1

Транскрипт

1 Економски погледи, 3/2009, стр. 1-14, Оригинални научни рад, UDC (339.5) ЗЕМЉЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ НА ПУТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА SOUTH-EASTERN EUROPEAN COUNTRIES ON THEIR WAY TO EUROPEAN INTEGRATION Драгана Миленковић Звездица Симић Економски факултет Приштина - Косовска Митровица, Србија Сажетак: Судбину земаља југоисточне Европе током историје углавном су одређивали политички фактори. Укључивање ових земаља у интеграционе процесе представља покушај да се економским факторима да примат. Данас је чланство у Европској унији пре правило него изузетак. Европска унија би без земаља југоисточне Европе заувек имала разочарану рупу у близини свог средишта. Могућност добијања чланства у ЕУ представља прилику без преседана за ове земље, наду за утемељење стабилнoсти и просперитета, као и окретање нове странице после тешких поглавља из прошлости. То ће захтевати од држава региона да испуне критеријуме које је одредила ЕУ, а не да траже да ти услови буду прилагођени њима.формирање Зоне слободне трговине у југоисточној Европи у том смислу представља вежбу ових земаља за будуће чланство. Кључне речи: европске интеграције, међународна трговина, CEFTA. Abstract: Destiny of South-Eastern European countries during the history had always been defined by political factors. Having those countries included into the proceses of integration is an attempt to have economic factors as main ones. Eуropean Union membership is these days rather rуle than exeption. Withoуt South-Eastern European coуntries, European Union woуld have disappointed and hopeless hole close its center. Possibility to access European Union membership is unpresedented chance for those countries, hope for foundation of stability and prosperity, as well as turning a new page after the bitter past. That will require from the states of our region to fulfill certain criteria defined by the EU, not to seek for these criteria to be softened to them. Therefore, creation of Free trade association is a good practice of South-Eastern European countries for future EU membership. Keywords: European integration, international trade, CEFTA 1. ПОЛОЖАЈ ЗЕМАЉА У РЕГИОНУ ПРЕ ОТПОЧИЊАЊА ТРАНЗИЦИЈЕ Новембра 2009 године обележена је двадесетогодишњица пада Берлинског зида. Суседски односи између данас бивших социјалистичких земаља развијали су се у два смера. Један смер је води ка конфонтацији испољеној у облику национализма, а други је водио ка сарадњи и регионалном интегрисању. Нажалост, идеја о европском заједништву се није довољно и на време прихватила и 1

2 изучавала на нашем подручју, увученом у ратне сукобе у последњој декади XX века. После пада Берлинског зида веровало се да ће концепција европског регионализма успешно освојити и делове континента који су били с друге стране гвоздене завесе. До године тај процес се одвијао и у југоисточној Европи. Обновљена је Балканска сарадња, успостављена Радна заједница подунавских регија, Јадранска иницијатива. Тада настаје преокрет: етнички сукоби учинили су да европска будућност постане веома удаљени циљ за бивше републике СФРЈ, иако је од свих централнопланских држава у Европи године европска перспектива била најближе СФРЈ као прва од њих са којом је тадашња Европска економска заједница (ЕЕЗ) успоставила дипломатске односе године. Том приликом СФРЈ је отворила сталну мисију у Бриселу, док је ЕЕЗ мисију у Београду успоставила године. Споразумом о економској и трговинској либерализацији из године либерализован је извоз индустријских производа у Европску заједницу. Захваљући овим олакшицама СФРЈ се нашла међу десет најважнијих партнера ЕЕЗ са којом се одвијалo 44% спољне трговине СФРЈ. СФРЈ је имала јединствени економски систем који се може окарактерисати као самоуправни систем са елементима тржишне економије који је био много више децентрализован него централноплански системи совјетског типа. Основни облик имовине била је друштвена, а не државна имовина. Прве тржишне реформе започете су године, а затим настављене и године. У сасвим другачијем амбијенту биле су Бугарска и Румунија, које су својевремено као земље иза гвоздене завесе биле су у потпуно другачијем амбијенту од бивше Југославије, која је привидно уводећи тржишне механизме имала развијене и демократске инструменте. Бугарска и Румунија су неколико деценија биле чланице СЕВ-а и због тога више биле укључене у трговинску размену са осталим социјалистичким земљама. На супротном полу се налазила Албанија са својим диктаторским социјализмом. После напуштања СЕВ-а раних 60-тих она је наставила своју стратегију аутаркичног развоја, ограничавајући сарадњу са остатком света. Подаци из год. указују да се релативно мало трговало у оквиру региона југоисточне Европе (табела 1). У случају Бугарске 13,4% њеног извоза и 6,5% увоза одлазило је на кључне земље региона Румунију и Југославију. Удео земаља југоисточне Европе у румунском извозу и увозу у год. износио је 3,2% и 4,4%, а у југословенском је био још мањи (2,1% извоза и 2,2% увоза). Овај врло низак удео у заједничкој трговини показује да упркос 2

