PRAVILNIK-O-NASTAVNOM-PLANU-Z...AZOVANJA-I-VASPITANJA (1).pdf

Транскрипт

1 PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU ZA PRVI, DRUGI, TRE I I ETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA TRE I RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2005, 15/2006, 2/2008, 2/2010, 7/2010 i 3/ dr. pravilnik) lan 1 Ovim pravilnikom utvr uje se nastavni plan za prvi, drugi, tre i i etvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za tre i razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. lan 2 Nastavni plan za prvi, drugi, tre i i etvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za tre i razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 3 Nastavni plan za prvi i nastavni plan i program za tre i razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se po ev od školske 2005/2006. godine. lan 4 Nastavni plan za drugi i etvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se po ev od školske 2006/2007. godine. lan 5 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku". Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 15/2006) lan 3 Nastavni plan i program za izborni nastavni predmet Šah primenjuje se po ev od školske 2007/2008. godine. lan 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

2 Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu za prvi, drugi, tre i i etvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za tre i razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2010) lan 3 Nastavni program za obavezan nastavni predmet Priroda i društvo primenjuje se po ev od školske 2010/2011. godine. lan 5 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik RS", broj 2/2010). lan 6 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku". NASTAVNI PLAN Red. broj A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE I RAZRED ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. Srpski jezik jezik Srpski jezik Strani jezik Matematika Svet oko nas Priroda i društvo Likovna kultura Muzi ka kultura Fizi ko vaspitanje UKUPNO: A 19-21* * 20-22* * 20-23* * 20-23* * Red. broj B. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI 3 1. Verska nastava/gra ansko vaspitanje Narodna tradicija Ruka u testu - Otkrivanje sveta uvari prirode Lepo pisanje Od igra ke do ra unara Maternji jezik sa elementima Nacionalne kulture 8. Šah UKUPNO: B 2-3* * 2-3* * 2-3* * 2-3* * UKUPNO: A + B 21-24* * * 23-26* * *

3 864* 936* 1 Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje u školama na tom maternjem jeziku. 2 Realizuje se u školama gde se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 3 Škola je dužna da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, ponudi još tri izborna, od kojih u enik bira jedan predmet prema svojim sklonostima. 4 U enik bira jedan od ponu enih obaveznih nastavnih predmeta i izu ava ga do kraja prvog ciklusa. * Broj asova za u enike pripadnike nacionalnih manjina. Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti Red. broj OBLIK OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA 1. Redovna nastava 21-24* PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE I RAZRED ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god * 22-25* * 22-26* * 22-26* 2. Dopunska nastava Dodatni rad Nastava u prirodi** 7-10 dana godišnje 7-10 dana godišnje 7-10 dana godišnje * 7-10 dana godišnje ** Napomena: Nastava u prirodi organizuje se za u enike od prvog do etvrtog razreda, u trajanju od 7 do 10 dana, uz pismenu saglasnost roditelja, za najmanje dve tre ine u enika odeljenja. Za u enike koji ne odlaze na nastavu u prirodi škola je dužna da organizuje nastavu. Red. broj OSTALI OBLICI OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA PRVI RAZRED DRUGI RAZRED TRE I RAZRED ETVRTI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. as odeljenjskog starešine Društvene, tehni ke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti Ekskurzija 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje 1-3 dana godišnje NASTAVNI PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA III RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA Svrha programa obrazovanja - Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogu ava sticanje jezi ke, matemati ke, nau ne, umetni ke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informati ke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu. - Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju u enika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu li nost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno u eš e u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:

4 - razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i u enika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogu nostima i interesovanjima; - podsticanje i razvoj fizi kih i zdravstvenih sposobnosti dece i u enika; - osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno u enje, u skladu sa na elima stalnog usavršavanja i na elima doživotnog u enja; - osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budu i život; - razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; - omogu avanje uklju ivanja u procese evropskog i me unarodnog povezivanja; - razvijanje svesti o zna aju zaštite i o uvanja prirode i životne sredine; - usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ure enog, humanog i tolerantnog društva; - uvažavanje pluralizma vrednosti i omogu avanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na na elima razli itosti i dobrobiti za sve; - razvijanje kod dece i u enika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etni ke i verske tolerancije, ja anje poverenja me u decom i u enicima i spre avanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na razli itost; - poštovanje prava dece, ljudskih i gra anskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski ure enom društvu; - razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedni kog života i podsticanje individualne odgovornosti. 2. OBAVEZNI I PREPORU ENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA Cilj i zadaci OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI SRPSKI JEZIK Cilj nastave srpskog jezika jeste da u enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem e se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tuma e odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetni ka ostvarenja iz srpske i svetske baštine. Zadaci nastave srpskog jezika: - razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapre uje; - osnovno opismenjavanje najmla ih u enika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika; - postupno i sistemati no upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;

