07-11-LAGUMDZIJA-Zineta
|
|
- Ангелца Димић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 , PHILOLOGIST JOURNAL OF LANGUAGE, LITERARY AND CULTURAL STUDIES VII/2013
2 PREGLEDNI RAD Zineta Lagumdžija UDK Univerzitet u Biha u DOI /FIL L Pedagoški fakultet KONSTRUKCIJSKA GRAMATIKA KAO RJEŠENJE ZA JEZI KU PERIFERIJU Apstrakt: Paralelno s nastankom novih jezi kih struktura razvijaju se i novi modeli opisa jezika. Jedan od najatraktivnijih teoretskih modela opisa jezika u posljednjih nekoliko decenija jeste konstrukcijska gramatika. Konstrukcijska gramatika nije jedinstvena teorija, ve predstavlja niz srodnih teorija kojima je zajedni ko polazište pretpostavka da se ljudski jezik na svim jezi kim nivoima sastoji od znakova koji predstavljaju jedinstvo forme i zna enja, a koje su nazvali konstrukcije. Trendovi u razvoju lingvistike u razvijenim jezi kim sistemima esto usljed jezi kih barijera s velikim zakašnjenjem dospijevaju u, uslovno re eno, manje razvijene jezi ke sisteme. Budu i da je konstrukcijska gramatika relativno nov gramati ko-teoretski model, cilj ovog rada je da približi lingvisti koj javnosti bosanskog/hrvatskog/srpskog govornog podru ja neke od osnovnih postavki ovog modela na osnovu uvida u naj eš e citirane radove u oblasti njema ke i engleske lingvistike. Klju ne rije i: konstrukcijska gramatika, konstrukcije, jedinstvo forme i zna enja Predmet opisa konstrukcijske gramatike Konstrukcijska gramatika novi je teoretski model opisa jezika koji se razvijao u posljednjih nekoliko decenija 21. vijeka na engleskom jezi kom podru ju kao alternativa generativnoj gramatici. Osnovne postavke konstrukcijske gramatike (construction grammar) u engleskoj lingvistici dali su u svojim radovima arls Filmor (Charles Fillmore, 1988), Vilijam Kroft (William Croft, 2001), Adel Gouldberg (Adele Goldberg, 1995; 2006) i Majkl Tomaselo (Michael Tomasello, 2003). I na njema kom govornom podru ju se krajem prve decenije 21. vijeka na ve em broju lingvisti kih skupova aktivno raspravljalo o predmetu opisa konstrukcijske gramatike i o metodološkim postupcima koje primjenjuje ovaj gramati ko-teoretski model opisa jezika. Rezultat tih rasprava su i objavljene publikacije, 1 koje su naišle na dobar 1 Usp. com/literatur/ ( ): Fischer, Kerstin und Anatol Stefanowitsch, Hrsg. (2006), Konstruktiodjek kod lingvisti ke javnosti, osobito kod lingvista koji se bave korpusnom i kognitivnom lingvistikom, kao i onih iji je interes usmjeren na istraživanje interakcije pojedinih jezi kih nivoa. Najve i doprinos za širenje konstrukcijske gramatike na njema kom govornom podru ju dali su autori Anatol Stefanovi (Anatol Stefanovitsch) i Kerstin Fišer (Kerstin Fischer) (Konstruktionsgrammatik I, 2006; Konstruktionsgrammatik II, 2008), te Aleksander Laš (Alexander Latsch) i Aleksander Cim (Alexander Ziem) (Konstruktionsgrammaonsgrammatik I. Von der Anwendung zur Theorie, Tübingen: Stau enburg (2. Auß age 2008); Stefanowitsch, Anatol und Kerstin Fischer, Hrsg. (2008), Konstruktionsgrammatik II. Von der Konstruktion zur Grammatik, Tübingen: Stau enburg; Günthner, Susanne und Wolfgang Imo, Hrsg. (2006), Konstruktionen in der Interaktion, Berlin: De Gruyter; Knobloch, Clemens, Hrsg. (2009), Themenschwerpunkt Konstruktionsgrammatik, Zeitschrift für Germanistische Linguistik, Berlin: De Gruyter; Lasch, Alexander und Alexander Ziem, Hrsg. (2011), Konstruktionsgrammatik III. Aktuelle Fragen und Lösungsansätze, Tübingen: Stau enburg.
3 Konstrukcijska gramatika kao rješenje za jezi ku periferiju tik III, 2011), koji su, objedinjavaju i radove koji jezik analiziraju s aspekta konstrukcijske gramatike u navedene tri knjige, zapravo postavili temelje za jedan novi gramati ko-teoretski model opisa jezika. Pojam konstrukcijska gramatika (Konstruk tionsgrammatik) Stefanovi deþ niše na sljede i na in: Mit dem Begri (Konstruktionsgrammatik) bezeichne ich hier jede Theorie sprachlicher Strukturen, die annimmt, dass alle oder einige grammatische Strukturen nicht das Ergebnis der Anwendung rein formaler Grammatikregeln sind, sondern bedeutungstragende sprachliche Elemente, die sich von Wörtern grundsätzlich nur durch ihre Komplexität und / oder Abstraktheit unterscheiden ( ) (Stefanowitsch 2008: 152) 2 Lingvisti koji jezik posmatraju s aspekta konstrukcijske gramatike, pod zna enjem odre ene konstrukcije, podrazumijevaju pored semantike (propozicionalnog zna enja) i pragmatiku, tj. komunikacijski aspekt zna enja konstrukcija. Povod za uklju ivanje pragmati ke informacije u opis jezi kih struktura u okviru konstrukcijske gramatike, prema Fišer/Stevanovi (2008: ), bio je istraživanje idioma (Fillmore/ Kay/O Conor 1988). Istraživanje uslova upotrebe više ili manje leksikalizovanih više lanih jezi kih struktura pokazalo je da je pragmati ka informacija esto direktno vezana za odre ene gramati ke strukture. Tako je npr. zna enje konstrukcije die Hand geben (doslovno pružiti ruku nekome ili idiomati no pomo i nekome ) vezano za odre eni kontekst i možemo re i da se kod doti ne konstrukcije radi isklju ivo o pragmati kom zna enju. Posmatranje jezika s navedene ta ke gledišta dovelo je do zaklju ka da za veliki dio 2 Pod pojmom konstrukcijska gramatika ovdje podrazumijevam svaku teoriju jezi kih struktura koja pretpostavlja da sve ili nekolicina gramati kih struktura nisu rezultat primjene isto gramati kih pravila, ve su to jezi ki elementi nosioci zna enja koji se od rije i u principu razlikuju samo po svojoj kompleksnosti i/ili apstraktnosti. (prevod Z. L.) jezi kog inventara vrijede sli ni uslovi upotrebe. Zbog svega toga pristalice konstrukcijske gramatike su se odlu ile za integrativni pristup sintakti koj i semanti ko- -pragmati koj informaciji, na na in da gramati ku konstrukciju posmatraju kao jedinstvo forme i sadržaja (Form-Bedeutungspaar) ije se zna enje ne izvodi iz zna enja njezinih pojedinih komponenti, ve je ono rezultat integrisanja zna enja leksi kih jedinica u zna enje konstrukcije (usp. Goldberg 1995:4). 3 Tako deþ nisana jezi ka konstrukcija daje okvir za integrisano prezentovanje i pragmati ke i gramati ke informacije. S metodološkog aspekta to zna i da u fokusu gramati kog opisa u konstrukcijskoj gramatici nije generisanje gramati ki prihvatljivih re enica, ve se težište opisa pomjera na generisanje pragmati ki primjerenih re enica. U prilog ovakvom preokretu u metodološkom pristupu jezi kim strukturama idu i rezultati istraživanja na polju korpusne lingvistike. Oni potvr uju da se mnogi klasi ni primjeri za ilustraciju odre enih gramati kih pravila koje esto nalazimo u postoje im gramatikama uopšte ne pojavljuju u autenti nim tekstovima. 2. Konstrukcija kao osnovna strukturalna jedinica jezika Jedina i temeljna strukturalna jedinica jezika kao sistema prema teoriji konstrukcijske gramatike jeste konstrukcija. Prema autorima Stefanovi /Fišer (2008), deþ nicija konstrukcije kao jedinice jezi nog sistema, a koju je dao Lejkof (Lako 1987: 467), može se smatrati reprezentativnom deþ nicijom ovog pojma: Eine Konstruktion ist ein Form-Bedeutungspaar (FM), wobei F eine Menge von Bedeutungen bezüglich der syntaktischen und phonologischen Form und M eine Menge von Bedeutungen bezüg- 3 Prema: Fischer 2008:
4 114 Zineta Lagumdžija lich der Bedeutung und Verwendung ist. (nav. prema Stefanowitsch 2008: 5). 4 Pojam konstrukcija deþ niše se na temelju kriterijuma formalne i semanti ke kompozicionalnosti. Time Stefanovi prihvata teoriju koju je postavila Gouldbergova (1995: 4), a koja jezi ku strukturu samo onda smatra konstrukcijom wenn mindestens eine semantische Eigenschaft der Struktur sich nicht aus den Eigenschaften ihrer Komponenten oder aus bereits postulierten allgemeineren Konstruktionen ( Regeln ) ableiten lässt. (nav. prema Stefanowitsch 2008: 152) 5 Ovako shva en pojam konstrukcije nije ograni en samo na gramatiku u užem smislu ve se odnosi na jezik u cjelini, sa svim njegovim nivoima, što Fišerova i Stefanovi (2008: 6) ilustruju primjerima iz radova koji su istraživali razli ite jezi ke strukture s aspekta konstrukcijske gramatike, a prema kojima pojam konstrukcije obuhvata: - oblike derivacije i ß eksije na nivou morfologije, npr. [ver-v]/distri- BUTIV (vergeben, verschicken, verschütten, verstreuen, ver-teilen) ili [N-e]/PLURAL (usp. Goldberg 1995: 4; Kay 1997: 125); - leksi ke jedinice i one koje se sastoje od jednog morfema, kao npr. Zeichen (znak) i geb-, kao i leksi ke jedinice sastavljene od više morfema, npr. Geber (davatelj) i Zeichengeber (telegraf) (usp. Fillmore 1985: 84); - konvencionalizovane više lane izraze, npr. poslovice (Geben ist seliger denn Nehmen) (Bolje je davati 4 Konstrukcija je jedinstvo forme i zna enja (form and meaning), pri emu F podrazumijeva sintakti ku i fonološku formu, a M zna enje i primjenu. (prevod Z. L.) 5 U prevodu (Z. L.): ukoliko se najmanje jedno semanti ko svojstvo odre ene strukture ne može izvesti iz osobina njezinih komponenata ili iz ve utvr enih opštih pravila. nego primati) (usp. npr. Fillmore 1984); - varijabilne više lane izraze poput idiomatskih spojeva i onih koji su leksi ki u potpunosti speciþ kovani, npr. sich geschlagen geben ili jmdm. saures geben, i one koji su djelimi no speciþ kovani, npr. [NP akk geben]/ eine Rolle spielen (igrati ulogu), kao u Er gibt derzeit den Othello (On trenuta no igra Otela), ili [sich ADJ geben]/sich (scheinbar) X ver-halten, kao u: Sie gibt sich siegesgewiss (Ponašala se kao da je svjesna pobjede) (usp. Fillmore/Kay/O Connor 1988; Kay/ Fillmore 1999); - apstraktne leksi ki nepopunjene strukture, kao što su frazalne kategorije, argumentne strukture (npr. ditranzitivne konstrukcije [NP NOM V NP DAT NP ACC ], kao u: Hans gab Ma ria ein Buch) (Hans je Mariji dao knjigu), i strukture koje ozna- avaju vrijeme, aspekt i na in ukoliko je s tim strukturama povezano odre eno zna enje (usp. z. B. Lako s [1987] Diskussion deiktischer Konstruktionen, Goldbergs [1995] Analyse von Argumentstrukturkonstruk-tionen und Michaelis [1998] Arbeit zu Tempus und Aspekt); - i, kona no, pojam konstrukcija obuhvata apstraktne sintakti ke struk ture, kao npr. vrste rije i i gramati ke relacije (što, me utim, nije slu aj u svim verzijama konstrukcijske gramatike, usp. Croft 2001: 17f.). 6 Konstrukcijska gramatika, prema tome, smatra da se jezik može iscrpno opisati pomo u jezi kih znakova koji predstavljaju jedinstvo forme i zna enja i koje su nazvali konstrukcije. To bi zna ilo da se istim teoretskim aparatom, dakle, u okviru jedne teorije, mogu opisati jezi ki fenome- 6 U prevodu Z. L.
5 Konstrukcijska gramatika kao rješenje za jezi ku periferiju ni koji podliježu generalnim pravilima i do sada su bili predmet opisa gramatike u užem smislu, kao i jezi ki fenomeni koji u nekom pogledu predstavljaju izuzetke od pravila, te su do sada smatrani periferijom jezika (neregularne strukture, idiomi, izrazi s metafori nim zna enjem i sl.). Prema Gouldbergovoj (1995), temeljne karakteristike konstrukcija sastoje se u sljede em: 7 1. Konstrukcije, a ne rije i, osnovne su jezi ke jedinice. 2. Konstrukcije su jezi ke strukture u kojima je zna enje pridruženo odre enoj formi. I same konstrukcije nose odre eno zna enje nezavisno od rije i koje se u njima pojavljuju. 3. Nema sinonimije. Formalne razlike pra ene su i razlikama u semantici. Ne postoje apsolutno identi ne konstrukcije. 4. Konstrukcije su umrežene u jeziku kao sistemu, a jezik je prototipno strukturiran sistem konstrukcija. 5. Zna enje konstrukcije determinira zna enje glagola. Glagoli kao jezgro (Köpfe) pojedinih konstrukcija prilago avaju se konstrukcijama. 6. Svaka konstrukcija sastoji se od više dijelova. To zna i da se npr. zna enje re enice izvodi kao zbir zna enja pojedinih rije i i zna enja relacija izme u njih. Zna enje jezi kih struktura koje predstavljaju konstrukcije popunjene odre enim leksi kim materijalom rezultat je integrisanja zna enja leksi kih jedinica u zna enje konstrukcije. Sve verzije konstrukcijske gramatike smatraju da se konstrukcije mogu me usobno kombinovati, te svaki jezi ki izraz ve i od jedne rije i predstavlja istovremenu manifestaciju više razli itih konstrukcija, što Stefanovi (2008: 7) ilustruje na primjeru sljede e re enice: 7 Prema: Welke 2011: 174 (u prevodu Z. L.). Maria schickte Hans einen Brief. (Marija je Hansu poslala pismo.) U navedenoj re enici se, prema Stefanovi u, manifestuju sljede e konstrukcije: Subjekt-predikat konstrukcija ([SUBJ PRED]), ditranzitivna konstrukcija 8, preteritska konstrukcija, dvije imenske fraze ([ NP N Eigenname ] i [ NP Det ACC N]), kao i leksi ke konstrukcije (ili: leksemi) Maria, Hans, Brief, ein-, schick- (cf. Fillmore 1988: 37, 54; Goldberg 1996a: 68; Kay 1997: 125; Croft 2001: 26f). (Ibid.) 9 Zna enje navedene re enice nije, dakle, kompozicionalno izvedeno iz zna enja njenih rije i i transparentnih pravila za njihovo kombinovanje, ve je izvedeno iz zna enja pojedinih rije i i zna enja pojedinih konstrukcija (Goldberg 1995: 16). 10 Tomaselo (2008: 19 37) 11 nastanak konstrukcija objašnjava s aspekta usvajanja jezika. Prema ovom autoru, jezik treba posmatrati u kontekstu osnovne injenice da se ljudi u odre enim situacijama sporazumijevaju odre enim izrazima, koji se, opet, sastoje iz odre enih jezi kih elemenata. Kognitivni aspekt nastanka pojedinih konstrukcija Tomaselo objašnjava na sljede i na in: Wenn Menschen wiederholt ähnliche Dinge in ähnlichen Situationen sagen, entwickelt sich daraus mit der Zeit ein sprachliches Verwendungsmuster, das in den Köpfen der Benutzer als neue Kategorie oder Konstruktion schematisiert wird mit unterschiedlichen Abstraktionsebenen. (Tomasello 2008: 21) Ditransitive Konstruktionen sind Satzkonstruktionen mit drei Argumenten: einem Agens (Handelnden), einem Thema (Transferiertem), und einem Rezipiens (Empfänger), z. B. Hermine gab Harry einen Besen. (usp. mpg.de/~haspelmt/ditrprojekt.pdf). 9 Prevod navoda: Z. L. 10 Citirano prema: Stefanowitsch 2008: Tomasello, M. (2008), Konstruktionsgrammatik und früher Spracherwerb, in: Fischer/Stefanowitsch (Hrsg.): Ukoliko ljudi ponavljaju sli ne formulacije u sli nim situacijama, te formulacije vremenom postaju obrasci za upotrebu koji kao nove kategorije ili konstrukcije ostaju pohranjeni poput she- 115