3 географској повезаности регион није био у потпуности економски интегрисан, изузев економске везе у оквиру бивше Југославије, која је била најинтегрисанији део региона током 70-их и 80-их година. У то време регион југоисточне Европе је заправо имао два субрегиона: први релативно интегрисани, који се састојао од 6 република бивше Југославије и другог, који су карактерисале слабе трговинске везе и који се састојао од остале три земље југоисточне Европе 1. Табела 1: Неки индикатори земаља југоисточне Европе год. Тер. у 000 к Бр.ст. (мил) GDP p capiтa Извоз у СЕВ % Увоз из СЕВ % Извоз у ЈИЕ % Увоз из ЈИЕ % Албанија 28,7 3, ,3 44,8 н.а. н.а. Бугарска 110,9 8, ,0 71,5 13,4 6,5 Румунија 237,5 23, ,5 38,5 3,2 4,4 СФРЈ 255,8 23, ,9 26,3 2,1 2,2 Извор: Uvalic, M. (2000), Regional Cooperation in Southeastern Europe, Working Paper 17/01, Southeastern Europe and Black Sea Studies, Vol.1, No.1, p.5 2. УСМЕРАВАЊЕ ЗЕМАЉА У РЕГИОНУ ОД СТРАНЕ ЕУ КА МЕЂУСОБНОЈ ИНТЕГРАЦИЈИ Европска унија није у почетку имала јасно дефинисану политику према ЗУТ југоисточне Европе. Регионални приоритети су били централна Европа, као непосредна граница ЕУ, затим Балтичке земље, као стратешки приоритетне у односима са Русијом, и тек на зачељу југоисточнa Европa. Велика еуфорија земаља централне Европе да ће после колапса централно-планских привреда уследити чланство у ЕУ, спласнуло је пред реалношћу да придруживање неће бити брзо ни лако; наместо тога следила је разочаравајућа, али не и обесхрабрујућа реалност да је до придруживања дошло тек 14 година касније. Следећи своје искуство са земљама Централне Европе почетком 90-тих, ЕУ сматра да треба унапређивати следеће начело условљавања: сарађујте међусобно пре него што будете сарађивали са нама. Наиме, сматра се да су проблеми на овим просторима регионалног карактера и да захтевају такав приступ и решења, и да земље региона нису у стању да их билатерално 1 Uvalic, M. (2000), Regional Cooperation in Southeastern Europe, Working Paper 17/01, Southeastern Europe and Black Sea Studies, Vol.1, No.1., p. 5 3