5 - upoznavanje jezi kih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogu nostima srpskog jezika; - osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u razli itim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razli itim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i itaoca); - razvijanje ose anja za autenti ne estetske vrednosti u književnoj umetnosti; - razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, te no, ekonomi no i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, boga enje re nika, jezi kog i stilskog izraza; - uvežbavanje i usavršavanje glasnog itanja (pravilnog, logi kog i izražajnog) i itanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživa kog); - osposobljavanje za samostalno itanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tuma enje i vrednovanje književnoumetni kih dela raznih žanrova; - upoznavanje, itanje i tuma enje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i asopisa za decu; - postupno, sistemati no i dosledno osposobljavanje u enika za logi ko shvatanje i kriti ko procenjivanje pro itanog teksta; - razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno koriš enje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje na inom vo enja dnevnika o pro itanim knjigama; - postupno i sistemati no osposobljavanje u enika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film); - usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti; - upoznavanje, razvijanje, uvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetni kih ostvarenja; - razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapre uje; - navikavanje na redovno pra enje i kriti ko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji; - podsticanje u enika na samostalno jezi ko, literarno i scensko stvaralaštvo; - podsticanje, negovanje i vrednovanje u eni kih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezi ka, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.); - vaspitavanje u enika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti; - razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje me u ljudima. Operativni zadaci: Tre i razred - ovladavanje tehnikom itanja i pisanja na oba pisma; - savladavanje proste re enice (pojam, glavni delovi); - sticanje osnovnih pojmova o imenicama, pridevima i glagolima;

6 - postepeno uvo enje u tuma enje osnovne predmetnosti književnog dela (ose anja, doga aji, radnje, likovi, poruke, jezi ko-stilske karakteristike); - ovladavanje usmenim i pismenim izražavanjem prema zahtevima programa (prepri avanje, pri anje, opisivanje, izveštavanje); - postepeno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastava. Gramatika Imenice: zajedni ke i vlastite; rod i broj imenica. Jezik Glagoli: radnja, stanje, zbivanje; razlikovanje oblika kojima se ozna ava sadašnjost, prošlost i budu nost. Razlikovanje lica i broja glagola. Potvrdni i odri ni oblik glagola. Pridevi: rod i broj prideva; opisni i prisvojni pridevi. Re enica: pojam re enice; vrste re enica po zna enju: obaveštajne, upitne, uzvi ne i zapovedne; glavni delovi re enice - predikat i subjekat; re i koje ozna avaju mesto, vreme i na in vršenja radnje; potvrdni i odri ni oblik re enice. Uo avanje upravnog govora u tekstu. Re i koje zna e nešto umanjeno i uve ano. Re i istog oblika, a razli itog zna enja. Re i razli itog oblika, a istog ili sli nog zna enja. Pravopis Obnavljanje i vežbe u primeni pravopisnih pravila. Upotreba velikog slova u pisanju imena naroda, više lanih geografskih imena, praznika, naslova knjiga, asopisa i novina. Pisanje datuma. Pisanje naziva ulica. Pisanje brojeva slovima. Pisanje re ce NE uz glagole, prideve i imenice. Pisanje re ce LI. Azbuka i abeceda - izgovor napamet i uo avanje primene u spiskovima u enika i sl. Interpunkcijski znak na kraju obaveštajnih, upitnih, uzvi nih i zapovednih re enica. Pisanje suglasnika j u re ima (otklanjanje grešaka ako ih u enici ine) - izme u samoglasnika i - o / o - i; Pisanje skra enica tipa: br., u., str., god. i skra enice za mere. Ortoepija

7 Pravilno izgovaranje glasova,, Dž, i H. Intonacija re enice: ton i ja ina glasa u izgovaranju re enice; isticanje re i u re enici (re eni ni akcenat); intonaciono podešavanje glasa u izgovaranju obaveštajne, upitne, uzvi ne i zapovedne re enice; izgovaranje potvrdnog i odri nog oblika re enice; zna aj brzine i pauze u govoru. Lektira Lirika Narodna pesma: Ženidba vrapca Podunavca Narodna pesma: Dvije seje brata ne imale Branko Radi evi : Cic Jovan Jovanovi Zmaj: Prole nica Vojislav Ili : Prvi sneg Grigor Vitez: Kakve je boje potok Desanka Maksimovi : Vožnja Dragan Luki : Šta je otac Dušan Vasiljev: Zima Dušan Radovi : Zamislite Dušan Kosti : Septembar Branislav Crn evi : Ljutito me e Ljubivoje Ršumovi : Domovina se brani lepotom Dobrica Eri : Slavuj i sunce Milovan Danojli : Ljubavna pesma Branko Miljkovi : Pesma o cvetu Miroslav Anti : Šta je najve e Obi ajne narodne lirske pesme (izbor) Izbor iz poezije Dušana Radovi a Epika Narodna pesma: Marko Kraljevi i beg Kostadin Narodna basna: Vuk i jagnje Ezop: Kornja a i zec Književnost