6 116 Zineta Lagumdžija U enje jezika odvija se oponašanjem obrazaca koji se ponavljaju, a koji su povezani s odre enom funkcijom. Istovremeno se u tim konstrukcijama formira i varijabilno mjesto za odre ene apstraktne službe, odnosno za nove elemente s odre enim zna enjima. Dobar primjer idiosinkrasti ne konstrukcije s vlastitim idiosinkrasti nim zna enjem jeste konstrukcija Je x-er sie sind, desto y-er sind sie (Što su x-komparativ, to su y-komparativ). Simboli x i y u svrhu komuniciranja bivaju popunjeni jezi kim elementima odre enog zna enja, pri emu varijabilni elementi (njem. Platzhalter) u jezi kim obrascima odgovaraju varijabilnim veli inama u vanjezi koj stvar nosti, za iji se opis jezi ki obrazac koristi (usp. Tomasello 2008: 28). Prema Kej (2002), 13 jedna struktura mora biti u potpunosti produktivna da bi imala status konstrukcije. Stefanovi se, me utim, ne slaže s navedenim stavom, te smatra da nijedna konstrukcija niti pravilo nisu u potpunosti produktivni, a mali je broj jezi kih struktura koje uopšte nisu produktivne (Stefanowitsch 2008: 169). Osim toga, ovakav stav, prema Stefanovi- u, protivrije i osnovnoj ideji konstrukcijske gramatike da na isti na in opiše sve jezi ke izraze. 3. Konstrukcijska gramatika i korpusna lingvistika Konstrukcijska gramatika se, kao i korpusna lingvistika, bavi autenti nim jezikom, dakle jezikom u upotrebi, a on je uvijek vezan za korpus, iz ega proizlazi i neophodnost opisa i pragmati kog zna enja (usp. Levinson 2000; Meilbauer 2001). Opis jezika kakav nalazimo u konstrukcijskoj gramatici uklju uje informacije razli- itih vrsta, do sada opisivane u okviru razli itih jezi kih nivoa, usljed ega je gramatika konstrukcija postala atraktivna poma u glavama korisnika s razli itim stepenima apstrakcije. (prevod Z. L.). 13 Prema: Stefanowitsch 2008: 169. sebno za lingviste koji se upravo bave razgovornim diskursom i interakcijama razli- itih nivoa u jeziku. 14 Korpusna lingvistika (usp. Scherer 2006) se u svojim ranijim istraživanjima bavila uglavnom više rije ima nego gramati kim strukturama. U posljednje dvije decenije neke od metoda korpusne lingvistike uspješno se primjenjuju za istraživanje odre enih gramati kih fenomena. Stefanovi (2008: ) smatra da se u novijim istraživanjima sve više potvr uje da se metode korpusne lingvistike i moderne gramati ke teorije veoma uspješno nadopunjuju. To posebno važi za vezu korpusne lingvistike i konstrukcijske gramatike. Kao što je ve spomenuto, ove dvije metode lingvisti kog opisa veže interes za jezik u njegovoj upotrebi. Gouldbergova (1995: 229) pod zna enjem konstrukcije, pored propozicionalnog zna enja konstrukcije, podrazumijeva i razli ite aspekte uslova upotrebe odre ene konstrukcije. Stefanovi (2008: 169) smatra da je korpusna lingvistika idealna metoda za istraživanje razli itih pragmati kih aspekata pojedinih konstrukcija. Kvantitativna analiza pokazuje u kojim registrima se pojedina jezi ka struktura pojavljuje, kolika joj je u estalost i da li je pojavljivanje neke strukture kontinuirano ili ograni eno nekim faktorima. Kvalitativna istraživanja korpusa u velikom broju lingvisti kih studija rezultirala su identiþ kacijom niza pragmati kih osobina pojedinih jezi kih struktura. Konstrukcijska gramatika daje prednost detaljnim analizama pojedinih struktura u odnosu na analizu cijelog gramati kog sistema. Upravo kvantitativne i kvalitativne metode korpusne lingvistike daju mogu nost za detaljan opis formalnih, semanti kih i pragmati kih osobina pojedinih jezi kih struktura (usp. Mayring 2001). Detaljna analiza jezika kao sistema prema Stefanovi u (2008: 152) ima za posljedicu površnu analizu pojedinih konstrukcija, te 14 Usp. Fischer 2008: 140.
7 Konstrukcijska gramatika kao rješenje za jezi ku periferiju stoga naj eš e samo preuzima dosadašnje rezultate, što krije opasnost da se previdi kompleksnost pojedinih jezi kih struktura. Ovaj je autor mišljenja da tek iz detaljne analize jezi kih fenomena treba, korak po korak, izvoditi karakteristike jezika kao sistema. Metode korpusne lingvistike nisu ni u kojem slu aju zamjena za lingvisti ku argumentaciju koja je svrha konstrukcijske gramatike. Metode korpusne lingvistike samo pružaju mogu nost odabira najboljeg materijala, koji e u okviru konstrukcijske gramatike biti podvrgnut lingvisti koj interpretaciji. Saradnja korpusne lingvistike i gramati kih teorija plodonosna je i u obrnutom smjeru. Za korpusnu lingvistiku tako e je od velikog zna aja da od gramati kih teorija dobije jasno deþ nisanu jedinicu za analizu na koju e biti primijenjene metode kojima raspolaže. Pojam gramati ka konstrukcija tretira gramati ku strukturu kao i svaki drugi jezi ki znak, te na taj na in omogu ava da se metode korpusne lingvistike, razvijene prvobitno za istraživanje rije i, primijene i na podru ju gramatike. 4. Konstrukcijska gramatika i gramatika zavisnosti Klasicima moderne sintakse smatraju se Lisjen Tenjer (Lucien Tesnière, 1953; 1959) u Evropi i Noam omski (Noam Chomsky, 1957) u Americi. Tenjer je i osniva moderne gramatike zavisnosti (Dependenzgrammatik). Generativna gramatika Noama omskog proizašla je iz gramatike neposrednih konstituenata. Teorija valentnosti (Valenztheorie), odnosno gramatika zavisnosti (Dependenzgrammatik), usmjerena je na samo jedan odre eni tip sintakti ke zavisnosti, a to je zavisnost o glagolu. Ovaj teorijski pristup pokazao se vrlo pristupa nim, te je od šezdesetih godina prošlog vijeka rado primjenjivan model pri u enju njema kog kao stranog jezika (usp. Welke 2005, 2007, 2009, 2011). Teorija valentnosti, koja je u po etku bila samo jedan od teorijskih modela, u me uvremenu je prihvatala stavove modernih strujanja u lingvistici, uklju uju i koncepte konstrukcijske gramatike. I gramatika zavisnosti i konstrukcijska gramatika teorijski su modeli bazirani na upotrebi jezika, što zna i da polaze od stanovišta da je svaka upotreba jezika odraz psihološke realnosti, a jezi ke strukture moraju biti izraz kognitivnih aktivnosti svakog govornika i slušaoca individualno (usp. Welke 2009). S aspekta tradicionalne gramatike sin taksa je podru je gramatike koje se bavi gramati ki dopuštenim kombinacijama rije i. Kako u generativnoj gramatici, tako i u gramatici zavisnosti takve kombinacije nisu proizvoljne. U okviru gramatike zavisnosti glagol je centralni element koji otvara mjesta za komplemente (dopune) u re- enici. U valencijskom leksikonu njema kog jezika Valbu (2004) pored svakog glagola navedena su svojstva dopuna (njem. Ergänzungen) s kojima se dati glagol mora kombinovati u svrhu izražavanja odre enog zna enja. Valencijski leksikon ne registruje suplemente (dodatke, njem. Angaben) s kojima se glagol može proizvoljno kombinovati. Teorija valentnosti polazi od glagola prema konstrukcijama u kojima se odre eni glagol može pojaviti. Filmor (1968) i današnja konstrukcijska gramatika polaze, me utim, od konstrukcija prema glagolima koji se mogu na i u tim konstrukcijama. No, Velke (2009: 84) smatra da se radi o zajedni kom pojavljivanju odre enih glagola s odre enim rije ima, pri emu se te rije i moraju pojaviti u odre enom morfo-sintakti kom obliku i s odre enim kategorijalnim zna enjem. Pitanja determinira li glagol rije i s kojima se pojavljuje ili te rije i determiniraju glagol, prema ovom su autoru ein Streit um Henne und Ei Prepirka oko pitanja da li je starija kokoš ili jaje (prevod Z. L.). 117