4 решавају. Тако долази до формирања значајних мултилатералних иницијатива и економских интеграција у региону. Прве иницијативе за регионалну сарадњу у jугоисточној Европи настају у периоду год. као директна последица распада Источног блока, а посебно СЕВ-а, и као потреба да се ове организације надоместе неким новим облицима међудржавне сарадње усмереним на интеграцију са Европском Заједницом. Тако долази до стварања Централноевропске иницијативе - CEI од год., Централноевропског споразума о слободној трговини - CEFTA од год., Црноморске економске сарадње - CMES од год. Други талас иницијатива за регионалну сарадњу у југоисточној Европи је повезан са нестанком СФРЈ, односно са крајем рата у БиХ (а касније и на Косову) и потребом да се на то, као и ширем балканском простору редефинише нови систем односа, укључујући и међусобну сарадњу. Тако настаје: Процес мултилатералне сарадње у југоисточној Европи (PS JIE) год., Роајомонски процес год, Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи СЕЦИ 1997, Јадранско-јонска иницијатива JJI год., Пакт о стабилности у југоисточној Европи - PoS JIE 1999, год. Циљ регионалних иницијатива је да се успостави безбедоносна и политичка стабилност у региону.балканске земље би кроз економску интеграцију најбрже решиле наслеђене политичке конфликте и тако задовољиле политичке критеријуме за улазак у Европску унију. Земље југоисточне Европе су јуна год. у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, под будним оком ЕУ, усвојиле Меморандум о трговинској либерализацији и олакшању трговине. Меморандум су потписале: Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, СР Југославија, Македонија и Румунија. На дан потписивања овој иницијативи се придружила и Молдавија. Земље потписинице меморандума су се сагласиле да до краја год. закључе међусобне билатералне споразуме о слободној трговини, а да до краја год. либерализују најмање 90% међусобне трговинске размене, повећају транспарентност, интензивирају рад на хармонизацији законодавства из области спољне трговине са правним прописима који важе у ЕУ и поједноставе царинске процедуре. Пошто се са применом идеје каснило више од годину дана (иако је било потписано више од 30 билатералних споразума) испоставило се да је идеја о успостављању зоне слободне трговине у региону само виртуелног карактера. Због тога је сазрела идеја о слободној царинској зони. Тако су земље југоисточне Европе 1. маја 4

5 2007. год. потписале ЦЕФТА Споразум о слободној трговини, који је заменио гломазан и неефикасан систем билатералних споразума. Нагласимо предност мултилатералног споразума у односу на мрежу билатералних. Пошто сваки билатералних споразум може бити другачији, тиме се може створити густа мрежа веома замршених трговинских односа. ЦЕФТА је заменила управо такву густу мрежу билатералних споразума, олакшава међусобну трговину земаља-чланица и благотворно утиче на њихов даљи развој. Структура робне размене земаља југоисточне Европе у оквиру ЦЕФТА зависи од структурне развијености њихових привреда. У региону југоисточне Европе, који је веома хетероген у смислу развијености, ни за једну од земаља се не може рећи да одудара од осталих. Карактерише их низак степен концентрације извоза, што је последица, пре свега, чињеница: 1) да оне немају препознатљиве извозне производе, нити компаративне предности у традиционалном смислу речи, 2) земље југоисточне Европе, а међу њима и земље бивше СФРЈ, развијале су широк спектар индустријских сектора, без веће специјализације у индустрији, што се испољило у врло ниским коефицијентима концентрације извоза. Следећа карактеристика размене земаља југоисточне Европе у оквиру ЦЕФТА је да релативно учешће међусобне трговине није предоминантно и да се креће до 30-35% (табела 2), са изузетком Молдавије, чија привреда није толико инкорпорирана у регион. У случају Молдавије у години свега 0,10 њеног извоза одлазило је у земље ЦЕФТА, а у првих шест месеци године стање је мало побољшано, јер је одлазило 1,5% укупног извоза. Када је у питању увоз, онда је Молдавија свега 0,09% укупног свог увоза остваруje из земаља ЦЕФТА. Свакако највећу размену са земљама из региона остварују БиХ и Србија. У случају Босне и Херцеговине, 15,32% извоза и 52,63% увоза у првих шест месеци године је остварено са земљама ЦЕФТА. ЦЕФТА је, без сумње, најзначајнији споразум који наша земља тренутно примењује. Србија је нарочито заинтересована за споразум ЦЕФТА из најмање два разлога. Први је да извоз у земље ЦЕФТА износи готово 1/3 укупног извоза (29,59% године). Други је јер суфицит у спољнотрговинској размени Србија остварује управо од размене са три земље-чланице: БиХ, Македонијом и Црном Гором, као и са територијом Косова и Метохије под управом међународне администрације. Укупно гледајући, Србија остварује велики суфицит са земљама-чланицама ЦЕФТА, јер је у њих у првих девет месеци год. извезла робе у вредности од 2,87 милијарди долара, а из њих увезла робу у вредности од 1,41 милијарду долара, што чини покривеност увоза 5

