PowerPoint Presentation

Транскрипт

1 Javni dug S A D R Ž A J I. Makroekonomski okvir II. Javni dug III. Razmatranja u vezi sa izdavanjem evroobveznica 2 1

2 I. Makroekonomski okvir 3 Ekonomski rast M a k r o e k o n o m s k i o k v i r Ekonomski rast: Očekivanja da dođe do postepenog napretka, pri čemu je cilj 3% u 2015., 4% u i 4,5% u godini. Krediti: U julu godine, relativni rast u procentima, u odnosu na jul godine je bio pozitivan sa 0,5%, mada se ovaj trend nastavio i dostigao 2% u avgustu. Javne investicije: Za godinu je planirano da se javne investicije zadrže na nivou od 5,4% BDP-a, sa težištem na oblastima vodosnabdevanja, energetskih inovacija i IT, turizma i centralne i lokalne putne infrastrukture. 4 2

3 M a k r o e k o n o m s k i o k v i r Smanjenje budžetskog deficita Rast prihoda: Prihodi za 9 meseci godine su ostvareni na nivou koji je za 13,2 % viši nego u istom periodu godine. Smanjenje duga: Nulta tolerancija za utaju poreza i korupciju; Povećanje efikasnosti i delotvornosti putem reformisanja načina na koji se koriste javna sredstva; Važne poreske i fiskalne reforme; 5 II. Javni dug 6 3

4 J a v n i dug Kretanje javnog duga Opšti okvir Struktura javnog duga Struktura spoljnog duga Struktura domaćeg duga Troškovi zaduživanja Alternativni načini finansiranja Evroobveznice Izmene pravnog okvira Modernizacija upravljanja javnim dugom 7 KRETANJE JAVNOG DUGA Odnos duga i BDP-a U procentima 75% 70% 65% 70,049% 61,998% 70,973% 70,628% 68,495% 65,500% 59,666% 59,396% 60% 56,451% 57,444% 57,708% 56,079% 55% 54,704% 53,431% 50% 45% (Prsh) (Prsh) (Prsh) (Prsh) Nivo javnog duga U godini 70,97%. Počevši od godine, planirano je smanjivanje nivoa duga, a procenjuje se da će godine biti oko 65,5%. U Sporazumu sa MMF-om cilj je smanjenje nivoa duga na 60% u godini. Budžetski deficit U godini 6,6% BDP-a. U godini se planira smanjenje na nivo od 4,0% BDP-a. 8 4

5 Dug/BDP OPŠTI OKVIR BDP po glavi stanovnika i odnos duga prema BDP-u za region Balkana i B1 zemlje prema procenama agencije Moody s Jordan Šri Lanka Albanija Srbija Obala Slonovače Crna Gora Vijetnam Kenija Dominikanska Rep. Fidži Mozambik Rumunija Zambija Uganda Papua Gvineja B.Hercegovina Senegal Makedonija Etiopija Bugarska Turska Mađarska Hrvatska Slovenija Albanija ima najniži rejting u regionu, isti kao manje razvijene zemlje, što je posledica: Visokog nivoa duga Niskog nivoa BDP/ Capita Rizika refinansiranja Visokog nivoa problematičnih kredita ,000 4,000 6,000 8,000 10,000 12,000 14,000 16,000 18,000 20,000 BDP po glavi stanovnika 9 OPŠTI OKVIR Profil rejtinga Albanije Ostvareni rejting B/ Pozitivan B1/ Stabilan Prednosti Očekivanje da će napori u cilju fiskalne konsolidacije doprineti svođenju deficita države na umerene nivoe; Monetarnoj fleksibilnosti doprinosi to što je devizni kurs kontrolisani plivajući kurs; Ambiciozan plan reformi; Dostupnost pomoći od MMF-a i drugih organizacija. Napredak u vezi sa kandidaturom za članstvo u EU; Napredak u vezi sa isplatom docnji; Snažna uveravanja u pogledu cenovne stabilnosti; Značajni prilivi SDI. 10 5