8 118 Zineta Lagumdžija Konstrukcijska gramatika postulira samostalnu egzistenciju konstrukcija nezavisnih o njihovom leksi kom punjenju. Gouldbergova odbacuje tradicionalno shvatanje re enice kao kombinacije rije i, te deþ niše sintaksu kao kombinovanje konstrukcija, na jednoj strani (1995: 1), i fuzioniranje rije i u konstrukcijama, na drugoj strani (1995: 24). Na taj na in se relativizuje razlika izme u leksikona i gramatike, jer se i rije i kao i konstrukcije posmatraju kao relativno samostalne jedinice koje predstavljaju jedinstvo forme i zna enja. Valencijski leksikon daje podatke samo o regularnim dopunama glagola, obligatnim ili fakultativnim. Postoje, me- utim, rije i ili grupe rije i koje izgledaju kao dopune, ali prema dosadašnjoj teoriji valentnosti one to nisu, pa su kao takve ostajale neopisana periferija jezika. Konstrukcijska gramatika za objašnjenje navedenih neregularnih struktura nudi postupak tzv. konceptualnog prilago avanja (kon zeptuelle Anpassung). Pod pojmom konceptualnog prilago avanja Velke (2009: 92) podrazumijeva trenutnu semanti ku promjenu glagola u svrhu fuzioniranja glagola u odre enu konstrukciju. Pod zna enjem glagola obi no se podrazumijeva zna enje sadržano u leksikonu. Na primjeru konstrukcije koju projicira glagol geben (dati), Velke (2011: 194) objašnjava upotrebu slobodnog dativa u njema kom jeziku. U leksi kom su zna enju glagola geben vršilac radnje (agens), predmet davanja (tema) i osoba prema kojoj je radnja usmjerena (adresat). Konstrukcija Nom- -Dat-Akk i glagol geben (dati) kompatibilni su. Navedena konstrukcija može poslužiti kao obrazac za konstrukcije s drugim glagolom ukoliko se taj drugi glagol može semanti ki prilagoditi postoje oj konstrukciji. Velke (2011: 97) navodi primjer glagola bauen (graditi), koji u osnovnom leksi kom zna enju ima dvije dopune, a ije leksi ko zna enje omogu ava semanti ko prilago avanje konstrukciji koju projicira glagol geben (dati) u svom leksi kom zna enju, dakle, omogu ava implikaciju adresata i promjenu u zna enje geben (b): a) Er baut ein Haus. (Nom-Akk) (On gradi ku u.) b) Wittgenstein baut seiner Schwester ein Haus. (Nom-Dat-Akk) (Vitgenštajn svojoj sestri gradi ku u.) Postupak konceptualnog prilago avanja pruža se kao rješenje i za druge jezi ke fenomene za koje ni tradicionalna gramatika ni gramatika zavisnosti nisu imale rješenje. Takve su prirode, pored slobodnog dativa (a), i slobodna direktivna dopuna (b) i slobodni predikativ objekta (c) u sljede im re enicama (Welke 2009: 87): a) Er buk ihr eine Torte. (Ispekao joj je tortu.) b) Er pfiff ihn aus dem Saal. (Odzviždao ga je iz dvorane.) c) Karlchen isst den ganzen Teller leer. (Karlhen je pojeo cijeli tanjur.) Možemo zaklju iti da koncepte konstrukcijske gramatike Velke smatra kompatibilnim s dependencijalnom gramatikom. Konstrukcijska gramatika nije, dakle, negiranje principa i metoda dependencijalne gramatike, ve samo uklju ivanje semanti kog i kognitivnog aspekta (usp. Schwarz 2008) uz ve postoje i sintakti ki aspekt analize jezi kih fenomena, ali ima i suprotnih mišljenja, prije svega kod predstavnika konstrukcijske gramatike koji ne priznaju pojam valentnosti. 5. Zaklju ak Jezik prati potrebe komunikacije za stvaranjem novih struktura koje e biti što vjerniji izraz vanjezi ke stvarnosti. Konstrukcije kao jezi ke jedinice konstrukcijske gramatike relativno su samostalne u odnosu na leksi ki materijal koji ih popunjava, te služe kao jezi ki obrasci za nove konstrukcije. Novoformirane konstrukcije koje se potvrde u upotrebi unose se u leksikone i postaju jezi ki materijal raspoloživ za nove kombinacije. Na taj na in nastaju
9 Konstrukcijska gramatika kao rješenje za jezi ku periferiju sekundarni obrasci za nove konstrukcije, što omogu ava dijahronijske promjene u jeziku. Uklju ivanjem semanti kog i kognitivnog aspekta uz ve postoje i sintakti ki aspekt analize jezi kih fenomena konstrukcijska gramatika nudi rješenja i za jezi ku periferiju, za iji je opis aparatura dosadašnjih modela jezi nog opisa bila uglavnom nedovoljna. Literatura 1. Fischer Kerstin und Anatol Stefanowitsch, Hgg. (2008), Konstruktionsgrammatik: Von der Anwendung zur Theorie, Tübingen: Stau enburg. 2. Goldberg, Adele (1995), Constructions. A Construction Grammar Approach to Argument Structure, Chicago: University of Chicago Press. 3. Lasch, Alexander und Alexander Ziem, Hrsg. (2011), Konstruktionsgrammatik III. Aktuelle Fragen und Lösungsansätze, Tübingen: Stau enburg. 4. Levinson, Stephen C. (2000), Pragmatik, 3. Auß./ neu übers. Von Martina Wiese, Tübingen: Max Niemeyer Verlag. 5. Mayring, P. (2001), Kombination und Integration qualitativer und quantitativer Analyse. Forum Qualitative Sozialforschung / Forum: Qualitative Social Research, 2(1), internet, dostupno na: f q s - t e x t e / / m a y r i n g d (pristuplje no 18. juna 2003). 6. Meilbauer, Jörg (2001), Pragmatik. EineEinführung. Zweite verbesserte Auß age, Tübingen: Stau enburg Verlag. 7. Scherer, Carmen (2006), Korpuslinguistik, Heidelberg: Universitätsverlag Winter. 8. Schwarz, Monika (2008), Einführung in die kognitive Linguistik. Dritte, vollständigüberarbeitete und erweiterte Auß age, Tübingen Basel: A. Francke Verlag. 9. Stefanowitsch, Anatol und Kerstin Fischer, Hrsg. (2008), Konstruktionsgrammatik II. Von der Konstruktion zur Grammatik, Tübingen: Stau enburg. 10. Valbu (2004), Valenzwörterbuch deutscher Verben, Tübingen: Narr. 11. Welke, Klaus (2005), Deutsche Syntax Funktional. Perspektiviertheit syntaktischer Strukturen, Tübingen: Stau enburg. 12. Welke, Klaus (2007), Einführung in die Satzanalyse, Berlin New York: Walter de Gruyter. 13. Welke, Klaus (2009), Valenztheorie und Konstruktionsgrammatik, in: Zeitschrift für germanistische Linguistik 37, 2009: Welke, Klaus (2011), Valenzgrammatik des Deutschen: Eine Einführung, Berlin New York: Walter de Gruyter CONSTRUCTION GRAMMAR AS A SOLUTION TO PERIPHERY OF LANGUAGE Summary Parallel with the emergence of new language structures, new models of language descriptions have developed as well. One of the most attractive theoretical models of language description in the last few decades is construction grammar. Construction grammar is not a single theory, but a variety of similar theories, which share the assumption that human language at all linguistic levels consists of signs. These signs represent the unity of 119