6 извозом више од 200%. Пред Србијом је дуг пут побољшања структуре спољне трговине ка њеном бољем прилагођавању структури европске и светске трговине. Не може се рачунати на уравнотеженији платни биланс ако се релативно не смањи учешће репроматеријала и производа ниже фазе прераде, који већ дуже време доминирају у српском извозу. У том смислу учешће у мултилатералном ЦЕФТА споразуму за Србију је драгоцено јер, с једне стране, представља добру вежбу за приступање ЕУ, које нас очекује у будућности, а с друге стране, олакшава трговину са земљама региона, јединих с којима бележимо суфицит у трговини 2. Табела 2: Унутаррегионална размена земаља ЦЕФТА године Укупни извоз у ЦЕФТА Укупни увоз из ЦЕФТА Албанија ,7% 3,42% 2008.* 1,05% 2,71% БиХ ,59% 36,25% 2008.* 15,32% 52,63% Хрватска ,44% 16,65% 2008.* 40,29% 11,78% Македонија ,74% 7,84% 2008.* 11,45% 5,98% Молдавија ,1% 0,09% 2008.* 0,15% 0,09% Црна Гора ,96% 15,98% 2008.* 2,15% 12,62% Србија ,68% 19,42% 2008.* 29,59% 14,19% * - подаци за годину се односе на првих шест месеци Извор: прилагођено према позадацима из Faculty of Economics (2009), Regional cooperation and economic integration, Skopje Раст производње у последњих неколико година у земљама југоисточне Европе био је праћен растом увоза, али не у истој мери и извоза. Покривеност увоза извозом је релативно мала, а ако се изузму БИХ и Косово и Метохија-1244, које су специфични случајеви, веома ниску покривеност увоза извозом имају Србија и Црна Гора, Албанија, али и Хрватска и нешто мањој мери 2 Опширније видети: Миленковић, Д. и И. Миленковић (2008), Развој спољнотрговинске матрице земаља ЦЕФТА, Тржиште-новац-капитал, бр. 4, Београд. 6