8 Narodna pripovetka: Sveti Sava i seljak bez sre e Narodne pripovetke: Vetar i sunce; Svijetu se ne može ugoditi Narodna bajka: ardak ni na nebu ni na zemlji Desanka Maksimovi : Pri a o raku kroja u Branko opi : Ma ak otišao u hajduke Stevan Rai kovi : Bajka o belom konju Branko V. Radi evi : Samo a Grozdana Oluji : Staklareva ljubav Stojanka Grozdanov - Davidovi : Pri a o dobroj rodi Arapska narodna pripovetka: Lav i ovek Bra a Grim: Bajke (izbor) Maksim Gorki: Vrap i Oskar Vajld: Sebi ni džin Sun Ju in: Svitac traži prijatelja Pjer Gripari: Zaljubljene cipele Drama Dušan Radovi : A zašto on vežba Aleksandar Popovi : Led se topi Jovanka Jorga evi : Nikad dva dobra Dopunski izbor Pored navedenih dela, nastavnik i u enici slobodno biraju najmanje dva, a najviše još etiri dela za obradu. Nau no - popularni i informativni tekstovi Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu itanje teksta Postupno i sistemati no navikavanje u enika na doživljajno itanje teksta kao zna ajnog preduslova za njegovo valjano tuma enje na asu (sa odgovaraju im i primerenim podsticanjem). Usmereno/istraživa ko itanje u funkciji produbljivanja doživljaja teksta i neposredne pripreme za njegovo tuma enje. itanje odlomaka iz teksta radi dokazivanja/obrazlaganja sopstvenih stavova. Sistematske vežbe u izražajnom itanju i kazivanju razli itih vrsta teksta (postepeno i funkcionalno ovladavanje osnovnim elementima/ iniocima dobre dikcije). itanje dramskog i dramatizovanog teksta po ulogama radi u enja napamet i scenskog improvizovanja.

9 Podsticanje i ohrabrivanje u enika da zapisuje svoje utiske o pro itanim tekstovima. Povremeno itanje i komentarisanje takvih zapisa. Tuma enje teksta Slobodno i spontano saopštavanje li nog doživljaja i prvih utisaka o pro itanom tekstu. Zapažanje i obrazlaganje osnovne predmetnosti pro itanog teksta (ose anja, pesni ke slike, fabula, radnja, informacija). Tuma enje književnih likova. Otkrivanje i slobodno obrazlaganje poruka književnoumetni kog teksta. Uo avanje i dokazivanje povezanosti/me uzavisnosti kompozicijskih delova teksta. Postepeno uvo enje u razumevanje stilogene funkcije jezika kao sredstva izražavanja u književnoumetni kom tekstu (naro ito u lirskoj pesmi). Simultano usvajanje i upotreba književnih i funkcionalnih pojmova. Dalje negovanje u eni kih navika da svoje stavove dokazuju pojedinostima iz teksta. Književni pojmovi Lirika Ritam; naglašeni i nenaglašeni slogovi; rima. Pesni ka slika kao sastavni inilac kompozicije lirske pesme. Pore enje - prepoznavanje stilskog sredstva. Porodi ne narodne lirske pesme, šaljiva pesma, rodoljubiva pesma - osnovna obeležja. Epika Fabula: povezanost doga aja s mestom, vremenom i likovima. Književni lik: izgled; govorna karakterizacija književnog lika; odnosi me u likovima. Piš ev govor i govor likova. Razgovor, opis - na nivou prepoznavanja i imenovanja. Narodna i autorska bajka - prepoznavanje. Drama Radnja u drami. Razvoj dramskog sukoba. Dramski lik i glumac. Scenski prostor - na nivou prepoznavanja i spontanog uvo enja u svet dramske/scenske umetnosti. Funkcionalni pojmovi Podsticanje u enika da shvataju i usvajaju slede e pojmove: sli no, razli ito, suprotno, izražajno; zapažanje, ponašanje, postupak, ubedljivo, neo ekivano; snalažljivost, radoznalost. Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja Jezi ka kultura Prepri avanje sadržine tekstova, igranih i animiranih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu - detaljno (opširno), po zajedni kom i individualnom planu; sažeto prepri avanje po zajedni kom i samostalno sa injenom planu za prepri avanje.