10 form and meaning and are named constructions. Trends in linguistics in developed language systems very often enter less developed language systems, conditionally speaking, and also quite late, due to language barriers. Since construction grammar is a relatively new grammatical theoretical model, the aim of this paper is to help linguists in Bosnia and Herzegovina to get to know some of the basic features of this model based on the most quoted works in German and English linguistics. zineta.lagumdzija@bih.net.ba 120
Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk
Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka (u daljem tekstu: veštak), postupak upisa
ВишеMicrosoft Word _Vipnet_komentar_BSA_final.doc
Zagreb, 21.11.2011. Hrvatska agencija za poštu i elektroni ke komunikacije Juriši eva 13 HR-10 000 ZAGREB PREDMET: Javna rasprava - Prijedlog odluke kojom se HT-u odre uju izmjene i dopune Standardne ponude
ВишеSluzbeni glasnik Grada Poreca br
18. Na temelju lanka 34. stavak 1. to ka 1. Zakona o komunalnom gospodarstvu ("Narodne novine" broj 36/95, 70/97, 128/99, 57/00, 129/00, 59/01, 26/03, 82/04, 110/04 i 178/04) te lanka 40. Statuta Grada
ВишеMicrosoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc
ZAKON O PRIVREDNOJ KOMORI BR KO DISTRIKTA BiH Na osnovu lana 23 Statuta Br ko Distrikta Bosne i Hercegovine ( Slu beni glasnik Br ko Distrikta BiH broj 1/00) Skup tina Br ko Distrikta na vanrednoj sjednici
ВишеIErica_ActsUp_paged.qxd
Dnevnik šonjavka D`ef Kini Za D`u li, Vi la i Gran ta SEP TEM BAR P o n e d e l j a k Pret po sta vljam da je ma ma bi la a vol ski po no - sna na sa mu se be {to me je na te ra la da pro - {le go di ne
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ VITEZ SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODI
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ VITEZ SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2015. / 2016. GODINA Profesor: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi
ВишеZ A K O N O JAVNIM NABAVKAMA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uje se planiranje javnih nabavki
Z A K O N O JAVNIM NABAVKAMA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uje se planiranje javnih nabavki, uslovi, na in i postupak javne nabavke; reguliše
ВишеHorvatistika ispravljena.indd
UDK 81 37 Pregledni rad Primljen 2. prosinca 2012., prihva en za tisak 18. prosinca 2012. Nensi Rubini Filozofski fakultet u Rijeci O SEMANTI KIM MAPAMA I MREŽAMA Sažetak U ovom e radu biti rije i o semanti
Више2010
M : -... 368 (497.6) DIREKTNI ZAHTJEV - TUŽBA OŠTE ENOG LICA PREMA OSIGURAVAOCU Mr Predrag Baroš Rezime: U materiji osiguranja od odgovornosti vlasnika i korisnika motornih vozila, iako ošte ena lica nisu
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ MOSTAR SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GOD
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ MOSTAR SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2017. / 2018. GODINA Profesor: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi
ВишеMicrosoft Word - Izvjestaj, Matra radionice, svibanj 2011
Sažetak radionica u okviru Matra projekta, Zagreb, svibanj, 2011. Istraživanje kompleksnih nesreća, analiziranje i učenje na temelju nesreća Prezentacijom je istaknuta potreba provo enja istrage, tko,
Више0_Zbornik radova - LIMEN 2015.pdf
KONCEPT UPRALJANJA PROJEKTIMA PROJECT MANAGEMENT CONCEPT dr Dejan Gligovi, docent 287 Sadržaj: Projekat predstavlja skup složenih aktivnosti koje su jedinstvene i neponovljive uokvirene u poslovni poduhvat
ВишеPREDAVANJA IZ ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA ZA ŠKOLSKU 2017./2018. GODINU Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi 1
PREDAVANJA IZ ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA ZA ŠKOLSKU 2017./2018. GODINU 1 POGLAVLJE 1. POJAM I DEFINICIJA ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA 2 1. ISTRAŽIVANJE I PRA ENJE TRŽIŠTA U mnogim se situacijama do spoznaja o tržištu
ВишеZ A K O N O BIBLIOTE KO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI I. UVODNE ODREDBE Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uju se opšti interes, uslovi i resursi za ob
Z A K O N O BIBLIOTE KO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI I. UVODNE ODREDBE Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uju se opšti interes, uslovi i resursi za obavljanje bibliote ko-informacione delatnosti, ciljevi
ВишеMicrosoft PowerPoint - Dopunsko zdravstveno osiguranje - Solaris pptx
DZO PRIJENOS RIZIKA S OSIGURANIKA NA OSIGURATELJA Morana Krušarovski, dipl.iur. OSIGURANJE Prijenos rizika s osiguranika na osiguratelja Smanjenje financijskih gubitaka OBVEZNA I DOBROVOLJNA OSIGURANJA
ВишеSlužbeni list Europske unije L 186 Hrvatsko izdanje Zakonodavstvo Svezak srpnja Sadržaj I. Zakonodavni akti UREDBE Uredba (EU) 2019/1148
Službeni list Europske unije L 186 Hrvatsko izdanje Zakonodavstvo Svezak 62. 11. srpnja 2019. Sadržaj I. Zakonodavni akti UREDBE Uredba (EU) 2019/1148 Europskog parlamenta i Vije a od 20. lipnja 2019.
ВишеSluzbeni glasnik 3/08.indd
Broj: 3 - GOD. VII. 2008. Krapina, 15. 05. 2008. List izlazi jedanput mjese no i po potrebi ISSN 1845-7711 S A D R Ž A J AKTI GRADSKOG VIJE A 1. Godišnji obra un Prora una Grada Krapine za 2007. god. 2.
Вишеbroj 111
, 26.12.2012. 111-13 zaštitna mjera zabrane vršenja poziva, djelatnosti ili dužnosti, nadležna kantonalna služba e rješenjem staviti van snage važe u radnu dozvolu i u roku od tri dana dostaviti je poslodavcu
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеLINEARNA ALGEBRA 2 Popravni kolokvij srijeda, 13. velja e Zadatak 1. ( 7 + 5=12 bodova) Zadan je potprostor L = {(x 1, x 2, x 3, x 4 ) C 4 : x 1
Zadatak 1. ( 7 + 5=12 bodova) Zadan je potprostor L = {(x 1, x 2, x, x 4 ) C 4 : x 1 + x 2 + x = 0, x 1 = 2x 2 } unitarnog prostora C 4 sa standardnim skalarnim produktom i vektor v = (2i, 1, i, ) C 4.
ВишеP R E D L O G ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IGRAMA NA SRE U lan 1. U Zakonu o igrama na sre u ( Službeni glasnik RS, br. 88/11 i 93/12-dr. zako
P R E D L O G ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IGRAMA NA SRE U lan 1. U Zakonu o igrama na sre u ( Službeni glasnik RS, br. 88/11 i 93/12-dr. zakon), u lanu 2. stav 2. re : prire uju zamenjuje se re
ВишеHRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJ
HRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJU OSOBA S INVALIDITETOM Progla avam Zakon o profesionalnoj
Више]>Uredba (EU) 2019/ Europskog parlamenta i Vijeća od 5. lipnja o usklađivanju obveza izvješćivanja u području zakonodavstva povezanoga s okoliše
UREDBA (EU) 2019/1010 EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJE A od 5. lipnja 2019. o uskla ivanju obveza izvješ ivanja u podru ju zakonodavstva povezanoga s okolišem te o izmjeni uredaba (EZ) br. 166/2006 i (EU) br.