7 Македонија. Ово говори о неконкурентности привреда земаља југоисточне Европе. Иако је извоз у већини земаља почео да се опоравља, још увек се не може говорити о расту заснованом на извозу. Србија је године забележила дефицит трговинског биланса од 11,256 милијарди долара. Тај износ је у години мало смањен услед светске финансијске кризе и смањења извоза и износио је 7,4 милијарди долара. Високе дефиците у години бележе и Црна Гора (2,252 милијарди долара), БиХ (7,092 милијарди долара), Македонија (2,251 милијарди долара) и Хрватска (16,06 милијарди долара). У Поређењу са годином све земље бележе пораст учћа трговине у GDP-у, али углавном као последицу пораста увоза, али не и извоза. Опоравак извоза повезан је са опорављањем индустријске производње, која је у претходним годинама исказала значајан раст у већини поменутих привреда. Ово је такође последица побољшаног приступа тржиштима у регији и посебно ЕУ, али је и последица приватизације и побољшаног управљања предузећима. Међутим, структура индустријске производње, која се развија, не гарантује да ће се индустријализација наставити, што је једним делом последица компаративних предности овог подручја, које нису нарочито повољне. Табела 3: Укупна спољнотрговинска размена земаља CEFTA (у милијардама долара) Извоз Увоз Трговински биланс (Извоз+увоз): GDP Македонија 1,2 3,97 1,43 6,55-0,22-2,55 58,7 110,2 Албанија 0,2 1,36 0,68 4,91-0,46-3,55 35,8 49,1 БиХ 0,15 5,19 1,08 12,29-0,93-7,09 66,1 93,1 Србија 1,84 10,96 4,1 22,21-2,26-11,2 41,1 65,3 Молдавија 0,74 1,65 0,79 4,87-0,05 3,22 91,2 107,8 Црна Гора 1,84 0,94 4,1 3,19-2,26-2,25 41,1 85,8 Хрватска 4,63 14,36 7,89 30,42-3,26-16,1 66,6 59,6 Извор: прорачуни аутора на бази података из EBRD (2003) i (2009), Transition Report, London Земље југоисточне Европе имају компаративне предности у прерађивачкој индустрији, где традиционална радничка класа има одређени значај. Доминантни део извоза заправо потиче из ниско и средње-ниско интезивних индустријских грана. Краткорочно, конкурентност се може градити и у индустријама са нижим 7

8 технологијама, али у дужем временском интервалу (када би земља требало да освоји виши технолошки ниво) позитивни ефекти на раст се практично исцрпљују. Технолошка унапређења играју кључну улогу у превазилажењу ниске конкурентности, али коришћење увезених савремених технологија, без ангажовања на тзв. технолошком обучавању, може бити неефикасно. С обзиром да нису у стању да саме подстичу развој стратешких технолошки напредних грана индустрије, укључивање у велике међународне пројекте и развојне програме моћних корпорација на бази кооперантских односа, преставља један од начина да привреде земаља југоисточне Европе започну са процесом макроекономског преструктуирања у правцу развоја технолошки интензивних индустријских грана. 3. ПЕРСПЕКТИВЕ ПРИСТУПАЊА ЕУ Стварањем регионалне зоне слободне трговине земљама региона југоисточне Европе се отварају велике могућности политичке и економске природе. Најзначајнији интерес огледа се у чињеници да регионална зона слободне трговине ствара могућност за убрзавање процеса приступања Европској унији. На конференцији Европске уније у Солуну свих седам земаља је изразило мишљење да је будућност Балкана у Европској унији. Услед изналажења начина да се процес придруживања Европској унији повеже са процесом стабилизације (пошто је на западном Балкану најизраженија забринутост за безбедност) овим земљама је понуђен споразум о стабилизацији и придруживању. Он личи на тзв. европске угoворе какве су имале земље источне Eвропе. Државе западног Балкана преузимају обавезу да регионално сарађују, што би требало да обезбеди стабилизацију регије, док Европска унија отвара своја тржишта и даје финансијску помоћ, пре свега за реконструкцију. Европској унији мање сметају разлике у економским перформансама између чланица Уније, с једне стране, и земаљакандидата, с друге, него разлике у институционалним капацитетима и стабилности тих институција. Када је реч о земљама које Унији приступају кроз процес стабилизације и придруживања, та брига за институционални капацитет, стабилност институција и реализацију политичких критеријума је још више изражена него што је био случај са пост-социјалистичким земљама које су и примљене. У нашем случају, Европска унија је преузела на себе не само да помогне унутрашњу транзицију земаља које желе једног дана да постану чланови, везујући придруживање за напредак транзиције, већ и да допринесе регионалном миру и регионалној 8