6 STRUKTURA JAVNOG DUGA 80% 70% 71% 60% 66% 52% 50% 40% 34% 48% 30% 29% 20% short term long term % 69,630% % % 56,950% 57,760% % % 43,050% 42,240% % 30,370% % % Domestic External U godini struktura javnog duga se poboljšala zahvaljujući poboljšanju njene održivosti Domaće zaduživanje U godini odnos između dugoročnih / kratkoročnih instrumenata cilj 52% /48%. U godini: cilj 55% /45%. U godini: cilj 58% /42%. Spoljno zaduživanje Finansiranje će se zasnivati na postojećim projektima i novim projektima za podršku vladinim reformama i ekonomskom rastu. Tokom godine će biti izdat novi instrument (garancija zasnovana na politikama) od strane Svetske banke kako bi se smanjilo domaće finansiranje i poboljšalo kreditiranje privatnog sektora. Refinansiranje evroobveznica. 11 STRUKTURA SPOLJNOG DUGA Spoljni dug po poveriocima Spoljni dug po valutama Bilateralni 30% Evroobvezni ce 10% Multilateral ni 60% USD 21% YEN 4% Ostale 6% EUR 68% Spoljni dug prema koncesionalnosti Spoljni dug po vrsti kamate % % % % % % % % %.000% 79,117% 51,644% 48,356% 20,883% % % % % %.000% 89,010% 63,670% 51,740% 48,260% 36,330% 10,990% % Concesional % Non Concesional Int.Fix Int.Var 12 6

7 STRUKTURA DOMAĆEG DUGA Domaći dug prema vrsti kamate Domaći dug prema valuti % % % EUR 2,04% SVE 97,96% % % % % Q Fixed rate Debt Floating rate Debt 13 STRUKTURA DOMAĆEG DUGA Nosioci domaćeg duga (septembar 2014.) Nefinansijsk e institucije 0,18% Prestigj Fond 9,24% Finansijske institucije 14,78% Pojedinci nekompet 11,65% Ostale banke 27,16% BOA 11,40% Raiffeisen Bank 19,16% BKT 15,67% Nosioci domaćeg duga(u decembru 2013.) Tokom godine portofolio duga je diversifikovan iz perspektive nosilaca duga Smanjena je koncentracija portfolija Centralne banke Albanije Značajno poboljšanje u distribuciji koncentracije portfolija bankarskog sektora i veći doprinos ostalih finansijskih institucija; Učešće pojedinaca karakteriše prelazak sa državnih zapisa na obveznice; Nefinansijsk e institucije 0,05% Prestigj Fond 7,80% Pojedinci 12,50% BOA 12,27% Raiffeisen Bank 22,55% Diversifikacija baze investitora značajno utiče na razvoj domaćeg tržišta Finansijske institucije 12,61% Ostale banke 26,07% BKT 13,95% 14 7

8 STRUKTURA DOMAĆEG DUGA Kriva prinosa domaćih državnih instrumenata Kriva prinosa (DZ 12-mes.) Kriva prinosa (Obveznice 2-god.) 7.000% 6,570% 8.400% 7,690% 6.000% 7.500% 5.000% 4.000% 3.000% 2.000% 1.000%.000% 3,81% 3,200% 6.600% 5.700% 4.800% 3.900% 3.000% 4,670% 4,930% Kriva prinosa (Obveznice 5-god.) Kriva prinosa (Obveznice 7-god.) 9.500% 9.000% 8.500% 8.000% 7.500% 8,890% 7,700% % 9.500% 9.000% 8.500% 8.000% 7.500% 9,520% 7,380% 7,770% 7.000% 6.500% 6,540% 6,620% 7.000% 6.500% 6.000% 6.000% 15 TROŠKOVI JAVNOG DUGA 3.500% 3.400% 3.300% 3.200% 3.100% 3.000% 2.900% 2.800% 2.700% 2.600% 2.500% Troškovi javnog duga ( ) 3,450% 3,360% 3,370% 3,270% 3,160% 3,110% 3,170% 2,840% Interest/GDP Očekivanja Očekuje se da obaveza servisiranja duga u godini opadne za oko 1,1 milijardu ALL u poređenju sa godinom. U godini se očekuje povećanje troškova zaduživanja. Ovo povećanje nastaje usled kombinacije nekoliko faktora; Rast stanja duga; Porast udela kratkoročnih instrumenata na domaćem tržištu Očekivanja da porastu kamatne stope na domaćem i stranom tržištu (uglavnom Euribor) u godini Za godinu, svako povećanje kamatnih stopa za 1% na domaćem tržištu ima efekat od oko 500 miliona na servisiranje duga. Posle godine se očekuje postepeno smanjenje obaveza za servisiranje duga, kao rezultat dodatnog smanjenja duga i većeg ekonomskog rasta 16 8