ВишеINTRODUCTION
UPRAVLJANJE POSLOVNIM PODACIMA DIMENZIJSKO MODELIRANJE PROF. DRAŽENA GAŠPAR 28.11.2016. NAPREDNI KONCEPTI 1. Degenerativna dimenzija 2. Pahuljasta shema (Snowflaking) 3. Previše dimenzija 4. Surogatni
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sa
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2017. / 2018. GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi Predavanja: Konzultacije: Demonstratorica:
ВишеBroj 3 - Strana 362 NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Subota 27. velja~e god. lanak 2. U lanku 48. Pravilnika o sadržaju i na inu vo enja dokum
Broj 3 - Strana 362 SLU@BENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Subota 27. velja~e 2010. god. lanak 2. U lanku 48. Pravilnika o sadržaju i na inu vo enja dokumentacije i evidencije u srednjoj školi («Službene novine
ВишеMicrosoft Word - prijemni 2011.ekonomika.doc
Univerzitet u Beogradu TEHNI KI FAKULTET U BORU M A T E R I J A L ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA NA TEHNI KOM FAKULTETU U BORU IZ PREDMETA OSNOVI EKONOMIKE POSLOVANJA 1.1. Privredno društvo predstavlja:
ВишеSlide 1
ИНФОРМАЦИЈА КОМУНИКОЛОГИЈА 8. ТЕМА САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Појам информације Религиозно и метанаучно одређења информације Кибернетски приступ информацији Социоантрополошко схватање информације ПОЈАМ ИНФОРМАЦИЈЕ
ВишеMicrosoft Word doc
UTJECAJ ISTROŠENOSTI RADNIH ELEMENATA MLINA NA TROŠKOVE ENERGIJE PRI USITNJAVANJU EFFECT OF WORN-OUT HAMMER MILL'S WORKING ELEMENTS ON GRINDING ENERGY COSTS V. Kušec, S. Pliesti, S. Jer inovi Stru ni lanak
ВишеKB.pdf
273 Jasna Prester * Igor Kolarovi ** UDK 661.12:66.012 JEL ClassiÞ cation L65, L15, L20 Stru ni rad JESU LI NA ELA VITKE PROIZVODNJE U SUKLADNOSTI S DOBRIM PROIZVO A KIM PRAKSAMA U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI?
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sa
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2014. / 2015. GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi Predavanja: Petak od 12 do 14 Konzultacije:
Вишеbr [1].pdf
GODINA LII (XIV) SPLIT, 11. prosinca 2006. BROJ 32 S A D R Ž A J: GRAD SPLIT GRADSKO VIJE E Stranica 1. Izmjene i dopune Programa održavanja ure enoga gra evinskog zemljišta za 2006. godinu... 2 2. Izmjene
ВишеMicrosoft Word - STATUT za 44 sednicu skupstine cir doc
Na osnovu lana 592. stav 2. i 3. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 u daljem tekstu: Zakon), na predlog Upravnog odbora Energoprojekt Visokogradnja a.d. sa 17. sednice održane
ВишеGlava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13
Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13 Glava I 17 DOKUMENTACIJA KOJU KONTROLIŠE PORESKA INSPEKCIJA
ВишеSkladištenje podataka Prof.dr.sc. Dražena Gašpar
Skladištenje podataka Prof.dr.sc. Dražena Gašpar 24.10.2016. Sadržaj Uvod i definiranje pojmova Izvori podataka Osnove i geneza skladišta podataka Arhitektura skladišta podataka Pro iš avanje podataka
ВишеREPUBLIKA HRVATSKA KOPRIVNI KO KRIŽEVA KA ŽUPANIJA GRAD KOPRIVNICA I. IZMJENE I DOPUNE DETALJNOG PLANA URE ENJA ZONA A 11 U KOPRIVNICI (Glasnik Grada
REPUBLIKA HRVATSKA KOPRIVNI KO KRIŽEVA KA ŽUPANIJA GRAD KOPRIVNICA I. IZMJENE I DOPUNE DETALJNOG PLANA URE ENJA ZONA A 11 U KOPRIVNICI (Glasnik Grada Koprivnice broj 4/04) IZRA IVA : URBIA d.o.o. akovec
ВишеPRILOG 1. Ovisnost tla ne vrsto e betona i vodocementnog omjera za razli ite razrede cementa PRILOG 2. Razredi tla ne vrsto e za obi ne i te ke betone
PRILOG 1. Ovisnost tla ne vrsto e betona i vodocementnog omjera za razli ite razrede cementa PRILOG 2. i tla ne vrsto e za obi ne i te ke betone i tla ne vrsto e C8/10 C12/15 C16/20 C20/25 C25/30 C30/37
Више0_Zbornik radova - LIMEN 2015.pdf
MARKETING MENADŽMENT KULTURNIH INSTITUCIJA MARKETING MANAGEMENT OF CULTURAL INSTITUTIONS dr Aleksandra Brakus, docent 244 Sažetak: Cilj rada je da se pokaže da kulturne institucije putem dobrog marketing
ВишеПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в
ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те ве: 1.1. Сред ња вред ност ствар не ко ли чи не ни је
Више1.pdf
Klasa: 023-01/16-01/259 Urbroj:2168/01-01-02-01-0019-17-16 Pula, 01. ožujka 2017. GRADSKO VIJEĆE GRADA PULE Predmet: Zaključak o utvrđivanju prijedloga Odluke o davanju koncesije za obavljanje dimnjačarskih
ВишеNatječaj OPĆI I POSEBNI DIO_novo.pdf
KLASA: 602-03/16-79 URBROJ: 2109-57-01-16-1 akovec, 01. lipnja 2016. Na temelju lanka 22. stavka 9. Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi ( Narodne novine br. 87/08., 86/09., 92/10.,
Вишепо пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број
по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број 63/14) оста ла на сна зи, осим за оп шти не Ма ли
ВишеULOGA REGULATORNOG TIJELA U PLANIRANJU DISTRIBUCIJSKOG SUSTAVA mr. sc. Ivona Štritof, dipl. ing. HERA - Hrvatska energetske regulatorna agencija Semin
ULOGA REGULATORNOG TIJELA U PLANIRANJU DISTRIBUCIJSKOG SUSTAVA mr. sc., dipl. ing. HERA - Hrvatska energetske regulatorna agencija Opseg prezentacije UTJECAJ REGULATORNOG TIJELA ZAKONODAVNO REGULATORNI
ВишеPRAVILNIK-O-NASTAVNOM-PLANU-Z...-OBRAZOVANJA-I-VASPITANJA.pdf
PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU ZA DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA PETI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2007, 2/2010,
ВишеМ И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле
М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би лећ ки крас. Би ле ћан ка, 1940. Да ли те бе ико ве се
ВишеP2.1 Formalne gramatike
Превођење Полазни језик? Одредишни језик 1 Превођење Полазни језик? Одредишни језик Како знање неког језика стиче и складишти човек, а како рачунар? 2 Два аспекта језика Синтакса Семантика значење То су
ВишеPRAVILNIK-O-NASTAVNOM-PLANU-Z...AZOVANJA-I-VASPITANJA (1).pdf
PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU ZA PRVI, DRUGI, TRE I I ETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA TRE I RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik",
Више????????? ?????? ???????? ? ??????? ??????????????
ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ НАСТАНКА И РАЗВОЈА КОМУНИКОЛОГИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈА 2. ТЕМА САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Друштвени услови настанка и развоја комуникологије Комуникологија наука са интердисциплинарним истраживачким
ВишеNASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n
NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od naj zna čaj ni jih de lo va na la za i mi šlje nja vešta
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic04-Serbian.ppt
Tema 4 Osnovni koncepti za opis razvoja softvera DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
Вишеzefzg3
21 Prethodno priop enje UDK: 519.2:65.011.4(497.5) Datum primitka lanka u uredništvo: 21. 2. 2018. Datum slanja lanka na recenziju: 17. 4. 2018. Datum prihva anja lanka za objavu: 5. 6. 2018. Doc. dr.