9 стабилности. То се види из самог назива процеса у који су ове земље укључене: стабилизација и придруживање 3. Табела 4: Европске интеграције у региону Алб Прв и саст анци XI 00 Студ. извод љивос ти Придруживање Поч. Прего вора Потпи сивање ССП Ступање на снагу ПС/ССП* Захте в за чланс тво Стату с канди дата Приступање Поч. Прег овора Потп. Спор азума VI 01 I 03 VII 06 PS XII 06 IV Мак - VI 99 III 00 IV 01 SSP IV 04 III 04 XII БиХ 98 XI 03 XI 05 VI 08 PS VIII Срб IV 05 X 05 IV 08 PS II 10 XII ЦГ IV 05 X 05 X 07 PS I 08 XII Хрв II 00 V 00 IX 00 X 01 II 05 II 03 VI 04 X Напомена: * - ПС је прелазни споразум које поједине земље потписујући који се тиче трговинске сарадње. ПС важи до ступања на снагу ССП-а. ССП је споразум о стабилизацији и придруживању. Споразум о стабилизацији и придруживању би требало да води чланству у Европској унији, речено је на самиту Европске у није у Солуну јуна год. Показало се да је реч о веома спором процесу. Са Хрватском је ЕУ потписала ССП године. Европска комисија је препоручила за службеног кандидата почетком године, те одредила датум почетка преговора октобар године због недовољне сарадње са Хашким трибуналом за ратне злочине почињене у бившој СФРЈ. Македонија је ССП потписала 2001.године, а кандидат за чланство постала је 17. децембра године. Албанија је ССП потписала јула године. Са Србијом и Црном Гором (тада заједницом држава) године започели су преговори око израде студије изводљивости која претходи потписивању ССП, у којој се процењује стање у којем се земqе налазе и евентуална погоднос за улазак у програм ССП-а. Позитивна студија изводљивости за Србију и Црну Гору потврђена је од стране Савета министара 25. априла године. После стицања независности Црне Горе 21. маја године, Комисија је раздвојила преговоре о ССП-у на две земље. Црна Гора је октобра 3 Црнобрња, М. (2006), Политичка економија придруживања Европској унији, тематски број часописа Економист, Vol. 44, бр.1 са будванског саветовања јуна Европске интеграције како даље?, Савез економиста Србије и Црне Горе, Београд, стр Члан ство у ЕУ 9

10 2007. године потписала ССП, а 15. децембра године поднела захтев за чланство. Преговори са Србијом су прекидани више пута, па је ССП потписан тек 29. априа године. Србија је поднела захтев за чланство децембра године и чека је још много корака, од којих је први (1) прослеђивање захтева за чланство Комисији учиwен октобра године; (2) одговор на упитник; (3) саглашавање о мишљењу Комисије; (4) стицање статуса кандидата; (5) почетак преговора; (6) преговори; (7) чланство. Босна и Херцеговина потписала је ССП јуна године. Земље кандидати и потенцијални кандидати осим Турске представљају мале популације и заједно имају око 23 милиона становника, тј. мало више него Румунија. Седам од осам земаља има изузетно стагнантне популације. Према пројекцијама до 2050, све те популације смањиваће се. Једино Турска бележи стални пораст броја становника од нешто више од 1% годишње. Три кандидата би уласком повећали популацију Уније за 15,9%, осталих пет потенцијалних кандидата за 3,4%, а свих осам земаља заједно за 19,3% (табела 5). Што се тиче територије, земље западног Балкана представљају мале земље тако да би се њиховим уласком територија повећала за 6,2%, а ако укључимо и Турску 24,5%. Табела 5: Број становника кандидата и потенцијалних кандидата у милионима Кандидати Хрватска 4,5 4,4 4,4 4,4 4,4 4,4 4,4 Македонија 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 Турска 66,9 67,9 68,8 69,8 70,9 71,6 72,5 Укупно 73,4 74,3 75,2 76,2 77,3 78,0 78,9 Остали Албанија 3,1 3,1 3,1 3,1 3,1 3,1 3,1 БиХ 3,7 3,8 3,8 3,8 3,8 3,8 3,8 Црна Гора 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 Косово ,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,1 Србија 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5 Укупно 16,9 17,0 17,0 17,0 17,0 17,0 17,1 Извор: Progress Reports 2007; Ecofin 2007; Eurostat 2008, цитирано према Прокопијевић, М. (2009), Европска унија: увод, Службени гласник, Београд, стр