10 Pri anje o doživljajima i doga ajima, stvarnim i izmišljenim (naro ito u funkciji stvaranja pogodne atmosfere za itanje i tuma enje teksta). Pri anje prema slici sa celovitim doga ajem po zajedni kom i samostalno sa injenom planu. Pri anje po zadatim re ima. Nastavljanje pri e podstaknuto datim po etkom. Opisivanje ljudi i prirode: spoljašnja obeležja osobe koja se opisuje (fizi ki portret), njene osnovne karakterne crte (duhovni profil) i ponašanje u konkretnim životnim okolnostima (postupci, reakcije, govor). Kolektivna i samostalna posmatranja prirode (šetnja, izleti, posete, dokumentarni filmovi) na osnovu kojih se uvežbava opisivanje uo ljivih i zanimljivih pojedinosti koje su me usobno povezane. Samostalno biranje motiva i izdvajanje detalja koji u enika posebno zaokupljaju i podsti u na opisivanje - naj eš e u pismenom obliku. Uvežbavanje planskog pristupa u opisivanju (zajedni ki i individualni planovi/podsetnici za opisivanje). Izveštavanje - sažeto informisanje o sebi (kratka autobiografija). Usmena i pismena vežbanja Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora re i, iskaza, re enica, poslovica, kra ih tekstova; slušanje zvu nih zapisa, snimanje itanja, analiza snimka i odgovaraju e vrednovanje. Ortografske vežbe: prepisivanje teksta sa irilice na latinicu. Uvežbavanje itkog i urednog rukopisa, uz primenu pravopisnih pravila. Prepisivanje teksta sa datim zadatkom. Diktati: sa dopunjavanjem, autodiktat, izborni diktat, kontrolni diktat. Leksi ke i semanti ke vežbe: osnovno i preneseno/figurativno zna enje re i, gra enje re i - formiranje porodica re i; iznalaženje sinonima i antonima, uo avanje semanti ke funkcije akcenta; neknjiževne re i i njihova zamena jezi kim standardom. Sintaksi ke i stilske vežbe: dopunjavanje iskaza razli itim mogu nostima u skladu sa ponu enom govornom situacijom, proširivanje re enice unošenjem li nog tona, sažimanje re enice radi poja anja njene informativne mo i i dr. Intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih re enica (obaveštajne, upitne, uzvi ne i zapovedne) ili nekih njihovih delova (re eni ni akcenat). Uvežbavanje podešavanja reda re i prema komunikativnim potrebama u kontekstu. Kazivanje napamet nau enih tekstova (lirskih, epskih i dramskih). Scensko prikazivanje dramskog i dramatizovanog teksta. Zagonetanje i odgonetanje, sastavljanje i rešavanje rebusa i ukrštenih re i. Služenje re nikom i enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog re nika. Negovanje kulture slušanja sagovornika; pisanje pisma, estitke i razglednice. Slušanje i vrednovanje govora i razgovora u emisijama za decu na radiju i televiziji. Sistematsko uvo enje u na in planiranja (izrada podsetnika) i pisanja tzv. slobodnih pismenih sastava. Dva pismena zadatka - jedan u prvom i jedan u drugom polugodištu. Jezik (gramatika i pravopis) Na in ostvarivanja programa U nastavi jezika u enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezi ka pravila i gramati ke

11 norme ve i na njihovu funkciju. Na primer, re enica se ne upoznaje samo kao gramati ka jedinica (sa stanovišta njene strukture), ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji). Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se u enicima jezik predstavi i tuma i kao sistem. Nijedna jezi ka pojava ne bi trebalo da se izu ava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, itanja i pisanja u enici zapažaju jezi ke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentri nim krugovima i kontinuiranim nizovima gramati ki sadržaji izu avali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom u enika. Postupnost se obezbe uje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, nazna ena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uo avanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da u enike ne opterete obimom i dubinom obrade jezi ke gra e. Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezi kih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezi koj gra i u programu nastavnici se usmeravaju da tuma enje gramati kih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su u enici u prethodnim razredima uo ili i njome, u manjoj ili ve oj meri, ovladali u jezi koj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uo avaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, me utim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, u enici e prvo zapažati u gra enju re i i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezi kim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobi e u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim na inom e u enici ste i osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobi e se za jezi ku praksu, a ne e biti optere eni u enjem opisa i istorije tih jezi kih pojava. Elementarne informacije iz morfologije po inju se u enicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog po etka u enike treba navikavati da uo avaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uo avanja re i koje imenuju predmete i bi a, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih re i a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem e se u enici postupno i logi ki uvoditi ne samo u morfološke ve i u sintaksi ne zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - li ni glagolski oblici - predikat - re enica). Re i uvek treba uo avati i obra ivati u okviru re enice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, zna enja i oblici. Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obra ivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezi ke kulture, u enike treba u svakom razredu uvoditi u programom predvi ene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogu stvu uz koriš enje audio snimaka, u enike treba navikavati da uju pravilno akcentovanu re a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta. Pravopis se savla uje putem sistematskih vežbanja elementarnih i složenih koje se organizuju esto, raznovrsno i razli itim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, u enike vrlo rano treba upu ivati na služenje pravopisom i pravopisnim re nikom (školsko izdanje). Vežbe za usvajanje i utvr ivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove prakti ne primene u novim govornim situacijama proisti e iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju u enika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora odre ivati na osnovu sistematskog pra enja govora i pisanja u enika. Tako e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja u enika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom. U nastavi gramatike treba primenjivati slede e postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnoš u: - podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja u enika; - suzbijanje misaone inercije i u enikovih imitatorskih sklonosti;