ВишеP R O S P E K T ZA DISTRIBUCIJU HARTIJA OD VREDNOSTI IZDAVAOCA POŽAREVAC PROMET A.D. Požarevac Izjava 1. Prospekt, sa podacima koji se daju u njegovoj
P R O S P E K T ZA DISTRIBUCIJU HARTIJA OD VREDNOSTI IZDAVAOCA POŽAREVAC PROMET A.D. Požarevac Izjava 1. Prospekt, sa podacima koji se daju u njegovoj dopuni, sadrži sve bitne podatke koji omogu avaju
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеAmerički formalizam Odsjek za sociologiju Hrvatskih studija Sustavna sociologija I 2018./2019. prof. dr. sc. Renato Matić mag. soc. Ivan Perkov izradi
Američki formalizam Odsjek za sociologiju Hrvatskih studija Sustavna sociologija I 2018./2019. prof. dr. sc. Renato Matić mag. soc. Ivan Perkov izradila: Eleonora Buršić Edward Allsworth Ross Društvena
ВишеЗ А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт
З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шта ва, а на ро чи то њи хо во осни ва ње, упра вља ње,
ВишеSluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd
SLU@BENI LIST GRADA KRAQEVA GODINA XLIX - BROJ 5 - KRAQEVO - 24. FEBRUARA 2016. GODINE AK TI GRADONA^ELNIKA GRA DA KRA QE VA 73. Na osno vu ~la na 7. stav 3. Za ko na o oza - ko we wu obje ka ta ( Slu
ВишеKB8.pdf
A. V ev, D. Maha ek: Financijska revizija bolni kih zdravstvenih ustanova i ra unovodstveni sustav 127 Stru ni rad UDK: 657.63:614.2 Prof. dr. sc. Aleksandar V ev 1 Doc. dr. sc. Dubravka Maha ek 2 FINANCIJSKA
ВишеR E P U B L I K A H R V A T S K A PRIMORSKO-GORANSKA ŽUPANIJA GRAD RIJEKA Poglavarstvo O b r a z l o ž e n j e Prijedloga odluke o davanju u zakup jav
R E P U B L I K A H R V A T S K A PRIMORSKO-GORANSKA ŽUPANIJA GRAD RIJEKA Poglavarstvo O b r a z l o ž e n j e Prijedloga odluke o davanju u zakup javnih površina i drugih nekretnina u vlasništvu Grada
Вишеglasnik044.pdf
ANEKS (lista radiofrekvencija i uslova njihovog korištenja bez odobrenja i dozvola izdatih od strane RAK-a) 9-90 SRD: induktivne EN 300 330 72 dbµa/m na 10 m 9-315 9-10,6 GHz UWB (ultra-širokopojasne)
ВишеStudij Ime i prezime Broj bodova MATEMATIKA 2 1. dio, grupa A 1. kolokvij 12. travnja Kolokvij se sastoji od dva dijela koja se pi²u po 55 minut
1. dio, grupa A 1. kolokvij 12. travnja 2019. Kolokvij se sastoji od dva dijela koja se pi²u po 55 minuta. Od pomagala su dopu²teni ravnala, trokuti, kutomjer i ²estar. Svaki zadatak se mora pisati na
Вишеbroj 052_Layout 1
18.05.2011. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 52 25 858 На осно ву чла на 18. став 1. За ко на о обра зо ва њу од ра - слих ( Службени гласник Републике Српске, број 59/09) и члана 82. став 2. Закона
ВишеOrganizacija koja uči Nemanja Davidović
Organizacija koja uči Nemanja Davidović 25.08.2012. Ekonomija znanja Znanje kao ključna kompetentnost Ključna kompetentnost preduzeća je zapravo njegova sposobnost da izvršava poslovne procese na superiorniji
ВишеMicrosoft Word - REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE_Ispit.doc
UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI SOFIJA ADŽIĆ REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE ISPITNA PITANJA Školska 2012/2013 godina Verzija 2.0 Subotica, septembar 2012. REGIONALNA EKONOMIJA
ВишеBILANCA iznosi u tisu ama kn AKTIVA A) GOTOVINA I DEPOZITI KOD HNB-a I. Gotovina II. Depoziti kod HNB-a B) DEPOZITI KOD BANKARSKIH INSTITUC
BILANCA 30.09.2010 iznosi u tisu ama kn AKTIVA A) GOTOVINA I DEPOZITI KOD HNB-a I. Gotovina II. Depoziti kod HNB-a B) DEPOZITI KOD BANKARSKIH INSTITUCIJA F) VRIJEDNOSNI PAPIRI I DRUGI FINANCIJSKI INSTRUMENTI
ВишеCVRSTOCA
ČVRSTOĆA 12 TEORIJE ČVRSTOĆE NAPREGNUTO STANJE Pri analizi unutarnjih sila koje se pojavljuju u kosom presjeku štapa opterećenog na vlak ili tlak, pri jednoosnom napregnutom stanju, u tim presjecima istodobno
ВишеODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 PREDMET (zimski semestar) redovni ispitni termin ) popravni ispit (
ODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 ni termin ANTIČKA FILOZOFIJA 16.1.2019. 8.00 2/5/2019 8.00 4/10/2019 8.00 6/4/2019 8.00 8.7.2019 8.00 8/20/2019 8.00 10.9.2019 8.00 UVOD U FILOZOFIJU
ВишеZ A K O N
Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA ^lan 1. U Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama - "Slu`beni list SRJ", br. 32/93, 61/95, 44/99, 36/2002
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: Гордана Ристић Тема: Соматизми у немачк
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: Гордана Ристић Тема: Соматизми у немачкој и српској фразеологији (контрастивна истраживања)
ВишеMicrosoft Word - Mission Berlin Bosnisch Episode 01.doc
01 Užasna spoznaja Ana ima zadatak da spasi Njemačku od velike nesreće. Ona mora da riješi jednu zagonetku i da se čuva nepoznatih muškaraca koji voze motore. Za sve to ima rok od 130 minuta. Ali, odakle
ВишеР273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити ос
Р273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити основне концепте мрежног модела 3. Објаснити основне
ВишеMicrosoft Word - CV_FILUM Danica Nedeljkovic
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ЛИЧНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Наставно-научно звање; научно звање е-mail Телефон Универзитет,
ВишеMicrosoft Word _GODIŠNJE_ IZVJEŠĆE_v 3 6a-verzija
GODIŠNJE IZVJEŠĆE O RADU HRVATSKE AGENCIJE ZA POŠTU I ELEKTRONIČKE KOMUNIKACIJE ZA 2009. GODINU Zagreb, travanj 2010. SADRŽAJ 1. UVOD 3 2. PREGLED RAZVOJA TRŽIŠTA ELEKTRONIČKIH KOMUNIKACIJA 4 3. PREGLED
ВишеLjubav mir cokolada prelom.pdf
Ke ti Ke si di LJU BAV, MIR I ^O KO LA DA Edicija KETI KESIDI Ke ti Ke si di je na pi sa la i ilu stro va la svo ju pr vu knjigu sa osam go di na. Ra di la je kao ured ni ca za pro zu u ~a so pi su D`e
ВишеOsnovni pojmovi teorije verovatnoce
Osnovni pojmovi teorije verovatnoće Profesor Milan Merkle emerkle@etf.rs milanmerkle.etf.rs Verovatnoća i Statistika-proleće 2019 Milan Merkle Osnovni pojmovi ETF Beograd 1 / 13 Verovatnoća i statistika:
ВишеSADRŽAJ
Stranica 1114 SLUŽBENE NOVINE ISTARSKE ŽUPANIJE Broj 19/2006. AKTI OP INE FAŽANA 30 Temeljem lanka 27. stavak 1. Zakona o prostornom ure enju ("Narodne novine" broj 30/94, 68/98, 61/00, 32/02 i 100/04),
ВишеSeminar peti i ²esti U sljede a dva seminara rije²avamo integrale postavljene u prosturu trostruke integrale. Studenti vjeºbom trebaju razviti sposobn