11 Табела 6: Територије у километрима квадратним Кандидати Хрватска Македонија Турска Остали Албанија БиХ Црна Гора Косово Србија Укуpно Извор: Progress Reports 2007; Eurostat 2008, цитирано према Прокопијевић, М. (2009), Европска унија: увод, Службени гласник, Београд, стр. 600 Осам земаља релативно лоше стоји са дохотком, што значи да би уласком у Унију ове земље постале најсиромашније чланице, са изузетком Хрватске, која има виши доходак од неколико садашњих чланица ЕУ. Три земље кандидатa имају 3,08% дохотка Уније, а преосталих пет потенцијалних кандидата занемарљивих 0,41% Уније. Табела 7: Најважнији макроекономски показатељи (2008) GDP mil EUR GDP пeр caпiтa EUR aт PPP Годишња инфлација (%) Стопа незапослености Текући биланс као % GDP Албанија ,4 12,6-12,7 БиХ ,5 23,4-12,8 Бугарска ,0 5,6-25,3 Хрватска ,1 9,0-10,9 Косово ,3 40,0 - Македонија ,3 33,8-12,7 Молдавија ,5 2,1-19,9 Црна Гора ,4 17,2-29,2 Румунија ,9 6,0-12,3 Словенија ,5 4,4-5,9 Србија ,7 14,0-17,6 Извор: Faculty of Economics (2009), Regional cooпeration and economic integration, Skoпje, р

12 Ниски дохотци не указују само на ниску продуктивност и релативно сиромаштво већ представљају и значајан потенцијал раста. Већина од ових земаља се динамично развија, што значи да би у наредним годинама требало да се смањује јаз у развијености гледано према просеку Уније. Стопе раста ЕУ27 као целине у периоду износиле су 1,1-2,4%, а стопе раста земаља западног Балкана су значајно више (Хрватска 4,3, Македонија 5,5, БиХ 6,5, Србија 6,0, Албанија 6,8, Црна Гора 7,5%). Осам земаља релативно лоше стоји са дохотком, што значи да би уласком у Унију оне постале најсиромашније чланице, са изузетком Хрватске, која има виши доходак од неколико садашњих чланица Уније. Укупни процењени доходак ових осам земаља у години био је 405 милијарди евра, што у односу на око милијарди евра дохотка ЕУ27 у години представља око 3,5%. Три земље-кандидати имају 3,08%, а преосталих пет потенцијалних кандидата занемарљивих 0,41% дохотка Уније. У погледу стопе инфлације три кандидата и пет потенцијалних кандидата забележили су велики напредак. Највишу стопа инфлације имају Турска и Србија. Хрватска и Македонија у неким годинама испуњавају, а у другим врло мало крше строга правила евро-зоне. У свим земљама-кандидатима и потенцијалним кандидатима стопа незапослености је изнад просека за ЕУ27. У некима (Хрватска, Турска, Албанија, Црна Гора) то је неколико процентних поена, а у случајевима БиХ, Македоније и Косова 1244 су енормне. Као што примери са другим земљама источне Европе говоре, где је стопа незапослености нагло опала после уласка у Унију, вероватно сличан развој догађаја треба очекивати и са земљама западног Балкана. Табела 8: Незапосленост (у %) Кандидати Хрватска 14,5 17,0 16,3 14,7 14,1 13,6 12,6 11,1 9,5 9,1 Македонија 32,4 32,2 30,5 31,9 36,7 37,2 37,3 36,0 33,2 - Турска 7,7 6,5 8,4 10,3 10,5 10,3 10,3 9,9 9,5 9,5 Остали Албанија 18,4 16,8 16,4 15,8 15,0 14,4 14,1 13,9 - - БиХ 39,4 39,7 40,0 41,1 41,6 41,8 43,9 44,2 44,0 42,5 Црна Гора 19,3 19,3 21,2 20,7 22,7 22,7 18,5 14,7 11,8 - Косово ,1 55,0 49,7 39,7 41,4 44,9 - - Србија 14,5 13,3 13,3 14,5 16,0 18,7 21,1 21,0 19,0 18,7 Извор: Progress Reпorts 2007; Ecofin 2007; Eurostat 2008, цитирано према Прокопијевић, М. (2009), Европска унија: увод, Службени гласник, Београд, стр