12 - zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezi kih pojava; - uvažavanje situacione uslovljenosti jezi kih pojava; - povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetni kog teksta; - otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezi kih pojava; - koriš enje umetni kih doživljaja kao podsticaja za u enje maternjeg jezika; - sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju; - što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezi kih pojava; - negovanje primenjenog znanja i umenja; - kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom; - ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja; - pobu ivanje u enikovog jezi kog izraza životnim situacijama; - ukazivanje na gramati ku sa injenost stilskih izražajnih sredstava; - koriš enje prikladnih ilustracija odre enih jezi kih pojava. U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju u enikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost u enika, što poja ava njihov istraživa ki i stvarala ki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu vrstu vezanost za životnu, jezi ku i umetni ku praksu, odnosno za odgovaraju e tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odre enu jezi ku pojavu na izolovanim re enicama, istrgnutim iz konteksta, ozna eno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene re enice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, u e napamet i reprodukuju, a sve to spre ava svesnu aktivnost u enika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost. Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade odre enih jezi kih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to zna i na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja prou avanih jezi kih pojava. U nastavi jezika nužno je posmatrati jezi ke pojave u životnim i jezi kim okolnostima koje su uslovile njihovo zna enje. U enike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odre ena jezi ka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati u enicima, a ako pak nisu, treba ih pro itati i o njima razgovarati sa u enicima. Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezi ke pojave esto vodi preko doživljavanja i shvatanja umetni kog teksta, što e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što eš e upu uje u enike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezi kih pojava. To e doprineti razvijanju u enikove radoznalosti za jezik, jer umetni ka doživljavanja ine gramati ko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad u enicima postane pristupa na stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezi ke pojave, prihvataju je kao stvarala ki postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj na in doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova. Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To zna i da vežbanja moraju biti sastavni inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvr ivanja znanja.

13 Metodika nastave jezika, teorijski i prakti no, upu uje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazi i nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tuma enja teksta (umetni kog i popularnog), ime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i prakti ne primene. Prakti nost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi. U enike, tako e, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na koriš enju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj na in postaje prakti nija i zanimljivija, ime u eniku otvara raznovrsne mogu nosti za njegova stvarala ka ispoljavanja. Situacije u kojima se ispoljavaju odre ene jezi ke pojave može i sam nastavnik da postavlja u enicima, da ih spretno podse a na njihova iskustva, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju. Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapo inju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odre enog gradiva, u savremenom metodi kom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog asa. Takav saznajni proces podrazumeva u estalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i prakti ne obuke. Savremena metodika nastave isti e niz saodnosnih metodi kih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogu uju da svaki celovit saznajni put, po ev od onog koji je uokviren školskim asom, dobije svoju posebnu strukturu. Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu slede ih metodi kih radnji: - Koriš enje pogodnog polaznog teksta (jezi kog predloška) na kome se uvi a i objašnjava odgovaraju a jezi ka pojava. Naj eš e se koriste kra i umetni ki, nau no-popularni i publicisti ki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova u enika. - Koriš enje iskaza (primera iz prigodnih, teku ih ili zapam enih) govornih situacija. - Podsticanje u enika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima. - Utvr ivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezi kim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obi no se koriste primeri iz poznatog teksta.) - Upu ivanje u enika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uo avaju primere jezi ke pojave koja je predmet saznavanja. - Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje u enika da zapaženu jezi ku pojavu istraživa ki sagledaju. - Saznavanje bitnih svojstava jezi ke pojave (oblika, zna enja, funkcije, promene, izražajnih mogu nosti...). - Sagledavanje jezi kih injenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upore ivanje, opisivanje i klasifikovanje. - Ilustrovanje i grafi ko predstavljanje jezi kih pojmova i njihovih odnosa. - Definisanje jezi kog pojma; isticanje svojstva jezi ke pojave i uo enih zakonitosti i pravilnosti.