Seminar peti i ²esti U sljede a dva seminara rije²avamo integrale postavljene u prosturu trostruke integrale. Studenti vjeºbom trebaju razviti sposobnost vizualizacije dijela prostora i skiciranja dvodimenzionalnih
ВишеУниверзитет у Новом Саду Филозофски факултет Наставни план 15МД - Методика наставе Година студија: 1 РБ Акроним Назив Фонд часова Семестар
Година студија: 1 Обавезни предмети у 1. семестру 1. 15МД001 Докторска дисертација - избор теме и преглед литературе (0+0+6) 1 10 Укупно обавезних предмета у 1. семестру: 1 Страна 1 од 6 Изборни предмети
ВишеŠifra kolegija O / I ECTS Radno opterećenje studenta Vrsta nastave Broj grupa Broj sati VELEUČILIŠTE U ŠIBENIKU IZVEDBENI PLAN NASTAVE Oznaka: PK-10 D
Šifra kolegija O / I ECTS Radno opterećenje studenta Vrsta nastave Broj grupa Broj sati Stranica: 1 od 4 Studij: Studijska godina: Preddiplomski stručni studij Promet II. Smjer: Cestovni i poštanski promet
ВишеУпорна кап која дуби камен
У БЕ О ГРА ДУ, УПР КОС СВЕ МУ, ОБ НО ВЉЕ НЕ ПЕ СНИЧ КЕ НО ВИ НЕ Упор на кап ко ја ду би ка мен Би ло је то са др жај но и гра фич ки јед но од нај бо љих из да ња на ме ње них пре вас ход но по е зи ји
ВишеMarija R eap
ORIGINALNI NAU NI RAD UDK 78.011.26(497.11) "1980/1990" 316.723(497.11) "1980/1990" Marija Ristivojevi Institut za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu mristivo@f.bg.ac.rs
ВишеZ A K O N O METEOROLOŠKOJ I HIDROLOŠKOJ DELATNOSTI I. OSNOVNE ODREDBE Predmet ure ivanja lan 1. Ovim zakonom ure uje se meteorološka i hidrološka dela
Z A K O N O METEOROLOŠKOJ I HIDROLOŠKOJ DELATNOSTI I. OSNOVNE ODREDBE Predmet ure ivanja lan 1. Ovim zakonom ure uje se meteorološka i hidrološka delatnost, organizacija i na in obavljanja meteoroloških
ВишеSkolski_vj._br cijeli.pdf
Ružica Šutalo Selimagi * Deskriptori u eni kih postignu a u nastavi materinjeg jezika i književnosti od I. do V. razreda devetogodišnje osnovne škole u Bosni i Hercegovini UDK: 371.26:372.46(497.6 Prethodno
Више5-Prijedlog odluke o ustrojstvu upravnih tijela.pdf
R E P U B L I K A H R V A T S K A PRIMORSKO-GORANSKA ŽUPANIJA GRAD RIJEKA Odjel za gradsku samoupravu i upravu KLASA: 112-01/10-02/11 URBROJ: 2170/01-09-00-10-1 Rijeka, 17.03.2010. godine GRADONA ELNIKU
ВишеЈСФФ2019 (Јапанско српски фестивал филма) Апликациони формулар САДРЖАЈ: Апликациони формулар О фестивалу Правила и процедура
ЈСФФ2019 (Јапанско српски фестивал филма) Апликациони формулар САДРЖАЈ: Апликациони формулар О фестивалу Правила и процедура АПЛИКАНТ Име: Имејл: Телефон: Вебсајт: Кратка биографија (до 150 речи): Информације
ВишеTo ka 13. Dodatne mjere poticanja gospodarstva u vrijeme recesije u godini: a) Informacija o smanjenju zakupnina za poslovne prostore u vlasništ
To ka 13. Dodatne mjere poticanja gospodarstva u vrijeme recesije u 2010. godini: a) Informacija o smanjenju zakupnina za poslovne prostore u vlasništvu Grada Rijeke na upravljanju Odjela gradske uprave
ВишеSeminar 13 (Tok funkcije) Obavezna priprema za seminar nalazi se na drugoj stranici ovog materijala. Ove materijale obražujemo na seminarima do kraja
Seminar 13 (Tok funkcije) Obavezna priprema za seminar nalazi se na drugoj stranici ovog materijala. Ove materijale obražujemo na seminarima do kraja semestra. Potrebno predznanje Ovaj seminar saºima sva
Вишеbroj 068_Layout 1
2 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 68 7.07.2011. - из кредитних средстава не могу се плаћати: царине, порези и друге накнаде за радове, услуге и робу финансиране по Пројекту и - затезна камата:
ВишеПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п
ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци пје сме ко је би, Бог ће да ти (кад по ста не мо прах
ВишеUNIVERZITET U SARAJEVU PEDAGOŠKA AKADEMIJA SARAJEVO Skenderija 72, tel/fax: , E mail: I. OPĆE ODREDBE
UNIVERZITET U SARAJEVU PEDAGOŠKA AKADEMIJA SARAJEVO Skenderija 72, tel/fax:214 606, E mail: padekanat@pa.unsa.ba,pakademija@pa.unsa.ba I. OPĆE ODREDBE P R A V I L N I K O DIPLOMSKOM RADU Član 1. Ovaj Pravilnik
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеISSN COBISS.SR-ID Београд, 11. децембар Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је динара С
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 11. децембар 2014. Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј М и н и с т а р с т в а Пра вил ник о
ВишеSluzbene novine pdf
Br. 05/2009. Službene novine Grada Vodnjana Str. 303 Na temelju lanka 100. Zakona o prostornom ure enju (Narodne novine br. 76/07 i 38/09) i to ke 11. Programa mjera za unapre enje stanja u prostoru Grada
ВишеNAZIV PREDMETA POSLOVNI NJEMAČKI JEZIK I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta Dr.sc. Jasmina Rogulj, Bodovna vrijednost 3 v.pred. (ECTS) Suradnic
NAZIV PREDMETA POSLOVNI NJEMAČKI JEZIK I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta Dr.sc. Jasmina Rogulj, Bodovna vrijednost 3 v.pred. (ECTS) Suradnici Ivana Čizmić, v.pred. Način izvođenja P S V T Mr.
ВишеWorld Bank Document
Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Izveštaj br. 36576-YU Srbija: Procena tr išta rada Septembar 2006 Jedinica sektora za
ВишеMicrosoft PowerPoint - Zagorka-glaziranje.pptx
Radni proces i mjere zaštite na radu pri procesu glaziranja keramike Izlaga : Elvira Ferk, mag.ing.cheming. Tehnolog i stru njak zaštite na radu u Zagorka d.o.o., M.Gupca 2, Bedekov ina Jesenji stru ni
ВишеBOSNA I HERCEGOVINA Federacija Bosne i Hercegovine KANTON SARAJEVO GRAD SARAJEVO GRADONAČELNIK Grad Sarajevo City of Sarajevo BOSNIA AND HERZEGOVINA F
BOSNA I HERCEGOVINA Federacija Bosne i Hercegovine KANTON SARAJEVO GRAD SARAJEVO GRADONAČELNIK Grad Sarajevo City of Sarajevo BOSNIA AND HERZEGOVINA Federation of Bosnia and Herzegovina CANTON OF SARAJEVO
ВишеNa osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St
Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/0 i čla na 50. stav 1. ali neja 2. Sta tu ta ADO «TA KO VO Osi gu ra nje», Kra gu je vac (u
ВишеI. TEODOROVIĆ: Refl eksije i poruke 26. tradicionalnog Savjetovanja Hrvatskog društva ekonomista EKONOMSKI PREGLED, 69 (6) (2018) 789 Ivan Teo
789 Ivan Teodorovi * REFLEKSIJE I PORUKE 26. TRADICIONALNOG SAVJETOVANJA HRVATSKOG DRUŠTVA EKONOMISTA Tradicionalni skup ekonomista u organizaciji Hrvatskog društva ekonomista održan je u Opatiji od 7.
Више