13 Табела 9: Економске слободе у земљама југоисточне Европе Земља Ранг 2002 Индекс Земља Ранг 2007 Индекс Турска 87 5,8 Бугарска 58 6,9 Хрватска 92 5,6 Црна Гора 63 6,8 Албанија 97 5,5 Румунија 83 6,4 Бугарска 98 5,5 Хрватска 85 6,4 Румунија 114 4,8 Македонија 90 6,3 БиХ - - Турска 91 6,2 Црна Гора - - БиХ 98 6,1 Македонија - - Албанија 100 6,1 Србија - - Србија 119 5,6 Извор: Economic Freedom of the World 2002, 2007, цитирано према Прокопијевић, М. (2009), Европска унија: увод, Службени гласник, Београд, стр. 607 Поред макроекономских показатеља, изузетно важан показатељ за чланство у ЕУ је и ниво економских слобода у појединим земљама. Према рангирању Фрејсер института све земље су у периоду године забележиле напредак у погледу нивоа економских слобода. Према овом рангирању, осим Црне Горе, поредак земаља сличан је њиховом статусу у приступању ЕУ. Ниво економских слобода мери се на скали од 0 до 100, где 0 означава да нема економских слобода, а 100 да су оне потпуне. ЗАКЉУЧАК Један од приоритетних спољнотрговинских циљева Европске уније јесте очување стабилности и мира на подручју југоисточне Европе. За разлику од осталих земаља из региона, бивше југословенске републике су трговински биле више упућене једне на друге, што оправдава захтев Европске уније да земље најпре успоставе интезивну међусобну сарадњу пре него постану чланице Европске уније. У том смислу формирање регионалних иницијатива, као и зоне слободне трговине треба да води најпре регионалној, а касније и интеграцији у Европску унију. Земље југоисточне Европе су мале економије које будућим чланством у ЕУ неће битно изменити њену структуру (као што је то био случај с великим проширењем године), у погледу броја становника, величине територије, дохотка. С друге стране чланство у интеграцији као што је ЕУ, која броји 460. милиона становника, доноси вецу економску и политичку снагу, као и веће шансе да се у оквиру међународних преговора делује сназније и сигурније. 13

14 ЛИТЕРАТУРА 1. Миленковић, Д. и И. Миленковић (2008), Развој спољнотрговинске матрице земаља ЦЕФТА, Тржиште-новацкапитал, бр. 4, Београд 2. Прокопијевић, М. (2009), Европска унија: увод, Службени гласник, Београд, 3. Црнобрња, М. (2006), Политичка економија придруживања Европској унији, тематски број часописа Економист, Vol. 44, бр.1 са будванског саветовања јуна Европске интеграције како даље?, Савез економиста Србије и Црне Горе, Београд 4. EBRD (2009), Tрansition Report, London 5. EBRD (2003), Tрansition Report, London 6. Faculty of Economics (2009), Regional cooperation and economic integration, 7. Uvalic, M. (2000), Regional Cooperation in Southeastern Europe, Working Paper 17/01, Southeastern Euroпe and Black Sea Studies, Vol.1, No.1. 14