformacije kod as ili a većiskom jeziku. NATAŠA HEROR»Da li postoji podatak koliki broj ljudi iz majiskih zajedica se iselio iz Srbije? To istraživaje edostaje kako bi se imala slika o čitaocima i jihovim avikama. Sredstva za to je potrebo izaći i od toga početi. VLADA GOŠIĆ»Ta opasost od stareja publike se mei u jedim oviama desila. Mi smo se ako 10 godia probudili sa tim da aša publika isu više sredjoškolci, ego porodiči ljudi sa decom. Taj refresh se mora eprestao raditi i imati otvoreu komuikaciju sa čitaocima. STEVAN LENHART»Kada je reč o zastarevaju publike i komercijalizaciji majiskih časopisa, ve-

57 rujem da sve ovde prisute kolege imaju velike dileme oko toga. Ostati avagarda u društvu ili podilaziti potrebama publike? Daašja diskusija je kocipiraa da ide u smeru praćeja tredova kako komercijalih tako i tematskih. Vrlo je osetljivo pitaje kocepta i odluke kako raditi: da li ići a promeu kocepta časopisa ili se suočiti sa daljim padom tiraža? BAJTAI KORNEL»Kao ljubitelj štampe, u posledje vreme se ipak ajviše iformišem preko itereta. Svakako se a tome mora raditi, jer možemo doći u situaciju da jedog daa aši fiasijeri kažu: mi ćemo podržavati samo web izdaje. Ako je to web izdaje u embrioaloj fazi i iko ga e čita, dolazimo u dosta tešku situaciju. Siguro je da paralelo mora da se radi a obe platforme istom sagom. NATAŠA HEROR»Nije bila amera da se ova diskusija doživi isključivo u pravcu komercijalizacije, ali jeste bila kocipiraa u pravcu opstaka. Kome se piše, zašto se piše i ko će to da piše? Štampao izdaje postoji. Šta je sa web izdajem? Koliko sam ja razumela zasebe web redakcije edostaju svima. Web i štampa e isključuju jedo drugo. 57

58 58 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

59 59

60 Medijski spozori: 60