14 - Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami u enici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje). - Utvr ivanje, obnavljanje i primena ste enog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod ku e). Navedene metodi ke radnje me usobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog asa na kome se razmatra odre ena jezi ka pojava, a neke i posle asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezi ke vežbe budu predmet u eni kih doma ih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna. Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logi ke operacije: zapažanje, upore ivanje, zaklju ivanje, dokazivanje, definisanje i navo enje novih primera. To zna i da asovi na kojima se izu ava gramati ko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uo ljive prelaze izme u njih. Nešto je vidljiviji prelaz izme u induktivnog i deduktivnog na ina rada, kao i izme u saznavanja jezi ke pojave i uvežbavanja. Književnost Uvo enje najmla ih u enika u svet književnosti ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (nau nopopularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja sti u se osnovna i ne malo zna ajna znanja, umenja i navike od kojih e u dobroj meri zavisiti ne samo u eni ka književna kultura ve i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog oveka. Lektira Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na doma u i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored itanki, postaju knjige lektire za odre eni uzrast i sva ostala pristupa na literatura. Data je lektira za odre en razred, razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovaraju a i razložna proporcija i imati uvid u to. U itelj ima na elnu mogu nost da ponu ene tekstove prilago ava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne usmene književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima. Razlike u ukupnoj umetni koj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova uti u na odgovaraju a metodi ka rešenja (prilago avanje itanja vrsti teksta, opseg tuma enja teksta u zavisnosti od složenosti njegove unutrašnje strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovaraju im sadržajima iz drugih predmetnih podru ja - gramatike, pravopisa i jezi ke kulture i sl.). U itelju je data mogu nost i dopunskog izbora tekstova u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog a kog kolektiva sa kojim ostvaruje program. itanje i tuma enje teksta Osobenost i delikatnost ovog predmetnog segmenta nisu toliko u programiranim sadržajima koliko su u uzrasnim mogu nostima najmla ih u enika da date sadržaje valjano usvoje, te da se ste enim znanjima i umenjima funkcionalno služe i u svim ostalim nastavnim okolnostima. Shodno tome, itanje i tuma enje teksta u mla im razredima prevashodno je u funkciji daljeg usavršavanja glasnog itanja, uz postepeno, sistematsko i dosledno uvo enje u tehniku itanja u sebi, kao i usvajanje osnovnih pojmova, odnosa i relacija koje sadrži u sebi pro itani tekst. itanje teksta, prema tome, na mla em uzrasnom nivou ima sva obeležja prvog i temeljnog ovladavanja ovom veštinom kao znanjem, naro ito u prvom razredu. Posebno je važno da u enici postupno i funkcionalno usvoje valjano itanje naglas koje u sebi sadrži neke od važnijih inilaca logi kog itanja (izgovor, ja ina glasa, pauziranje, intonaciono prilago avanje i dr.) i koje e prirodno težiti sve ve oj

15 izražajnosti tokom drugog razreda (naglašavanje, emocionalno podešavanje, tempo i sl.) ime se u dobroj meri olakšava usvajanje tehnike izražajnog itanja (tre i razred). Pritom, od osobite je važnosti da se svako itanje naglas i svakog u enika ponaosob (a naro ito u prvom razredu) - osmišljeno, kriti ki i dobronamerno vrednuje. Svaki u enik, naime, nakon što je pro itao neki tekst naglas, treba od svojih drugova u razredu i u itelja da sazna šta je u tom itanju bilo dobro, a šta eventualno treba menjati da bi ono postalo još bolje. Postupnost, sistemati nost i doslednost posebno dolaze do izražaja u osposobljavanju u enika za itanje u sebi. Ovaj vid itanja u mla im razredima predstavlja složeniji nastavni zahtev, iako sa stanovišta iskusnog, formiranog ita a to ne izgleda tako. itanje u sebi, naime, sadrži niz složenih misaonih radnji koje u enik treba simultano da savlada, a poseban problem predstavlja tzv. unutrašnji govor. Zato se kod ve ine u enika prvog razreda ovo itanje najpre ispoljava u vidu tihog itanja (tihi žagor, mrmljanje), da bi kasnije, ali upornim vežbanjem, dobilo svoja potrebna obeležja. Me u njima svakako valja ista i razli ite vidove motivisanja, podsticanja i usmerenja, ime se olakšava doživljavanje i razumevanje teksta koji se ita, te tako itanje u sebi, sa stanovišta metodike savremene nastave književnosti, postaje nezaobilazni uslov za valjano tuma enje teksta. Tuma enje teksta u mla im razredima predstavlja izuzetno složen i delikatan programski zahtev. Tekst je temeljni programski sadržaj koji ima vode u i integracionu nastavnu ulogu jer oko sebe okuplja i grupiše odgovaraju e sadržaje i iz ostalih predmetnih podru ja. Ali, zbog uzrasnih ograni enja u recepciji, tuma enju i usvajanju osnovnih strukturnih a naro ito umetni kih inilaca teksta, potrebno je ispoljiti mnogo inventivnosti, sistemati nosti i upornosti u osposobljavanju u enika za postepeno uo avanje, prepoznavanje, a zatim obrazlaganje i spontano usvajanje njegove osnovne predmetnosti. U prvom razredu tuma enje teksta ima izrazita obeležja spontanog i slobodnog razgovora sa u enicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provere razumevanja pro itanog, odnosno u funkciji aktivnog uvežbavanja i valjanog usvajanja itanja naglas i u sebi. Inventivnim motivisanjima, podsticanjima i usmerenjima (ko, gde, kada, zašto, kako, ime, zbog ega, šta je radosno, tužno, smešno, zanimljivo, neobi no i sl.) - u enicima se omogu ava da uo avaju, zapažaju, otkrivaju, upore uju, objašnjavaju, obrazlažu date pojavnosti koje ine predmetnost pro itanog teksta. U drugom razredu pristup tuma enju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo što su zahtevi, po prirodi stvari, nešto uve ani a programski sadržaji adekvatno dopunjeni (samostalno saopštavanje utisaka o pro itanom tekstu, zauzimanje vlastitih stavova o važnijim pojavnostima iz teksta i re ito obrazlaganje i odbrana takvih shvatanja, otkrivanje i shvatanje poruka u tekstu, prepoznavanje odeljka, uo avanje karakteristi nih jezi kih i stilskih pojmova i sl.). U enike treba sistematski i na valjan na in podsticati na uklju ivanje u biblioteku (školsku, mesnu), formiranje odeljenjske biblioteke, prire ivanje tematskih izložbi knjiga, slušanje/gledanje zvu nih/video zapisa sa umetni kim kazivanjima teksta, organizovanje susreta i razgovora sa piscima, literarnih igara i takmi enja, vo enje dnevnika o pro itanim knjigama (naslov, pisac, utisci, glavni likovi, odabrane re enice, neobi ne i zanimljive re i i sl.), formiranje li ne biblioteke, cedeteke, videoteke i dr. Takvim i njemu sli nim metodi kim pristupom itanju i tuma enju teksta, pri emu posebnu pažnju valja posvetiti ulozi u enika kao zna ajnog nastavnog inioca (njegovom što ve em osamostaljivanju, slobodnom istraživanju i ispoljavanju, pružanju mogu nosti za vlastito mišljenje), ostvaruju se neka od temeljnih na ela metodike savremene nastave i književnosti, me u kojima su svakako postupno i osmišljeno uvo enje u enika u složeni svet književnoumetni kog dela i simultano ali i plansko boga enje, usavršavanje i negovanje njegove jezi ke kulture. itanje od III do VIII razreda Tuma enje teksta zasniva se na njegovom itanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom itanja. Zato su razni oblici usmerenog itanja osnovni preduslov da u enici u nastavi sti u saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela. Izražajno itanje neguje se sistematski, uz stalno pove avanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti u enika za postizanje visokog kvaliteta u veštini itanja. Vežbanja u izražajnom itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i u enikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme

16 nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prou ava one njegove osobenosti koje uti u na prirodu izražajnog itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovaraju i stav i odre uje situacionu uslovljenost ja ine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, re eni nog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih interpretativnih itanja. Pošto se izražajno itanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obra enom i dobro shva enom tekstu, to je konkretno i uspešno tuma enje štiva neophodan postupak u pripremanju u enika za izražajno itanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihi ki i jezi kostilski inioci koji zahtevaju odgovaraju u govornu realizaciju. U pojedinim slu ajevima nastavnik (zajedno sa u enicima) posebno prire uje tekst za izražajno itanje na taj na in što u njemu obeležava vrste pauza, re eni ne akcente, tempo i glasovne modulacije. Izražajno itanje uvežbava se na tekstovima razli ite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posve uje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramati nosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova. U odeljenju treba obezbediti odgovaraju e uslove za izražajno itanje i kazivanje - u enicima u ulozi ita a i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušala ku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kriti ki i objektivno procenjuje kvalitet itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, u enicima povremeno treba omogu iti da uju svoje itanje i da se kriti ki osvr u na svoje umenje. Na asovima obrade književnih dela primenjiva e se u eni ka iskustva u izražajnom itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi. itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživa ko; pomo u njega se u enici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za u enje. Vežbe itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo književnog dela, ve i svih osmišljenih tekstova. Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog itanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti u enika da itaju fleksibilno, da uskla uju brzinu itanja sa ciljem itanja i karakteristikama teksta koji itaju. Kvalitet itanja u sebi podsti e se prethodnim usmeravanjem u enika na tekst i davanjem odgovaraju ih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pro itanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analiti ko itanje najuspešnije se podsti u samostalnim istraživa kim zadacima koji se u enicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapre uju logika i brzina itanja, a naro ito brzina shvatanja pro itanog teksta, ime se u enici osposobljavaju za samostalno u enje. U enici starijih razreda uvode se u "letimi no" itanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pro itanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i zna enja u tekstu, pri emu se ne pro ita svaka re, ve se pogledom "prolazi" kroz tekst i ita se na preskok (me unaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaklju ak). Pri vežbanju u enika u "letimi nom" itanju, prethodno se zadaju odgovaraju i zadaci (traženje odre enih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. "Letimi nim" itanjem u enici se tako e osposobljavaju da radi podse anja, obnavljanja, memorisanja, itaju podvu ene i na drugi na in ozna ene delove teksta prilikom ranijeg itanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja u enika za samostalan rad i u enje. Izražajno kazivanje napamet nau enih tekstova i odlomaka u prozi i stihu zna ajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture u enika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom asu, naizmeni no uvežbava i upore uje govorenje tekstova u prozi i stihu.