9 POKAZATELJI DOMAĆEG DUGA Ponderisani prosečan prinos i prosečna ročnost Prosečna ročnost Prinos 9.500% 9.000% 8.500% 8.000% 7.500% 7.000% 6.500% 6.000% 5.500% 5.000% Dani Kraj godine 559 dana Kraj godine 612 dana Cilj za godinu 650 dana Trend prinosa Ponderisani prosečan prinos za domaći dug: godina 6,72%; godina 5,61%; godina projekcija 6,5%. Yield.Mes.pond/YMP DMM 17 ALTERNATIVNI NAČINI FINANSIRANJA 1. Refinansiranje postojećih evroobveznica: Sastanci sa preko 30 banaka / međunarodnih finansijskih institucija koje su izrazile veliko interesovanje za albanske evroobveznice. Započet je rad na odabiru konsultanata i glavnog rukovodioca koji će pomagati Vladi u izdavanju emisije evroobveznica. 2. Emisija koju delimično garantuje Svetska banka: Prezentacija Svetske banke i Deutsche Bank o uslovima i odredbama ovog novog instrumenta. 18 9

10 REFINANSIRANJE EVROOBVEZNICA Trend prinosa albanskih evroobveznica Informacije o evroobveznicama 10 Days QAL = 11/15/2010-1/21/2015 (GMT) Yield Line, QAL =, Bid Yield(Last) 11/7/2014, Rok dospeća 5 10 godina; Valuta EUR ili USD; Iznos miliona USD; Refinansiranje postojećih evroobveznica u iznosu od 300 miliona EUR; Uspešna emisija bi obezbedila dalje poboljšanje strukture duga, dok bi u isto vreme reafirmisala Albaniju na međunarodnim tržištima kapitala D J F M A M J J A S O N D J F M A M J J A S O N D J F M A M J J A S O N D J F M A M J J A S O N D J Q4 10 Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Auto Burimi: REUTERS 19 REFINANSIRANJE EVROOBVEZNICA KORACI ZA REALIZACIJU EMISIJE EVROOBVEZNICA Preliminarni sastanci sa bankama/međunarodnim institucijama Analiza Zakona o dugu Osnivanje radne grupe Priprema nacrta revidiranog Zakona Usvajanje nacrta revidiranog Zakona Izrada odgovarajućih smernica Izbor pravnog savetnika Izbor glavnog rukovodioca Potpisivanje ugovora sa pravnim savetnikom Pregovori i potpisivanje ugovora sa glavnim rukovodiocem Izrada prospekta Road Show proces Usvajanje dokumenata koji se odnose na emisiju Emisija evroobveznica Potpisivanje dokumenata i realizacija završnih koraka Završeno Završeno Završeno Završeno Završeno U toku U toku U toku 20 10

11 DELIMIČNO GARANTOVANI ZAJAM OD SB Koristi od upotrebe ove vrste instrumenata Pojedinosti o delimičnoj garanciji SB Diversifikacija baze investitora; Niži troškovi finansiranja; Jednostavnost postupaka; Budžetska podrška; Ročnost 7-10 godina; Valuta EUR ili USD; Iznos 400 miliona; 21 MODERNIZACIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM U saradnji sa Svetskom bankom, tehnička pomoć je usmerena na sledeće: Poboljšanje upravljanja javnim dugom Dalji razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti Unapređenje i jačanje organizacione strukture. Poboljšanje informacionog sistema za upravljanje dugom

12 Hvala 23 Čitaju se slajdovi 8,10,11,14,16,18,21,22 Vreme = 15 minuta 24 12