17 Napamet e se u iti razni kra i prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od na ina u enja i logi kog usvajanja teksta. Ako se mehani ki u i, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na na in kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da u enike navikne na osmišljeno i interpretativno u enje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje te e "o i u o i", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posve uje svim vrednostima i izražajnim mogu nostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju. Tuma enje teksta od III do VIII razreda Sa obradom teksta po inje se posle uspešnog interpretativnog itanja naglas i itanja u sebi. Književnoumetni ko delo se ita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovaraju e doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prou avanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno e se primenjivati u obradi lirske pesme i kra e proze. Pri obradi teksta primenjiva e se u ve oj meri jedinstvo analiti kih i sinteti kih postupaka i gledišta. Zna ajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jezi ki postupci ne e se posmatrati kao usamljene vrednosti, ve ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viših celina i tuma iti u prirodnom sadejstvu s drugim umetni kim iniocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzro no-posledi nim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i uobli eno stvarala kom maštom. U enike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživa ku delatnost i zauzimanje kriti kih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaklju cima. Nastavnik e imati u vidu da je tuma enje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mla im razredima, u na elu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stru ne terminologije. To me utim, nimalo ne smeta da i obi an "razgovor o štivu" u mla im razredima bude stru no zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživa ke radoznalosti. Vrednije je projektovanje u enika povodom neke umetni ke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u u enikovoj mašti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili pore enja. Zato se još od prvog razreda u enici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, ose anja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesni kog jezika. U svim razredima obrada književnog dela treba da bude protkana rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetni kim doživljavanjem. Na taj na in stimulisa e se u eni ka radoznalost, svesna aktivnost i istraživa ka delatnost, svestranije e se upoznati delo i pružati mogu nost za afirmaciju u enika u radnom procesu. Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, esto i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slu ajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje poti u tematska gra a, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tuma enje. Metodika nastave književnosti ve nekoliko decenija, teorijski i prakti no, razvija i stalno usavršava nastavnikov i u enikov istraživa ki, pronalaza ki, stvarala ki i satvora ki odnos prema književnoumetni kom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne u i, ve ita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi u enikove duhovne vidike, razvija istraživa ke i stvarala ke sposobnosti u enika, kriti ko mišljenje i umetni ki ukus, poja ava i kultiviše literarni, jezi ki i životni senzibilitet. Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu u enika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti u enik ne sme biti pasivni slušalac koji

18 e u odre enom trenutku reprodukovati "nau eno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve aktivni subjekat koji istraživa ki, stvarala ki i satvora ki u estvuje u prou avanju književnoumetni kih ostvarenja. U enikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre asa, u toku asa i posle asa. U svim etapama u enik se mora sistematski navikavati da u toku itanja i prou avanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji e ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživa ku radoznalost. Takvi zadaci bi e najmo nija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predvi eni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji e u enika podsticati da uo ava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaklju uje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmišljeno pomogne u eniku tako što e ga podsticati i usmeravati, nastoje i da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje u eni ke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti. Prou avanje književnoumetni kog dela u nastavi je složen proces koji zapo inje nastavnikovim i u enikovim pripremanjem (motivisanje u enika za itanje, doživljavanje i prou avanje umetni kog teksta, itanje, lokalizovanje umetni kog teksta, istraživa ki pripremni zadaci) za tuma enje dela, svoje naproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom asu, a u oblicima funkcionalne primene ste enih znanja i umenja nastavlja se i posle asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obra enom nastavnom gradivu, u poredbenim izu avanjima književnoumetni kih dela i istraživa kointerpretativnim pristupima novim književnoumetni kim ostvarenjima. Središnje etape procesa prou avanja književnoumetni kog dela u nastavi jesu metodološko i metodi ko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom asu. U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetni kog dela osnovno metodološko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetni kom tekstu. Savremena metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izu avanje umetni kog teksta, ali ona nikako ne previ a nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetni ko delo bilo valjano i pouzdano protuma eno. Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetni kog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano uskla ena sa nastavnim ciljevima i zna ajnim didakti kim na elima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodi ka postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze. O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetni kog dela u najve oj meri bude usmerena prema umetni kom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije uskla uje sa vode im umetni kim vrednostima književnog ostvarenja, tako što e one biti inioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih na ela koje poštuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tuma enjem vode ih vrednosti obuhvati, odnosno prou i, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih me usobnih prožimanja prirodne datosti umetni kih inilaca u delu, tuma enjem vode ih umetni kih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni inioci umetni ke strukture, me u kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u opštoj umetni koj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji književnoumetni kog dela objedinjavaju i i sinteti ki inioci mogu biti: umetni ki doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetni ke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezi ko-stilski postupci i literarni (književnoumetni ki) problemi. U svakom konkretnom slu aju, dakle, na valjanim estetskim, metodološkim i metodi kim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih inilaca prema kojima e biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije književnoumetni kog dela. Zato metodološki i metodi ki prilazi književnoumetni kom delu, koje teorijski i prakti no zasniva i razvija savremena metodika nastave književnosti, ne poznaju i ne priznaju utvr ene metodološke i metodi ke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To zna i da nema poznatih i jednom zauvek otkrivenih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog književnoumetni kog ostvarenja, ve su ti putevi unekoliko uvek druga iji u pristupu svakom pojedinom književnoumetni kom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetni ko ostvarenje. Književni pojmovi